PREPODOBNI OCI VARSANUFIJE I JOVAN PODVIŢNIĈKE POUKE

Uĉinjen je izbor onoga što se odnosi na podvige i borbu sa strastima.

1.  Pripremi se da blagodariš za sve, slušajući reĉ svetog apostola: Na svemu zahvaljujte (1.Sol.5,18). Makar bio u nevolji ili u tegobi, u teskobi ili bolesti, u telesnom trudu, za sve što ti se dešava - zahvaljuj Bogu. Nadam se da ćeš i ti doći u Njegov poĉinak (Jev.4,3), jer nam kroz mnoge nevolje valja doći u Carstvo BoŽje (Dap.14,22). I tako, ne sumnjaj u duši svojoj i neka ne slabi ni zbog ĉega srce tvoje, nego se sećaj apostolske reĉi: Ako se naš spoljašnji ĉovek i raspada, ipak se unutrašnji obnavlja iz dana u dan (2.Kor.4,16). Ako ne pretrpiš stradanje, ne moţeš uzići na krst.

2.  Dok je na moru, brod je izloţen opasnostima od vetrova. a kad dostigne tiho i mirno pristanište, više se ne boji od opasnosti, niti nevolja i jakih vetrova, nego ostaje neuznemiravan. Tako je i sa ljubavlju tvojom: dok prebivaš sa ljudima, oĉekuj skorbi, opasnosti i bure mislenih vetrova. A kad budeš dostigao pripremljeno (pristanište bezmolvija), nećeš više imati straha.

3.  Ne padaj duhom u nevoljama i trudovima telesnim koje nosiš, napreţući se za nas i naše opšteŽće, jer to i znaĉi: Polagati Žvot za braću (1.Jn.Z,16). Nadam se da će biti velika nagrada za trud tvoj. Kao što je Gospod postavio Josifa u Egipat da prehrani braću svoju u vreme gladi (Ps.32,19), tako je i tebe postavio da posluŽš ovom opšteŽću, zajedno sa sinom našim Seridom. Ja ti ponavljam reĉ apostola, izreĉenu Timoteju: Ti, dakle, ĉedo moje, jaĉaj u blagodati (2.Tim.2,1).

4.  Jedan trudovima po Bogu dolazi do pokoja u Njemu (Jev.4,3), a drugi tamo dostiţe smirenjem. A za tebe se nadam da ćeš ga dostići i jednim i drugim kada u tebi umre gnev kao posledica ukroćene razdraţljivosti u srcu tvome. Tada će se na tebi ispuniti reĉ Pisma: Pogledaj smirenje moje i trud moj i ostavi sve grehe moje (Ps.24,18)... Gospod

neka saĉuva tvoju dušu i telo, i duh tvoj od svakog zla, od svake neprijatnosti koju navodi Ċavo, i od svakog maštanja koje izaziva smetenost misli.

5. Pre svega se ĉuvaj duha uninija, [tj. lenjosti], iz koga se raĊa svako zlo i razliĉita iskušenja... Zašto tvoje srce slabi i iznemogava (zbog skorbi koje ti nanose) ovce Hristove?... Poĉuj sa paţnjom šta ću ti reći: Dugotrpeljivost je majka svih dobara. Pogledaj na Mojsija koji je pre izabrao za sebe da strada sa narodom BoŽjim nego da ima privremenu nasladu greha (Jev.11,25).

6.  Ĉuvaj se da te ne pokradu lukave zmije i da te ne otruju svojim otrovom: on je smrtonosan. Niko nikada neće izvršiti dobro delo posredstvom zla, zato što je  sam pobeĊen zlom. Naprotiv, dobrim se ispravlja zlo (up. Rim.12,21). Ti stojiš na pozornici: i zbog toga si i duţan da se boriš sa zverovima, sliĉno apostolu (1.Kor.15,32) koji se, pobedivši zveri, hvalio. Ti si baĉen u morsku buru. Zbog toga si i duţan da, sliĉno nama, pretrpiš mnoge opasnosti i da se podvizavaš protiv visokih talasa. Pobedivši, uz BoŽju pomoć, ti ćeš sa nama doći do tihog pristaništa u Hristu Isusu, Gospodu našem. Njemu slava u vekove. Amin.

7.  Tebe uznemiravaju pomisli, pobuĊujući te da druge smućuješ i da se sam smućuješ preko drugih... Znaj, brate moj, da ako neko ţalosti drugog ili delom ili reĉju, kasnije sam biva oţalošćen stostruko više... Budi dugotrpeljiv u svemu i ĉuvaj se da u bilo šta uplićeš svoju volju... Postaraj se da (pre toga) paţljivo ispitaš svoje pomisli kako one ne bi zarazile tvoje srce smrtonosnim otrovom i kako te ne bi prevarile da komarca smatraš kamilom a kamenĉić kamenom, inaĉe ćeš liĉiti na ĉoveka koji, imajući [u svom oku] brvno, gleda na tuĊi trun.

8.  Ti sebe nazivaš grešnim, a na delu pokazuješ da ne poznaješ samog sebe. Ko sebe smatra grešnikom i vinovnikom mnogih zala, nikome ne protivreĉi, ni sa kim se ne svaĊa, ni na koga se ne gnevi, nego sve smatra boljim i razboritijim od sebe... Ako si grešan, zašto onda ukorevaš bliţnjeg i okrivljuješ ga kao da preko njega dolazi ţalost na tebe?... Ispitaj sebe i naći ćeš da u stvari ne smatraš sebe takvim... Pogledaj brate, kako se nama rugaju: govorimo samo ustima, a dela pokazuju drugo. Zbog ĉega mi, kada protivreĉimo pomislima, nemamo snage da ih odbijamo? Zbog toga što se pre toga odajemo osuĊivanju bliţnjeg, što slabi našu duhovnu silu. Mi okrivljujemo svog brata, a sami smo krivci... PoloŽ na Boga svaku pomisao, govoreći: "Bog zna šta je korisno", i umirićeš se, te ćeš postepeno steći silu da trpiš.

