Principi i karakter
Nesposobnost ego psihologije da razreši proble m diso- ciranog intelekt a nedavn o je dovela do razvijanja teh nik a koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga nja ljudima da dosegnu dubok a osećanja. Bioenerge- tika koristi takv e tehnik e i koristila ih je mnogo go dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu sami po sebi cilj, nit i su valja n terapeutsk i cilj. Ono što svaki pacijent želi jest e da bud e u stanj u da funk- cioniše u životu ka o potpun o integrisan o i efikasno ljudsko biće. To se može postići sam o ak o je regre sija balansiran a napredovanjem , proširivanjem svesti, kretanje m nadole upored o sa kretanje m prem a nagore , prem a glavi. Covek ide unazad , u prošlost, da bi mo gao u sadašnjosti da se kreće unapred .
Ravnoteža je važan kvalite t zdravo g života. To sta novište j e tak o očigledno d a m u n e treb a nikakv a potpora . Govorimo o uravnoteženo j dijeti, odgovara jućoj ravnoteži izmeđ u igr e i rada , izmeđ u mentaln e i fizičke aktivnost i itd. Međutim , obično nismo svesni koliko dubok o principi ravnotež e operišu unuta r na šeg tela i u prirodi, mad a smo postali svesni kritične važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu , eksploa- tišemo je, remeteći njen u ekološku ravnotežu od koje zavisi na š opstanak. Sad a kad a je naš opstana k došao u pitanje, shvatam o opasnosti svoga neznanja i poh lepe. To isto radim o sa svojim telima.
Princip ravnoteže, onako kak o operiše kod živih or ganizama, najbolje se prikazuj e onim što se naziva ho - meostatski m mehanizmim a tela. Hemijski procesi tela zahtevaj u održavanj e precizne ravnotež e izmeđ u vo - donika i hidroksilnih jon a u krvi i drugi m telesnim tečnostima. Optimaln i odnos je predstavlje n kiselošću 7,4. Previše vodonikovih jon a stvar a acidozu; premal o dovodi do alkaloze. Oba mog u dovesti do kom e i smrti . Pošto život nije statičko stanje, već proces staln e in terakcije i razmen e sa sredinom, kiselost krv i nije konstantna , već fluktuir a između 7,38 do 7,42, a biva kontrolisan a povratni m sistemom koji kroz disanje re guliše kiselost.
Sa remećenje m ravnoteže u smer u kiselosti, pojačano disanje udaljav a ugljen-dioksid, smanjujući koncentra ciju vodonikovih jon a u krvi . Kad a se ide ka alkalnoj strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanj a ug - ljen-dioksida i povećanja vodonikovih jon a u krvi .
Znam o d a naš a unutrašnj a telesna temperatur a tre ba da se kreće oko 36,6 C. Međuti m nismo svesni sup tilnog mehanizm a koji stabilizuje naš u temperaturu . Kad a na m j e hladno , drhtimo . Drhtanj e nij e reakcija bez ikakvo g cilja. Hiperaktivnos t mišića kro z drhtanj e stvar a toplotu koja je potrebn a za održavanje telesne temperature . Drhtanj e stimuliše disanje, dodajući više kiseonika metaboličkoj vatri . Nevoljno podrhtavanj e mišića u bioenergetskoj terapiji im a sličan efekat. Po većana telesna temperatur a se automatsk i oslobađa kroz pojačano znojenje i smanjuj e se smanjenje m mi šićne aktivnosti.
Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treb a d a s e održava n a optimalno m nivou, tak o d a n e pos tajemo dehidrira m ili prepunjen i vodom. Telo n a ne - svesnom nivou održav a ravnotež u unošenja i izbaciva nja tečnosti. Svest ima mal u ulogu u to m procesu, ograničavajući se na nalaženje vod e za piće kad a telo pošalje signal za takv u potrebu . Telo „zna" šta mu treb a i zna šta treb a da radi. To znanje je tak o za divljujuće da je V. B. Keno n (W. B. Cannon), koji jc istraživao te procese, nazvao svoju studij u Mudrost tela.
Covek svesno utiče na te procese kad a se procesi homeostaze zbog bolesti poremete . Njegova interven cija je tako napravljen a da ponovo uspostavlja ravno težu, da se telo može sam o lečiti i održavat i svoje životne funkcije. Ravnoteža j e važa n princip .
