BOKVICA (Plantago lanceolata) Fam. Plantaginaseae Popularni nazivi: muška bokvica, muški žilnik, muški tarpudac

Opis: Jedna od najrasprostranjenijih biljaka. Cenjena je od davnina. Postoje još dve sorte ove biljke: ženska bokvica (Plantago major), koja ima istu lekovitu vrednost i koristi se u iste svrhe, i glatka bokvica (Plantago media).

Sve tri vrste su zeljaste, živopisne, višegodišnje, samonikle. U zemlji imaju kratak rizom, iz kojeg izrastaju osnovni listovi obli- kujući rozetu. Listovi su glatki. Takođe iz rizoma se formira i cve- tonosna stabljika na čijem vrhu se nalaze mali cvetovi grupisani u klas, kompaktno-ovalan, ili ovalno-cilindričan. Oblik lista vari- ra u zavisnosti od sorte: kod muške bokvice (Plantago lanceola- ta) oni su sa dugom drškom i oštrim (zašiljenim) vrhom lisnog jezika; stablo je sa uzdužnim brazdama; kod glatke bokvice listo- vi su elipsasti, sa kratkom i širokom drškom i zašiljenim lisnim jezikom; ženska bokvica takođe ima listove sa drškom, široko- ovalne, glatke ili pomalo vlaknaste, raspoređene u rozetu iznad zemlje. Stabljika je cilindrična bez listova, visoka 10-15 cm. Cve- tovi su veličine do 2 mm, roze boje, grupisani u kompaktnom klasu.

Cvetovi se sastoje od 4 čašična i 4 krunična listića, smeđe boje kod muške bokvice, bele kod glatke bokvice, beličasto-žute boje

kod ženske bokvice, a takođe poseduju i androceum od 4 pra- šnika. Plod je čaura jajastog oblika, sa 8-16 semenki. Cveta od maja do septembra.

Staništa: Može se naći od doline do podalpskih zona, po ravničarskim mestima i još više pored prometnih puteva, staza, puteljaka.

Uslovi za upotrebu: Sakupljaju se listovi u periodu april-sep- tembar i suše se rašireni u tankim slojevima. Osušeni listovi tre- ba da zadrže prirodnu boju. Ne koristi se pocrnelo ili požutelo lišće.

Ženska bokvica se koristi cela, sa korenom - bez cvetnog iz- danka.

Pošto se korenje dobro opere, biljka se suši, raširena u tankim slojevima u prostorijama koje su dobro provetrene.

Posle sušenja se čuva u džakovima ili u gomilama pokrivenim hartijom u suvim prostorijama.

Aktivna svojstva: Sluzaste materije, pentozan, tanini, gliko- zidi (aukubin), alantoin, vitamin K, triozid, filokinon, pektin, ka- rotin, planteoza.

Farmakološko dejstvo:

- Interno: Antidijareik (protiv proliva), emoliens (sredstvo za omekšavanje kože) hemostatik (zaustavlja krvarenje), baktericid (uništava bakterije), cikatrizant (za isceljenje rana), snižava nivo holesterola u krvi, hipotenzor (smanjuje krvni pritisak).

-   Spolja: Antiseptik (protiv zaraznih klica).

Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dušnica), bronhijalna astma (otežano disanje usled suženja lumena bron- hija), dijareja (proliv), čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu (gastro-duodenalni čir), hipertenzija (povišen krvni pritisak), hi- perhole-sterolemija (povišen holesterol u krvi).

-  Spolja: Varikozni čir (deluje kao antiseptik) potkožni čirevi (primenjuje se kupka), laringitis (upala grkljana), traheitis (upa- la dušnika), blefaritis (upala očnih kapaka), konjunktivitis (upala konjunktive), veliki kašalj, bronhijalna astma, TBC pluća (tuber- kuloza pluća).

Ima depurativno dejstvo (prečišćava krv) i zato je dragocena za osobe koje pate od plućne i bubrežne insufijencije (reduko- vane funkcije pluća i bubrega), ekcema, herpesa (groznice).

Kod bronhijalne astme, majčina dušica i bokvica, kombino- vane u jednakim količinama, predstavljaju dobar lek.

U slučajevima bronhitisa i bronhijalne astme, čaj se priprema na sledeći način: 1 šolja hladne vode, kriška limuna (bez kore) i kašičica meda se ugreju do ključanja. Odmah pošto ugasimo vatru i prestanemo s kuvanjem, dodajemo 1 kašičicu gore pome- nute mešavine (majčina dušica i bokvica) i ostavimo da odstoji pola minuta. Kod težih slučajeva, priprema se svež čaj 4 puta dnevno i pije se u retkim gutljajima.

Sirup od bokvice pročišćava krv od toksina (otrovnih materi- ja). Uzima se po 1 kašičica pre jela u periodu od 3 sedmice. Sveži, oprani i izgnječeni listovi se stavljaju na posekotine, ogrebotine (površinske povrede kože i sluzokože), na mesto ujeda otrovnih insekata, pasa i zmija.

Za sprečavanje stvaranja žuljeva na nogama, u toku duge šet- nje, može se staviti u cipele nekoliko listova.

Efikasna je i kod malignih oboljenja žlezda: vranilova trava (mravinac), sveža ili osušena se stavi u maslinovo ulje. Flaša se napuni biljkom i preko nje se sipa ulje. Ostavi se da odstoji 10 dana na toplom mestu. Dobijeno ulje se stavlja na obolelo mes- to, a preko toga se oblaže bokvica.

Kod gušavosti: Listove izgnječiti, pomešati sa solju i staviti na obolelo mesto.

Oblaganje lišća u vidu kataplazme na otvorene rane ubrzava njihovo zarastanje, čak i kod starijih osoba. Kada na nogama pored otvorenih rana postoje i mesta zahvaćena upalom, potre- bno je držati ih najpre u hladnom čaju (infuzija) od sleza, ili u dekoktu od preslice (rastavića). Oko rana treba namazati mast od nevena.

Listovi bokvice su preporučljivi i u lečenju tromboze.

Način upotrebe:

- Infuzija: 1 punu kašičicu listova dodati na 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji pola minuta i procediti.

- Mešavina za čaj: Pomešati jednake količine bokvice i majči- ne dušice; 1 kašičicu mešavine dodati na 250 ml vrele vode.

- Kataplazma: Oprane i usitnjene sveže listove staviti na obo- lelo mesto.

- Sirup: Dve pune šake opranog i iseckanog lišća se potopi u toliko vode tako da, kada se stavi na vatru, lišće ne zagori. Ta- kođe, treba dodati i 30 g meda. Masu treba zagrevati na tihoj vatri uz stalno mešanje, dok ne postane gušća i lepljiva. Do- bijenu smesu sipati u flašu.