PREPODOBNI OCI VARSANUFIJE I JOVAN

Kratko saopštenje o njima

Sveti Varsanufije se rodio u Egiptu. Od mladih godina je ţeleo da vodi podviţniĉki Žvot. Prolazeći jedanput pored konjskog trkališta, i videći kako se tu jedan stara da preduhitri i zaobiĊe drugoga, on je u sebi pomislio: "Vidiš li kako se usrdno podvizavaju oni koji traţe truleţne vence? Zar nismo utoliko više duţni da se podvizavamo mi - naslednici Carstva nebeskog". On je od tog prizora otišao još više goreći duhom za podvig.

Nije poznato da li je bio u kakvoj egipatskoj obitelji. Povest ukazuje na njega kao na monaha u Palestini. Došavši u Jerusalim na poklonjenje svetim mestima. on je rešio da u njemu i ostane. U poĉetku je Žveo pod rukovodstvom starca Markela, a zatim je otišao u obitelj ave Serida, blizu Gaze. Stremeći, pak višem podviţništvu on je sagradio malu keliju izvan obitelji. Zatvorivši se u njoj, on se naslaĊivao najslaĊim medom bezmolvija.

Na poĉetku njegovog bezmolvija iz manastira su mu donosili samo tri hleba nedeljno. On se predavao plaĉu i iz suza je crpao sladost. Zbog osećanja te neizrecive sladosti on je ĉesto bio zadovoljan sa jednim hlepĉićom, a ĉesto je zaboravljao i njega da se dotakne. Tako je on hranu uzimao ponekad dva puta nedeljno a ponekad jedanput. On je ĉesto bio uzvoĊen ka duhovnoj hrani i zbog njene sladosti zaboravljaše na ĉulnu.

Omivajući se svagdašnjim suzama,  vremenom je blaţeni oĉistio svoje srce od telesnih i duševnih strasti i postao nedostupan neprijateljskim strelama. On je stekao mir pomisli, koji postaje smestište za darove Duha Svetog. Postigao je i to da u njemu utihne, ili bolje reći, umre svaki strasni pokret i mudrovanje zbog ĉega je svoj zatvor i nazvao grobnicom.

Od kako je svoje srce oĉistio od strasti i udostojio se da postane hram i obitalište Duha Svetog, on se obogatio uzvišenim, istinskim i savršenim smirenjem. On je sebe smatrao zemljom i pepelom, i to na delu, a ne samo na reĉima. On je uvek sebi govorio: "Ko sam ja? Ko mene smatra za nešto".

Kroz takvo smirenje on se udostojio najveće meĊu vrlinama - rasuĊivanja, koje Bog monahu daje kao upravitelja.

Veliki Varsanufije se putem rasuĊivanja udostojio da stekne prozrenje, kojim se, po objašnjenju prepodobnog Petra Damaskina shvataju mislene i skrivene suštine ĉulne i mislene tvorevine.

On se udostojio da prozrenjem stekne dar prozorljivosti i proroštva kojim je video ono što se dešava u daljini kao da je blizu, i buduće kao da je sadašnjost. Po blagodati, on je takoĊe znao i srdaĉna raspoloţenja ljudi.

Stoga je onima koji su ga pitali odgovarao saobrazno sa nastrojenošću njihovog uma i misli a ne saglasno sa njihovim reĉima.

Blaţeni Varsanufije je, po reĉima boţanstvenog Davida, u srce svoje primao ushoĊenja, smirenju dodajući smirenje, bezmolviju bezmolvije, ljubavi ljubav, da bi se na kraju udostojio i najvišeg dara - ushićenja u Bogu i vaznošenja do sedmog neba, i to ne na mislenim krilima mašte, nego u neizrecivoj sili Duha. Tamo je on primio blagoslov i video neizreciva blaga Carstva BoŽjeg, ne znajući da li je bio u telu ili izvan tela, sliĉno velikom Pavlu (2.Kor.12,3).

Zbog toga je njemu data obilna blagodat ĉudotvorstva, te je imenom Vladike Isusa Hrista mogao da vaskrsava mrtve, da izgoni demone, da isceljuje neizleĉive bolesti, da ĉini i druga znamenja i ĉudesa i, sliĉno Iliji, da zakljuĉa i otvori nebo.

Takvih darova se udostojio i u takvo savršenstvo vrlina je dostigao veliki meĊu ocima, Varsanufije. MeĊutim, tako veliki darovi došli su posle iskušenja koje mnogi ne

samo da ne mogu na delu pretrpeti, nego ih ni njihov sluh ne moţe podneti. Isto tako se preblaţeni podvrgavao i velikim bolestima, ali ih je podnosio sa takvom velikodušnošću da ne samo da nikada nije legao ka odar radi odmora, nego ni rukodelje svoje nije ostavljao.

Ovaj svetitelj je Žveo u 6. veku, u vreme cara Justinijana. Više od 50 punih godina njega nije video niko od ljudi. Samo jednom se on pokazao nekolicini bratije i umio im noge kako bi razvejao sumnje o svom postojanju. Pred kraj Žvota on se još jednom odvojio od svog dragog bezmolvija i to radi dobra Crkve. Tada je Justinijan poĉeo da pritešnjuje one koji nisu primali uĉenje aftartodoketa, koje je sam podrţavao. Jerusalimski patrijarh je u toj nevolji nagovorio velikog avu da se uputi imperatoru sa porukom da svoj gnev promeni u milost. Poslanstvo je imalo uspeha. UbeĊen silom reĉi ave, imperator je prekinuo zamišljeno proganjanje nepokornih. On je Jerusalimskoj Crkvi vratio svoju naklonost, poslavši joj darove sa Varsanufijem.