Sto se tiče naš e šire aktivnosti, ravnotež a je pod jednak o važna . To se jasn o vidi kro z na š sta v i na čin hodanja . Stojimo na dv e nog e i sam o tad a kad a stojimo na obe nog e mi smo u dobroj ravnoteži. Neko može poremetit i ravnotež u drug e osobe tražeći da ova stoji sam o na jedno j nozi. To je ono što mi radim o vežbom padanja. Hodam o ili trčim o na dv e noge i odlično održavam o ravnotež u prebacujući se sa jedn e n a drug u nogu. T o n e radim o svesno. Ak o previš e nas tojimo da budem o svesni te aktivnosti, nećemo daleko stići. To je ka o prič a o stonogi koja je pokušaval a da svesno donese odluk u kojom nogom da kren e i ko ji m redosledom, pa se uopšt e nije mogla pokrenuti .
Ravnoteža podrazumev a dvojnost — kao, imat i dv e noge — ili polamost , ka o severn i i južni pol magneta . U krv i j e t o predstavljen o ravnotežo m između H + i
OH ~ jona. Ali, ravnotež a nije statičan fenomen, je r da jeste, pokreti ne bi bili mogući. Bilo bi nemoguć e hodati kad a bi obe nog e bile na sličan način i isto vremen o aktivirane . Covek bi skakao , a ne hodao. Ži vot je kretanj e i ravnotež a u isto vreme , ili ravnotež a pokreta . Ta ravnotež a pokret a postiže se prebaciva nje m naboja, smenjivanjem uzbuđenj a sa jedno g pola na drugi, sa leve nog e na desn u i opet nazad, od udi sanja do izdisanja, od širenja do sakupljanja, od svesti dan a do nesvesti spavanja. Ta ritmičk a aktivnost tela je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo svesni.
U životu nem a dvojnosti bez tog jedinstv a ka o os nove. I nem a jedinstv a bez odgovarajuće dvojnosti. Taj pojam dvojnosti i jedinstv a svih živih procesa nasledio sa m od Vilhelma Rajha . Na to gleda m ka o na njegov najveći doprinos razumevanj u ljudske ličnosti i života. On je to pretpostavi o ka o princip jedinstv a i to je suprotstavio svim prirodni m funkcijama. U dvoj nosti uve k ima suprotnosti.
Na š logičan um vidi stvar i sam o ka o dvojnost — uzrok i posledicu. To je mehanicistički stav. Naši spi- ritualn i umovi, ak o sme m da upotrebi m taj izraz, vide sam o jedinstv o koje je u osnovi svega. To rađ a mis tičan stav. Razumevanj e paradoks a jedinstv a i dvoj nosti je područje funkcionalnog mišljenja. To zahtev a nov u svest koja nij e ni mistična ni mehanicistička. A život je paradoks . To je vatr a koja gori u vodi, ne na vodi, ka o vatr a ulja, ali, ka o deo vode. Čudn o je da na s vatr a ne uništava, niti sm o uvučen i i izgubljeni u vodi. Ima misterija koje nikad a neće biti razrešene , ili se ba r ja nada m da neće. Misterije su suština ljud -
skog bića, jer bismo bez njih izgubili osećanje straho poštovanja i, najzad, poštovanja prem a samo m životu. Funkcionaln o mišljenje je dijalektičko i ja sam ko ristio dijalektičke dijagram e toko m rad a da bih objas nio razn e odnose. Sad a ć u koristiti jeda n taka v dija gra m da pokaže m odnose između dva načina svesti.
Sa tačk e gledišta svesti, sve čega čovek može biti svestan jeste dvojnost, svesti glave i svesti tela, miš ljenja ili osećanja. Jedinstvenos t postoji sam o na ni vou nesvesnog, ili na telesnim procesima iza percep cije. Kak o znam o da jedinstv o postoji ak o ga ne mo žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja nju, slutiti odnose, i možemo maglovito osećati jedin stvo, pošto granic a izmeđ u svesnog i nesvesnog nije zid, već prelazna zona. U tok u dnevno g prolaženja kroz taj prede o stičemo prisnost sa osnovnim jedin stvom. Mistici, čija se svest lakše proširuje prek o tog predela, svesniji su tog jedinstv a nego drugi.
