PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVIŽNIĈKE POUKE

VI

OPŠTE POUKE O PODVIŽNIĈKOM ŽVOTU

1. Uzdrţanje jezika je - ne govoriti mnogo, i prazno; ne ogovarati; ne vreĊati reĉju; ne zaklinjati se; ne praznosloviti; ne klevetati druge; ne osuĊivati; ne otkrivati tajne i ne zanimati se onim što nije naše.

2. Uzdrţanje sluha je - vladati sluhom i ne biti pobeĊivan pustim meteţom.

3.  Uzdrţanje oĉiju je - vladati pogledom i ne ustremljivati pogled na ono što je grešno-prijatno i što nije priliĉno.

4. Uzdržanje od razdražljivosti je - vladati gnevom i ne raspaljivati se odjedanput.

5. Uzdrţanje od poĉasti je - ne ţeleti i ne traŽti proslavljanja i ĉasti; ne prevaznositi se; ne nadimati se i ne maštati visoko o sebi.

6.   Uzdrţanje od pomisli znaĉi - obarati ih strahom BoŽjim; ne pristajati uz obmanjivu i raspaljivu pomisao i ne naslaĊivati se njome.

7. Uzdrţanje u hrani je - ne ţeleti i ne traŽti mnoga, slatka i skupocena jela; jesti u odreĊeni ĉas; ne predavati se duhu stomakougaĊanja; ne podsticati se na halapljivost prijatnošću hrane i ne ţeleti ĉas jedno, ĉas drugo jelo.

8. Uzdrţanje u piću je - umereno upotrebljavati ne samo vino, nego i vodu; ne juriti za zadovoljstvom da se piju vešto pripremljeni napici; ne traŽti razne napitke; ne piti vina bez potrebe i ne ići na gozbe.

9.  Uzdrţanje od poroĉnog slastoljublja je - ne povlaĊivati pokretima pohote koji se sluĉajno podiţu; ne pristajati na sramne pomisli; ne ispunjavati volju tela i obuzdavati strasti strahom BoŽjim.

10.  Sveti oci su nam ostavili prekrasno pravilo za pokajniĉke podvige i trudove, govoreći: "Nemoj samo danas da postiš, a sutra da pripremaš mnoga jela; nemoj samo danas da piješ vodu, a sutra da nabavljaš vino; nemoj samo danas nositi vlasenicu, a sutra skupocenu haljinu; nemoj samo danas da budeš smiren i krotak, a sutra visokouman i gord; nemoj samo danas da budeš tih i poslušan, a sutra nepristojan i tvrdoglav; nemoj se samo danas predavati plaĉu i ridanju, a sutra smehu i ravnodušnosti; nemoj samo danas spavati na goloj zemlji, a sutra na mekoj postelji. Naprotiv, saĉuvaj jedno pravilo, ljubljeni, po kome bi mogao da ugodiš Bogu i da doneseš korist sebi i bliţnjemu".

11.  Po ĉetrdeset ili po pedeset godina sveti oci nisu menjali svoje pravilo, tj. prelepo i besprekorno uzdrţanje u odnosu na hranu, govor, spavanje na goloj zemlji, smirenoumlje, krotost, veru i ljubav, negramţljivost, neprekidnu molitvu sa plaĉem i skrušenošću. Na taj naĉin su se oni oĉistili. Stoga se Bog i uselio u njih i proslavio ih.

12.  Bog se neće useliti u onoga ko sebe ne oĉisti od svakog lukavog dela, od neĉistih pomisli, od poroĉnih ţelja, od gneva, razdraţljivosti, zavisti, gordosti, taštine, mrţnje, prepiranja, osuĊivanja, praznoslovlja, jednom reĉju - od svega što mu je mrsko. I po otreţnjenju, on mora da se od svega toga drŽ daleko. Stoga, ljubljeni, oĉistimo sebe da bi se Bog uselio u nas i da bismo se udostojili Njegovih obećanja.

