2   Poglavlje

 Prepoznavanje i postojanje su jedno

Čovek tokom svog razvoja naginje tome da radi sve manje i manje, dozvoljavajući spoljašnjim oblicima energije, kao što su svetlost, toplota, elektricitet, magnetizam, radio aktivnost i nuklearna energija da rade za njega. To se uzima kao nešto sasvim normalno, jer te energije koristimo svakodnevno i život bez njih bio bi teško zamisliv. Ali, ako želimo da znamo šta one zaista jesu, i pored proučavanja knjiga najvećih savremenih naučnika mi ćemo zaključiti, da možemo posmatrati i znati ove različite oblike energije kao i sve ostale stvari, samo spolja. Možemo samo da opisujemo ponašanje supstanci koje su ugrejane, naelektrisane, magnetizovane, radio aktivirane ili jonizovane. Ipak, mi niti znamo niti možemo da znamo pravu prirodu ove energije ili bilo čega drugog, jer mi sami nismo ta energija ili bilo koja stvar od ovoga sveta. To bi značilo da naše stanje postojanja nije istovetno s postojanjem tih stvari.

Svaka stvar može sama da zna i kaže šta je suštinski, bez obzira da li je to forma energije ili život bića poput psa ili mačke, jer samo energetski oblici psa ili mačke mogu da znaju i kažu šta sačinjava njihovu energiju, jednostavno zato što su oni to što jesu, samo kada bi mogli da govore, i što je još važnije, da su svesni u sebi!

Ali to je nemoguće. Sve što je bilo i što će biti stvoreno prirodno je ono što jeste – različiti oblici energije, elementi, biljke, životinje i na kraju

čovek u svom nesvesnom stanju – sve to je ono što jeste, iako oni sami to

ne znaju, jer nisu u sebi svesni.

 

^ovek je u stanju da postigne potpunu samospoznaju. Samo onaj koji je postao potpuno svestan svog istinskog bića, u kome ni jedan deo nije ostao neosvešćen, samo on zna šta jeste. Kada čovek bude postigao ovo savršeno stanje samosvesti moći će da prepozna jednu energetsku silu u celoj kreaciji – da doživljava suštinsku prirodu ove energije, ali ne spolja, nego iznutra, u stanju postojanja. To je njegova sopstvena vitalnost u svim svojim ispoljavanjima, od najniže materijalizovane forme poznate kao seksualna energija, do najviše forme, božanske kreativne snage. Istinska priroda ove energije je istovremeno njegova prava priroda, on je u njoj! Rečeno u prvom licu: Ja sam To!

Kada postigne ovo znanje postigao je cilj svog puta! ^ovek počinje svoj razvoj kao nesvesno živo biće na najnižem nivou svoje ljudskosti, i ima samo spoljašnju svest, poput životinje. Sve dok je njegova samosvest neprobuđena, sve dok, posle dugog perioda razvoja, ne postane jedno sa svojom suštinom, sve dotle, čovek ne može da zna šta je njegovo istinsko postojanje, šta je on sam. U nesvesnom stanju on ne može da zna šta je, isto kao što ne može da zna ni šta je elektricitet, radioaktivnost, nuklearna energija ili bilo koja druga forma energije, šta je suština energije koja mu daje život i koja ga omogućava – on ne zna šta je seksualna energija.

U Prvoj poslanici Korinćanima Apostol Pavle jasno izražava istinu da svaka stvar može jasno da zna šta jeste, i ništa drugo, ako može da bude u stanju postojanja sa sobom:

“A nama je Bog otkrio Duhom svojijem; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije. Jer ko od ljudi zna šta je u čovjeku osim duha čovečijega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božijega. A mi ne primismo duha ovoga svijeta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo

što nam je darovano od Boga; Koje i govorimo ne riječima što je naučila

čovječija premudrost, nego što uči Duh sveti; i duhovne stvari duhovno radimo. A tjelesni čovjek ne razumije što je od Duha Božijega; jer mu se

čini ludost i ne može da razumije, jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni pak sve razgleda, a njega sama niko ne razgleda”. (Korinćanima poslanica I, 2:10-15)

Savremenim jezikom ovo bi mogli izreći na sledeći način: Da nismo ljudi, ne bi mogli da poznajemo prirodu ljudskog bića. Da nismo prigrlili Božanski Duh, ne bi znali da postoji Bog, ni šta je Bog. Ali mi smo primili Duha Božijega i postali smo svesni u njemu; zbog toga imamo znanje o božanskim stvarima. Nesvesni čovek, ili, kako ga Pavle naziva, telesni

čovek, ne poznaje ono što se nalazi iza njegove svesti pa zato misli da su duhovne istine glupost. ^ovek koji je dostigao svesnost zna da je iznad svih zemaljskih i svetovnih stvari.