Veliki ava se upokojio 563. godine. Neki, pak, ne navodeći godinu, jednostavno kaţu: "Pre 600. godine".

Drugi starac prepodobni Jovan, provodio je bezmolvni Žvot kao i Varsanufije i udostojio se istih darova Duha. Naroĉito je stekao darove prozorljivosti i proroštva, zbog ĉega je i nazvan Prorok.

Odakle je bio rodom i otkuda je došao u obitelj prepodobni Jovan nije poznato. Žveo je u prvobitnoj keliji Varsanufija Velikog pošto je veliki starac izvai Gaske obitelji sazidao drugu keliju. U njoj je bezmolstvovao 18 godina, do svoje konĉine. Niko ga nije video da se ikada nasmejao ili bio smućen, ili da se bez suza priĉešćivao Boţanstvenim Tajnama, kao što o tome svedoĉi iguman tog manastira.

Prepodobni Jovan je mnogo toga predvideo i predskazao, što se na delu i ostvarilo. Prelodobni Jovan je unapred znao o svojoj smrti, rekavši: "U sedmi dan po avi Seridu i ja ću se upokojiti. Da je avi Seridu bio produŽo Žvot, i ja bih proŽveo još pet godina. MeĊutim, pošto je Bog to sakrio od mene i uzeo ga, ni ja neću duţe Žveti".

Ava Elijan, koji je postriţen i postavljen za igumana obitelji, još beše mlad po godinama, bez poznavanja manastirskog pravila i naĉina uprave nad bratijom. Stoga je on molio boţanstvenog Jovana: "Pokloni mi barem dve nedelje, kako bih mogao da te pitam o manastiru i upravljanju njime". Starac je saţalivši se nad njim i budući pokrenut Duhom Svetim koji je obitavao u njemu, odgovorio: "Dobro, ostaću sa tobom još dve nedelje".Tako ga je ava Elijan ispitivao o svemu što se tiĉe upravljanja opšteŽćem. Posle dve nedelje prepodobni je pozvao svu manastirsku bratiju i, oprostivši se sa svima, sve otpustio u njihove kelije. Zatim je u miru predao duh svoj u ruke BoŽje.

Po konĉini prepodobnog Jovana i sveti Varsanufije je savršeno zaćutao i više nikako nije davao odgovore, kako predaje ava Dorotej u zaglavlju svog 2. slova. A kada je zaćutao Varsanufije, i sam ava Dorotej je napustio obitelj utemeljivši svoje odvojeno opšteŽće.

Ovi blaţeni oci su svom dušom zavoleli bliţnje, i pomagali im i koristili im ne samo za svog Žvota,  nego i po  smrti, budući da su ostavili dušespasonosnu  knjigu svojih bogomudrih odgovora, kao otaĉko nasleĊe duhovnoj deci. Priljeţno je ĉitajući, oni iz nje mogu izvući veliku korist za dušu.

Ta knjiga sadrŽ 850 odgovora pruţenih na razliĉita pitanja raznovrsnih lica: arhijereja, jereja, monaha, svetovnjaka. staraca, mladića, nemoćnih i zdravih. Neke od njih je napisao takozvani "drugi starac", Jovan, a druge, i to većinu, dao je sam veliki starac Varsanufije. Pri tome, on ih nije pisao sam, nego preko ave Serida.

Kada je Varsanufije Veliki poĉeo da daje odgovore igumanu manastira, prepodobnom Seridu, desila se jedna okolnost dostojna divljenja. (Naime), pozvavši svog pisca Serida, sveti Varsanufije mu je naloŽo da napiše odgovor prepodobnom Jovanu, inoku obitelji svetog Save. Ne mogavši da zadrŽ u umu svome sve reĉi koje muje rekao sveti, Serid se zamislio i bio u nedoumici kako će da zapiše toliko mnoštvo reĉi. On je oĉekivao da će mu starac narediti da donese mastilo i hartiju da bi, slušajući, zapisivao reĉ po reĉ. Po blagodati prozrenja danoj mu od Svetog Duha, sveti Varsanufije je poznao tajnu misao Serida. Lice mu je iznenada zasijalo kao oganj i on je rekao. "PoĊi, napiši i ne boj se. Ako ti kaţem i bezbrojno mnoštvo reĉi sa namerom da ih zabeleŽš, znaj da Sveti Duh neće dopustiti da napišeš ni jednu reĉ više ili manje od onoga što ti je reĉeno, ĉak i kad bi ţeleo, već će tvoju ruku voditi sa ciljem da zapišeš sve po redu kojim ti je govoreno".

Takva je ova knjiga! Izobilujući divnim rasuĊivanjem, ona razrešava i najzamršenija pitanja. Ona je uĉiteljica trpljenja, iskorenjivaĉ roptanja, maĉ koji odseca samovolju, sekira koja seĉe licemerstvo, rukovodilac ka istinskom i savršenom smirenju koje nas pouĉava da sebe smatramo ništavnim, propovednica pokajanja, roditeljka plaĉa i zastupnica spasenja duša i savršenstvo u Hristu Gospodu.