9. Ti znaš, brate, da ĉovek neće videti slavu ukoliko ne trpi uvrede i da neće osetiti sladost ako se ne oĉisti od ţuĉi. Ti si stupio meĊu bratiju i razliĉite okolnosti da bi na vatri bio ispitan, jer zlato se ne ispituje drugaĉije osim ognjem. Zbog toga ništa sebi ne nalaŽ2, budući da bi se na taj naĉin podvrgao borbi i brizi, nego sa strahom BoŽjim ispituj šta odgovara vremenu i ništa ne ĉini kroz svadljivost... Koliko je moguće udaljavaj se od gneva... Ne sudi i ne osuĊuj nikog... a osobito ljubi one koji te kušaju... Ukoliko shvatimo, videćemo da nas upravo oni pomaţu u napretku.

10.  Budi dugotrpeljiv u ţalostima, kao onaj ko je dostigao zaveštanje Vladike koje poruĉuje: U svetu ćete imati ţalost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33). Dostigni nepobedivu ljubav koja njene posednike uvodi u carske dvore i ĉini ih Hristovom braćom.

1 Kao nepromenjivo pravilo,- Prim. prev.

11.  Razbijaj mleko, i izaći će maslo, a ako rukom stisneš dojku izaći će krv (Priĉ.30,33)... Ako neko hoće da savije drvo ili vinovu lozu u oblik obruĉa, on to ĉini postepeno da se oni ne slome, a ako savije iznenada i snaţno, oni se odmah lome (Ovde on govori o strogim merama starešina i o preteranim podvizima monaha).

12. Zašto iznemogavaš u nevoljama kao telesni ĉovek? Zar nisi ĉuo da ti predstoje nevolje?... Zar ne znaš da pravednici [trpe] mnoge nevolje (Ps.33,20), kojima se kušaju, kao zlato u ognju? Zbog toga, ako smo pravedni, bićemo ispitani nevoljama, a ako smo, naprotiv, grešni, onda ih pretrpimo kao dostojni, jer trpljenje gradi iskustvo (up. Rim.5,4). Setimo se svih svetih od poĉetka (sveta) i opomenimo se kako su oni trpeli, ĉineći dobro, govoreći dobro i prebivajući nepokolebivo u istini. Njih su ljudi mrzeli i skorbili sve do same konĉine njihove a oni se, po reĉi Spasitelja (Mt.5,44), moljahu za neprijatelje i one koji ih iskušavahu. Zar si ti bio prodan kao celomudreni Josif?... Jesi li sliĉno Mojsiju trpeo uvrede od detinjstva (Izl.2,3) pa do starosti (Broj.31,14-16)? Šta si ti pretrpeo, lenjivĉe? Jesi li bio gonjen kao David, koji je trpeo gonjenje od Saula (1.Car.18,27) i od sopstvenog sina (2.Car.15,17)? Jesi li i ti plakao zbog njih po njihovoj smrti (2.Car.1,11-27; 18,33)? I da li si kao Jona bio baĉen u more (Jon.1,15)? Ti si zaboravan, ljubljeni moj! Zašto slabi tvoja pomisao? Ne straši se i ne boj se kao onaj ko je tuĊ hrabrosti, da se ne bi lišio obećanja BoŽjih. Ne uţasavaj se kao neverujući, nego obodri svoje maloverne  pomisli.  Zavoli nevolju u svemu kako bi bio iskusan sin svetih.

13.  Brate, onaj ko hoće da doĊe do grada, ne leŽ, i ko hoće da završi (delo), ne lenji se kad vidi (da je izašlo) sunce, i ko hoće da obradi svoju njivu, nije nemaran. (Naprotiv), onaj ko hoće da dostigne grad ţuri pre nego što se smrkne i, videći da je sunce izašlo, sa bodrošću ţuri na trud bojeći se da neĉim ne bude zadrţan. Ko ţeli da obradi svoje polje, stara se (da to uĉini) pre nego što ga zahvati korov. Ko ima uši da ĉuje, neka ĉuje (Mt.13,9).

14. Da li ţeliš da se izbaviš od nevolja i da se ne opterećuješ njima? Oĉekuj i veće, pa ćeš se uspokojiti. Sećaj se Jova i ostalih svetih i muka koje su pretrpeli. Stekni njihovo trpljenje i utešiće se duh tvoj. Hrabri se, krepi se i moli se.

15.  Plaĉi, ridaj, ne traŽ da te drugi smatraju neĉim, ni u ĉemu se ne uporeĊuj sa drugima. Ostavi najzad svet, uziĊi na krst, zbaci sa sebe [sve] zemaljsko, otresi prah sa nogu svojih, ne mari za sramotu (up. Jev.12,2), ne raspaljuj sa Haldejcima peć da ne bi zajedno sa njima bio saţeţen gnevom BoŽjim. Svakog ĉoveka smatraj boljim od sebe i plaĉi zbog svog mrtvaca. Izvadi brvno svoje (Mt.7,5). Podigni razrušeni dom svoj. Uzvikuj: Pomiluj me... Sine Davidov... da progledam (Lk.18,38; 41).

16.  Brate, dok je još vreme, pazimo na sebe i uĉimo se ćutanju, budući da je sve obuzeo meteţ. A ako hoćeš da budeš spokojan u svemu, budi mrtav za svakog ĉoveka i umirićeš se. Shvati da to govorim u odnosu na pomisli, sva dela i obraćanja sa ljudima kao i u vezi sa brigama.

17. Ti si mi u pismu napisao: "Pomoli se za moje grehe". I ja ću reći isto: "Pomoli se za moje grehe", jer je napisano: Kako hoćete da vama ĉine ljudi, ĉinite tako i vi njima (Lk.6,31). Premda sam ja i okajan, [tj. jadan], i manji od svih ljudi, ipak sve do sada to ĉinim po sili mojoj, radi Onoga koji je rekao: Molite se... jedni za druge, da ozdravite (Jak.5,16).

