CRNI SLEZ (Malva vulgaris) Fam. Malvaceae Popularni nazivi: dobri slez, slezovina

Opis: Slez sa malim listovima - mali (crni) slez - raste po rui- niranim zidinama, pored puteva, na napuštenim terenima, po- red ograda. To je jednogodišnja biljka sa delimično puzavičas- tim stablom. Listovi su skoro okrugli, nazubljeni, a cvetovi roze boje su smešteni pojedinačno ili grupno u bazalnom delu sa unutrašnje strane lista. Plod je čaurast, pomalo nalikuje na gru- men sira. Sakupljaju se listovi, cvetovi i vazdušasta stabljika u periodu jun-septembar. Budući da se sušenjem gube lekoviti sokovi, najbolje je slez koristiti u što svežijem stanju, ali i sušena biljka ima svoju vrednost. Beli slez (Althae officinalis) je zeljasta živopisna biljka, visoka 80-150 cm, razgranata i prekrivena me- kanim, sitnim dlačicama. Koren je debeo, vretenast, žućkast spolja i beo iznutra, sa uzdužnim brazdama. Listovi su naizme- nično raspoređeni, ovalni, punog oblika ili režnjasti. Gornji ima- ju po tri režnja, a donji po pet režnjeva. Mekani su, mesnati, sa dugim drškama. Stablo je kao i listovi kadifno belo zahvaljujući malim, finim trepljama. U osnovi listova i njihovih straničnih delova nalaze se veliki cvetovi sa dugačkom drškom, bele ili svet- lo roze boje (2,5 - 3 cm u prečniku), sa laticama malo okrnjenim na vrhu. Cvet ima duplu spoljašnju čašicu, sa 6-9 režnjeva. Cve- tovi su pravilni, sa po pet latica. Plod u vidu čaure je ulubljen. Listovi, kao i koren imaju slab, karakterističan miris i sluzav ukus. Cveta od jula do septembra. Raste na vlažnim mestima, ponekad đubrenim, na navodnjavanim poljima, na obalama re- ka, najviše u dunavskom regionu.

Sakupljanje: Beru se cvetovi, listovi, sakuplja se i oguljeni ko- ren.

Cvetovi i listovi se beru bez drške u periodu jun-avgust. Suše se u senci, u provetrenim prostorijama, rasprostrti u tankom sloju. Posle sušenja, cvetovi se čuvaju u papirnim kesama (dža- kovima), ili fiokama obloženim hartijom, a listovi u džakovima od platna.

Koren se vadi kada dostigne dužinu od 10-15 cm, dakle naj- ranije u drugoj godini života biljke. Ovo se obavlja u periodu mart-april ili oktobar-novembar.

Posle sakupljanja, koren se oguli (do belog sloja), zatim iseče na male komade koji se suše na suncu ili u ugrejanim prostorija- ma na 40°C. Pre sušenja ih ne treba prati. Posle sušenja, korenje se čuva u džakovima od platna ili hartije, u suvim prostorijama.

Aktivna svojstva: U korenu - sluzaste materije, amidin, uron- ske kiseline, šećeri, asparagin, pektin, betain, tanin, rezinozne supstance; u cvetu i listu - flavonoid, tanin i sluzaste materije.

Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da budu rozikasto bele bo- je i da imaju čašicu. Listovi treba da imaju zelenu boju i dršku ne dužu od 2 cm. Ostatak stabljike se ne koristi. Oguljen koren treba da bude bele boje.

U istu svrhu i sa istim svojstvima se koristi i list i cvet kultivi- sanog sleza.

Farmakološko dejstvo: Sekretolitik (pospešuje lučenje sluzi), emoliens (sredstvo za omekšavanje), ekspektorans (za iskašlja- vanje), anti-inflamator (protiv zapaljenja disajnih organa, bub- rega, želuca i creva).

Terapeutske indikacije: Glositis (upala jezika), akutni laringi- tis (akutna upala grkljana), bronhitis (upala bronhija), traheitis (upala dušnika), infekcije bubrega, rane, čir, tonzilitis (upala krajnika). Kod otvorenih rana, kupka od sleza i svežih listova bokvice može da bude delotvorna.

U slučaju raka grkljana, čak i kad dođe do afonije (gubitka glasa), slez može da ima veoma efikasno lekovito dejstvo. Mla- kim čajem od sleza se ispira grlo u toku dana, a ostatak čaja se pomeša sa ječmenim brašnom i drži se u vidu obloga u predelu grkljana u toku noći. Dnevna količina čaja koju treba upotrebiti je 2,5 litra. Biljka se usitni i preko noći drži u hladnoj vodi (1 pu- na kašičica biljke na šolju od 250 ml). Ujutro se procedi i blago

ugreje, i to tako što se šolja stavi u drugi, veći sud sa toplom vodom. Tečnost čuvati u termos-boci. Piju se 4 šolje dnevno. Sa ostatkom čaja ispirati grlo (gargarizma).

U slučaju smanjenog lučenja pljuvačke (suva usta), čaj od sleza treba često koristiti za ispiranje usta.

Način upotrebe:

- Infuzija: Jednu punu (supenu) kašiku dodati na 250 ml hla- dne vode; ostaviti da odstoji tokom noći, a zatim ujutru blago podgrejati (30-40°C).

- Kupka ruku i nogu: Jedna puna šaka sleza se potopi u sud sa 5 litara hladne vode. Pošto odstoji 12 sati, sledećeg dana se malo zagreje (30-40°C). Kupka traje 20 minuta.

- Oblog: Talog (ostatak) koji ostane od čaja se malo zagreje u vodi, pomeša se sa ječmenim brašnom i stavi na komad platna kojim se oblaže obolelo mesto.