NESVESNI TELESNI PROCESI
POVEĆANI ENERGETSKI NABO J I U UZBUĐENJ E
Postoji drug i način da se oseti jedinstvo. Svest glavom ili umo m i svest telom ne sam o da su u kontakt u jedn a sa drugo m već se dodiruju i povre men o spajaju. U toploti i uzbuđenj u fuzije oni su sub limirani i postaju jedinstven a svest koja je i svesna i nesvesna u isto vrem e (drugi paradoks) . Doživeo sa m mnogo takvi h fuzija u životu. Ka o dete sam bivao toliko uzbuđe n gledajući igr u da za trenuta k nisa m znao da li sam buda n ili sanjam . Mora o sa m sebe da uštine m da bih to saznao. Takođ e sa m u seksu doži veo orgaza m od koga sa m lebdeo, proširujući granice sebe. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. To su ekstatički doživljaji. Oni se dešavaju mnogi m lju dima . Kad a se to desi, osoba „zna" i oseća jedinstv o života.
Ipak, uglavno m reagujem o dvojnom svešću. To je normalno , je r ekstaza sam o može d a bud e izuzetan doživljaj, ak o je prav a ekstaza. Međutim , bliži smo tom stanju ukoliko smo svesni i penjanj a i proširiva nja. Dv e strelice dijalektičkog dijagram a se približavaju jedn a drugoj .
D a bismo t o uradili, moram o prihvatit i d a j e pri roda svesti dvojna. Nem a ekstaze ni na jednoj ' strani izolovano, susret suprotnost i je ono što stvar a varnicu fuzije.
Ak o prihvatim o dvojnost svesti, moram o prihvatit i d a smo n a svesnom nivo u svesni dvojn e prirod e lič nosti. Kad a s e usmerim o n a mišljenje, ka o što j a radi m kad a pišem, čovek je svesta n svoga um a i njegovih mentalni h procesa. Pošto je čovekovo mišljenje jedin stveno, on shvat a da im a svoj sopstveni um . Dakle, ak o se osoba usmer i na svoje telo, postaje svesna da ima sopstveni život. Sa tačk e gledišta svesti,, čovek mor a da pita : „Ko sa m ja? " „Da li sa m ja taj um ovog živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedn o i drugo, je r obično ne možem o biti u istom trenutk u svesni oba. Za svest je važno da se fokusira na dv e različite operacije u isto vreme . Zamislite dv a aviona koja lete u dva različita kvadrant a neb a i jeda n reflek tor koji pokušav a svetlošću da obuhvat i oba aviona ; to je nemoguće . Ali, taj proble m ljudsk e dvojnosti obično na s ne uznemirava . Reflektor svesti je pokret no postolje koje se okreće lak o i brzo. Svest je u stanju da skoči sa jedno g na drug i kvadran t tak o brzo da može održati obe perspektiv e unuta r normalno g obi ma pažnje.
Taj pojam mog u ilustrovati, pošto koristim to poma galo svesti kad a držim javn a predavanja . Tokom go dina sam nauči o da efikasan govornik nikad a ne gubi kontak t sa slušaocima. Držeći predavanja , to je pos tala moja praks a koja je sada postala navik a — da gledam u ljude u publici, da ih osećam i da govorim sa njima . Mogu dodati da mi ta navik a stvar a teškoće kad a govorim pre d mikrofonim a bez publike. Ali, pos toji drug i proble m u toj navici ili praksi. Ak o se čovek previše usmer i na publiku, može izgubiti kontak t sa sobom, onim što on jeste, gd e mu je mesto i onim što ima da kaže. A čovek ne može biti na oba mest a u isto vreme .
Svi govornici se suočavaju sa ti m problemom. Kad a čitam pripremlje n tekst lako izgubim kontak t s a pub likom. Tad a je neophodn o podići pogled i gledati pub liku s vremen a na vrem e da bi se uspostavio kontak t sa njom. Ono što ja radi m je da smenjujem pažnju sa publik e na sebe. i opet nazad , u umereno m ritmu , tak o da izgleda da nem a prekid a u kontakt u sa bilo koje strane . To je princip koji je u osnovi alternatora . To je princip ritmičnosti koji radi u svima nam a sve vre me, mad a mnogi od na s nisu svesni te aktivnosti. Takv o je hodanj e koje je moguć e samo ak o se smenjuju no ge jedn a za drugom .
