PREPODOBNI JOVAN KASIJAN, RIMLjANIN

Kratko saopštenje o njemu

Sveti Jovan Kasijan Rimljanin se rodio (350. ili 360. g.) verovatno u Galskoj oblasti, u okolini Marselja, od uglednih i bogatih roditelja. Dobio je dobro nauĉno obrazovanje. On je od detinjstva zavoleo bogougodan Žvot. Goreći ţeljom da postigne  savršenstvo u njemu, otišao je na istok, gde je stupio u Vitlejemski manastir i primio monaštvo. Slušajući o slavnom podviţniĉkom Žvotu egipatskih otaca, on je poţeleo da ih vidi i da se pouĉi od njih. Dogovorivši se sa svojim drugom Germanom, on se, posle dvogodišnjeg prebivanja u Vitlejemskoj obitelji, upućuje u Egipat oko 390. godine.

Oni su celih sedam godina proveli tamo, Žveći u skitovima, u kelijama, u manastirima, meĊu otšelnicima, u usamljenosti. Oni su sve zapaţali, izuĉavali i na samom delu izvršavali, detaljno se upoznavši sa tamošnjim podviţniĉkim Žvotom u svim njegovim vidovima. U svoj manastir su se vratili 397. godine, da bi iste godine opet otišli u iste pustinjske egipatske predele. Tu su proboravili sve do 400. godine.

Ostavivši opet Egipat, sveti Kasijan se sa svojim prijateljem uputio u Konstantinopolj, gde su bili blagonaklono primljeni od strane svetog Zlatousta. On je svetog Kasijana posvetio za Ċakona, a njegovog prijatelja, kao starijeg, za sveštenika (400. g.). Kada je sveti Zlatoust bio osuĊen na zatoĉenje (405. g.), osobe koje su mu bile odane poslaše u Rim papi Inokentiju izvestan broj zastupnika, meĊu kojima su bili i sveti Kasijan i njegov prijatelj. MeĊutim, izaslanstvo nije imalo nikakvog uspeha.

Sveti Kasijan se posle toga više nije vratio na istok, nego se uputio u otadţbinu i tamo nastavio sa svojim podviţniĉkim Žvotom po egipatskim uzorima. On se proslavio i svetošću Žvota, i uĉiteljskom mudrošću. Zatim je bio posvećen za sveštenika. Oko njega su se, jedan za drugim, poĉeli sabirati uĉenici i ubrzo se od njih obrazovao ĉitav manastir. Po uzoru na njih, nedaleko je bio ustrojen i ţenski manastir. I u jednom i u drugom

manastiru bio je uveden ustav po kome su Žveli i spasavali se monasi u istoĉnim, a naroĉito u egipatskim manastirima.

Dobro ureĊenje tih manastira u novom duhu i po novim pravilima i oĉigledni uspesi tamošnjih podviţnika privukli su na sebe paţnju mnogih jeraraha i nastojatelja manastira Galske oblasti. Ţeleći da i kod sebe zavedu takav poredak, oni su zamolili svetog Kasijana da im napiše istoĉne monaške ustave i da iznese i sam duh podviţništva. On je rado ispunio njihovu molbu, opisavši sve u 12 knjiga pravila i u 24 knjige razgovora.

Sveti Kasijan se upokojio 435. godine. Njegov spomen se vrši 29. februara.

Iz asketskih spisa svetog Kasijana u ranije [slovensko] Dobrotoljublje uvršteno je osam knjiga (5-12) o borbi sa osam glavnih strasti i jedan (2.) razgovor o rasuĊivanju, i i jedno i drugo u skraćenom obliku.

Sliĉno ćemo i mi postupiti. Glavni odlomci će biti uzeti iz osam knjiga o borbi sa strastima, najvećim delom u potpunom prevodu, sa dodatkom nekih navoda i iz razgovora, gde bude bilo prikladno. Osim toga, smatrali smo da bi bilo potrebno da se ispred njih stavi nekoliko odlomaka iz razgovora u kojima se pokazuje znaĉaj borbe sa strastima u duhovnom Žvotu, njeno mesto u podviţniĉkom Žvotu, njena neophodnost kao i opšti opis strasti i borbe sa njima. Posle toga, dodaćemo još odlomke u kojima se opisuju druge dve borbe - sa pomislima i sa tugom koja dolazi od nevolja i napasti. To će predstavljati dodatak prethodnom prikazu borbe sa osam pomisli. Na kraju ćemo u vidu dodatka priloŽti potrebne pouke o nekoliko predmeta koji se blisko dotiĉu duhovne borbe, premda i govore o duhovnom Žvotu uopšte: o blagodati i proizvoljenju kao ĉiniocima u izgradnji duhovnog Žvota; o molitvi, u kojoj se oni sustiţu; o stupnjevima savršenstva duhovnog Žvota, s obzirom na pobude za njega; i o kraju pokajniĉkih trudova. Ti dodaci nam ne smetaju da sve odlomke iz spisa svetog Kasijana naslovimo jednim naslovom: Pregled duhovne borbe.

Na taj naĉin će odlomci iz dela svetog Kasijana biti rasporeĊeni na poglavlja:

1.        Cilj i svrha podviţništva.

2.        Saglasno sa tim ciljem treba odrediti i vrstu našeg odricanja od sveta.

3.        Borba ploti i duha.

4.        Opšti opis strasti i borbe sa njima.

5.        Borba sa osam glavnih strasti:

a) sa stomakougaĊanjem.

b) sa duhom bluda.

c) sa duhom srebroljublja.

d) sa duhom gneva.

e) sa duhom tuge.

f) sa duhom uninija.

g) sa duhom taštine.

h) sa duhom gordosti.

6.        Borba sa pomislima i preko njih sa zlim duhovima.

7.        Borba sa svim vrstama tuge.

8.        Boţanstvenoj blagodati i slobodnom proizvoljenju kao ĉiniocima duhovnog Žvota.

9.        O molitvi.

10.     rukovoĊenju u duhovnom Žvotu.

11.     stupnjevima savršenstva duhovnog Žvota s obzirom na pobude za njega.

12.     kraju pokajniĉkih trudova.