18.  Onaj ko je tvrd u veri makar razgovarao i nosio se sa jereticima i nevernima, nikada se neće smutiti zbog toga što unutar sebe nosi Isusa, Naĉelnika mira i tišine. Takav, posle mirnog suprotstavljanja, sa ljubavlju moţe mnoge jeretike i neverujuće da privuĉe u

poznanje Spasitelja našeg Isusa Hrista. Pošto, brate, takvo rasuĊivanje o tim predmetima prevazilazi tvoju meru, ti se drŽ carskog puta, naime, vere tri stotine osamnaest svetih otaca u kojoj si se krstio: za one koji shvataju savršeno ona u sebi sve potanko sadrŽ. Bezmolstvuj paţljivo, razmišljajući o gresima svojim i o tome kako ćeš sresti Boga.

19. Brate, na meni se preko tebe ispunila reĉ Pisma: Ljudi moji, koji vas hvale, laţu vas (Is.3,12), i ostalo. Takva pohvala ne dozvoljava da vidimo gnusnost dela naših. Ona, kako mi se ĉini, šteti i onima koji su dostigli meru (duhovnog napretka) i odvaja od vere u Boga koji govori: Kako vi moţete verovati u mene kada primate slavu jedan od drugoga (Jn.5,44)? Onaj ko shvata smirenje apostola pre će izabrati ludost, da bi potom bio mudar (1.Kor.Z,18). Jer, ja bih se ĉudio ukoliko bi onaj ko sebe prikazuje razumnim, a ne pre duhovnim, izbegao osudu naznaĉenu za nadmenost.

20.  (Na pitanje i noćnom strahu). GraĊani se sve dotle boje nailaska neprijatelja dok ne doĊe pomoć od cara. A kada dobiju vest da je u njihov grad došao vojvoda ili vojskovoĊa, više se ne uznemiravaju, znajući da se starešine brinu o njima. Ukoliko i ĉuju da se neprijatelj pribliţava, imajući zaštitnika, oni se više ne boje. Tako se ni mi ne bojmo demona ukoliko verujemo u Boga, budući da nam Bog šalje svoju pomoć.

21.  Ĉasovi i pesme su crkvena predanja i dobro su ustanovljeni radi [molitvenog] usaglašavanja svih ljudi, a tako je i u opšteŽćima radi saglasnosti mnogih. Skićani, [tj. kelioti, ili usamljenici] ne ĉitaju ni ĉasove niti pesme [tj. kanone], nego se u usamljenosti upraţnjavaju u rukodelju, ĉitanju i razmišljanju, da bi, posle izvesnog vremena, zapoĉeli molitvu. Kad stojiš na molitvi duţan si da se moliš za osloboĊenje od starog ĉoveka ili da proiznosiš Oĉe naš, ili i jedno i drugo zajedno, a zatim da sedneš za rukodelje. A o tome da li da produţavaš molitvu kada prebivaš u njoj (reći ću): Ako se neprestano moliš, po reĉi apostola (1.Sol.5,16), onda nije neophodna duŽna.

22.  [Pravilo u vezi sa noćnim snom]. Moli se uveĉe dva sata, raĉunajući ih od zalaska sunca i, završivši slavoslovlje, spavaj šest ĉasova. Zatim ustani na bdenje i bdi ostala ĉetiri sata. U letnje vreme radi isto, ali smanji slavoslovlje i (ĉitaj) manje Psalama zbog kratkoće noći.

23.  Gospod nas je nauĉio kako da steknemo savršeno smirenoumlje, govoreći: Nauĉite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.11,29). Ako i ti hoćeš da stekneš savršeno spokojstvo, razumi šta je Gospod pretrpeo, pa i ti pretrpi i odbaci svoju volju u svemu. Sam Spasitelj je rekao: Sišao sam sa neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca koji me posla (Jn.6,38). Savršeno, pak, smirenoumlje sastoji se u tome da se podnose uvrede i sramote i ostalo što je pretrpeo Uĉitelj naš Isus... Znak za to da se (ĉovek) kosnuo savršene molitve jeste odsustvo smućenja, makar ga i sav svet vreĊao.

24.  Savršena, pak, molitva sastoji se u tome da se razgovara sa Bogom bez mislene rasejanosti, pri ĉemu su sve pomisli i osećanja sabrani. Ĉovek dospeva u takvo (stanje) kad umre svim ljudima, celom svetu i svemu što se u njemu nalazi... Savršeno se moli onaj ko se umrtvio za svet i njegov pokoj. Onaj ko Boga radi priljeţno ispunjava svoje delo nije rasejan, nego marljivo ugaĊa Bogu.

25. Oci govore da se mera uzdrţanja u jelu i piću ostvari upotrebom manje koliĉine od onoga što nam je neophodno, tj. da se ţeludac ne napuni do kraja. I svako mora sam sebi da odredi (meru): kako u kuvanoj hrani, tako i u vinu. Tokom zime niko ne pije mnogo, ali je i tada neophodno piti nešto manje od potrebnoga, a isto tako postupiti i sa

hranom.  Uostalom,  mera  uzdrţanja  se  ne  odnosi  samo  na  hranu  i  piće,  nego  i  na razgovore, i san, i odeću i sva ĉula. U svemu tome treba da postoji mera uzdrţanja.

26.  Šta znaĉi upotrebljavati nešto manje od neophodnog u vezi sa hranom, pićem ili povrćem? Od sve koliĉine hrane, tj. hleba i drugog jela i povrća, treba odbiti skoro jednu uncu, a što se tiĉe vina i vode - treba oduzeti pola ĉaše. Ukoliko paziš na sebe i nije ti teško, bilo bi dobro da piješ samo jedanput, a ako ne moţeš, onda pij dva puta, no svaki put nešto manje od potrebnoga. U vreme uznemirenja i mislene borbe, obiĉnu koliĉinu (hrane i pića) treba još više smanjiti, tj. hranu za jednu uncu, a svo piće za pola ĉaše, tako da se uopšte koliĉina hrane svede na dve unce, a pića na celu ĉašu.