Veruje m u vrednos t dvojnosti na svesnom nivou. Bez toga se ne bismo kretal i glatk o i efikasno ka o što to činimo da bismo se suočili sa razni m nepredvidljivi m si tuacijama u životu. Bioenergetika radi na toj osnovi. On a smenjuje fokus sa tela na um i nazad, sa ciljem da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom pažnje može obuhvatit i oba aspekt a svog svesnog bi ća.
Naravno , ta dvojnost postoji sam o na svesnom nivou. Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo ; čovek nije mis leći um ili osećajuće telo, već živi organizam. Ali, poš to se veliki deo našeg života provodi u stanj u svesti, moram o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. Či tav a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje nici — naime , da se ništ a ne ističe ukoliko nem a osno ve, da nem a figure bez polja u kom e ona postoji, da nem a kvalitet a bez njegove suprotnosti.
U ličnosti to znači da nem a misli bez polja oseća nj a u kom e se odvijaju. Ali, bacanje svetla svesti na misao uranj a ostatak polja u mra k i često gubim o uvid
u osećanja koja su motivisala. misao. Mi možemo, na ravno , proveriti naša osećanja i potvrdit i da su u har moniji sa mišljenjem. Međutim , neretko , mišljenje i osećanje su u konfliktu. Treb a da napusti m svaki po kušaj objašnjavanja zašto je to tako . Doživljaj tog konflikta je vrlo čest. Hoću da kupi m veću jahtu , ali razmišljam o ceni i održavanj u i u konfliktu sam. Ili, hoću da se častim ukusni m kolačićima, ali razmišljam
0 kilogramim a koje mogu nabaciti i u konfliktu sam. Svi terapeut i se bave konfliktima, ne ovog tipa koji sa m opisao, već sličnim, u kojima postoji konflikt iz međ u osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi
1 strah a od posledica. Pošto do posledica nije došlo, prisuta n je stra h ka o mentaln o opažanje — to jest, misao je povezana sa telesnim reakcijama. Ne kažem da je taj stra h izmišljen kad a kaže m da je mentalan . On se fizički doživljava ka o strah , mad a proizlazi iz mentaln e aktivnosti. Terapija se bavi intenzivni m kon fliktom u kom e su osećanja koja nastoj e da se ispolje važna za integritet ličnosti a posledice pret e to m in tegritetu . Kad a čovek ne može da razreši intenziva n konflikt, jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja da bi otklonio strah, što konačn o dovodi do potiski vanja konflikta. Covek uklanj a iz svesti čitavu situa ciju i u izvesnom smislu on a zaista ne postoji. Među tim , konflikt ne nestaje. On postaje strukturira n u telu na nesvesnom nivou. On samo nestaje iz vidokruga .
Taj način borbe sa konfliktom stvar a različite karak tern e struktur e koje sa m opisao. Takv u adaptaciju smatram o neurotskom , je r ozbiljno remet i sposobnost osobe da funkcioniše kao potpun o integrisa n i efikasan pojedinac.
Ali, kak o se relativno neneurotičn e osobe nose sa nebrojeni m konfliktima izmeđ u mišljenja i osećanja koj a nastaju u njihovom životu ? Moj odgovor je da oni razvijaju svesno prihvaćen e način e ponašanj a koji su suprotn i nesvesno strukturirani m oblicima ponaša nja. Ti oblici ponašanja dobijaju form u principa.
Interesantn o je da iako koristim o reč „karakter " u negativno m smislu, ona nije uve k imal a takv o znače nje. U stvari, „karakter " je često bio korišćen da oz nači nek e vrline, u ko m slučaju ide zajedno sa recima
„dobar " ili „osoba dobro g karaktera" , dok drugi ljudi imaju „loš karakter" . Reč „karakter " je povezana sa rečju „karakteristika " i govori da se jedn a osoba po
naša na tipičan ili predvidljiv način, bilo da je to dobro ili loše. Predvidljivost takođ e znači zavisnost; može se očekivati od osobe sa dobri m karaktero m da ima vrline, ili od osobe sa lošim karaktero m da bud e nemoraln a ili neprincipijelna.
