Priče iz Mesnevije

Mesnevija je poetsko delo, pisano u formi distiha; međutim, zbog svoje izrazite poučnosti i jednostavnosti veliki broj njenih priča već stolećima nalazi svoju najširu primenu i u proznoj formi – u popularnoj i školskoj, preko pripodevačke? pa sve do gnostičke litarature. Priče iz Mesnevije su zato veoma omiljene kod najširih slojeva čitalačke publike. Ovde donosimo nekoliko ponatih priča.

mo hrabro zabodi i potrudi se da bude tamnomodre boje.

–  Na kojem delu tela želiš tetovažu?

–  Na ramenu, fino, crtu po crtu, odvra- ti mladić neustrašivo.

Kad je brica stao iglom probadati, kroz celo rame prostruja oštra bol.

–   Ajoj, majstore, zamalo si me ubio! [to ti to crtaš? – vrisnu jadnik od bola.

–  Pa, lava, gospodine, kao što ste i na- ručili.

–  A s kojim si to delom započeo?, upi- ta junak.

Izdrži, brate, bolne ubode da se izbaviš od ujeda svoje niske strasti.

Onima, oslobođenim samopostojanja, i Sunce i Mesec se klanjaju.

Ko uspe da usmrti sitnu slabost u svom telu, vladaće nebesima i svim stvorenim na svetu.

Jer, onaj ko u srcu nauči da ljubavni plam raspali, ni sunčeva svetlost ne može ga sažgati.

Trn će poput cveta divnim i umilnim postati i, premda je delić, Celini će pohrliti.

^ovek koji je hteo da pobegne od Azraila

J

ednoga jutra u osvit zore, neki plemić u naprasnoj žurbi banu na vrata Solomo- nove palate. Lice ovog nesretnika je sa- blasno požutelo, a usne mu od jada po-

modrele.

–  [to te tišti, čoveče, da ovako patiš?, zapita ga Solomon.

–  Azrail me takvim pogledom prostre- lio, svu svoju srdžbu i bes na mene je sa- suo, zajeca nesretnik.

–  Kaži sad što mi valja činiti, – obrati mu se Solomon – što god želiš, zatraži!

–  Ti, što budnim okom naše živote ču- vaš, započe čovek, zapovedi vetru da me odavde do Indije prenese: tamo ću, mo-

žda, smrti uteći i dušu svoju spasiti.

Ljudi se tako od skromnosti i odricanja klone da postaju plen lakomosti i pohle- pe. Strah od siromaštva i odricanja nalik je strahu što proganja ovoga smrtnika; pohlepa i častohleplje, to je tvoja Indija.

I, Solomon naredi vetru da ovoga čo- veka žurno preko mora ponese i do dale- kih krajeva Indije odnese. Sutradan, dok je Solomon bio na prijemu, sretne Azraila, pa ga zapita:

–  [to si tako gnevno na onog Božijeg stvora pogledao, da je jadnik bezglavo iz svog doma izjurio?

–  Kad sam ga ja to ljutito pogledao?, u

čudu će Azrail, samo sam se začudio kud je onuda prolazio. Jer mi je od Boga zapo- ved stigla da dušu tog čoveka, baš istoga dana, u Indiji uzmem. I ja sam se, eto, u

čudu snebio i u sebi pomislio: Da mu je i na stotine krila, on do daleke Indije nika- ko ne može stići.

Sve što se u svetu događa ti ovako poredi,

širom oči otvori i razmisli. Od koga da pobegnemo? Zar od sebe samih? Besmislica! Od koga da se čuvamo? Zar od Istine? Ej, nevoljo!

Junak iz Kazvina

Počuj sad ovu priču o ljudima iz Ka- zvina, o njihovim običajima i načinu živo- ta.

Po svome su telu, rukama i ramenima, a da se ne povrede, vrškom igle iscrtavali modre crteže.

Pođe, tako, neki čovek kod brice, pa ga zamoli:

–  Napravi mi tetovažu, jedno remek- delo hoću!

–  Kakvu sliku želiš da ti nacrtam, juna-

čino? – zapita ga brica.

–  Razjarenog lava, odgovori ovaj i na- stavi – rođen sam u znaku lava. Hajde, sa-

–  S repom“, odgovori brica.

–  Ma, ostavi se repa, prijatelju! Njegov me rep i trtica nasmrt guše i dah mi odu- zimaju. Nego, napravi ti meni lava bez re- pa, jer mi je srce prepuklo od siline ovih uboda.

Brica poče da crta neki drugi deo lava, pa ga grubo i bez milosti opet ubode iglom.

Mladić bolno jauknu, pa ga zapita:

–  Jaoj! A koji mu je sad, pa, to deo?

– Ovo mu je uvo, dobri čoveče, objasni brica.

–  Pusti mu i uvo, doktore, ako možeš nekako skrati posao!

A kad je brica počeo da crta neki dru- gi deo, junak iz Kazvina je nastavio da stenje i negoduje:

–  Oh! A koji je to sad deo, šta mu cr- taš?!

–   Stigli smo do stomaka, odvrati mu brijač.

–  Ma nek’ ide i stomak! [ta će stomak sitome lavu?, reče junak

A brijač se smete i zinu od čuda, te du- go osta zbunjen. I bacivši iglu ljutito o ze- mlju, povika:

–  Je l’ se ikad na svetu zbilo nešto slič- no? Vide li iko ikad lava bez repa, glave i stomaka? Takvoga lava ni Bog sam nije stvorio!

Što to znači Boga veličati? To znači sebe poput praha uniziti.

[to to znači Božiju jednoću spoznati? To znači sebe u prisustvu Jednoga poništiti.

Želiš li stalno sjati kao svetlost danja, tad spali tamu svoga postojanja.

Rastopi svoje bivanje u Svemogućem Biću kao što se bakar tali u alhemiji zlata.

^vrsto si se uhvatio za ja i mi, i sva duhovna propast proizlazi iz te dvojnosti.

Kako su vuk i lisica pošli s lavom u lov

Jednog dana lav, vuk i lija su pošli u gore i planine radi lova. Zajedno su kre- nuli kako bi se potpomogli i što bolje zam- ke za lovinu pričvrstili. Iako ono dvoje ni- je lavu na čast služilo, ipak se kralj životi- nja prema njima velikodušno i prijateljski odnosio.

Kad se, dakle, družina ova uzverala na planinu, hitajući za lavom puna divljenja, smesta se dočepala velikog plena: planin- skog goveda, koze i povećeg zeca.

Jer, svakome ko sledi neustrašivoga la- va, nikada neće nedostajati mesa i izobi- lja.

Dovukavši s mukom ranjene zveri, kr- vlju oblivene, do prve guštare, vuk i lija se polakome da će plen među njima kraljev- skom pravdom biti podeljen.

Bljesak te gramzivosti ošinu lava, ko- me smesta  postade  jasno odakle  izvire ova pohlepa.

Jer, onaj ko je lav i vladar skrivenih taj- ni, poznaje sve misli koje um tek može da nasluti.

