IMELA (Viscum album) Fam. Loranthaceae Popularni nazivi: melina, veska, visk, omelj

Opis: Poluparazitska biljka koja se razvija na granama voćaka (jabuke, šljive), ili stabala (breza, topola) kao i na boru i omori- ki. Raste kao lisnati grm sferičnog oblika. Ima kratke, cilindrične, glatke i debele stabljike koje su račvasto razgranate. Grane su okruglaste, markantne, a u osnovi imaju par paperjastih brakte- ja žuto-zelenkaste boje.

Ima stalne listove koji su raspoređeni po dva na čvoru, bez dr- ške, tupi, širi u gornjoj polovini, kožasti, izbrazdani sa 5-6 para- lelnih nervura zelene boje. Listovi ne opadaju, a sa unutrašnje strane osnovice lista kao i na vrhu grana, rastu žuti ili žuto-ze- lenkasti cvetovi, raspoređeni u bočne gomilice, odnosno po 2-3 na gornjem delu grane. Cvetovi su hermafroditni (muški na jed- noj strani, ženski na drugoj), sa po 4 latice. Plodovi su loptastog oblika, beli, transparentni, sazrevaju zimi i sadrže lepljiv i sladak sok. Ptice se hrane sokom i pritom prenose seme na susedno drvo. Cela biljka se fiksira za domaćina preko haustorija. Ovu vrstu imele (Viscum album) ne treba mešati sa imelom hrasta (Lorantus europaeus) čiji listovi imaju tamno- zelenu boju i nisu stalni (opadaju). Cvast je grozdasta, a sama biljka parazitira na hrastu. Kod imele, plod sazreva u jesen i ostaje na grmu do pro- leća. To je bela bobica sa samo jednim semenom. Od ove biljke se koriste mlade grane sa lišćem, ili lišće, ili samo grane.

Sakupljanje lišća se obavlja od oktobra do decembra i od marta do aprila, sa jabuke, kruške, šljive itd.

Ne sakuplja se sa vrbe, hrasta, lipe, četinara koji su otrovni.

 

Sušenje se obavlja u dobro provetrenim i suvim prostorijama.

Aktivna svojstva:

-  Lišće: Triterpenski saponini, oleanolinska kiselina, acetil- holin, holin, inozin.

- Lišće i mlade grane: Triterpenski saponini, oleanolinska ki- selina, acetil-holin, inozitol, viscin, viskotoksin, mineralne ma- terije, slobodne aminokiseline, viscinska kiselina, polisaharid, vitamini C i E.

Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da sadrži grane deblje od 0,5 cm.

Farmakološko dejstvo: Koronarni i periferni vazodilatator (širi arterije srca i olakšava njegovo snabdevanje krvlju; takođe širi i periferne krvne sudove), bradikardizant (usporava rad sr- ca), hipotenzor (snižava krvni pritisak), kardiotonik (okrepljuju- će dejstvo na srčani mišić), diuretik (pospešuje mokrenje), an- timitotik (protiv tumora).

Terapeutske indikacije: Arterioskleroza, srčana oboljenja, hi- potenzija i hipertenzija (snižen i povišen krvni pritisak), obolje- nja bubrega, veliki kašalj, stalno štucanje, astma, epilepsija (pa- davica), histerija, dijabetes (šećerna bolest).

Lišće i grane imele nisu otrovni. Jedino je plod otrovan kada se unosi u organizam.

Ako se primeni spolja, oblog od plodova imele u slučaju pro- mrzlina daje vrlo brzo rezultate.

Ustanovljeno je da postoji veza između toksičnosti (otrov- nosti) biljke i njenog porekla (drveta na kojem raste). Najviše lekovitih svojstava sadrži imela koja raste na jabuci, kruški, šlji-

vi.  Ova biljka učestvuje u regulisanju metabolizma. Osobe koje pate od hroničnih poremećaja metabolizma, treba da piju re- dovno čaj od imele, u periodu od 6 sedmica. U ovom slučaju neophodno je piti 2 šolje čaja dnevno, jednu ujutru i jednu uve- če. Imela je delotvoran lek, kako protiv arterioskleroze, tako i kao preventiva infarktu. Posle infarkta, piju se 3 šolje čaja na dan - 6 sedmica, 2 šolje - 3 sedmice i 1 šolja dnevno - 2 sedmice. Treba uzimati po pola šolje pre i posle obroka (doručka, ručka i veče- re). Budući da sadrži aktivne supstance koje normalizuju ceo

 

cirkulatorni sistem, ova biljka uzrokuje pad visokog krvnog pri- tiska i normalizuje nizak pritisak.

Inače, čaj od imele treba piti 6 sedmica, jedanput godišnje: 3 šolje dnevno - 3 sedmice, 2 šolje - 2 sedmice, 1 šolja -1 sedmica; dalje je dobro nastaviti sa po 1 šoljom čaja ujutru, tokom cele godine. Čak i kada je reč o hipertenziji koja se već duže vremena ispoljava, imela daje dobre rezultate. Ženama se preporučuje ovaj čaj u slučaju menstrualnih smetnji, naročito kod obilnih krvarenja, kao i krvarenja posle porođaja i u klimaksu.

Kod epistaksisa (krvarenja iz nosa), čaj od imele se koristi za ispiranje nosne šupljine.

Način upotrebe:

- Čaj pripremljen u vidu hladnog macerata: 1 puna kašičica imele treba da odstoji u 250 ml hladne vode 12 časova, zatim se malo zagreje i procedi. Ako je potrebna veća količina u toku da- na, čaj se čuva u termostatu.

- Svež sok: Sveže lišće i stabljike treba oprati, i dok su još mok- ri staviti ih u centrifugu sokovnika i ostaviti da se ocede.

-  Mast: Sveže bobice imele se pomešaju sa hladnom masno- ćom (margarinom). Koristi se protiv promrzlina.