HMELJ (Humulus lupulus) Fam. Cannabaceae
Popularni nazivi: hmelina, falon, kudiljica, hmeljevina, kuke, blust
Opis: Živopisna puzavičasta biljka. Raste po šumarcima, čes- tarima, šumama, vrbacima (pored vode), duž zidova, ograda itd. Njeno stablo je hrapavo, puzavičasto sa petljama, dok su listovi
sa drškama raspoređeni u paru, naspramno okrenuti na svakom članku i sa 3-5 režnjeva, kao i listovi vinove loze, izreckani i srca- stog oblika u bazalnom delu. Ima dve vrste cvetova (muške i ženske). Ženski cvetovi su formirani od mnoštva žuto-zelenka- stih listića, poređanih u krug oko ose. Ovi listići su tako grupisa- ni da daju cvetu ovalni (kupast ili šišarkast) oblik, dužine 2-3 cm. Muški cvetovi su zeleni, dioični (koji poseduju oba pola, ali na različitim delovima postavljenim), raspoređeni u grozdove. Plodovi su zrnasti, malo ulegnuti, svetlosmeđe boje, debljine oko 2 mm. U bazalnom delu brakteja (listića) i na površini listo- va, uočljive su mnogobrojne žlezde žuto-narandžaste boje, koje sadrže jedno smolasto ulje karakterističnog mirisa. Sakupljaju se vegetativni vrhovi i ženski cvetovi (šišarke).
Sakupljanje: Vrši se u vreme cvetanja, u periodu juli-avgust. Pri sakupljanju, biljke se odlažu u korpe ili torbice, kako se ne bi nagnječile ili omekšale usled previsoke temperature. Posle saku- pljanja treba ih izvaditi iz korpe ili torbice i držati u hladovini, u čistoj prostoriji kako bi povratile svežinu. Pošto se ohlade, žen- ske cvetove treba poređati u tankom sloju radi sušenja. Važno je da sakupljene delove veoma dobro osušimo. Nikako ih ne treba sušiti pre nego što povrate svežinu i prirodan izgled. Biljke se osvežavaju tako što se izlažu dejstvu vazduha, a možemo ih hla- diti i rukom. U suprotnom, dobijaju braon boju i gube lekovita svojstva.
Na ovaj način osušene cvetove treba čuvati u sanducima ob- loženim hartijom, u kojima će biti dobro pritisnuti, a sanduci treba da budu smešteni u suvim i mračnim prostorijama.
Uslovi za upotrebu: Dolaze u obzir jedino ženski cvetovi, koji posle sušenja imaju žuto-zelenkastu boju. Neophodno je da cve- tovi ostanu celi, a brakteje ne bi trebalo odvajati od cvetova, jer se u protivnom gubi deo aktivne supstance - lupulina. Drška ne treba da bude duža od 1 cm.
Aktivna svojstva: Cvetovi sadrže isparljivo ulje, seskviterpen, valerijanski estar, lupulin, mineralne supstance, tanin, estroge- ne supstance, flavonske derivate.
Farmakološko dejstvo: Antispastik (sredstvo protiv grčeva), podstiče lučenje želudačnih sokova, diuretik (pospešuje mokre-
nje), lek protiv tuberkuloze, bakteriostatik (zaustavlja razvoj bakterija u organizmu), umirujuće deluje kod poremećaja geni- talnih funkcija: blenoragije (kapavca), onanije, spermatoreje (n- eprekidnog curenja semena) - zahvaljujući lupulinu.
- Spolja: Kao antiseptik (uništava zarazne mikroorganizme). Terapijske indikacije: Insomnija (nesanica), tuberkuloza, anoreksija, nervoza praćena anksioznim stanjem (osećanjem uznemirenosti), trihomonas vaginalis (zarazno oboljenje žen- skih polnih organa izazvano bakterijom trihomonas), akne (bu-
buljice), seboreja.
Način upotrebe:
- Interna upotreba:
- Infuzija: Deluje kao sedativ - 1,5 kašika ženskih cvetova na 200 ml vruće vode ostaviti da odstoji 2 minuta. Pije se podeljeno u tri doze u toku dana. Isti postupak se primenjuje i kod pripre- manja uspavljujućeg sredstva: 1 kašika ženskih cvetova na 200 ml vruće vode. Treba da odstoji 2 minuta. Pije se uveče pre spa- vanja.
- Tinktura: 10 g ženskih cvetova, potrebno je da odstoji u 90 ml alkohola jačine 90%. Uzima se 2-4 g dnevno.
Spoljna upotreba:
- Infuzija: Za akne i seboreju, koristi se 4 g biljke na 100 ml vo- de, u vidu obloga; za vaginalno ispiranje: 8 g na 100 ml vode.
Mladi izdanci ili vegetativni vrhovi poseduju lekovito svojst- vo u slučaju skorbuta, a takođe deluju i kao diuretik (sredstvo koje pospešuje mokrenje). U ishrani se priprema kao povrće, sli- čno špargli (viline metle - veoma cenjeno povrće).
Na ženskoj cvasti - šišaricama, nalaze se žlezde, koje se mogu pažljivo odvojiti od biljke, i od kojih se može dobiti fini, žuti prah lupulin, koji se koristi kao lek. Deluje kao tonik (osvežavajuće), stomahik i diuretik.