Ej, srce mislima zaneto, kod vladara se skloni od zlih i pokvarenih  namisli. Jer, on znade, al’ ne odaje, sve tvoje naj- skrovitije primisli i, ne bi li te zavarao, još ti se u lice smeši.

Iako je lav znao za njihove primisli i is- kušenja, tog im trena ništa ne reče, već ih obazrivo posluša. Ali, u sebi pomisli: E, bednici jedni podli, već ću ja vas dostojno nagraditi! Zar vam nije dovoljan moj ob- zir prema vama? Sva mudrost i razbori- tost od mene vam pristiže, i sve vam je to zbog moje milosti ogromne. [ta je to što jedna slika može svome slikaru da prigo- vori? Kad ju je on sam stvorio i mislima obdario. lzbaviću ovaj svet od sramotnih

čina, pa nek u njem preostane samo ova priča!

Lav je ovako mislio, i sa širokim osme- hom im se smešio; zato ne veruj, previše, ovakvim osmesima!1 Sva dobra i bogat- stvo ovoga sveta su varljivi osmesi Stvori- telja; to nas je izobilje opilo, kvarnim i oholim učinilo. Hej, verniče, za tebe nema ništa bolje od odricanja i strpljenja, jer će se ovi lažni osmesi postati zamka.

Kako je lav iskušao vuka rekavši mu da razdeli plen.

–  Hej, stari vuče! – obrati se lav vuku – ajde podeli ovu lovinu među nama i po- kaži nam koliko si pravedan. Pomozi mi u podeli, pa da vidimo kakav si u suštini!

–  Presvetli care – poče vuk – divlje go- vedo nek tebi pripadne, jer je snažno i krupno, i samo tebi pristaje. Ona koza je srednjeg stasa i meni, nekako, najbolje odgovara; a ti, lijo, uzmi zeca i sigurno nećeš zažaliti.

–  Ma, što si to rekao, vuče? – rasrdi se

lav – još jednom ponovi! Kako si se samo drznuo da preda mnom izgovoriš ti i mi?

Takav vuk je i od pseta gori kada se usuđuje da ispred jednog ovakvog lava ističe svoj ego!

–  Priđi bliže, budalo umišljena! – povi- ka lav na vuka, a kad se ovaj približi, lav ga je besno razderao i usmrtio.

Brzo shvativši nisku i nedoraslu vučiju prirodu, za kaznu mu sa glave odra svu kožu.

–  Pošto te ni moja nadmoć nije izbavi- la od privida samopostojanja – obrati mu se lav – duša poput tvoje treba sebe da poništi i s tajnom Istine umre. Jer, nisi ti usmrtio svoju ego u mojoj prisutnosti, već me je ljubav nagnala da ti stegnem šiju i oslobodim te iluzije postojanja.

Sve propada i nestaje osim Njegove biti2: ne tragaj, zato, za večnošću sve dok ne nestaneš u Božiju bit. Oni koji nestanu u Mom biću, ne plaše se propasti i nesta- janja. Jer, onaj ko je prošao kroz smrt svo- ga bića, dopro je do večnosti i utrnuća. Svako Ko pred Njegovim dverima izusti ‘ja’ ili ‘mi’, biće odbijen i vraćen, prestaće da postoji.

Čovek koji je rekao ‘ja’

Pokucao neki čovek na vrata svoga prijateija.

–  Ko je?, zapita prijatelj.

–  Ja sam, odgovori čovek.

–  Odlazi – povika onaj iz kuće – prera- no je da uđeš, za sirovog i presnog poput tebe, nema mesta za mojim stolom.

[ta može skuvati sirovog, osim plama samoće i vatre razdvojenosti?

[to bi ga drugo i moglo osloboditi od dvoličnosti i podvojenosti?

Jadnik se s tugom okrenu i ode, te čita-

vu godinu provede na putu izgarajući u vatri razdvojenosti. Od silnog se plama naposletku i skuvao i, vrativši se s puta, stade kružiti oko prijateljeve kuće. Boja-

žljiv i pun strepnje da mu se kakva neu- ljudna reč s usana ne omakne, pokuca na vrata.

–  Ko je iza vrata?, oglasi se prijatelj iz kuće.

–  Ti si, dušo!, odgovori došljak.

–  Budući da si sada ja, uđi – prijatelj će na to – jer nema mesta za dvoje ‘ja’ u ovoj kući.

^ovek koji si je umislio da je video mlad mesec

Jednom davno, u vreme halife Ome- ra3, stigao mesec posta i ljudi pohitali na planinu ne bi li im se sreća nasmešila da ugledaju mlad mesec4  na nebu.

Jedan od njih povika: „Hej, Omere, pogledaj, eno pojavio se mlađak!“

Omer uperi pogled ka nebu i pošto ni-

šta ne vide, okrenu se prema onom čove- ku, pa mu reče: „Mora da ti se onaj mesec ukazao u mašti, jer, kako to da ja, kojim sam vičniji od tebe u čitanju nebeskih znakova, ne vidim ništa? Nego, ajde ti na- vlaži dlan i zaliži obrvu, pa se onda po- novno u nebo zagledaj“.

Kad je čovek vlažnom rukom zalizao obrve, više na nebu nije video mesec, pa u neverici povika: „Vladaru! nema meseca, eno ga nesta!“ „Da“, odgovori mu Omer,

„tvoja se obrva poput luka svinula i pogo- dila te strelom pogrešnog nagađanja“.

^im se dlaka savila, na pogrešan put ga je zavela,

i on se stade razmetljivo hvaliti da je ugledao mesec mladi.

Kad samo jedna povijena dlaka može zakloniti nebo,

kako bi tek bilo da se svi tvoji udovi poviju i iskrive?

Ispravi zato svoje biće uz pomoć kreposnih i poštenih:

ni slučajno ne okreći glavu od njih!

Sufija i neverni sluga

Lutao neki sufija svetom, sve dok jed- ne večeri nije potražio u derviškom samo- stanu.

Svoga magarca je u štali privezao, a po- tom se prijateljima priključio i u duhovnu molitvu i tiho bdenje uronio: jer, blizak prijatelj je bolji od bilo kakve knjige.

Sufijska se knjiga ne sastoji od mastila i slova,

ništa drugo nije, već srce belo kao sneg. Hrana mudrih su perom pisana dela.

a šta je hrana sufija – povratak u svet večnog bivanja.

Kad su sufije, obuzeti veseljem i mistič- kim zanosom, duhovni skup priveli kraju, prirediše gozbu za pridošlog gosta, koji se baš u tom trenu priseti svog magarca.

On se okrenu prema slugi i zamoli ga.

–  Svrati, de, do štale, pa daj magarcu ma- lo sena i ječma.

–  Bože sačuvaj! – začudi se sluga – od- vajkada su to moji poslovi.

A sufija nastavi da ga savetuje:

–  Ali prvo ječam malko navlaži, jer to je jedno staro magare klimavih zuba.