Na prvom i najnižem nivou, čovek nije ništa više od životinje s

razumom. On zamenjuje svoju “suštinu” sa svojom svešću. Kada kaže “Ja” on misli da je označio svoju pravu “Suštinu”, mada rečju Ja označava samo mali, osvešćeni deo svoje prave Suštine. On ne poznaje, ne prepoznaje, pa ni ne naslućuje postojanje nesvesnog dela svoje Suštine. Njegovo nesvesno poprima odeću spoljašnjeg bića; iz ovog su proizašle koncepcije “đavola” i

“anđela”. Na tom niskom nivou on ne zna da su ta fiktivna bića takođe

 

snage koje dolaze iz njegove podsvesti, i da su one u stvari on sam. Još ne naslućuje šta se nalazi iza njegove primitivne svesti, iako mu je izvesno vreme taj nedokučivi, veliki deo sopstvene Suštine potpuno prikriven u nesvesno stanje. Dakle, kako može da poznaje prirodu svog istinskog bića? Kako može da zna kako Bog prebiva u njemu, da je on zapravo božansko biće, ako ne poznaje ni Boga ni svoju pravu Suštinu, a ne zna ni da je ta prava Suština sam Bog!

Retki su ljudi koji su se ostvarili u Bogu, koji su postigli univerzalnu svest. Uprkos tome, jedini cilj svih naših života, svih naših inkarnacija jeste postizanje te univerzalne svesti i ostvarenja jedinstva sa Stvoriteljem koji prebiva u dubinama naše duše kao JA JESAM!

Ali kako taj nesvesni, animalni čovek može da postane svestan i da dostigne cilj kada ništa ne zna o njemu? Kako čovek može da se uzdigne iz

tog stanja, ako je rođen po prvi put kao ljudsko biće, na najnižoj stepenici svesti Jakovljevih lestvi – kako može da se uzdigne iz tog stanja do božanske samosvesti, do savršenog ispunjenja, ako ni ne zna za postojanje tog cilja i postojanje sposobnosti za njegovo dostizanje? Šta je to što mu

pomaže i što ga iznenada primorava da po prvi put usmeri svoju svest prema unutra, da postane “preobraćen”, da se uzdigne iz tog prvog buđenja do univerzalne svesti, do božanskog bića koje mu je prirođeno i tako postigne oslobođenje?

Ono što ga primorava da to učini i da se uzdigne nije ništa drugo do

njegova sopstvena seksualna energija!

Ta ogromna energija prikrivena je u svakom ljudskom biću. Prvo, ljudska bića se rađaju u telu kroz svoje roditelje, a kada dostignu fizičku zrelost, seksualna energija im daje sposobnost obdarivanja drugih bića telom. Međutim, nesvestan čovek ne razume da ova energija ne omogućava

samo stvaranje potomstva, već i da je to jedina sila koja mu pomaže i primorava ga da uzdigne svoje svesno stanje do božanskog stanja samosvesti. Seksualna energija tera ljudsku svest na gore i uznosi je sve više i više. Međutim ona mu ne govori da samo kada postigne najviši stupanj samosvesti i samorealizacije može postati blizak sa tom energijom i

to samo u svom istinskom biću. On ovu energiju može da učini svesnom u sebi, jer ona je njegovo pravo postojanje, ona je on sam.

Seksualna energija pomaže čoveku da se uzdigne iznad seksualne energije! Nije li to zakon beskonačne mudrosti?

Ako ikada i sami doživimo ovu istinu, shvatićemo zašto inicirani

koristi škorpiju kao simbol seksualne energije? Škorpija je posrednik njegove sopstvene destrukcije; Isto tako seksualna energija uništava sebe jer podvrgava nesvesnog čoveka i pomaže svesnom čoveku da transformiše seksualnu energiju u više energije i zadobije samosvesnost u toj energiji –

da sam bude ta energija! To više nije seksualna energija, jer se ona kao takva sama uništila!

Prodrimo u misteriju seksualne energije koju možemo da prepoznamo u nama samima i ovladajmo njom. Kako to da učinimo? Na to pitanje odgovorićemo u sledećem poglavlju!