27.  Kako se moţe saznati koliko je potrebno da se jede i pije? Pazeći na sebe tokom nekoliko dana, a sa obzirom na svu hranu, tj. hleb, druga jela i povrće, ĉovek moţe iz iskustva da sazna koliko je hrane i pića potrebno njegovom telu. Na primer: ako neko (stalno) pije po tri ĉaše na dan i jede po jednu litru3 hleba, pa uvidi da njegovom telu treba više od tri ĉaše ne stoga što se više trudio ili što je jeo slano, nego tek tako, bez osobitog razloga, onda se radi o borbi. A kad ne oseća napad, onda, ako moţe, (treba) od te tri ĉaše da odbije polovinu jedne, a u hrani takoĊe, umesto cele litre, da upotrebi litru bez jedne unce.

28.  Kako da ispravno shvatimo reĉ: "Po sili svojoj". Ĉiniti "po sili svojoj" znaĉi upotrebljavati nešto manje hrane, pića i sna nego što nam je potrebno... Ako neko, ustajući svaki dan u pola noći, odmori i sat više zbog truda, onda je on uĉinio po sili svojoj stoga što je umor znak (potrebe) da se [ĉovek] unekoliko odmori, kao što je bilo reĉeno, da bi posle opet bdio po obiĉaju... Pitaš: "Kakva mera vaŽ za san". Oci naznaĉuju polovinu noći. U hrani se uzdrţavaj onda kada ţeliš da pojedeš još malo, i na takav naĉin je uvek upotrebljavaj umereno.

29.  Šta znaĉi primati hranu zbog prohteva, a šta zbog prirodne potrebe? Zbog prohteva primati hranu znaĉi da se ona ţeli uzeti bez telesne potrebe, samo radi ugaĊanja stomaku. Treba, meĊutim, od toga razlikovati prirodnu naklonost za nekom drugom vrstom povrća osim soĉiva, zbog lakoće same hrane.To nije prohtev. Jedni po svojoj prirodi traţe slatku hranu, drugi slanu, drugi opet kiselu, i to nije strast, ni prohtev, niti stomakougaĊanje. MeĊutim, voleti neku (naroĉitu) hranu i pomamno je ţeleti, već predstavlja prohtev koji je sluga stomakougaĊanja. Znaj da si obuzet strašću stomakougaĊanja ako nešto ovlada tvojim pomislima. Ako se tome protiviš i pristojno primaš hranu iz telesne potrebe, onda izostaje stomakougaĊanje...

Drugi nagoveštaj stomakougaĊanja sastoji se u ţelji za prevremenim uzimanjem jela. To, meĊutim, ne treba ĉiniti bez nekog vaţnog razloga.

30.  Šta ako strast ne obuzima ĉoveka pre jela, nego se javlja za vreme samog obeda? Da li da se ostavi jelo ili ne? Ne ostavi istog ĉasa, nego se protivi pomisli, privodeći sebi na sećanje smrad u koji se hrana preobraća. I ako strast odstupi, uzmi hranu osuĊujući se, a ako ne odstupi, prizovi ime BoŽje u pomoć i uspokojićeš se. Kako drugi, koji sede sa tobom, ne bi ništa primetili, uzimaj po malo [jela]. U sluĉaju gladi, jedi hleb ili neku drugu hranu prema kojoj ne osećaš borbu.

31.  Da li je potrebno pitati starce o svim pomislima koje se raĊaju u srcu?... Ne treba o svim pomislima pitati (starce), budući da su poneke usputne, već samo o onima koje dugo ostaju u ĉoveku i napadaju ga. To delo je sliĉno prenebregavanju neprijatnosti

2 Litra ima 327 grama, a sastoji se od 12 unci,- Prim. prev.

koje [ĉoveku] mnogi nanose, pri ĉemu se on na njih ne osvrće. Ali, kada neko, (makar to bio i samo jedan [ĉovek]), ustane na njega i napadne ga, on [neprijatnost] saopštava upravitelju.

32.  Treba li protivreĉiti neprijatelju koji nas napada?... Neprijateljima ne protivreĉi zato što oni to ţele, (i videći protivreĉenje) ne prestaju da napadaju: naprotiv, pomoli se za njih Gospodu, istiĉući pred Njim svoju nemoć, jer On moţe ne samo da ih odagna, nego da ih i sasvim istrebi.

33. Maštanja koja se dešavaju ĉoveku noću bivaju ili od nadmenosti po Ċavolskom iskušenju, ili od slastoljublja zbog stomakougaĊanja... Đavo moţe na nama proizvesti iskušenje i iz zavisti. MeĊutim, kada mu sa naše strane ne sadejstvuje nadmenost ili slastoljublje, iskušenje ne moţe ĉesto da se ponavlja. Onaj ko zida dom se uzalud trudi ako ne naĊe potrebnu graĊu. Isto je i sa Ċavolom.

34.  Zbog ĉega ne mogu da obuzdam svoj stomak smanjujući koliĉinu hrane, iako imam ţelju [za ispravljanjem]? Jer, ako  je i smanjim, onda se ponovo, posle nekog vremena, vraćam većoj meri. Tako je i sa pićem. Niko se od toga ne moţe osloboditi ako ne doĊe do mere onoga koji je rekao: Zaboravih jesti hleb svoj od glasa uzdisaja mojih. Zalepi se kost moja za telo moje (Ps.101,5; 6).Takav će brzo doći do smanjenja hrane i pića, jer mu suze sluţe kao hleb. On najzad dolazi dotle da se hrani Svetim Duhom. Veruj mi, brate, da ja znam ĉoveka, (kojeg Gospod poznaje), koji je (dospeo) do takve mere: tokom nedelje on se jedanput, dvaput i ĉešće uznosi do duhovne hrane i od sladosti njene zaboravlja ĉulnu hranu. Kada doĊe da okusi (od hleba), on je već sit i, gadeći se odbija da jede. Jedući, pak, on osuĊuje sebe, govoreći: "Zašto ja nisam svagda u takvom stanju", i ţeli da napreduje još više.