–   Bože blagi! Budi na pomoći! – reče ovaj – [to mi to govoriš? Pa, kod mene drugi dolaze da bi naučili!

–  A kad mu skineš sedlo, stavi mu me- lem na ranjena leđa, nastavi sufija.

–  Bože, budi na pomoći! – povika slu- ga, pa mu kaza:

–  Hej, ti što mudruješ! Imao sam ja na hiljade gostiju poput tebe, i svi su oni

sretni i zadovoljni od nas otišli, jer nama je gost svetinja, i od vlastite duše nam je miliji!

–  Daj mu i vode, al’ pazi da bude mla- ka, opet će sufija.

– Bože, budi na pomoći! Sramota me je i da slušam šta to govoriš! – uzruja se slu- ga.

–  I, malo mu sena dodaj u ječam – su- fija nastavi, a ovaj će na to:

– Svevišnji Bože, budi na pomoći! Ajde skrati i više ne govori!

–  Pa mu ležaj od kamenja i balege po-

čisti, a bude li vlažno, tamo gde će leći malo mu suve zemlje naspi.

– Svevišnji Bože, budi na pomoći! – za- vapi sluga – nego, i ti se, sufijo, Bogu ute- ci i od Njega pomoć zatraži! Ne troši reči na poslenika koji zna što mu je činiti! A sufija mu na to još dobaci:

–  Uzmi onda četku, pa ga istimari!

–  Bože blagi, budi na pomoći! Neka te je stid kako zboriš! – odvrati sluga, zasuka rukave i reče:

–  Idem prvo po seno i ječam!

Kako je sluga izišao, tako je štalu i ma- garca s uma smetnuo i na njih potpuno zaboravio, a sufija je u lagani san utonuo. Onda svrati do svojih prijatelja te pošteno ismeja sufiju s njegovim savetima i uputa- ma.

Iscrpljen od puta, sufija je brzo zaspao i usnio san da je njegovo magarac upao u kandže vuka koji ga nemilosrdno razdire i čereči sa svih strana.

Od silne se muke trgne iz sna i povika:

„Svevišnji Bože, budi na pomoći! Kakva li su ovo suluda priviđenja? Gde je onaj su- sretijivi sluga?“

A onda ga san ponovo svlada, i u snu vide magarca kako putem korača i sve propada, čas u jamu, čas u nekakav jarak. Cele noći sanjao je košmarne snove, ne bi li ih odagnao, učio je sure Fatiha i Kari’a5.

„šta da se radi?“, pitao se sufija u neveri-

ci, „svi prijatelji su već otišli i sva vrata su zaključali. Jao, sve razmišljam – onaj ne- sretni sluga, pa nije li s nama zajedno hle- ba i soli podelio? Ja sam se s njim sve lju- bazno i fino ophodio, pa što bi mi on sad bezobrazlukom vratio? Svakoj mržnji je potreban razlog, jer i naša plemenitost podstiče odanost“. I opet bi se zamislio i sve tako nastavljao: „Je l’ ikad Adam, ple- menit i pun blagosti, onom Iblisu6 nau- dio? [to se to čovek zmiji i škorpiji zame- rio što stalno žele da mu naude i smrtni udarac zadaju? U prirodi vuka je da sve razdire, a ljude, ipak, ljubomora među- sobno razdire. No, ne valja zlo pomišljati!

–  tešio se sufija – Zašto sebi uopšte i do- puštam  da  o  svome  bratu  tako  naga-

đam?“ A onda bi sa sobom govorio kako je razborito i promišljeno crne slutnje imati. Jer, kako će neko ko nikad zla ne sluti ostati nepovređen? Tako je sufija na sto muka bio, baš kao i njegov magarac – da Bog da takva kazna dušmane snađe!

Nakrivljenog sedla i pokidanih ulara, jadno se magare valjalo posred zemlje i kamenja.

Iznureno i iscrpljeno od dugog puta i, uz to, celu noć bez imalo sena, sad je već bilo na izdisaju i gušilo se u samrtnom rop- tanju. ^itavu je noć ponavljalo i preklinja- lo: „Jaoj, jao! Mili Bože! Ma, neću, evo, ni ječma, samo mi šaku sena udeli! Izgaram od patnje zbog ovih bezočnika okrutnih!“ Muka i nevolja što je ono magare sna-

šla, ravna je patnjama živine koja se uta- pa u bujici poplave. Jadno se magare sve do zore u mukama previjalo i, stenjući od gladi, po podu valjalo. Pred jutro, kad je svitalo, u štalu stiže sluga da osedla ma- garca. Podbovši ga potom dva-tri puta, poput kakvog stručnog trgovca magarci- ma, ne bi li ga podstrekao i nagnao u trk, postupio je s njim kao s najgorim psetom. Od oštrine podbadanja, životinja počne poskakivati – gde li mu je samo jezik da

opiše što ga tišti? Kad ga je sufija uzjahao i na put krenuo, magare stade posrtati i sve glavom o zemlju padati, i, svaki put kad bi se po zemlji prostro, ljudi bi ga po- dizali, sve misleći da je od nečeg obolio. Jedan mu je uvo grubo savijao, a drugi mu u usta zavirivao, ne bi li pronašao ka- kve rane pod jezikom. Drugi mu je, pak, potkovice pregledao, ne bi li kakav zalu- tali kamen iz njih izvadio, a drugi mu je, opet, u očima trunke i mrije tražio. „Hej, učitelju“, zapitaše ga ljudi, „zbog čega ova slabost? Nisi li do juče Bogu zahvaljivao

što ti je magare snažno, žustro i čilo?“

A sufija im na to odgovori: „Magarac što se celu noć s ‘Bože blagi, budi na pomoći!’ hranio, i Boga veličao, drukčije niti može, niti zna da hoda! Kako je magarcu jedina hrana bila ‘Bože blagi, budi na pomoći!, ce- lu se noć Bogu molio, a danju se, evo, na ze- mlju prostire i sve Bogu na sedždu pada.“

Većina ljudi su, ustvari, ljudožderi: u njihovu se slatkorečivost nemoj mnogo uzdati.

O podlim se ljudima, poput onog sluge, brini. Jer, bolje je i sam biti, negoli udvaranja besramnika podnositi.

Mojsije i čobanin

Ugledao Mojsije pastira kako ide pu- tem i bez prestanka ponavlja: „O Bože, Koji odabireš koga hoćeš, gde si, da Ti slu- ga budem, opanke da Ti šijem i kosu Tvo- ju češljam, da Ti odeću operem, od vaši trebim i mleka Ti donesem, o Veličanstve- ni, da Ti ručice celivam, nožice istrljam i sobičak Tvoj pred počinak ometem, i sve svoje koze Ti žrtvujem, o Bože, što Te uz lelek i jadikovku spominjem!“

Začuvši ga šta i kako zbori, Mojsije mu se obrati:

–  Hej, a s kim se ti to tako razgovaraš?

