Poglavlje 7
Priroda
Mi od prirode zavislmo ne samo u fizickom smislu, zarad opstanka. Potrebna nam je priroda da bi nam pokazala put kuci, na izlaz iz tamnice sopstvenog uma. Izgubili smo se u radu, razmisljanju, secanju i ocekivanju - izgubili smo se u lavirintu slozenosti i u problemima sveta.
Zaboravili smo ono sto kamenje, biljke i zivoti nje jos uvek znaju. Zaboravili smo kako da budemo - da budemo smireni, svoji, da bude mo tamo gde je zivot: ovde i sada.
Uvek kada usmerite paznju na nesto sto je prirodno, na bilo sta sto postoji bez intervencije coveka, izlazite iz tamnice pojmovnog razmisljanja i, do izvesne mere, ucestvujete u stanju povezanosti sa BiCem, u kojem sve sto je prirodno jos uvek egzistira.
Usmeravanje paznje na kamen, drvo ili neku zivotinju ne znaci razmisljati 0 tome, nego pros to opazati ga, imati ga u svesti.
Nesto odsustine prirode tako 6e se preneti ina vas. Mo6i 6ete da osetite njenu mimo6u, i zah valjuju6i tome i vas 6e obuhvatiti smirenost. Oseti6ete koliko je duboko ona ukorenjena u Bi6u, koliko je potpuno jedno sa onim sto jeste i gde jeste. Shvataju6i to, vi 6ete takode ,duboko u sebi na6i mir. -
Kada se setate ili odmarate u prirodi, postujte njeno carstvo tako sto 6ete mu u potpunosti pri padati. Budite smireni. Posmatrajte. Slusajte. Zapazite koliko je svaka zivotinja i svaka biljka u potpunosti to sto jeste. Za razliku od ljudi, one nisu sebe podelile na dva dela. One ne zive kroz mentalne slike samih sebe, tako da se ne
brinu pokusavaju6i da zastite i osnaze te slike. Jelen jeste on sam. Narcis jeste to sto jeste.
Sve stvari u prirodi ne samo da su jedno sa samim sobom, nego su jedno i sa ukupnos6u svega postoje6eg. One se nisu otudile od tkanja sveta tako sto tvrde da. poseduju odvojenu egzistenciju: ,ja" i ostatak univerzuma.
Kontemplacija o prirodi vas moze osloboditi tog
,ja", velikog problema.
Postanite svesni mnogih tihih zvukova u prirodi
Niste vi stvorili svoje telo, niti ste u stanju da kontrolisete njegovo funkcionisanje. Na delu je jedna inteligencija veca od ljudske. To je ista ona inteligencija koja je osnov celokupne prirode. Ne mozete se vise pribliziti toj inteli genciji do da budete svesni sopstvenog unutar njeg energetskog polja - tako sto cete osecati zivotnost, ozivljujuce prisustvo unutar svog tela.
Kada opazate prirodu samo umom, samo putem misljenja, ne mozete da osetite njenu zivotnost, njeno postojanje. Vi tada vidite samo oblike i niste svesni zivota unutar tih formi - svete mis terije. Misao svodi prirodu na artikal koji treba upotrebiti u trci za profitom, znanjem iii zarad neke druge prakticne svrhe. Drevna suma tako postaje drvna grada, a planina nesto sto treba minirati ili osvojiti.
Kada posmatrate prirodu, neka u varna bude prostor bez misljenja, bez uma. Kada prilazite prirodi na ovaj nacin, ona ce vam odgovoriti i ucestvovace u evoluciji covecanstva i plane tame svesti.
Zapazite kako je cvet prisutan, kako je predan zivotu.
Biljke koje imate u svom domu - da li ste ih ikada istinski pogledali? Da li ste dopustili tim pozna tim a opet misterioznim biC:ima koja zove mo biljke da vas poduce svojim tajnama? Jeste li primetili koliko su duboko smirene? Kako su okruzene poljem mira? Onoga trenutka kada postanete svesni mimoce i tisine koja isijava iz biljaka, one ce postati vasi ucitelji.
Vazduh koji disete je priroda, bas kao i sam pro ces disanja.
Usmerite paznju na svoje disanje i shvatite da niste vi ti koji to cinite. To je disanje prirode. Ako biste trebali da razmisljate o disanju, vrlo brzo biste umrli, a ako biste zeleli da ga voljom prekinete, pobedila bi priroda.
Uspostavicete izgubljeni odnos sa prirodom na najintimniji i najmocniji nacin tako sto cete postati svesni svog disanja i nauciti kako da na njemu zadrzite paznju. Ovo je lekovita i veoma osnazujuca stvar. Ona dovodi do pomaka u svesti od pojmovnog sveta misljenja do unutrasnjeg carstva neuslovljene svesnosti.
Potrebna vam je priroda kao ucitelj za uspostavljanje veze sa Bicerrt. Ali ne samo sto je varna potrebna priroda - i vi ste potrebni njoj.
Vi niste odvojeni od prirode. Mi smo svi deo jednog zivota koji se manifestuje u bezbroj oblika sirom univerzuma, oblika koji su svi medusobno blisko povezani. Kada budete shvatili svetost, lepotu, neverovatan spokoj i dostojanstvo u kojem egzistiraju cvet ili drvo, vi cete nesto dati cvetu ili drvetu. Kroz vase priz nanje, kroz svesnost, priroda ce doci do spoz naje sebe. Ona spoznaje sopstvenu svetost i lepotu kroz vas!
Razmisljanje je stupanj u evoluciji zivota. Priroda postoji u nevinoj mirnoci koja je prvo bitnija od nastanka misljenja. Drvo, cvet, ptica, kamen - svi su oni nesvesni sopstvene lepote i svetosti. Kada covek postane spokojan, on odlazi iza misljenja. Ta.mo, u smirenosti iza misljenja, postoji jedna dimenzija spoznaje, svesnosti.
Jedno ogromno tiho mesto obuhvata citavu prirodu. Ono takode obuhvata i vas.
Sarno kada ste unutar sebe spokojni imate pris tup u carstvo mira koje naseljavaju stene, biljke i zivotinje. Sarno kada vas bucni urn utihne mozete da se povezete sa prirodom na jednom dubo kom nivou i da odete iza osecanja otudenosti koje je proizvelo prekomerno razmisljanje.
Priroda vas moze dovesti do te smirenosti. To je njen poklon varna. Kada je opazate i kada joj se pridruzujete u polju mira, to polje postaje prozeto vasom svesnoscu. To je vas dar prirodi.