13.  Ako hoćeš da znaš šta se nalazi u tvome srcu, posmatraj: ţelja da nas hvale sluŽ kao znak da smo tašti; ţelja za prijatnom hranom znaĉi da smo stomakougodnici; nemar otkriva da smo lenji; gramţljivost pokazuje da ne volimo Hrista; zavist objavljuje da u nama nema ljubavi; zadovoljstvo sa kojim osuĊujemo druge obznanjuje da smo puni mrţnje. Tako nevidljiva duša preko telesnih dela postaje vidljiva, tj. pokazuje da li je dobra ili zla.

14.  NajnezadrŽviji propovednik onoga šta voli i ĉemu se privija srce jeste jezik. Ustima se otkrivaju tajne našega srca. Kada su usta otvorena i kraj njih nema straţe, naša

reĉ izlazi bez rasuĊivanja i izbacuje napolje sve što je u srcu. Zbog toga, ako hoćeš da saznaš pomisli srca pazi na usta. Od njih ćeš saznati o ĉemu se brine i stara srce: o zemaljskom ili nebeskom, o duhovnom ili telesnom, o zadovoljstvu ili uzdrţanju, o mnogom sticanju ili negramţljivosti, o smirenju ili visokoumlju, o ljubavi ili mrţnji. Iz skrivnice srca usta nude jela onima koji dolaze. Ono ĉime je zauzet jezik pokazuje šta srce voli - Hrista, ili nešto od ovdašnjeg.

15.   Naša duša je po prirodi dobra. Ona se preobraća u zlu po slobodnom proizvoljenju. Strasti nisu prirodne. One se privijaju i razvijaju zlim proizvoljenjem. I navika ih ĉini moćnim kao što je moćna priroda. Priroda je ropstvo, a navika - proizvoljenje. Budući slobodno, proizvoljenje je kao neki zemljodelac koji u našu prirodu usaĊuje i zle i dobre navike, kako mu je ugodno. Priroda je zemlja koju obraĊujemo, proizvoljenje je zemljodelac, a Boţanstvena Pisma - savetnici i uĉitelji koji našeg zemljoradnika uĉe koje zle navike treba da iskoreni, i koje vrline da zasadi.

16.   Ma koliko bio bodar i revnostan, bez uĉenja Boţanstvenih Pisama naš zemljoradnik neće biti sposoban ni iskusan. Zakon Boţanstvenih Pisma mu daje razumevanje i silu, a istovremeno od svojih grana - i korisne vrline koje treba da nakalemi na drvo prirode: veru, nadu, ljubav, znanje, revnost i sliĉno. Ukoliko, pak, usled svoga visokoumlja, reši da ostavi svoga uĉitelja i savetnika, tj. Boţanstvena Pisma, naš zemljoradnik će poĉeti da greši i da prirodi kalemi ono što joj nije svojstveno: neverje, neznanje, mrţnju, zavist, gordost, taštinu, slavoljublje, stomakougaĊanje, svaĊu, protivljenje i sliĉno. Jer, ostavljajući Zakonodavca, on i sam biva ostavljen. MeĊutim, ako se pokaje, osudi samoga sebe i pripadne Zakonodavcu, govoreći: "Sagrešio sam što sam te ostavio", Zakonodavac će ga, po ĉovekoljublju koje mu je svojstveno, brzo primiti, dati mu razumevanje i potrebnu snagu da opet obraĊuje njivu svoje prirode, da iskorenjuje rĊave navike i da umesto njih zasaĊuje dobre vrline. Osim toga, On će mu još dati vence i obasuti ga pohvalama.

17.  Zbog ĉega si se odrekao sveta, ako još uvek traŽš svetska uŽvanja, umesto golotinje ištući odeću, i umesto ţeĊi - vino? Pozvan si da se boriš, a ti hoćeš bez oruţja da izaĊeš u borbu sa neprijateljem: umesto da bdiš ti se pogruţavaš u san, umesto da plaĉeš i tuguješ ti se predaješ smehu i umesto da voliš ti se hraniš mrţnjom prema bratu. Ti si pozvan da se potĉinjavaš, a ne da se protiviš. Pozvan si da naslediš Carstvo nebesko, a ti misliš o zemaljskom, umesto smirenoumlja i krotosti ispoljavajući nadmenost i gordost.