Ali, ak o ponašanj e jedn e osobe nije strukturiran o ili uklopljeno na neki način, odakle ta predvidljivost? Drugi m recima, kak o čovek koji je relativn o zdrav , spontan i potpun o sposoban da se samoizražava, može imat i karakter ? Pr e svega, moram o shvatiti razliku iz međ u karakter a i karaktern e strukture . Dodavanj e reči
„struktura " označava da sklop ponašanja nije svesno određen, već da je posta o nesvesno fiksiran i rigidan n a telesnom nivou. Kad a j e ponašanj e vođeno sves- no m vodiljom ili principima, ponašaće se karakteris tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit.
Poja m principa se retk o pominje u teorijama ličnosti. Skor o smo u našoj kultur i dostigli tačk u gd e je svaki princip loš, je r postavlja granice i određuje reakcije. To je povezano sa moralni m principim a koje mnogi ljudi vide ka o sputavanj e slobode ili prav a na samo izražavanje. To je nesreća n razvoj, je r su principi oz nak a osobe koja je postigla visok nivo svesti. Govorim, naravno , o principima koji su svesno odabrani , mad a oni mogu biti istovetni sa onima koje društv o potkrep ljuje.
Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. Sen zacije su neodređen o lokalizovane ili mutne . U pogledu toga on e se suprotstavljaju osećanjima koj a su ubed - ljivija i određenija. Kad a osećanja postan u snažnija i jasnije definisana, nazivam o ih emocijama. Nevolja je u tom e što koristim o reč „osećanja" da bismo uk ljučili sva telesna opažanja. Sad a kad a na m emocije postaju integrisanije sa mišljenjem, možemo govoriti o principu. Redosled razvoja je sledeći:
1. — Senzacija
2. — Osećanje
3. — Emocija
4. — Princi p
Na nivou principa, ega i tela, mišljenje i osećanje su integrisani u svesno jedinstvo.
Jeda n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti noljubivost. Osoba može govoriti istinu zbog strah a od kazne sveznajućeg Boga, zbog kompulzivnosti, ili zbog unutrašnje uverenosti da je to isprava n način ponašanja. Ali, da bi se došlo do tog ubeđenja, čovek treb a da ima izbor između istine i laži. Ubeđenost onda izrasta iz iskustva govorenj a istine i laži. U prvo m slučaju se oseća harmonij a između osećanja i stava i opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije . U drugo m slučaju harmonij a nedostaje i čovek može stvarn o da oseća bolnost konflikta. Tad a može da na prav i svestan izbor zasnovan na osećanju tela.
Sva deca poneka d lažu. On a to rad e da bi ispitala ulogu obmanjivanj a i moć koju ona sobom nosi. Deca lažu da bi proveraval a svoju sposobnost obmanjivanj a roditelja. To im daje osećanje kontrol e ukoliko sa ti m izađu nakraj . Ali, deca takođ e lažu kad a su uplašena od posledica saopštavanj a istine. U oba slučaja deca nešt o dobijaju i nešto gube. Dobit je osećanje moći i kontrole, ili izbegavanje kažnjavanja. Ali, gubita k je u zadovolj stv u da se bud e iskren. Ak o je veća šteta nego korist, dete će znati da laganje, izuzev pod neuobičajenim okolnostima, nije za njega. On o će znati da ga laganje košta dobrih osećanja i razviće uverenj e da je laganje loše. Njegovo telo i um će mu takođ e to kazati i ono će to verovat i ne sam o svojom glavom, već i srcem. Njegova uverenos t stoji na dv e noge : na znanj u i na osećanju. Vremenom , i sa daljim iskustvom, istinolju bivost za dete postaje stva r principa. Ono izbegava konflikt i trošenje energije na odlučivanje da li da kaž e istin u ili da slaže.
Princi p radi ka o klatn o sat a koje održav a redova n rita m mehanizma . Taj princi p održava ravnotež u iz međ u mišljenja i osećanja, tak o da su oba u harmoniji , a da ne moraj u stalno i svesno da proveravaj u jeda n drugog. Principi pospešuju uređe n život; bez njih, ube - đe n sam , ne bi bilo ničeg se m nered a i haosa.
Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo ravno teže u čovekovom životu. Postaje lako ići do ekstrema , opravdavat i sredstvo ciljem i slediti ćud trenutka . Co vek može doći u apsurdn u situaciju da hoće da pokaže svako osećanje, je r ne zna gde da povuč e granicu ; ih , sto je podjednako apsurdno , da celokupno ponašanj e kontroliše logički. U ovom drugo m slučaju radi se o
ekstremnoj rigidnosti, a u prvo m o potpuno m odsustvu strukture . Ljudi sa principima izbegavaju te ekstrem e zbog toga što sa m princip predstavlja harmonij u su protnosti, integraciju mišljenja i osećanja, ravnotežu tako suštinsk u za glatk o proticanje života.
Važno j e shvatit i d a s e prav i moraln i principi n e mogu utuvit i propovedima , pretnjam a ili kažnjava njem. Oni mog u navest i osobu da se pokoleba pa da slaže iz straha, ali odluka, će se u svakoj novoj situaciji donositi iznova. To nije isto što i držati se princip a koji čuva od konflikta. Dalje, nametanj e nek e spo- ljašnje sile, bilo da se radi o propovedanj u ili o pretnji , remet i unutrašnj u harmonij u i otežava razvijanje unu trašnj e uverenost i neophodn e za princip. To mog u ovako kazati : Principi nisu zapovesti, već ubeđenja.
Evo i drugo g primer a kak o nastaju principi. Radio sam terapij u sa mladi m čovekom koji se dubok o zagli bio u stvari sa drogama,, mad a nije bio žrtv a heroina . Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno udaranj e kauč a na primer ) dovelo ga je do stanja u kom e se dobr o osećao u telu. Ond a je jednoga dan a došao kod men e i reka o mi da je kod svoga prijatelja pušio marihuan u prethodn e noći. „Izgubio sa m sva dobr a osećanja koja sa m se tak o žestoko trudi o da postig nem" , reka o je . „Sada zna m d a marihuan a nije prav a stva r za mene. " Mišljenje i osećanje su zajedno stvo rili to ubeđenje. To je bio njegov prvi sta v u obliku principa, koji je postajao sve snažniji sa povećanje m dobri h osećanja, jer, on je sada znao šta gubi koristeći droge.
Nemoguće je razviti princip e ukoliko čovek nem a šta da izgubi. Bez dobri h osećanja nem a motivacije da se integritet ličnosti zaštiti. Pitanj e principa se u terapiji nikad a ne postavlja dok se telo ne doved e do stanja zadovoljstva smanjenje m mišićne tenzije i prepreka . Tad a se pitanj e principa spontan o pojavljuje kad a se pacijent trud i da razum e zašto je izgubio ta osećanja u tok u svog svakodnevno g života. Na kraju, on razvija sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanj a zadovoljstva ili dobrih osećanja, što je veom a važn o za njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje ka o in- tegrisanog ljudskog bića.
Ne mislim da društv o greši što pokušava da utuv i mladi m ljudima moraln e princip e u glavu. Svak a ge-
neracija pokušava da prenes e svoje iskustvo na sledeću generaciju, da bi olakšala njen pu t kroz život. Principi ka o što su deset božijih zapovesti izrastaju iz akumu lacije iskustva rase. Ali, princip obučavanja je efika sa n sam o ak o iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz njegovog unutrašnje g ubeđenj a ili osećanja. U tom slu čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe za zadovoljstvo. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita nje njihove principe. Slično, nem a nikakvo g smisla nudit i principe telu koje pati. Princi p nije napravlje n tak o da čini da se čovek mir i sa svojom patnjom , već d a obezbedi unutrašnj u harmonij u koja omogućav a uravnoteže n i razdraga n život. Principi nisu tehnik a preživljavanja. Kad a je u pitanj u preživljavanje, prin cipi su irelevantni. Pr e nego što govorimo o principi ma, moram o biti sigurni da se ta mlad a osoba oseća dobro u svome telu i da se dobr o oseća u vezi toga ko je ona. Principi joj tad a olakšavaju da zaštiti svoja dobr a osećanja.