–  Sa Onim Koji nas je stvorio i Zemlji i nebesima oblik dao, odvrati mu pastir.

– Ma, čuj ti njega – reče Musa – Zaista si zle sreće, jer još nisi ni pravi vernik postao, a već si u neveri ogrezao. Kakvo je to bogo- huljenje i klevetanje? Zapuši sebi usta va- tom da više ovako ne lupetaš! Smrad tvoga huljenja usmrdeo je ceo svet i svileni plašt vere pretvorio u dronjke. Tebi pristaju opanci i čarape, ali kako mogu takve stvari biti dostojne Svevišnjeg? Ako smesta ne prestaneš, plamen Božijeg gneva će nas snaći i ceo narod progutati. Ako se vatra srdžbe još nije rasplamsala, pa čemu, onda, ovaj crni dim?7 Zašto ti se duša tako pomra-

čila i od Istine odrodila? Ako Gospodara i smatraš Pravednim Sudijom, zašto takve prostote zboriš? Zaista je prijateljstvo sa budalom nalik neprijateljstvu i Uzvišeno- me ne trebaju takve molitve. Kome se ti to obraćaš? Zar sa rodbinom i rođakom pri-

čaš? Pa, zar može Stvoritelj zemaljske po- trebe da ima? Mleko se daje onima u razvo- ju, a opanke nazuvaju oni što noge imaju. Njemu pristaju reči: ‘Nije rodio, niti je ro-

đen; svemu što se rađa, On je Stvoritelj.’8

–  Hej, Mojsije, usta si mi začepio i du-

šu moju vatrom pokajanja raspalio, obra- ti mu se pastir kad ga je saslušao. I, razde- ravši od očaja svoje haljine, bolno uzdah- nu i nestade u ravnici.

Kako je Bog ukorio Mojsija zbog pastira

Stiže Mojsiju od Boga objava: „Mog si podanika od Mene odvojio. Jesi li verove- snik zato postao da ljude sa Mnom spajaš i povezuješ ili, pak, da ih od Mene udalju- ješ? Koliko god je u tvojoj moći, ne uplići se u razdvajanja, jer ‘meni je rastava od svih stvari ponajmanje mila’. Ja sam sva- kog posebnom prirodom obdario i svako- me sam poseban način izražavanja dode- lio. Za njega su te riječi hvalospev, dok su

 

H. Behzad, Mojsije i čobanin

tebi kleveta: što je njemu slatki med, tebi je poput otrova.

Ja sam lišen vrlina i mana, oslobođen staračke tromosti i mladenačkih uzleta. Ako sam štogod i naredio ljudima, to nije bilo iz koristoljublja, već iz plemenitih po- buda. Za Indijce je najbolje hindsko na- rečje, a za narode Sinda – sindsko. Njiho- ve molitve Me neće pročistiti, već će oni sami u čistoći zablistati i takvi će biserje prosipati. Ne gledam ja na jezik i na go- vor, već posmatram dušu i ljudsku sušti- nu. Ja posmatram srce ako je ponizno, pa makar i govor ne odavao skromnost. Zato

što je srce skriven, a kazivanje i govor – tek spoljni vid; zato je spoljašnjost poput uljeza – ona je u srži svih pakosti i zala.

Dosta je više tih reči, pojmova i metafo- ra! Želim da izgorim i stopim se sa žarom plamena. Potpali vatru ljubavi u svojoj du-

ši i pusti neka izgore sve fraze i misli. Hej, Mojsije, jedno su oni ljudi učeni i ugla-

đeni, a drugo su oni čije duše izgaraju“.

Zaljubljeni svakog trena u ljubavnom plamenu izgaraju,

oni ne podležu pravilima kao što se od sela opustošenog ne ubire porez ni desetina.

Vera ljubavi je iznad svih drugih,

onima koji su zaljubljeni, Bog je jedina vera.

Priča o mišu i kamili

Jednoga dana zgrabi miš kamilje uzde i nadmeno stade da je vodi za sobom. Vi- devši kako je kamila hitro za njim krenu- la, mišja se pamet u svoju važnost umisli- la. Bljesak te misli ošinu kamilu i ona u se- bi pomisli: „Samo napred, uživaj! Posle ću ti ja već pokazati!“

Hodali su tako sve dok ne stigoše do obale velike reke, koju bi s mukom svla- dale i snažnije zverke.

Miš se zaustavi i stade kao ukopan, a kamila mu se podsmešljivo obrati:

–  Hej, prijatelju, zašto smo stali? ^emu

čuđenje? Zakorači smelo u ovu reku! Ti si moj vodič i jedini predvodnik, ne zastaj- kuj nasred puta, pa nemoj sad posustati!

–  Ma, ova reka je široka i duboka, a ja ti se, prijatelju, silno bojim vode, odgovo- ri miš preplašeno.

–  Pusti da vidim dokle voda seže, reče mu kamila i zagazi u vodu – do kolena je voda, mišu slepi! – povika ona – što si se tako zbunio i dao smesti?

A miš će na to posramljeno:

–  [to je tebi mrav, meni je zmaj, jer se moje koleno razlikuje od tvoga. Ako je te- bi, mudra kamilo, voda do kolena, meni je onda tada sto lakata iznad temena.

–   Sledeći put nemoj biti tako drzak – nastavi kamila – da ti plamena vatra dušu i telo ne bi sagorela. Ti se sa sebi ravnima prepiri i spori; nema se šta jedan miš sa kamilom raspravljati!

–  Kajem se – posrami se miš i zavapi – Tako ti Boga, prevedi me preko ove stra-

šne vode.

A kamila se sažali, pa mu reče:

–   Uzjaši na mene i na grbu mi sedni. Bez straha mi poveri ovaj deo puta. Mo- gla bih preneti na hiljade takvih.

Kad već nisi poslanik, tragom poslanika kreni, da se iz bunara sebičnosti vineš do duhovnosti.

Podanik budi, jer vladar nisi; ne upravljaj sam brodom, jer kapetan nisi.

Pošto Božija reč ne možeš biti, onda za nju uvo budi.

Ako i progovoriš, svoje reči u pitanja pretoči i s Božijim ljudima ponizno zbori.

Tvoja mržnja i oholost iz pohote izvire, a navika još više učvršćuje pohotu.

Zato što se zla ćud u duši ukotvila, pohota je mrava u zmiju preobrazila.

Na samom početku zmiju pohote uništi: u protivnom, u zmaja će se pretvoriti.

Zazivanje Boga je Božiji odgovor

Neki čovek je jedne noći toliko dozi- vao Boga da mu usne od pominjanja Nje- govog imena postadoše slatke.

–  Hej, ti brbljivče jedan! – reče mu sa- tana – gde je odgovor ‘tu sam’ na sve tvo- je molitve i povike? Još ti nikad, nijedno ‘evo, me, tu sam’ sa prestola ne stiže. Do- kle ćeš Bogu tako uporno da se moliš i do- zivaš Ga?

Slomljena srca, čoveka svlada san, a u snu ugleda Hidra9  usred bujnog zelenila.