35. Kako se dostiţe to stanje?... Kada sve pomisli ĉoveka saĉinjavaju jednu celinu u Bogu. Tada ovo telo sledi pomisli po Bogu i javlja se radost Duha u srcu, hraneći dušu, ispunjavajući telo i krepeći ih oboje. (Takav ĉovek) već ne slabi i ne (pada) u uninije, jer od tada Isus postaje njegov zastupnik, i postavlja ga pred dveri [koje vode] tamo odakle pobeţe svaka bolest, tuga i uzdah (Is.51,11). Na njemu se ispunjava reĉ Pisma: Gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše (Mt.6,21). Ĉoveka takvoj meri privodi savršeno smirenje.

36.  Kako se moţe dostići uzdrţanje i kako razlikovati prirodnu nemoć od one koju izazivaju demoni, te koliko treba uzimati hrane?... Telo koje svakodnevno prima hranu, pa ipak oseća raslabljenost, trpi od demona. U suprotnom sluĉaju reĉ je o prirodnoj nemoći. Uzdrţavati se znaĉi ustajati (sa trpeze) pomalo gladan, kao što su starci odredili poĉetnicima. Kad ĉovek uzraste do te mere, od njega se ne moţe sakriti koliko treba da jede, budući da je već izveţban navikom.

37.  Pomoli se za mene, jer sam mnogo ţalostan... Oni koji u potpunosti umiru svetu uz trpljenje i mnoge nevolje, mogu dospeti do [zrelosti]. O ljubljeni brate, Gospod je pretrpeo krst, a ti da se ne raduješ nevoljama. Ko ih trpi, ulazi u Carstvo nebesko. Dobar je znak tvoja ţalost. Zar ti ne znaš da se na onome ko od otaca ište da se pomole za njega ili, pak, koji moli Boga da mu da pomoć, umnoţavaju nevolje i iskušenja radi njegovog ispitivanja? Ne traŽ telesni pokoj ako ti ga Gospod ne šalje, jer je mrzak pred Gospodom pokoj telesni. Gospod je rekao: U svetu ćete imati ţalost (Jn.16,33).

38.  Kakva treba da je svakodnevna hrana?... Ako sebi odrediš svakodnevnu hranu u keliji onako kako o tome pitaš, imaćeš brige i borbu. Naprotiv, budi zadovoljan onim što Bog pošalje. Ko ide u prostoti, ide nadajući se (Priĉ.10,9).

39.  Da li je potrebno da posle svakog proĉitanog Psalma govorim Oĉe naš?... Biće dovoljno proĉitati jedanput "Oĉe naš" i ostale molitve.

40. Idite po putu kojim smo išli i mi, trpeći teskobu i nevolju. Bratijo, ne sećam se da smo se mi (ikada) koristili savršenim pokojem, premda smo i imali prilike za njega, nego smo se na svaki naĉin starali da odasvud pomalo pridodamo teskobu i patnju, bojeći se Onoga koji je rekao: Ti si primio dobra svoja u Žvotu svome (Lk.16,25), i: Kroz mnoge nam nevolje valja ući u Carstvo BoŽje (Dap. 14,22). Tako smo postupali i onda kada je mnogi imetak dolazio u ruke naše. Bog, meĊutim, zna u kakvom siromaštvu Žvesmo radi Onoga koji osiromaši nas radi. Nije dobro u svemu sebi udovoljavati. Onaj ko to traŽ, Žvi za sebe, a ne za Boga. Jer, takav (ĉovek) ne moţe da odseĉe svoju volju.

41.  Gospod hoće da mi svakog ĉoveka smatramo boljim od sebe. Stoga, pokazuj poslušanje svome starcu u svemu i ispunjavaj sve što ti govori, bilo da se radi o hrani, piću ili nekoj drugoj stvari, i u svemu mu se povinuj... Ako te i okleveta, ti se raduj, jer ćeš imati veliku korist. Ako te oţalosti, pretrpi: Koji pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt.10,22). Za sve blagodari Bogu, zato što zahvalnost pred Bogom zastupa (ljudsku) nemoć. Za sve uvek osuĊuj sebe kao onog koji greši i vara se i Bog te neće osuditi. Smiri se u svemu i steći ćeš blagodat od Boga.

42.  U svakom sluĉaju pribegavajmo smirenju, jer smireni leŽ na zemlji, a onaj ko leŽ na zemlji ne moţe da padne. Oĉigledno je da onaj ko se nalazi na visini moţe lako da padne. Naše obraćenje i ispravljenje nije od nas, nego je dar BoŽji, budući da Gospod, (upućuje Pismo), podiţe pale i umudruje slepe (Ps.145,8).

43. Bolest je urazumljivanje BoŽje, i (posluŽće) nam za napredak, ukoliko budemo blagodarili Bogu. Zar Jov nije bio verni prijatelz BoŽji? I šta sve on nije pretrpeo blagodareći i blagosiljajući Boga? I trpljenje ga je najzad privelo besprimernoj slavi. I ti pretrpi malo i videćeš slavu BoŽju (Jn.11,40). Zbog posta se ne ţalosti, kao što sam ti ranije rekao: Bog ni od koga ne traŽ (napor) koji premašuje njegove sile. I šta je post, ako ne muĉenje tela kako bi se zdravo telo smirilo i postalo nesposobno za povlaĊivanje strastima, po reĉima apostola: Kada sam slab, onda sam silan (2.Kor.12,10). Bolest je veća od ovog muĉenja i uraĉunava se u post (ili ĉak i više od njega) onome ko je podnosi sa trpljenjem blagodareći Bogu. Jer, trpljenjem on stiĉe plod svoga spasenja. Umesto da telo oslabljuje postom, on ima bolest. Blagodari (Bogu) što si se oslobodio od posnog truda. Ĉak ako bi i deset puta na dan jeo, ne ţalosti se, jer nećeš biti osuĊen, budući da ne postupaš tako po nagovoru demona i radi raslabljenosti pomisli.