^ovek tokom svog razvoja naginje tome da radi sve manje i manje, dozvoljavajući spoljašnjim oblicima energije, kao što su svetlost, toplota, elektricitet, magnetizam, radio aktivnost i nuklearna energija da rade za njega. To se uzima kao nešto sasvim normalno, jer te energije koristimo svakodnevno i život bez njih bio bi teško zamisliv. Ali, ako želimo da znamo šta one zaista jesu, i pored proučavanja knjiga najvećih savremenih naučnika mi ćemo zaključiti, da možemo posmatrati i znati ove različite oblike energije kao i sve ostale stvari, samo spolja. Možemo samo da opisujemo ponašanje supstanci koje su ugrejane, naelektrisane, magnetizovane, radio aktivirane ili jonizovane. Ipak, mi niti znamo niti možemo da znamo pravu prirodu ove energije ili bilo čega drugog, jer mi sami nismo ta energija ili bilo koja stvar od ovoga sveta. To bi značilo da naše stanje postojanja nije istovetno s postojanjem tih stvari.

Svaka stvar može sama da zna i kaže šta je suštinski, bez obzira da li je to forma energije ili život bića poput psa ili mačke, jer samo energetski oblici psa ili mačke mogu da znaju i kažu šta sačinjava njihovu energiju, jednostavno zato što su oni to što jesu, samo kada bi mogli da govore, i što je još važnije, da su svesni u sebi!

Ali to je nemoguće. Sve što je bilo i što će biti stvoreno prirodno je ono što jeste – različiti oblici energije, elementi, biljke, životinje i na kraju

čovek u svom nesvesnom stanju – sve to je ono što jeste, iako oni sami to

ne znaju, jer nisu u sebi svesni.

^ovek je u stanju da postigne potpunu samospoznaju. Samo onaj koji je postao potpuno svestan svog istinskog bića, u kome ni jedan deo nije ostao neosvešćen, samo on zna šta jeste. Kada čovek bude postigao ovo savršeno stanje samosvesti moći će da prepozna jednu energetsku silu u celoj kreaciji – da doživljava suštinsku prirodu ove energije, ali ne spolja, nego iznutra, u stanju postojanja. To je njegova sopstvena vitalnost u svim svojim ispoljavanjima, od najniže materijalizovane forme poznate kao seksualna energija, do najviše forme, božanske kreativne snage. Istinska priroda ove energije je istovremeno njegova prava priroda, on je u njoj! Rečeno u prvom licu: Ja sam To!

Kada postigne ovo znanje postigao je cilj svog puta! ^ovek počinje svoj razvoj kao nesvesno živo biće na najnižem nivou svoje ljudskosti, i ima samo spoljašnju svest, poput životinje. Sve dok je njegova samosvest neprobuđena, sve dok, posle dugog perioda razvoja, ne postane jedno sa svojom suštinom, sve dotle, čovek ne može da zna šta je njegovo istinsko postojanje, šta je on sam. U nesvesnom stanju on ne može da zna šta je, isto kao što ne može da zna ni šta je elektricitet, radioaktivnost, nuklearna energija ili bilo koja druga forma energije, šta je suština energije koja mu daje život i koja ga omogućava – on ne zna šta je seksualna energija.

U Prvoj poslanici Korinćanima Apostol Pavle jasno izražava istinu da svaka stvar može jasno da zna šta jeste, i ništa drugo, ako može da bude u stanju postojanja sa sobom:

“A nama je Bog otkrio Duhom svojijem; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije. Jer ko od ljudi zna šta je u čovjeku osim duha čovečijega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božijega. A mi ne primismo duha ovoga svijeta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo

što nam je darovano od Boga; Koje i govorimo ne riječima što je naučila

čovječija premudrost, nego što uči Duh sveti; i duhovne stvari duhovno radimo. A tjelesni čovjek ne razumije što je od Duha Božijega; jer mu se

čini ludost i ne može da razumije, jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni pak sve razgleda, a njega sama niko ne razgleda”. (Korinćanima poslanica I, 2:10-15)

Savremenim jezikom ovo bi mogli izreći na sledeći način: Da nismo ljudi, ne bi mogli da poznajemo prirodu ljudskog bića. Da nismo prigrlili Božanski Duh, ne bi znali da postoji Bog, ni šta je Bog. Ali mi smo primili Duha Božijega i postali smo svesni u njemu; zbog toga imamo znanje o božanskim stvarima. Nesvesni čovek, ili, kako ga Pavle naziva, telesni

čovek, ne poznaje ono što se nalazi iza njegove svesti pa zato misli da su duhovne istine glupost. ^ovek koji je dostigao svesnost zna da je iznad svih zemaljskih i svetovnih stvari.