–  [to si odustao od molitve Bogu – za- pita ga Hidr – zar si se pokajao zbog dozi- vanja Njegovog imena?

–  Zato što do mene ne dopire odgovor ‘tu sam’ – zato sam se pobojao da sam od- bijen sa Vrata milosti.

–  Tvoj uzvik: ‘O Bože!, to je Moj oda- ziv: ‘Tu sam!’ – prenese mu Hidr Božije ri- ječi – a tvoje molbe, patnje i gorljivost, Moj su glasnik tebi. Sva tvoja stremljenja i napori da Me dosegneš, bejahu Moje ča- ri da te Sebi namamim. Tvoj strah i ljubav su omča Mojoj milosti: na svaki tvoj po- vik: ‘Moj Gospodaru!, Ja uzvraćam mno- go puta: ‘Tu sam, evo Me!’

Priča o lopovu koji je rekao da je bubnjar

Poslušaj ovu zgodu o tome kako je jed- ne noći neki nametljivi lopov pravio otvor u podnožju zida. Neki čovek, koji je patio od nesanice, začuo je lagano kuckanje po zidu i udaranje, pa se popeo na krov oda- kle upita lopova:

–  Hej, šta to radiš u pola noći? Ko si ti?

– Ja sam bubnjar, časni gospodine!, od- govori mu lopov.

–  A šta to radiš?, upita ovaj.

–   Udaram u bubanj, odgovori lopov na to.

– A gde je, onda svirka, bubnjeva, maj- store?, upita ponovo onaj čovek.

–  Svirku ćeš čuti sutra – reče lopov – kao krikove i vrisku: ‘jao’ i ‘teško meni!’

Žedan čovek na zidu

U nekom vrtu, ograđenom visokim zi- dovima, beše izvor. Jedan veoma žedan

čovek uzdišući je preko zida posmatrao vodu. ^ovek odvali komadić zida i baci ga u izvor. Začuo se zvuk vode, lep i sla- dak, kao glas prijatelja. Za njega, voda je bila kao vino. Toliko je uživao u vodi da je sve češće i češće odvaljivao kamenje i ba- cao u izvor.

Voda povika:

– Hej, zašto bacaš kamenje? Kakva ti je korist od toga?

Žedni reče:

–   O, slatka vodo! Od toga dvostruku korist imam. Prvo, što čujem zvuk vode, a za žednog to je kao zvuk saza10. Taj zvuk,

život znači i mrtvog oživljava, kao kad prolećnje munje i gromovi daju život vr- tu. Zvuk vode je kao poklon za siroma-

šnog, glas slobode zarobljenom, miris Bo- ga Koji je verom došao Muhamedu, kao miris Josifove košulje koju su doneli nje- govom ocu Jakovu. Druga mi je korist što sam sa svakim kamenom koji bacim bliže vodi. Zid se smanjuje. Saginjanje i ustaja- nje pred Bogom je kao odvaljivanje zida. Kad god neki kamen sa vlastite gomile odvališ, tvoji sopstveni zidovi se smanju- ju i približavaš se vodi života i istine. [to si žedni brže otrpavaš. Kako zvuk vode postaje miliji, podižeš teže kamenje.

Medved i aždaja

Jednoj aždaji je neki medved pao u ša- ke i ova je htela da ga ubije i pojede. Me- dved je vikao i dozivao u pomoć.

Naišao je neki junak i medveda izba- vio iz kandži aždaje. Videvši junakovu plemenitost medved mu je pao pred noge i rekao:

–  Od sada sam tvoj sluga; gde god bu- deš išao, ja ću ići sa tobom.

I tako su njih dvojica išli zajedno, sve dok nisu stigli do mesta gde je umorni ju- nak hteo da se malo odmori i odspava.

Medved mu reče:

–  Samo ti mirno i spokojno spavaj, ja

ću te čuvati.

Odnekud naiđe neki čovek i upita ju- naka:

–  [ta radi taj medved sa tobom?

Junak mu je odgovorio da je medveda spasio iz kandži strašne aždaje i da mu je ovaj postao prijatelj.

^uvši ove reči čovek mu reče:

–  Ne daj da ti medved postane prija- telj, jer je on gori od hiljadu neprijatelja.

Junak mu reče:

–   Ti si zavidan. Ovaj medved je moj pr?atelj; ja sam mu pomogao i on me ne-

će izneveriti.

^ovek opet prozbori:

–  Prijateljstvo i ljubav glupih mogu da prevare čoveka. On je opasan i zato je bo- lje da ga se otarasiš.

Junak mu na to odgovori:

–  Ej, čoveče, baš si zavidan; odlazi i ne dosađuj mi više.

Međutim, čovek je bio uporan:

–  Srce mi govori da će ti ovaj medved naneti veliku štetu.

 

H. Behzad, Derviški ples

Pošto ga je junak oterao i nije više hteo da ga sluša, čovek je otišao. Junak je legao da spava. Jedna muva je sletela na njego- vo lice. Medved je zamahnuo da je udari, ali je muva pobegla i opet se vratila na ju- nakovo lice. Nekoliko puta je medved po- kušavao da je udari, ali muva nikako nije odlazila. Medved se razbesneo, uzeo ogroman kamen i čim je muva sletela ju- naku na lice, bacio je kamen na muvu i ta- ko junaku smrskao glavu.

Ljubav glupog je kao prijateljstvo medveda.

Njegovo prijateljstvo i neprijateljstvo su jednaki.

Pametan neprijatelj te uzdiže, a glup u prašinu baca.

Pijanica i policajac

Jedan policajac je usred noći video pijanca koji je, pavši pored nekog zida ostao tu da leži. Policajac mu priđe i reče:

– Ti si pijan, reci šta si pio? Učinio si greh veliki i veliki si prestup napravio! [ta si pio?

Pijanac mu reče:

–  Ono što je bilo u krčagu. Policajac ga upita:

–  A šta je bilo u krčagu? Pijanac odgovori:

–  Ono što sam popio. Policajac opet postavi pitanje:

–  A šta si popio?

Pijanac mu opet odgovori:

–  Ono što je bilo u krčagu.

I tako su se pitanja i odgovori vrteli u krug i ponavljali sve dok mu policajac ne naredi:

–  Reci ‘ah’ da ti omirišem dah. Međutim pijanac reče ‘hu’11. Policajac se naljuti i reče:

–  Ja ti rekoh da kažeš ‘ah’, a ti ‘hu’ go- voriš!

Pijanac, smejući, se objasni:

–  ‘Ah’ je uzvik tuge, a ja sam radostan, nisam tužan. Istina je da vinopije kada su srećne ‘hu, hu’ govore.

Policajac se razbesne, zgrabi pijanca za vrat i reče mu:

–  Ti si zgrešio i ja moram da te odve- dem u zatvor.