18. Mi smo duhovni trgovci, bratijo, i liĉimo na svetske trgovce. Trgovac svaki dan broji dobitak i gubitak. I ako je pretrpeo gubitak on ulaţe trud kako bi nadoknadio štetu. Tako i ti, voljeni, svaki dan i ujutro i uveĉe marljivo ispitaj kako stoji sa tvojom trgovinom. Ušavši uveĉe u hram svoga srca, ti napravi obraĉun i pitaj samog sebe: "Nisam li neĉim prognevio Boga? Nisam li rekao praznu reĉ? Nisam li bio nemaran? Nisam li oţalostio brata svoga? Nisam li koga osudio? Nije li za vreme pevanja Psalama moj um maštao o neĉem svetskom? Nisu li se u meni raĊale plotske ţelje, i nisam li se sa zadovoljstvom bavio njima? Nisam li dozvolio da me savladaju zemaljske brige". I ukoliko si u bilo ĉemu od navedenog pretrpeo štetu, postaraj se da nadoknadiš izgubljeno. Zatim uzdiši i plaĉi kako ne bi ponovo pao u isto. Ujutru se, pak, opet pozabavi samim sobom i pitaj se: "Kako je prošla noć? Da li sam ove noći stekao kakav dobitak od svoje trgovine? Da li je moj um bdio zajedno sa telom? Da li su tekle suze iz mojih oĉiju? Nisam li bio savladan snom za vreme pravljenja metanija? Nisu li mi na um dolazile lukave pomisli i nisam li se sa zadovoljstvom zanimao njima". I ako si bio pobeĊen bilo ĉime od navedenoga pobrini se

da se isceliš, te postavi straţu kod srca svoga kako opet ne bi pretrpeo isto. Ako budeš marljiv na taj naĉin u potpunosti ćeš saĉuvati svoju trgovinu. Osim toga, postaćeš ugodan svome Gospodu i sebi ćeš doneti korist.

19.  Pazi na sebe i ne prepuštaj se lenjosti. Jer, predavanje lenjosti jeste poĉetak pogibli. Ugledaj se na pĉelu i uĊi u njenu divnu tajnu kojom ona sa cvetova koji su rasejani po zemlji sakuplja svoj plod. Pronikni svojom mišlju u tu neznatnu tvar. Ĉak i kad bi se sabrali svi zemaljski mudraci i svi svetski filosofi njena mudrost bi ostala neodgonetnuta. Videći njene trudove i svaki razuman ĉovek proslavlja Boga Tvorca što iz tako malog stvorenja proizlazi toliko [mnogo] mudrosti. Sliĉno tome i ti, voljeni moj, budi kao pĉela, te iz Boţanstvenih Pisama sakupi bogatu i neukradivu riznicu i pošalji je na nebo [ispred sebe].

20. Monah je sliĉan vojniku koji ide u borbu. On sa svih strana punim naoruţanjem ograĊuje svoje telo i ostaje bodar do same pobede. On je uznemiren zbog mogućnosti iznenadnog napada, te pazi da mu se ne desi da zbog neopreznosti dopadne u zarobljeništvo. I monah koji dospe do raslabljenosti i lenjosti postaje lak plen neprijatelja. Jer, neprijatelj mu ubacuje neĉiste pomisli koje on sa radošću prima: pomisli visokoumlja i taštine, zavisti i osuĊivanja, stomakougaĊanja i mnogog spavanja, i iznad svega - oĉajanja. MeĊutim, ako je uvek bodar, monah će na sebe privući pomoć blagodati BoŽje. Njega Bog pouĉava kako da mu ugaĊa. On postaje vredan pohvale od Boga i slavitelj Boga. Onaj ko sebe posmatra u ogledalu istovremeno je i posmatraĉ i posmatrani. Isto je i sa blagodaću: ako sebi naĊe uspokojenje u ĉoveku i useli se u njega, ona ga proslavlja i sama se njime proslavlja.