44.  Demoni nas iz zavisti navode na neverje. Ako ga prihvatimo, mi postajemo njihove sluge i sauĉesnici.

45.  Ti treba unekoliko da se upraţnjavaš u psalmopojanju, unekoliko da se glasno moliš, a potrebno je [posvetiti] vreme i ispitivanju i ĉuvanju svojih pomisli... U vezi sa psalmopojanjem i glasnom molitvom [reći ću]: Ne vezuj se [pravilom], nego se njima bavi onoliko koliko te Gospod ukrepi, ne ostavljajući takoĊe ni ĉitanje, niti unutarnju molitvu. Malo jednog, malo drugog i provešćeš dan ugaĊajući Bogu. Naši savršeni oci nisu imali odreĊeno pravilo, nego su tokom celog dana ispunjavali svoje pravilo: malo su se upraţnjavali u psalmopojanju, malo su izgovarali molitve naglas, malo su ispitivali pomisli, a pomalo su brinuli o hrani, sve delajući sa strahom BoŽjim. Jer, reĉeno je: Sve na slavu BoŽju ĉinite (1.Kor. 10,31).

46.  Neka te Ċavo ne smućuje nepotrebnim [stvarima]. Šta misli ljubav tvoja: da li se iskušenje ili skorb dešavaju sa nekim bez BoŽjeg popuštenja? Ne. Bog to popušta radi

naše duhovne koristi. Videći to, Ċavo i sada kao i nekada, drugaĉije prikazuje stvari sve dok nas ne izgna iz svetog mira, kao iz raja... MeĊutim, mi ne proniĉemo u to. Zaboravljajući da Bog ţeli da nas oĉisti od svake skverne misli, mi se smućujemo i padamo u uninije... Ako hoćeš da se spaseš i poveriš dušu svoju Bogu i nama, ne treba da veruješ svojoj pomisli, jer demoni seju u tebe zlo seme i predstavljaju ti jedno umesto drugog... Više nikoga i ni zbog ĉega ne okrivljuj, nego se staraj da u svemu ugodiš bliţnjem. Ni o kome ne misli zlo, jer ćeš inaĉe i sam postaješ zao, budući da zli pomišlja zlo, a dobri - dobro. Pomišljati o drugima: "Oni o meni govore", jeste borba svojstvena poĉetnicima... Nemoj imati takva podozrenja... Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada za trpljenje... Ne veruj demonima ni u ĉemu što se tiĉe tvog brata, budući da ono što ti oni pokazuju ne postoji u stvarnosti. Oni jedino hoće da te smute.

47.  Ĉudim se tvojoj prostoti, brate. Zar ti misliš da će Ċavo prestati bilo koga da iskušava? Zar mi moţemo da okrivljujemo Ċavoimane koji padaju na zemlju i puštaju penu? Isto tako ne moţemo okrivljavati ni one koje Ċavo podvrgava protivreĉenju i neosećajiosti, nego smo duţni da krivimo strast. Pronikni bolje u ono što ti govorim budući da i tebe smućuje Ċavo, te ne gledaš na svoje grehe, nego pristalo pratiš grehe bliţnjeg. Ti istiĉeš propuste brata, a o svojim ništa ne govoriš... Najzad, ko si ti da bi gledao na tuĊe strasti?... Seti se Lazara i toga koliko je vremena on trpeo blagodareći Bogu.

48.  "Ja sam se prepustio maštanjima". Bog pušta da padnemo u maštanja i u druge strasti da bismo spoznali svoju nemoć... i da bismo naše uzdanje i našu nadu polagali na Njega, a ne na sebe. MeĊutim, ĉuvaj se da ne pomisliš da mi po volji BoŽjoj padamo u maštanja i druge strasti. (Za to ne postoji volja BoŽja). Naprotiv, Bog to popušta zbog našeg nerada. Po svom ĉovekoljublju On nas od (naših) zlih (dela) privodi ka smirenju, radi našeg spasenja... Shvati ko si i... smiri se, zaista, ne samo pred Bogom, nego i pred ljudima. PoloŽ sve brige na Onoga koji moţe da uĉini neuporedivo više od onoga što mi traŽmo ili pomišljamo.

49.  "Malaksavam od iskušenja". Nemoj da malaksavaš, brate. Bog te nije ostavio i neće te ostaviti. MeĊutim, znaj da je nepromenjiva presuda koju je Vladika izrekao našem zajedniĉkom ocu: U znoju lica svoga ćeš jesti hleb svoj (Post.3,19)... Zlato koje se usija u peći drţe klještima, udarajući ga ĉekićem, te ono postaje ĉisto i podesno za carski venac. Tako i ĉovek, podrţavan moćnom i delotvornom molitvom svetih, biva opaljivan nevoljom, primajući udarce iskušenja. Ukoliko sve trpi sa blagodarnošću, postaće sin Carstva. Dakle, ma šta da se desi sa tobom - sve sluŽ na tvoju korist, kako bi i ti stekao smelost pred Bogom

50.  Celivajmo stradanja našeg Spasitelja, koji je postao ĉovek i zajedno sa Njim trpimo uvrede, rane, poniţenja, pogrde putem šamaranja, ruganje purpurnog ogrtaĉa, sramotu trnovog  venca, sirće sa ţuĉi, bol od nabijanja klinova, probadanje  kopljem, prolivanje vode i krvi. Pozajmimo odatle utehu za svoje muke. Gospod neće tvoj trud ostaviti uzaludnim. On je dopustio da pretrpiš malu nevolju radi toga da ne bi ostao tuĊ svetima kada ih u onaj ĉas budeš ugledao kako proslavljeni nose plodove trpljenja nevolja, te da bi i ti bio njihov sudeonik kao, uostalom, i Isusov, imajući sa svetima smelost pred Njim. Ne ţalosti se, jer te Bog nije zaboravio, nego se stara o tebi i to ne kao o kopiletu, nego kao o svom roĊenom sinu.

