DRUGI DEO RATNIČKI RAZGOVORI
Prezasićenost pojmova 1
Jednom sam rekao Karlosu kako mi je teško da razumem suštinu čarobnjaštva pa sam ga zamolio za par objašnjenja koja bi mogla da usmere moju racionalnost. Ali, on mi je odgovorio da to nije moguće niti upotrebljivo jer on ne živi u svetu svakodnevne saglasnosti.
“Ja čak ne razumem samog sebe,” uveravao me je sa potpunom ozbiljnošću. Naglasio je da “razumeti” znači učvrstiti našu pažnju na određenoj tački pomoću koje stvari
mogu biti objašnjene. Još prihvaćeniji način je da usvojimo uopšteno mišljenje ljudi, istinu za koju smatramo da smo je sami otkrili.
“Ali, svemir nije razumljiv, njegova suština je izvan svih opisa. Sigurnost i zdrav razum su ostrva koja plutaju po moru koje nema dna i jedino što možemo je da mu se prepustimo bez straha.”
“Ako nastaviš na putu znanja, uskoro ćeš otkriti da su objašnjenja varka zato što ona nikada ne ispune očekivanja. Za svaku stvar koju razjasne, ona povlače za sobom suprotnosti. U stvari, mi nikada ništa ne razumemo; pravo učenje je telesno i stičemo ga samo posle dugogodišnje borbe. To je priroda nagualovih lekcija.”
“Međutim, čarobnjaci su otkrili da je moguće shvatiti stvari bez razmišljanja o njima i to ih je dovelo do iskustva.
Jedan sat prakse može uštedeti godine objašnjavanja na tabli a onda se pojavljuju stvarni rezultati, rezultati koji ostaju u tebi zauvek. Kada pretvoriš sebe u svedoka moći, opsesivni pritisak tvog uma da vodi glavnu reč biće prekinut a na njegovom mestu će ponovo biti rođen duh nalik duhu deteta, duh avanture i otkrivanja. U tom stanju više ne razmišljaš već deluješ.”
Posle toga me je upitao da li je moje povećano interesovanje za znanje čarobnjaka drevnog Meksika iskreno.
Odgovorio sam mu da ne može biti nikakve sumnje u vezi moje iskrenosti i da sam voljan učiniti napor, izuzev da promenim svoje principe koji se tiču iskrenosti i dobrote.
Čvrsto mi je stisnuo ruku. “Ti si idealni kandidat!” uzviknuo je, a ja nisam znao da li se šali ili je iskren.
Na moje iznenađenje, rekao je da su moji principi – koji nisu moji, ali ih prihvata svaka inteligentna i normalna osoba
– veoma dobra osnova sa koje se može započeti rad.
“Oni su tvoj osnovni materijal. Ali sada moraš da ih pretvoriš u nepokolebljivu nameru, zato što dokle god ostaju
samo ‘dobre namere’, od njih nećeš imati koristi ni na koji način.”
Posle pauze, dodao je: “Mogu ti pomoći u tumačenju tvrdnji vidovnjaka drevnog Meksika pomoću mešavine objašnjenja i iskustava.”
Protumačivši moje ćutanje kao odobravanje, nastavio je opisujući program aktivnosti koje bih trebalo da uvedem u svoj svakodnevni život, zasnovan na tri tačke: zaustavljanju mog unutrašnjeg dijaloga pomoću čiste namere, sabijanju moje energije posredstvom preuređivanja mog načina života i, uklanjanju ograničenja mog uma pomoću sanjanja. Rekao je da je taj program zamišljen kako bi mi pomogao da izgubim nešto od kolektivne fiksacije i kako bi me ohrabrio da uđem u praktičnu primenu postavki čarobnjaka.
Prihvatio sam njegov predlog i pripremio se da slušam. Ali, Karlos je bio sve samo ne dobar instruktor. Kada sam čitao njegove knjige, bar sam imao priliku da stanem, da ponovo pročitam rečenicu ili da sve ostavim za kasnije. Međutim, kada sam se našao pred njim, njegova nestrpljivost i bujica reči bi me preplavili i zbunili. Takođe, odavao je utisak da na svaki mogući način izbegava uspostavljanje međuljudskih odnosa.
Kada sam mu spomenuo da njegova metoda ne uspeva, rekao je da je to namerna lovačka strategija. Izgleda da se on
prikradao (tragao) rutinama mog uma pomoću nečega što je nazvao ‘prezasićenost pojmovima’.
Zapitao sam ga šta je time mislio i on je objasnio: “Razum postaje prezasićen kada ga zatrpaš sa previše
sadržaja koji treba da obradi. Don Huan je imao običaj da kaže kako nepoznati koncepti, poput onih kojima barataju čarobnjaci, trebaju biti ponavljani do tačke zamora. Na taj način oni zauzimaju trajno mesto u našoj svesti opterećeni tovarom koji se sastoji od vrlo mnogo beznačajnih stvari.”
“Ono što nas plaši kad se suočimo sa poukama čarobnjaka je da mi, čak i kada to ne želimo, stalno preispitujemo sve što nam oni serviraju. Kada je predmet tog ispitivanja neko iracionalno tvrđenje, onda to zahteva mnogo snage kako bi se izbegle predrasude.”
“Ako želiš da upoznaš magičnu stranu sveta, budi neumoljiv prema svom razumu. Ne dopusti mu da se oseća udobno; dovedi svoje racionalne pomisli do krajnosti, do
tačke sloma. Pod takvim okolnostima, tvom umu će preostati samo dve mogućnosti: da nametne sebe prisiljavajući te da napustiš podučavanje, ili da ućuti ostavljajući te na miru.”