Pijanac se opet nasmeja i reče:

–   Da sam mogao da ustanem, ja bih kući svojoj otišao, a ne u zatvor da idem. A da sam razuma i pameti imao, išao bih kao i svi ostali ljudi na posao ili u radnju svoju.

Policajac mu na kraju reče:

–  Dobro, onda mi daj nešto, pa ću da te oslobodim.

Pijanac mu sa osmehom odgovori:

–  Ne trudi se uzalud, kao što vidiš ja sam go i nigde ništa nemam.

Starac i lekar

Neki star?i čovjek je otišao kod lekara i žalio se da mu je oslabilo pamćenje. Le- kar reče:

–  To je zbog starosti. Starac reče:

–  Ni moje oči ne vide dobro. Lekar će na to:

–  Ej, starino, to je zbog starosti. Starac reče:

–  Leđa me jako bole. Lekar reče:

–  Ej, krhki starče, to je takođe od staro- sti.

Starac reče:

–  Sve što pojedem nije dobro za mene. Lekar reče:

–  Slabo varenje, takođe, dolazi sa sta- rošću.

Starac reče:

–  I kada udišem moj dah ima smetnji. Lekar reče:

–  Smetnje u disanju su, takođe, od sta- rosti. Kada stigne starost više bolesti dola- zi sa njom.

Stari pacijent se naljutio i stao da viče:

–  Ej, glupane, je li to sve što si naučio od cele medicinske nauke? Zar nemaš pa- meti i ne znaš da je Bog za svaku bolest dao lek?

Lekar mirno reče:

–  Ej, oče, tvoj život je prešao šezdeset godina. Ova tvoja ljutnja i gorčina su ta- kođe, zbog starosti. Svi tvoji dobri kvalite- ti su postali slabi, strpljenje i raspoloženje su ti oslabili. Ti u stvari nemaš strpljenja da saslušaš reči istine. Svi stari su isti. Izu- zetak bi bio savršeni čovek.

Spolja je starost, u telu je dečja duša. Sama, šta je? Taj pravedni čovek i prorok.

Velika sofra

Žitelji jednog mesta bejahu dobri ali prosti i siromašni ljudi. Neki od njih su ra- dili van naselja, u polju. Za vreme ručka, obedovali bi sedeći na zemlji. Svako bi ras- prostirao svoju sofru i jeo svoj hleb i sir.

Jednog dana u podne, dok su sedeli u senci zida jednog karavansaraja i obedova- li, pristiže nekoliko ratnika na konjima. Ko- nje ostaviše u štali, i sa sabljama u rukama izađoše napolje. Vođa konjanika, videvši ljude koji jedu, stade ispred njih, i mašući sabljom u rukama, upita: „Kako to jedete?“

„U čemu je problem?“, upitaše oni.

„Problem je u tome“, reče konjanik,

„što vi zajedno putujete, a zajedno ne je- dete. To je pogrešno.“

Starac, koji bejaše starešina tog mesta, odgovori: „Pogrešili ste, mi nigde ne pu- tujemo. Vi putujete, pa ste verovatno zbog toga pomislili da smo i mi negde po-

šli. Ako želite da nam se pridružite u jelu, da budete naš gost, pa zbog toga želite da

sofra bude veća, onda u redu, ali ako ne

želite, onda nemojte bez razloga da nas plašite i svađu da stvarate.“

„Ništa  ti  ne  shvataš„,  reče  konjanik,

„takvim ponašanjem nikad čovek nećeš postati. Pitao sam zašto tako, poput mač- ki, svako za sebe, jedete. Ljudi treba da se druže, da budu jedinstveni i u prijatelj- stvu i slozi da žive. Ne, neću da jedem sa vama, ali sofre morate da spojite!“

„Pusti nas na miru“, zamoli starac, „mi smo prosti ljudi, u ovom mestu smo svi naši, i takav je naš običaj. Mi imamo svoje odnose koje ti ne razumeš.“

„Vidi, vidi! Kakvi su to odnosi koje ti razumeš, a ja ne? Zar ne vidiš ovu sa- blju?“, zapreti konjanik.

„Vidim“, reče starac, „ali mi nikog ne diramo, i želimo da i nas niko ne dira. Ko si ti, kad želiš naš mir da pokvariš?“

„Ne  pričaj  gluposti!“,  reče  konjanik,

„kakav mir, to je nesreća i glupost. Ili spo- jite sofre, hlebove izlomite i sav sir u jed- nu činiju sipajte, pa ko ljudi jedite, ili ću biti prinuđen da uradim nešto, zbog čega

ćete da zažalite!“

„Da li možemo ovaj nesporazum bez upotrebe sile da rešimo? Izvoli sedi, sve

što ne znamo jedni drugima ćemo da raz- jasnimo“, predloži starac.

„Nemam ja šta vama da razjašnja- vam“, reče konjanik, „ili se povinujte, ili

ću, tako mi Boga, da pozovem svoje ko- njanike pa ću vas batinom miru, jedin- stvu i slozi da naučim.“

„Prijateljstvo i jedinstvo se knjigama i razgovorom uče, a ne batinama. Ti, koji za prijateljstvo znaš, zašto kao neprijatelj go- voriš?“, odvrati starac.

„Umukni!“, povika konjanik, „ja ovu sablju ne držim u ruci igre radi. Postupite po mom naređenju, ili ću sve da vas pose-

čem, pobijem...“

Videše da sa ovim nasilnikom nema

šale. U strahu spojiše sofre, a hleb i sir sta-

više na jednu gomilu. Međutim, grubijan- stvo nije rešilo problem. Kada sofre beja- hu spojene, starac jezikom tog kraja, koji konjanik nije razumeo, reče: „Braćo, mo- rali smo nasilnika da poslušamo, ali, hva- la Bogu, svako svoj hleb i sir poznaje, pa svako svoje neka jede.“

Svako poče da jede svoju hranu, a na- silnik, videvši jednu veliku sofru, reče: „E sad je onako kako treba da bude, to je bi- la moja namera. Ja sad idem, ali teško onome ko moje naređenje ne bude slu-

šao!“

Konjanik sa sabljom ode, a prijatelji odahnuše. Sofre opet po svom običaju razdvojiše, a takođe i hleb i sir. Mrmljaju-

ći ispod usana: „Kakav nasilnik“, nastavi-

še da jedu, svako za sebe.

Utom pristiže neki drugi putnik, na umornom magarcu, sa knjigom ispod mi-

ške, pisaljkom za uvetom, štapom u ruci i ogrtačem na ramenu. Siđe sa magarca, pozdravi ih i upita: „Kako ste braćo?“

Uzvratiše mu pozdrav i pozvaše ga da im se pridruži. On reče: „Dozvolite da i ja svoju sofru raširim.“ On sede pa odveza svoju sofru sa hlebom i sirom. Zahvali se Bogu na hrani, pa započe razgovor: „Do- lazim iz tog i tog mesta. Veoma sam se ob- radovao videći vas, jer neću morati da bu- dem sam u ovom karavansaraju. Nadam se da ću uvek ovako srećne i na okupu da vas vidim. Ne znam kome od vas da se pridružim, eh da je sofra samo jedna, ali dobro, mi smo svi braća. I mi smo u na-

šem mestu nekada jeli ovako, kao što vi jedete. I to je bilo dobro. Zašto je to bilo dobro? Zato što se ljudi razlikuju: neki imaju više, neki manje, jedni imaju zube, drugi nemaju, neki vode računa o tome da li je hleb pošteno zarađen, a za svoj hleb znaju kako je stečen, neki vode raču- na o dostojanstvu pa ne žele da drugi znaju šta jedu, ukusi se takođe razliku- ju...“

„Tako je!“, potvrdiše jednoglasno pri- sutni.