51.  Neka vam svima ukaţe pomoć Onaj veliki Brat naš - mislim na (Gospoda našeg), Isusa. On je blagoizvoleo da nas uĉini svojom braćom (Jev.2,11). Mi smo to već postali, te nas an-Ċeli blaţe. O, koga mi imamo za Brata! Silnog - da nas ukrepi, Krepkog -

da nam podeli plen, Vojvodu - da u vreme bitke pobedi neprijatelje naše, Lekara - da zajedno isceli našeg unutarnjeg i spoljašnjeg ĉoveka, kad mu se pokore, Hranitelja - da nas hrani duhovnom hranom, Žvoga - da bi nas oŽveo, Milostivog - da bi nas pomilovao, Štedrog - da bi nam se smilovao, Cara - da bi i nas uĉinio carevima, Boga - da bi i nas uĉinio bogovima. Znajući da se sve sadrŽ u Njemu, Njemu se i moli. On i pre tvoje prozbe zna šta ti je potrebno i daće ti po iskanju srca tvoga, samo ukoliko mu ne zasmetaš.

52.  Neka ti Isus ispuni sve molbe, budući da je rekao: Ištite i dobićete (Jn.16,24). Jedino pripremi svoj dom i marljivo ga oĉisti, kako bi primio darove. Oni se ĉuvaju (jedino) u ĉistom domu, a svoj miris toĉe gde nema neĉistote. Ko okuša od njih postaje tuĊ starom ĉoveku, razapinje se za svet kao i svet za njega, i Žvi svagda u Gospodu. Ma koliko da udaraju neprijateljski talasi, njegov brod ostaje ĉitav. On postaje strašan za protivnike, budući da oni na njemu vide sveti peĉat. I koliko postaje njihov neprijatelj, toliko postaje i iskreni i ljubljeni prijatelj Velikog Cara.

53. Nemoj da te raslabi nespokojstvo koje nanose Ċavolske strasti i maštanja. Veruj da (demoni), premda nas i uznemiravaju i iskušavaju, ipak neće ništa uspeti. Oni samo još uveliĉavaju vrlinu našu, ukoliko oprezno pazimo na sebe, trpeći uz meru. O pravedniku koji se spasava verom Gospod govori: Jer, ako posumnja, duša moja neće blagovoleti [da bude] u njemu (Av.2,4). Ne popuštajmo u naporu da ne bismo izgubili obećanja koja nam je dao ĉovekoljubivi i milostivi Bog. Njegovo je da daruje, a naše da saĉuvamo. I ne ĉudi se što i posle svetih obećanja i darova za koje se Bog ne raskajava (Rim.11,29), demoni ponovo podiţu na tebe svoje sramne strasti, nadajući se da otmu bezmerno bogatstvo. Naprotiv, sećaj se da su oni ostali bestidni i posle svedoĉanstva samog Vladike, Boga našeg, o svetom i slavnom Jovu i da su podigli iskušenja i zamke da bi srušili takav stub (trpljenja). Ipak oni ga nisu savladali i nisu mogli da otmu riznicu njegove svetle vere i blagodarnosti. Zlato je postalo još ĉišće prolazeći kroz oganj, isto kao i pravednik kroz mnoštvo iskušenja. Bog je dozvolio i dopustio da i posle osobitog svedoĉenja Njegovog o pravedniku, Njegov sluga bude iskušan radi veće ĉasti i slave Vladike, te ućutkivanja neprijatelja. Ne padaj duhom: peĉati obećanja su celi, ali poĉekaj, [tj. potrpi] Gospoda (Ps.26,14). Ko pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt.24,13) u Hristu Isusu, Gospodu našem.

54. Takva smućenja ti se dešavaju stoga što nemaš postojano srce... Vino ne treba u potpunosti da ostaviš, nego moţeš uzimati po malo. Spavanje u sedećem poloţaju privodi smirenju. Uopšte, predaj celog sebe Bogu u strahu Njegovom.

55.  Primeti brate da oni hoće da ti podmetnu ono što je malo korisno (tj. spavati sedeći ili ne koristiti uzglavlje, što je isto što i metvica i kopar i kim), i da te navedu da ostaviš ono što je preteţnije u zakonu (Mt.23,23), (tj. da ne ugasiš gnev, da ne isušiš razdraţljivost i da se ne povinuješ u svemu). Oni to polaţu u tebe da bi izmoţdio svoje telo i pao u bolest, te da ti bude neophodna meka postelja i raznovrsna hrana. Bolje budi zadovoljan malim uzglavljem i odmaraj se na njemu sa strahom BoŽjim... PoloŽ u lonac zaĉin mislenih trava kao što su: smirenje, poslušanje, vera; nada i ljubav. Jer, ko njih ima, priprema gozbu nebeskom Caru Hristu.

56.  "Poveo sam se za hulnom pomisli". Ima već dosta vremena kako se ustremio na tebe demon hule koji pogubljuje duše koje ga primaju. Ispitaj i uverićeš se da te je on ulovio za grivnu bez ikakvog razloga dostojnog paţnje, hoteći da te umrtvi. Neka mu moj Bog ne da mesta da na tebi ispuni volju svoju (2.Tim.2,26). Ako ne oĉajavamo, svagda će nam predstojati Bog koji prima pokajanje... Probudi se iz prelesti zarobljeništva, a osećanja, ulovljena neprijateljem, proĉisti uĉenjem Hristovim koje sam ti predao. Jer, On,

pre svega, nareĊuje da se ugasi gnev i razdraţljivost, znajući da ĉoveka privode u pogibao bogohuljenja. Ti, pak, stekni smirenje koje opaljuje demone, poslušanje koje Sinu BoŽjem otvara ulaz u ĉoveka, veru koja spasava ĉoveka, nadu nepostidnu, ljubav koja ne dopušta da ĉovek otpadne od Boga. MeĊutim, ti se nisi mnogo postarao o tim (vrlinama), nego si za sebe izabrao suprotno: gnev, razdraţljivost i savršenu pogibao - gore slomenutu hulu... Ipak, gledajući na blagost BoŽju, da bi shvatio koliko je dobar, potrudi se da se popraviš... Zbog onog juĉerašnjeg u toku 40 dana prinosi pokajanje Bogu ĉineći svakodnevno po tri poklona, govoreći: "Oprosti meni koji sam pohulio na tebe, Boga mog", i ispovedaj ga ustima koja su ga hulila tri puta na dan, govoreći: "Slava tebi, Boţe moj, koji si blagosloven u vekove. Amin". Nemoj u to da se više zaglibljuješ da ti se ne bi desilo nešto gore. Zbog neosetljivosti srca upao si u gnev, a od gneva si došao do toga da ostaviš Svetu Priĉest, pavši u rov hule i budući savršeno ulovljen. I da se nije podigla ruka ĉovekoljubivog Boga, te [pokrenule] molitve svetih, tvoja bi duša upala u pogibao oĉajanja. Najzad, preko mene najmanjeg Bog ti govori: Ako si sagrešio, ne greši više. Moli se i za preĊašnje grehe. Bog je milostiv i oprašta nam grehe, samo ako imamo ţelju.

