PRIJATELJI IZ DETINJSTVA

 

 

Možda si i ti čuo, običaj je da kraljevi postavljaju

ratnike sa svoje leve strane, strane srca

i hrabrosti. Zdesna im stoji kancelar,

kao i razni sekretari, pošto praksa

knjigovodstva i zapisivanja obično pripada

desnoj ruci. U centru,

                                sufiji,

budući da u meditaciji postaju ogledala.

Kralj može da im se zagleda u lica

i da vidi svoje iskonsko stanje.

Lepima ogledala daj,

i pusti ih da se zaljube u sebe.

Na taj način oni poliraju svoje duše

i bude podsećanje u drugima.

Blizak prijatelj iz detinjstva dođe jednom da obiđe Josifa.

Delili su tajne koje, ležeći na jastucima,

deca kazuju jedno drugom

pre spavanja. Ova dvojica

bili su potpuno iskreni jedan prema drugom.

Prijatelj zapita: »Kako ti je bilo kada si shvatio

da su tvoja braća ljubomorna i šta nameravaju?«

»Osećao sam se poput lava sa lancem oko vrata.

Ne ponižen zbog lanca, ne negodujući,

čekao sam da moja snaga bude primećena.«

»A kako ti je bilo dole u bunaru, i u tamnici?

Kako si se tada osećao?«

                                    »Kao mesec koji opada,

svestan da rast i punoća slede.

Kao zrno bisera izmrvljeno u avanu da se spravi lek,

koje zna da će uskoro biti svetlost u ljudskom oku.

Kao pšenično zrno koje se u zemlji otvara,

pa raste, pa biva požnjeveno, pa samleveno u mlinu da se

dobije brašno, pa pečeno, pa opet smrvljeno između zuba

da bi postalo čovekovo najdublje razumevanje.

Izgubljen u ljubavi, poput pesama koje plantažeri pevaju

u noći pred sejanje semena.«

                                          Nema kraja

ničemu od toga.

                       Vratimo se još nečemu o čemu su

taj dobri čovek i Josif razgovarali.

                                                 »O, prijatelju, a šta si mi

doneo? Ti znaš da putnik ne bi trebalo da dođe

praznih ruku na vrata prijatelja poput mene.

To je kao da odeš u mlin a ne poneseš žito.

Bog će me u času uskrsnuća pitati: ''Jesi li Mi doneo

nešto na dar? Zar si zaboravio? Zar si mislio

da me nećeš videti?''«

                               Josif je nastavljao sa zadirkivanjem:

»Daj mi ga. Hoću svoj poklon!«

Gost poče: »Ne možeš ni da pretpostaviš koliko sam tražio

nešto za tebe. Ništa mi nije izgledalo prikladno.

Zlato se ne nosi u rudnik zlata,

ni kap vode u Omansko more!

Sve na šta bih pomislio bilo je kao da nosim zrna kima

u Kirmanšah iz kojeg kim potiče.

Ti u svom ambaru imaš sva zrnevlja. Imaš i moje srce i

moju dušu, tako da čak ni njih nisam mogao da donesem.

Doneo sam ti ogledalo. Posmatraj sebe,

i seti se mene.«

                       Izvadio je ogledalo iz nošnje

u kojoj ga je krio.

                          Šta je ogledalo bića?

Ne-biće. Uvek donesi ogledalo nepostojanja

na dar. Svaki drugi poklon je besmislen.

Neka se siromah zagleda duboko u obilje.

Neka hleb vidi gladnog čoveka.

Nek potpala ugleda iskru iz kremena.

Kada se prazno ogledalo i tvoje najpogubnije navike

postave jedno prema drugom,

tada započinje prava izrada.

Eto šta su umetnost i veština.

Krojaču treba iscepana odeća da primeni svoju veštinu.

Debla moraju da budu sečena i ponovo sečena

da bi mogao da ih upotrebi vrstan drvodelja.

Tvom lekaru treba nečija slomljena noga za lečenje.

Tvoje mane su načini na koje se slava ispoljava.

Svako ko jasno vidi šta je u njemu bolesno

počinje brzo da napreduje na svom putu.

Nema ničeg goreg

od mišljenja da si dovoljno zdrav.

Više od ičega, samozadovoljstvo

sprečava izradu i umeće.

Pogledaj se ništavan u ogledalu i plači.

Neka to samozadovoljstvo iscuri iz tebe!

Satana je pomislio: »Ja vredim više od Adama«,

i to vredeti više još uvek je čvrsto u nama.

Voda u tvom potoku možda izgleda čista,

ali na dnu se nalazi nešto ustajalo.

Tvoj šeik u stanju je da prokopa bočni kanal

kroz koji će ti otpaci biti odstranjeni.

Poveri svoju ranu učiteljevoj hirurgiji.

Na ranu se skupljaju muve i prekrivaju je.

To su muve tvoje naklonosti prema onome

što zamišljaš da je tvoje.

Dopusti da učitelj rastera muve

i stavi ti melem na ranu.

Ne okreći glavu. Nastavi da posmatraš

previjeno mesto. Kroz njega

svetlost uvire u tebe.

                               I ni za trenutak nemoj da pomisliš

da ti sam sebe isceljuješ.