Ljudi su otkrili da ima mnog o principa koji uprav ljaju njihovim ponašanje m sa ciljem da se dobr o ose ćaju. Istinoljubivost j e jeda n princip ; poštovanje drug e osobe ili njenog vlasništva je drugi . Pr e nekoliko go dina smo moja žena i ja proveli nedelju dan a na Gva - dalupeu , u Klub u Mediterane . Moja žena se upoznala sa meštanino m zemljoradnikom . U toku razgovora ona je pomenul a da nikad a nije jela šećernu trsku . On je ponudi o da joj nabav i i dogovorili su se da se nađ u i odu do polja šećerne trske . Kad a su se našli, čovek je kazao da je to mal o udaljeno od hotela. Na put u su prošli pored nekoliko polja trsk e i moja žena je sa nado m krenul a prem a prvo m polju. Videći nje n pokret , čovek reče, prosto, ..O! Ali to nije moje". Odveo ju je do svog polja na kom e joj je ubra o nekoliko šećernih trski . Bilo bi lako uzeti nekolik o stabljika sa bilo koga polja, ali to se protivilo njegovom princip u da ne uzima ono što nije njegovo. Ne treb a da va m govorim o poš tovanju koje je moj a žena osećala prem a integritet u tog ljudskog bića.
Bioenergetski, princip je proticanje uzbuđenja ili ener gije kroz jedinstve n pokre t koji ujedinjuje glavu, srce, genitalije i noge. U vezi toga javlja se osećanje da je to prav a stvar, je r se osoba oseća povezano, jedinstven o
i celovito. Nije joj potrebn o da joj nek o potvrd i ko lika je njen a vrednost, koja je neosporna. Ali, to je lična uverenost i nikom e je ne nameće.
Možda je najveći proble m sa kojim se naš e društv o suočava nedostata k moralno g principa kod velikog bro j a članova društva . Ali, n e veruje m d a nametnut a mo ralnost može nešt o učiniti. To može držati nekoliko po jedinaca na liniji, ak o je nametnut a od većine, ali ne može kontrolisati većinu. N e verujem d a j e nametnut a moralnos t ikad a valjala. Moralne norm e iz prošlosti nisu nametnute , bez obzira na činjenice koje govore suprotno . Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima, ali da one nis u bile u sklad u sa unutrašnji m ubeđenje m ljudi o onom e šta je dobr o a šta loše, one bi brzo bile odbačene.
Moralni principi nisu apsolutni, mad a su neki blizu da to postanu . Oni nastaj u da bi pomogli ljudim a da se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj kul turno j situaciji i postaju nevažeći ak o ne ispunjavaju tu funkciju. Istinoljubivost može izgledati ka o priro da n moraln i princip, ali ima uslove u kojima istina može biti znak slabosti ili kukavičluka . Covek ne go vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj stvo prijatelja. Ovd e se radi o dubljim principima lo jalnosti. Ali, bilo kakv a da je kulturn a sredina, ljudi ma su potrebn i moraln i principi koji će voditi njihovo ponašanje. Bez njih bi se društv o dezintegrisalo u stanje haosa i ljudi bi postali otuđeni. Ak o bi pojedinci raz vili svoje sopstvene principe, sigura n sa m da bi u od ređenoj kulturno j sredini oni ispali isti, pošto je ljud ska prirod a ista.
Pisao sa m 1944. godin e članak o adolescentnoj sek sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i istraživanja orgona. U to vrem e se smatral o opasni m zastupanj e prav a adolescenta na seksualno zadovolja vanje. Diskutujući o tom e sa mnom , Raj h je rekao :
„Loven, nij e uve k preporučljiv o govoriti istinu. Ali, ak o ne možeš da kažeš istinu, nemoj uopšt e da govo riš" . Rajh je bio čovek od principa. Ziveo je za njih i zbog njih je umro . Covek se mogao ne slagati sa ti m principima, ali nije mogao poricati integrite t koji su imali.
Princi p u osnovi bioenergetik e je simultan a dvojnost i jedinstvo ljudske ličnosti. Covek je kreativa n mislilac
i osećajna životinja — i, on je sam o muškara c ili sam o žena. On je racionala n um ili neracionaln o telo — i on j e sam o živi organizam . O n mor a živeti n a svim ni voim a odjednom, a to nij e la k cilj. Da bi pojedinac bio integrisa n mor a se identifikovat i sa svojim telom i svojim recima. Kažem o d a j e čovek onoliko doba r ko lik o je dobr a njegov a reč. Da bi se postigla ta integra cija, čovek mor a početi od tel a — vi st e vaše telo. Ali, t o s e n e završav a n a telu . Covek mor a završiti ka o reč
— vi st e vaša reč. Ali, re č mor a doći iz srca.