21.  Bez blagodatne pomoći srce ne moţe da pronaĊe dovoljno snage da se ispuni umilenjem kako bi se na doliĉan naĉin ispovedilo Vladici. Naprotiv, bez te pomoći ĉovek je bedan i oskudan u savršenstvima, kao sova meĊu ruševinama (Ps.101,7), i u njemu se nastanjuju neĉiste i mrske pomisli. Zbog toga je ĉovek obavezan da privuĉe blagodat kako bi ga prosvetila. Ĉovekova je obaveza da oĉisti sebe i da uporno traŽ da se blagodat nastani u njemu i da mu pomaţe. Uz pomoć blagodati on će uspeti u svakoj vrlini. Prosvećen njome, on će biti u stanju da shvati raznolikost i lepotu blaga budućega veka. Blagodat za njega postaje stena i utvrĊenje, ĉuvajući ga od ovoga veka za Žvot veka koji dolazi.

22.  Postaraj se da stekneš savršenu vrlinu, ukrašenu svim onim što Bog voli (tj. ljubav). Ona se imenuje jedinstvenom vrlinom i u sebi smešta svu lepotu i svu raznovrsnost [ostalih] vrlina. Carska kruna ne moţe biti naĉinjena bez dragocenog kamenja i odabranih bisera. Tako ni ona ne moţe postojati bez lepote raznih vrlina. Ona je u potpunosti sliĉna carskoj kruni. Ako joj nedostaje jedan kamen ili biser, carska kruna ne moţe sijati na carskoj glavi. Tako se ni ova jedinstvena vrlina ne moţe nazvati savršenom ukoliko joj nedostaje neka lepota drugih vrlina.

23.  Ona je još sliĉna prijatnim jelima koja se pripremaju sa svim odabranim zaĉinima, ali i sa solju. Skupocena jela nisu prikladna za upotrebu i nisu ukusna ako u njima nema soli. Tako i ova vrlina nije nimalo privlaĉna (ĉak i ako je ukrašena lepotom razliĉitih vrlina) ukoliko joj nedostaje ljubav prema Hristu i bliţnjemu.

24.  Ona je još sliĉna savršenom i prelepom azbuĉnom redu u kome su slova razdvojena i ukrašena. MeĊutim, on postaje u potpunosti neupotrebljiv ukoliko mu oduzmemo makar jedno slovo. Tako je i sa ovom vrlinom: ako bude lišena makar jedne od ostalih vrlina, ona u potpunosti postaje beskorisna.

25.  Ona je još sliĉna velikom orlu koji visoko leti. Videvši hranu u zamci, on sa svom silinom naleće na nju. I ţeleći da uhvati plen, on se sam zapliće krajevima noktiju. I zbog te sitnice sva njegova snaga postaje svezana. Celo njegovo telo se nalazi slobodno izvan zamke, pa ipak je sva njegova sila okovana zamkom. Na sliĉan naĉin i ova vrlina umire, malaksava i gine ukoliko je svezana bilo ĉim zemaljskim. Ona već nije u stanju da uzleti na visinu, budući da je prikovana za zemlju.

26. Ima ljudi koji se pogruţavaju u dubinu kako bi pronašli dragocen i odliĉan biser. Našavši ga, oni isplivavaju na površinu i nagi se ustremljuju na obalu sa velikim bogatstvom. Tako se i ti obnaŽ od svih Žtejskih neĉistota i obuci u ovu vrlinu. Ukrasivši se njome, budi bodar dan i noć kako je ne bi svukli sa tebe. Dušu koja je poseduje ne moţe pokolebati nikakva nevolja, ni glad, ni nagota, ni uninije, ni bolest, ni siromaštvo, ni gonjenje, niti kakvo drugo Ċavolsko iskušenje. Ukoliko je bodra, ona će još više uzrasti i uvenĉati se, neprestano napredujući po Bogu i prosvećujući se. Ni sama smrt joj ne moţe uĉiniti zlo. Naprotiv, po izlasku iz tela anĊeli je sa likovanjem primaju na nebo i privode Ocu svetlosti.