„Tako je“, potvrdi pridošlica, pa nasta- vi, „ali, jednog dana nas nekoliko pođo- smo na put. Rekosmo: ‘Sada kada zajed- no putujemo treba zajedno i da jedemo.’ Hleb izlomismo, pa ga na jednu gomilu stavismo, baš kao i sir. Videsmo da je sada mnogo bolje nego pre. Ako neki prijatelj naiđe, velika sofra je mnogo dostojnija gosta. Ako li pak naiđe neki stranac, vide-

će da smo našim mislima i srcima jedin- stveni, da među nama vladaju sloga i pri- jateljstvo, pa neće smeti da se usudi nešto nažao da nam učini. Za nas same, opet, nikakve razlike ne beše, ili beše čak i bolje. Obedovanje sad beše pristojnije i kultur- nije, više niko nije sedao za sofru neopra- nih ruku. Takođe, niko nema više od jed- nog stomaka. Ukratko, postali smo bliži, poput jedne velike porodice smo sedeli u krugu, bilo je veoma prijatno, osećala se ljubaznost. Posle toga, ma gde se zadesili, uvek smo jednu sofru pravili. Sada, kada smo se jedinstvu i slozi navikli, vidimo da od toga mnogo koristi ima. Među nama više niko nije usamljen. Poslanik Božiji je rekao da se obilje, blagoslov i milost na velikoj sofri nalaze. Mi, koji smo to iskusi- li, možemo da potvrdimo da je zaista ta- ko...“

Neko reče: „Hajde da spojimo sofre i hleb na jednu gomilu stavimo!“

„Neka vas Bog blagoslovi!“, reče put- nik, „vi ste zaista dobri ljudi, kada prija- teljske reči na vas utiču. Bratstvo i jedin- stvo znaci su veličine čovekove.“

Starac reče: „Sav hleb i sir spojite tako da se ne poznaje šta je čije. Ovaj čovek govori istinu, obilje, blagoslov i milost se na velikoj sofri nalaze!“

„Onaj čovek sa sabljom je isto to hteo!“, reče neko.

„Da“, reče starac, „on je isto to govorio, ali drugim jezikom koji mi ne razumemo,

govorio je o miru, ali sa sabljom u ruka- ma, njegove reči su bile zle i gorke, bio je nasilan. ^ovek ne želi sili da se potčini. Reči našeg dragog prijatelja, su bile do- bre, lepe i prijatne, govorio je s ljubavlju i govorio je istinu.“

Trgovac i papagaj

Bio neki trgovac koji je imao prelepog papagaja. Jednog dana trgovac odluči da zbog trgovine otputuje u Indiju. Pre pola- ska, trgovac upita ukućane šta bi želeli da im kao suvenir donese sa puta. Trgovac upita i papagaja da mu kaže svoju želju. Papagaj reče:

–  Kada stigneš u Indiju, prenesi moje pozdrave slobodnim papagajima tamo i reci im da imaju prijatelja u ovom kavezu, pa ako imaju kakvu poruku, neka mi je pošalju. Trgovac je obećao da će njegovu poruku preneti papagajima u Indiji.

Kada je trgovac stigao u šumu punu slobodnih papagaja, preneo im je poruku svog papagaja. Iznenada, papagaji popa- daše sa grana i ostaše nepomični. Trgovac se našao u čudu, ne znajući šta da radi; ja- ko se kajao i sebe korio što je uopšte pre- neo takvu poruku.

Kada se vratio u zemlju, trgovac je is- pričao papagaju ono što se desilo. Papagaj zatrese krilima i, nepomičan poput mr- tvaca, strovali se u kavez. Trgovac se opet nađe u čudu; plakao i jecao, ali to nije imalo nikakve koristi. Na kraju je otvorio kavez i izbacio papagaja napolje. Među- tim, čim se našao napolju, papagaj izne- nada polete i spusti se na obližnje drvo. Trgovac je zurio u njega s nevericom. On- da od njega zatraži da mu objasni u čemu je tajna njegovog postupka. Papagaj reče:

–   Papagaji iz Indije su mi svojim po- stupkom pokazali šta treba da uradim da bih se oslobodio zatvora.

Ako želiš da budeš slobodan, jedini način je da najpre umreš, a ta smrt je početak večnog

života.

Kako su sufije prodale magarca

Pristigao jedan sufija sa daleka puta u derviški manastir12 i odveo svog magarca u štalu da ga priveže. Sam ga je napojio i senom nahranio; nije on bio poput onoga sufije o kojem se ranije govorilo. Oprezno ga je namirio, sve pazeći da štogod ne previdi. Ali, kad sudbina nešto naumi, če- mu tada oprez koristi?

Sufije u hanikahu bejahu siromašni i u bedi ogrezli, a beda za sobom povlači ne- verstvo. O, ti bogati koji živiš u izobilju, pazi da se ne izruguješ zalutalom nevolj- niku! I, ovi se sufije među sobom složno dogovore da zbog nemaštine prodaju ma- gare pridošlice.

Pod izgovorom ’ako je u nuždi dozvo- ljeno i lešinu pojesti13, onda će nužda do- brim delom učiniti i podlost’, sufije proda- doše ono magare, donesoše hrane i zapali-

še sveće da tekiju osvetle. Uzbuđena vreva ponese hanikah, a derviši se obraduju što

će se večeras do sita najesti i plesa nauživa- ti. „Dosta je bilo prosjačenja i isposničkog

života! Dosta više gladovanja i trodnevno- ga posta! I mi smo stvorovi i dušu imamo, a noćas nam se posrećilo da gosta primi- mo!“ Sufije su loše seme posejali i ono što nije duša, pogrešno su dušom smatrali.

Kad je onaj putnik, sav iznuren od da- leka puta, ušao u hanikah da se pridruži sufijama, osta zapanjen pred silnim izobi- ljem. Jedan po jedan, sufije su ga dvorili, sve ga redom služili i raskošno ugostili. A gost, videvši kako su ga dočekali, pomisli u sebi: „Ako se neću večeras proveseliti, ta kad će mi se opet takva prilika ukazati?“

Kad su se sufije do sita najeli, ustali su na noge i sema’14   zaplesali. Usled vrtogla-

vog plesa, čitav su hanikah načas obavili dim i prašina. Od čežnje i zanosa, duša se ushitila, a plesna prašina poput mirisa uzvi- tlala. Katkad su pljeskali i nogama topotali, a ponekad na sedždu15  zaneseno padali.