57.  "Ţalostan sam zato što ava ukazuje veće poštovanje nekoj bratiji nego meni". Brate, ti iskušavaš samog sebe. Zar ne znaš da svakoga iskušava sopstvena ţelja koja ga mami i vara (Jak.1,14)... Brate, nemoj gledati ni na koga drugog osim na samog sebe i ne budi znatiţeljan. To za tebe nije korisno ni u kom sluĉaju. Zar nije satana smutio tvoje srce preko tako beznaĉajne stvari?... Ustani ponovo, podrţavan rukom BoŽjom i ne veruj svojim pomislima, budući da ti demoni prikazuju stvari kako hoće.

58. (Kada nam ukazuju ĉast). Ĉuvaj se da se ne raduješ kada te smatraju za nešto i pokaŽ poslušanje koje odgoni [svako] prepiranje, koje nije po volji Bogu i onima koji ga ljube. DrŽ se poslušanja koje uzvodi na nebo i koje svoje posednike ĉini sliĉnim Sinu BoŽjem.

59.  (Kako zapoĉeti sa pokajanjem). Prema tome, ako hoćeš da poloŽš poĉetak pokajanja, pogledaj šta je uĉinila bludnica: ona je svojim suzama umila noge Vladike (Lk.7,38). Plaĉ omiva svaki greh. MeĊutim, ĉovek dostiţe plaĉ trudom, posredstvom napornog izuĉavanja Pisma, zatim - trpljenjem, razmišljanjem o strašnom Sudu i veĉnom stidu, kao i kroz samoodricanje, sledeći Gospoda koji je rekao: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Mt.16,24). Odreći se sebe i uzeti krst svoj znaĉi: odsecati svoju volju u svemu i smatrati sebe ništavnim.

60.  (Zbog nemoći ne mogu da se podvizavam kao oci). Pošto si rekao da si nemoćan telom i da ne moţeš ništa da radiš, barem ĉini koliko moţeš jedući hleb i piće unekoliko manje od potrebnog, budući da je Bog primio dve lepte udoviĉine i obradovao se zbog njih više nego li zbog sveg drugog. Nauĉi se da se drugima ne obraćaš slobodno i spašćeš se.

61.  "Pomisli koje u meni niĉu govore: "Idi u stranu zemlju i tamo ćeš se spasti"". To je od Ċavola. On ti podmeće pomisli pod prividom pravde da bi ti se izrugao i uĉinio te predmetom sablazni za mnoge, šta više, da bi ti natovario osudu i za njih. Uostalom, to je cena tvog nerada i taštine... Uz nemar i taštinu dodaju svoje zamke i demoni kako bi pogubili tvoju dušu... Marljivo pazi na sebe. Podvizavaj se protiv pomisli kako ne bi upao u nemar i taštinu, kako ne bi ĉinio ništa svojevoljno i kako ne bi, uz samoopravdanje, primao misli koje niĉu u tebi. U suprotnom sluĉaju ćeš grubo pasti... Stekni ĉvrstinu i ona će od tebe da udalji slobodu u pristupanju bliţnjima, taj uzrok svih zala u ĉoveku. Ostavi sve (spoljnje)  brige pa  ćeš slobodno  sluŽti  Bogu.  Umri  za  sve  ljude:  u  tome se  sastoji

stranstvovanje. Ne smatraj sebe neĉim posebnim, i tvoja misao se neće smućivati. Ne misli da si uĉinio bilo šta dobro i tvoja nagrada će se saĉuvati u celini. Iznad svega se sećaj da nećeš dugo ostati u telu. Staraj se da uzmogneš da sa smelošću u onaj ĉas kaţeš: Pripremih se i ne smutih se (Ps.118,60). Brate, nije moguće Žveti bez truda i niko se ne venĉava bez podviga. Prisiljavaj se da se podvizavaš za svoje spasenje i pomoći će ti Bog koji hoće da se svi ljudi spasu i doĊu u poznanje istine (1.Tim.2,4).

62.   Nisu svi koji su u manastiru samim tim i monasi, nego samo oni koji ispunjavaju monaško delo. Gospod je rekao: Neće svako koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21).

Brate, zašto ti, budući u nevolji, dozvoljavaš neprijatelju da ti se ruga? Ti pitaš, ali se ne staraš da ispuniš ono što ti je reĉeno. Zatim, opet pitaš i reĉeno sujetno prenosiš drugima iz ĉovekougaĊanja, sam sebe ometajući u brţem napredovanju...

Vreme nam je dato radi toga da bismo ispitivali svoje strasti, plakali i ridali.

Ako se, prebivajući u keliji, rasejavaš pomislima, prekori sebe i poloŽ svoju nemoć pred Boga.

63.  Onaj ko hoće da bude inok, više ni u ĉemu ne treba da ispoljava svoju volju. Uĉeći nas tome, Hristos je rekao: Jer sam sišao sa neba ne da tvorim volju svoju (Jn.6,38), i ostalo. Ko hoće jedno da ispuni, a drugo da odbije pokazuje ili da je pametniji od onoga ko mu nareĊuje ili da mu se demoni rugaju. I tako, duţan si u svemu da slušaš, makar ti se i ĉinilo da stvar neće biti bez greške. Ava koji ti naznaĉuje poneće i tvoj greh, budući da će se od njega traŽti odgovor za tebe. Ako ti naznaĉeno delo izgleda teško, pitaj avu i ostavi da on rasudi.