Na prvom i najnižem nivou, čovek nije ništa više od životinje s

razumom. On zamenjuje svoju “suštinu” sa svojom svešću. Kada kaže “Ja” on misli da je označio svoju pravu “Suštinu”, mada rečju Ja označava samo mali, osvešćeni deo svoje prave Suštine. On ne poznaje, ne prepoznaje, pa ni ne naslućuje postojanje nesvesnog dela svoje Suštine. Njegovo nesvesno poprima odeću spoljašnjeg bića; iz ovog su proizašle koncepcije “đavola” i

“anđela”. Na tom niskom nivou on ne zna da su ta fiktivna bića takođe

snage koje dolaze iz njegove podsvesti, i da su one u stvari on sam. Još ne naslućuje šta se nalazi iza njegove primitivne svesti, iako mu je izvesno vreme taj nedokučivi, veliki deo sopstvene Suštine potpuno prikriven u nesvesno stanje. Dakle, kako može da poznaje prirodu svog istinskog bića? Kako može da zna kako Bog prebiva u njemu, da je on zapravo božansko biće, ako ne poznaje ni Boga ni svoju pravu Suštinu, a ne zna ni da je ta prava Suština sam Bog!

Retki su ljudi koji su se ostvarili u Bogu, koji su postigli univerzalnu svest. Uprkos tome, jedini cilj svih naših života, svih naših inkarnacija jeste postizanje te univerzalne svesti i ostvarenja jedinstva sa Stvoriteljem koji prebiva u dubinama naše duše kao JA JESAM!

Ali kako taj nesvesni, animalni čovek može da postane svestan i da dostigne cilj kada ništa ne zna o njemu? Kako čovek može da se uzdigne iz

tog stanja, ako je rođen po prvi put kao ljudsko biće, na najnižoj stepenici svesti Jakovljevih lestvi – kako može da se uzdigne iz tog stanja do božanske samosvesti, do savršenog ispunjenja, ako ni ne zna za postojanje tog cilja i postojanje sposobnosti za njegovo dostizanje? Šta je to što mu

pomaže i što ga iznenada primorava da po prvi put usmeri svoju svest prema unutra, da postane “preobraćen”, da se uzdigne iz tog prvog buđenja do univerzalne svesti, do božanskog bića koje mu je prirođeno i tako postigne oslobođenje?

Ono što ga primorava da to učini i da se uzdigne nije ništa drugo do

njegova sopstvena seksualna energija!

Ta ogromna energija prikrivena je u svakom ljudskom biću. Prvo, ljudska bića se rađaju u telu kroz svoje roditelje, a kada dostignu fizičku zrelost, seksualna energija im daje sposobnost obdarivanja drugih bića telom. Međutim, nesvestan čovek ne razume da ova energija ne omogućava

samo stvaranje potomstva, već i da je to jedina sila koja mu pomaže i primorava ga da uzdigne svoje svesno stanje do božanskog stanja samosvesti. Seksualna energija tera ljudsku svest na gore i uznosi je sve više i više. Međutim ona mu ne govori da samo kada postigne najviši stupanj samosvesti i samorealizacije može postati blizak sa tom energijom i

to samo u svom istinskom biću. On ovu energiju može da učini svesnom u sebi, jer ona je njegovo pravo postojanje, ona je on sam.

Seksualna energija pomaže čoveku da se uzdigne iznad seksualne energije! Nije li to zakon beskonačne mudrosti?

Ako ikada i sami doživimo ovu istinu, shvatićemo zašto inicirani

koristi škorpiju kao simbol seksualne energije? Škorpija je posrednik njegove sopstvene destrukcije; Isto tako seksualna energija uništava sebe jer podvrgava nesvesnog čoveka i pomaže svesnom čoveku da transformiše seksualnu energiju u više energije i zadobije samosvesnost u toj energiji –

da sam bude ta energija! To više nije seksualna energija, jer se ona kao takva sama uništila!

Prodrimo u misteriju seksualne energije koju možemo da prepoznamo u nama samima i ovladajmo njom. Kako to da učinimo? Na to pitanje odgovorićemo u sledećem poglavlju!