27. Zbog nje se raduje Otac i Sin sa Duhom Svetim. Otac se raduje zbog toga što ga je zavolela i što nije volela nikoga osim Njega. Jedinorodni Sin Njegov se raduje stoga zato što je ţudila za Njim i nije stekla nikoga osim Njega. Duh Sveti se raduje stoga što je postala Njegov sveti Hram, i što se uselio u nju. Zbog nje se raduju nebesa i sile nebeske, i jednodušno se klanjaju i proslavljaju Oca i Sina i Svetoga Duha. Oni vide da je ona ukrašena anĊeoskom vrlinom u svoj lepoti pravednosti. Raduje se zbog nje i raj zbog toga što ga je nasledila. Slava i ĉast jedinome blagome i ĉovekoljubivome Bogu koji nam, po blagosti svojoj, daruje Carstvo svoje.

28. Budimo bodri i potrudimo se za ovo kratko vreme. Veĉe je blizu. Nagradodavac ide sa velikom slavom da svakome da po delima njegovim. Budite paţljivi kako neko od vas posle uspeha ne bi postao nemaran i izgubio neizmernu Spasiteljevu nagradu. Monah je sliĉan zasejanoj njivi koja, primivši obilje vlage od plodonosnih kiša i rosa, donosi plod veselja. I kada doĊe vreme sazrevanja ploda ona zemljoradnika dovodi u veliku brigu zbog opasnosti da je grad i divlje zveri ne opustoše. A kada dobije nagradu u ţetvi i sabere poţnjevene plodove u Žtnicu, zemljoradnik se raduje i veseli, blagodareći Boga. Sliĉno tome je i monah duţan da, dok je još u ovome telu, brine o veĉnom Žvotu, trudeći se u podvigu do poslednjeg dana kako zbog nerada ceo svoj podvig ne bi uĉinio beskorisnim. Završivši, pak, podvig i, sliĉno zemljoradniku, prenevši na nebo plodove svojih trudova, on postaje radost i veselje za anĊele.

29. Zamisli da neko stoji pred carem i razgovara sa njim. Na poziv, pak, sluge, on ostavlja divan i slavan razgovor sa carem i poĉinje da priĉa sa robom. Njemu je sliĉan i onaj ko razgovara za vreme pevanja Psalama. Shvatimo, voljeni, pred kim stojimo. Kao što anĊeli, stojeći sa velikom strahom, slavoslove Tvorca, tako smo i mi duţni da sa strahom stojimo za vreme pevanja Psalama. Neka se ne desi da su samo naša tela prisutna, a da se um predaje maštanju.

30. Tri vrste dela umnoţavaju zlo, i ĉetvrta se ne pribra-ja broju dobrih: ako mladi ne slušaju; ako starci zavide uspesi-ma mlaĊih; ako poboţni pristaju na nepristojna dela, i ako na-stojatelj, zbog svog deznanja, pritešnjava i opterećuje bratiju.

31. Tri vrste dela umnoţavaju dobro, i ĉetvrta je ugodna pred Gospodom i ljudima: ako je bratija jednodušna u krotosti i u pravdi; ako brat brata pouĉava strahu Gospodnjem;

ako su mlaĊi potĉinjeni starijima kao svojim gospodarima, i ako nastojatelj ljubi svoju bratiju kao sebe samoga, istinski se brinući o spasenju njihovih duša.

32.  Ako vidiš onoga koji neĉim trguje, reci u sebi: "Ţe-leći prolazno i sabirajući truleţno bogatstvo ovaj ĉovek toliko trpi. Zbog ĉega si onda, dušo moja, nemarna za ono što je neprolazno". Ako vidiš one koji se meĊusobno optuţuju reci u sebi: "Ovi ljudi ulaţu toliko truda i spore se meĊu sobom zbog onoga što ni malo nije korisno. Zar ti, dušo moja, budući duţna mnoštvo talanata, nećeš utoliko pre pripasti Bogu, ištući da ti se oprosti tvoj dug". Ako vidiš one koji od gline grade kuću, reci u sebi: "Ovi ljudi, gradeći kuću od gline, upotrebljavaju sav svoj trud da završe delo. Zar ćeš ti, dušo, biti nemarna za veĉne obitelji". MeĊutim, da ne bih, govoreći zasebno o mnogom, produŽo reĉ, reći ću: "Sve što vidimo u Žvotu, tj. svetovne misli i svetovna rasuĊivanja, zamenimo sa duhovnim, te ćemo, uz pomoć blagodati, neminovno steći korist".