Teško je naći sufiju oslobođenog pohlepe za ovozemaljskim

i zato svi oni samo na svoj trbuh misle. Jedino se od svih požuda i bede oslobodio onaj sufija što se Božanskim Svetlom na-

pojio.

Od hiljade sufija, malo je takvih,

dok svi drugi žive na ime pravog, istin- skog sufije.

Baš kad se sema’ svome kraju bližila, jedan od sufija što je pevao, promeni ri- tam i započe novi napev. „Ode magare, ode magare!“, poče da peva, a ostali mu se složno u pevanju pridružiše. U ovom su raspoloženju zoru dočekali, nogama toptali, pljeskali i sa sve većim žarom po- navljali: „Ode magare!“ A onaj se sufija sve za njima povodio i isti je napev raz- dragano ponavljao.

U osvit zore stade vrtlog seme’ i vese- lje se stiša, a sufije se jedni od drugih oprostiše i svako se na svoju stranu razi-

đe.

Hanikah se isprazni i sufija osta sam te stade sa sebe otresati prašnjavi trag. Izneo je svoje stvari iz prostorije kako bi krenuo na put i osedlao magare. Žurno je pohitao da sustigne drugove, ali kad ode do štale da magarca dovede, nikoga u njoj ne za- teče. I smesta pomisli u sebi: „Mora da ga je sluga odveo na pojilo, jer sinoć nije do- voljno ugasio žed“.

Kad je sluga naišao, ovaj ga upita: „Pa gde mi je magare?“, a sluga mu odvrati:

„Kakva su to detinjasta pitanja, bar tebi to ne priliči!“, našta se među njima zapode- ne oštra svađa. „Ali, ja sam ti sinoć magar- ca poverio i tebe zadužio ne bi li na njega pripazio!“, povika sufija, pa nastavi: „Ne tražim ja tvrdnje, već tvoje opravdanje; smesta mi vrati ono što sam ti predao! I Poslanik je rekao: ‘Sve što se uzme, treba i vratiti’, a ako i dalje uporno to odbijaš on- da nam valja poći do kadije, pa nek ti on presudi!“

„Nemoćan sam bio kad su me napali!“, zavapi sluga. „Sinoć su sufije na mene na- srnuli i na smrt me isprepadali! Ti si meso među zveri bacio i sad još tražiš šta je od toga ostalo. Kao kad baciš komad hleba među gladnu svetinu ili izmučenu mačku izgladnelom psu.“

„Dobro“, prekinu ga sufija. „Uzmimo da je istina da su ti ga oteli i moju nevolju prouzrokovali. Ali, zar nije trebalo da do-

đeš i upozoriš me: ‘Odvode ti magare, hej jadniče’? Onda bih mogao magare da ot- kupim ili bi oni već novac među sobom razdelili. Bilo je stotinu načina da se ovaj problem razreši, ali kakva sad korist kad su se naokolo razišli! Koga da uhvatim i pre- dam kadiji? Zbog tebe sam i zaglibio u ovu nevolju! A što ti ne dođe do mene, pa mi ne reče: ‘Nevolja te zadesila, hej čoveče’!?“

„Tako mi Boga“, uzvrati mu sluga „više sam puta do tebe navraćao ne bih li te o svemu obavestio. Ali, i ti si s njima zajedno pevao i, sav zanesen, pun žara, još glasnije od svih ponavljao: ‘Ode magare!’ I ja sam se, eto, sve vraćao misleći u sebi: ‘Mora da zna šta se dogodilo i, poput pravog ispo- snika, sa svojom se sudbinom pomirio’.“

A sufija mu odgovori: „U pravu si. Ta- ko su zvonko i zaneseno onaj napev izvo- dili, da sam i ja uživao s njima pevajući. Mene je to oponašanje uništilo: neka je prokleto što sam se za njima poveo! Nji- hov se zanos u meni odrazio i celo moje biće uživanjem ispunio“.

Od iskrenih prijatelja treba odraz tražiti sve dok iz mora Istine sam ne počneš vodu

crpiti.

Nek te ne zavara prvi odraz užitka – to je tek puko oponašanje,

istinski uvid spoznaje nastupa kasnije.  Sve dok sam do Istine ne stigneš, od prija-

telja se nemoj rastajati,

jer se ni kap vode ne razdvaja od školjke sve dok biser ne postane.16

Ako želiš čistog razuma i čula biti, valja ti zastor nagona razderati,

Onaj je sufija nagon i pohlepu oponašao i zato mu se um nije prosvetlio.

prevela s persijskog Azra Abadžić-Navaey

 

NAPOMENE

1     Varljivi osmesi, ovde lagodnost i čari ovozemalj- skih uživanja.

2     Kur ’an, XXVIII, 88.

3     Drugi muslimanski halifa.

4     Noć uoči dolaska meseca ramazana, meseca posta i odricanja, je ‘noć iščekivanja mladog meseca). U poslepodnevnim satima tog dana nekoliko osoba se

šalje u pustinju kako bi ugledali prve znake poja- vljivanja mlađaka na nebu, jer mesec posta počinje sledećeg dana nakon što se pojavio mladi mesec.

5     Prvo, odnosno sto prvo poglavlje Kur ’ana.

6     Iblis, satana. Ovde se aludira na trenutak kad je Bog, stvorivši Adama, naredio svim anđelima da se poklone prvom čoveku, Božijem namesniku na zemlji. Svi su se anđeli pokorili toj zapovedi, osim Iblisa, koga je Bog tada prokleo i osudio ga ka- znom pakla.

7     Misli se na pastirove reči upućene Bogu

8     Kur ’an, CXII, 3.

9     Hidr, tajanstvena osoba koja se bez objašnjenja spominje u Kur ’anu. Prema nekim predajama, nakon što se napio sa izvora Vode života (ab-i ha- jat), stekao je besmrtnost i postao večan. U prevo- du s arapskog, njegovo ime znači Zeleni. Jer, pre- ma predanju, gde god da kroči, zemlja se zazele- ni od njegovih koraka. Takođe, prema nekim pre- dajama, kao jedan od Božijih odabranika koji su u večnoj milosti i nikad ne umiru, upućen je u Nje- gove skrivene tajne. Sufije veruju da ih Hidr pre- sreće u njihovim lutanjima, da im se javlja za vre- me mističnih vizija i upućuje u tajne ezoterijskog znanja.

10    Žičani instrument.

11    U sufizmu reč ‘hu’ označava Boga.

12    Hanikah, derviški manastir sa internatom.

13    Odnosi se na zabranu jedenja mesa umrlih životi- nja propisanu Ku’ranom (II,173).

14    Derviški ples koji derviše dovodi do mističke ek- staze.

15    Padanje čelom na zemlju u molitvi.

16    Nekad se mislilo da biser nastaje iz kapljice vode u zatvorenoj školjci.