"Primarna direktiva"

Ovo je treće poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

i ostali kosmički koncepti

Postoje neki pokazatelji na osnovu kojih možemo da opazimo da su otpočeli buđenje i transformacija planete. To se dešava kada padne neki diktatorski režim, kada ljudi svesno i otvoreno razgovaraju o međuljudskim odnosima i životu na Zemlji. To nije ništa neuobičajeno. Kalendar kaže da je došlo vreme ze Doba Vodolije. Bića slična vama uzela su ljudski oblik i zaronila u zajednički telepatski rezervoar energije koja okružuje ovu planetu. Dozvolite mi da objasnim.

Kosmički izolacionizam

Ovaj školski sistem je zatvoren. Izolovan je od ostatka naše galaksije kada je u pitanju kolektivna svest. Naša Zemljina škola je kao i svaka privatna škola: ima sopstvene ciljeve u obrazovanju, sopstveni upravni odbor, želi da privuče odredjeni tip učenika. U običnim javnim školama, društvena sredina može da učestvuje u odabiranju članova upravnog odbora škole, ali ne sme da uzurpira ulogu učitelja, direktora, ili članova školskog odbora. Ako neko želi da bude učitelj, mora da se prijavi na konkurs i priloži svoju radnu biografiju. Sve ovo važi i za Zemljinu školu.

Ako neko želi da pomogne Zemlji, mora da sledi primarnu direktivu. Možda vas to potseća na primarnu direktivu iz TV serije "Rat zvezda". Tamo se kaže da, u skladu sa kosmičkim zakonom, nijedna civilizacija ili grupa entiteta koja dolazi iz nekog spoljašnjeg sistema ne sme da menja sistem u koji je došla, ma koliko bila superiornija u odnosu na njega. Znači, svest nekog zatvorenog sistema moguće je menjati samo direktnim uključivanjem i učestvovanjem u njemu.

Primarna direktiva sprečava bilo koga ili bilo šta spolja da se meša u proces kome ne pripada. Ako neko želi da pomogne, mora direktno da se uključi. Zašto bi se inače majstor uopšte reinkarnirao na ovoj planeti? Kada bi to bilo moguće, Sai Baba i Buda bi sigurno sedeli na nekom kosmičkom tronu i diktirali sreću i dobru volju među ljudima. Osnovni razlog koji im to ne dozvoljava je što bi na taj način ugrozili slobodnu volju individua čija je svest, pre svega, i kreirala sistem. Zato oni povremeno uzimaju ljudski oblik i spuštaju se na Zemlju. Tako mogu da, u ime svoje porodice, kao učesnici u energiji Zemlje, pomognu da se promeni stvarnost.

Majstori znaju da su svi umovi jedan um i da su sva srca jedno srce i da svi boravimo u istom "telepatskom rezervoaru" energije. Svaka inkarnirana osoba, bila ona majstor ili ne, koja poseduje mentalni i emotivni mir, prožima kolektivnu svest smirenošću. To znači da kada mi, kao inkarnirana bića, samim tim što učimo da budemo smireni, ispunjeni ljubavlju i radošću, zapravo omogućavamo to isto i ostalim inkarniranim dušama na planeti. To je jedino što su mogli da rade i majstori- trudili su se da njihova razvijena svest bude upotrebljiva. A sa strane su pravili i po neko čudo. Hodali po površini vode, vaskrsavali mrtve. To je samo interesantna predstava koja služi da privuče pažnju i da ljudi kažu: "Hoću i ja da naučim to da radim".

Ko će onda da isceli planetu ako pomoć ne može da dođe od nekoga ko je izvan ovog sistema? Promenu moraju da iniciraju ljudska bića koja sada žive na Zemlji. Ali, to ne mogu biti ljudi koji svakodnevno slede zastarele matrice i žive u okviru društveno nametnutih ograničenja. Oni ne mogu da u treću dimenziju donesu mir, radost i slobodu, jer ne znaju da takve stvari uopšte postoje! Ne znaju da postoje nevidljiva bića i paralelni univerzumi. Majstor se postaje onda kada smo spremni da se odreknemo ovozemaljskog programiranja i prihvatimo šire razumevanje. Samo svesna bića mogu da preokrenu realnost u unutrašnji i spoljašnji mir. To je razlog zbog koga prosvetljene osobe uzimaju ljudski oblik. Zbog toga su došli Mocart, Mikelanđelo i Ajnštajn. I vi ste zato tu.

Povremeni posetioci u Zemljinoj školi

Zemljina škola ne pohađaju samo oni ljudi kojima ona služi kao osnovni put samorazvoja. Neki samo povremeno svraćaju, kada je kritična istorijska situacija i potrebna je njihova pomoć. Oni, u stvari, nisu učenici dvanaestog razreda. Više liče na "putnike namernike". Kada na Zemlji stvarno zagusti, oni kažu:"Uh, uh, ponovo su se zaglibili. Idemo dole na planetu. Još jednom ćemo se inkarnirati kako bismo ulili našu energiju u telepatski rezervoar". Poslednjih godina se ovom pozivu odazvao priličan broj duša. Mnogi od nas se čak i ne oslanjaju na iskustva iz svojih prethodnih života na Zemlji, jer se nismo dovoljno puta reinkarnirali kako bismo naučili da pređemo ulicu , a da istovremeno žvaćemo žvaku. Neki od nas apsolutno nemaju nikakav koncept kako biti "uspešan" ili kako biti "deo grupe". Zaboravljamo da oni koji važe za najuspešnije ličnosti neprestano borave samo na Zemlji. Oni su shvatili kako da se snađu ovde i poznaju sva pravila jer ih karma tera da se neprestano vraćaju. Njima svi na Zemlji najviše zavide, oni su "in". Iako su se odlično adaptirali da budu Zemljani, još uvek nisu spremni da budu blaženi. Sa druge strane, oni koji su se inkarnirali da bi bili duhovni učitelji (a to su učenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci) su spremni da krenu dalje, ruku pod ruku sa bilo kojim majstorom koji je ikada kročio na Zemlju.