33.  Šta je monah? Monah je sliĉan ĉoveku, koji je, padajući sa visine, naišao na konopac koji visi nad zemljom i uhvatio se za njega, te visi i neprestano vapije Gospodu za pomoć, znajući da će, ako oslabi i ispusti uţe iz ruku, pasti i umreti.

34.  Zbog toga što, Gospoda radi, nećemo da pretrpimo male nevolje, mi nevoljno upadamo u mnoge i teške skorbi. Zbog toga što, Gospoda radi, ne ţelimo da ostavimo svoju sopstvenu volju, mi sami sebi pripremamo duševnu štetu. Zbog toga što, Gospoda radi, ne podnosimo da smo u potĉinjenosti i poniţenju, mi sami sebe lišavamo utehe pravednih. Zbog toga što ne slušamo pouke, koje nam daju Gospoda radi, mi postajemo podsmeh demonima. Zbog toga što ne primamo kazne koje nam šalje promisao BoŽji, nas oĉekuje kotao u kome neće biti utehe.

35.  Lukavi neprijatelj je na razne naĉine u svakoga od nas naliva svoje otrove i svojim spletkama sapliće svakoga. Jedan je odrţao post, ali se predaje nadmetanju i zavisti. Drugi se uzdrţava od sramnih ţelja, ali je svezan taštinom. Jedan je napredovao u bdenju, ali se zapleo u mreţe osuĊivanja. Drugi se ĉuva od osuĊivanja, ali je pun neposlušnosti i protivljenja. Jedan se uzdrţava od hrane, ali tone u gordost i nadmenost. Drugi je neumoran u molitvi, ali ga savlaĊuju gnev i razdraţljivost. [I opet], neko je uspeo u neĉemu malom i prevaznosi se nad onima koji su nemarniji od njega. Svakoga je greh svezao na jedan ili na drugi naĉin i nema razumnoga.

36. Mi ne vodimo borbu sa vidljivim ljudima. Od njih bismo mogli da se sakrijemo. Oni koji ratuju sa nama su nevidljivi. Stoga su nemarni u velikoj opasnosti, dok pobednici dobijaju veliku nagradu. Nemojmo nevešto stupiti sa njima u borbu, pa ćemo ih pobediti. Navešću primer: ako nas neprijatelj pobuĊuje na stomakougaĊanje, napadnimo ga postom; ako u nama razdraţuje pohotu prema ţenama, drţeći se trpljenja savladajmo osećanje i on će odmah pobeći od nas; ako nas pobuĊuje na gnev, naoruţajmo se mirom; ako nas dovodi do razdraţljivosti, uhvatimo se za krotost; ako u nama rasplamsava mrţnju, prilepimo se za ljubav; ako nas podstrekava da traŽmo poĉasti, potraŽmo poniţenje; ako nas podstrekava na traţenje slave, uhvatimo se za svoju ništavnost; ako nas u mašti podiţe na visinu, naslikajmo pred sobom Gospodnje smirenje. Neprijatelj neće izdrţati ukoliko mu se na taj naĉin budemo protivili. On će pobeći, a nama će se vratiti blagodat.

37.  Pazi na sebe, ti koji si zavoleo podviţništvo, kako tvoji dani ne bi prošli u rasejanosti. Ne puštaj u sebe lukave pomisli kako tvoja snaga ne bi iznemogla u borbi sa neprijateljem. Svagda u umu drŽ svog najslaĊeg Vladiku kako bi tvoj podviţniĉki Žvot bio uvenĉan. Ukrepi svoj podvig, budući da će ubrzo nastupiti dan u koji će se oni koji se trude uvenĉati, a nemarni - raskajati. Stiĉi vrlinu dok još imaš vremena: stiĉi poboţnost oku

svome, istinu sluhu svome, reĉi Žvota jeziku svome, posećivanje nemoćnih  nogama svojim, lik Gospoda tvoga u srcu svome; napredak u celomudrenosti udovima svojim. Tako ćeš se udostojiti velike ĉasti pred anĊelima i ljudima. Bezdušno drvo se poštuje ako na sebi ima izobraţen lik smrtnoga cara. Utoliko će više i u sadašnjem i u budućem veku biti cenjena duša koja u sebi ima Boga.

38. DoĊite, prijatelji moji, pripadnimo Gospodu i ištimo da nam daruje prosvećenje duše kako bismo razumeli spletke neprijatelja, protivnika našeg, kome je mrsko sve što je dobro. Jer, on će nam na put postaviti spoticanja, sablazni, štetu, rasejanost ovoga veka, telesno zadovoljstvo, nadu na dugotrajnost sadašnjeg Žvota, strah za vreme podviga, lenjost u molitvi, san i telesni pokoj za vreme pevanja Psalama. I koliko je on revnostan, toliko smo mi bezbriţni. I što se on više dovija lukavstvom, tim više smo mi nemarni, premda znamo da su naši dani skraćeni i da dolazi Gospod slave.

39.   Mi smo dali zavet da ćemo prinositi plod Žvota. MeĊutim, našem plodu nedostaju suze, koje bi ga dovodile do zrelosti. Mi nemamo skrušenost i suznih uzdisaja kojim on cveta. Mi nemamo smirenja koje bi ga zasenilo od velike vrućine. Nama nedostaje negramţljivost koja bi ga razrešavala od obremenjenosti onim što mu je protivno. Mi nemamo ljubavi BoŽje, tj. ĉvrstog korena koji podupire plod. Mi nemamo bezbriţnost prema zemaljskom, nemamo bdenje, nemamo bodar um, nemamo trezvoumlje u molitvi. Umesto tih prelepih i dobrih vrlina u nama postoji sve što im je protivno: postoji jarosni gnev i razdraţljivost zbog kojih obilni plod postaje neupotrebljiv; postoji gramţljivost koja ga pritiskuje dole; postoji veliko uninije. Da li će sve te rĊave sklonosti dopustiti da on sazre kao što treba i da postane upotrebljiv za Vladiku?

40.  Da bismo videli naĉin Žvota [podviţnika] i da bismo se ugledali na njega i na njihovu revnost da hitaju ka nagradi nebeskog prizvanja (Fil.3,14), mi treba taĉno da uvidimo savršenu i taĉnu veru kod jednoga, nadu na Boga kod drugoga, ljubav prema Bogu i bliţnjemu kod trećeg, te strah BoŽji sa kojim ĉetvrti stoji na svojoj straŽ, ĉuva sebe od svakoga lukavog dela, te vodi neporoĉan i besprekoran Žvot, koji svi hvale zbog ĉistote i neporoĉnosti.

41.  Osim toga, primeti kako drugi [podviţnik], koga neprijatelj napada preko razliĉitih strasti, u molitvi pribegava Bogu, kako se sa skrušenošću i ljubavlju prilepljuje uz Njega, dobija blagodatnu pomoć i izbavlja od neĉistih i nepotrebnih pomisli, kako se sa velikim plaĉem, suzama i uzdasima kaje zbog svojih dela, sa tugom oplakujući svoje grehe, ispovedajući se Bogu u molitvama i bdenjima, zlopateći se u postu, uzdrţanju i nevoljama, i starajući se da se njihovom pomoću spase. Tako se i staraj da se boriš do smrti, kao istinski vojnik, drţeći u misli da je podviţništvo ozbiljno delo, i da se spasenje postiţe jedino velikom revnošću.

42.  Ugledaj se na one koji projavljuju savršeno odricanje od sveta, pa ćeš se lako popeti na visinu vrline. Potrudi se da se revnosno ugledaš na onoga ko se drŽ savršene negramţljivosti, ko sve ostavlja i trudi se da svoj um oslobodi od svake zemaljske brige kako bi bez rasejanosti vršio molitve i kako nikakva pomisao i nikakva briga ne bi prekidala njegovu molitvu. Onaj ko se sa ĉistim srcem, ljubavlju i suzama moli Bogu u svome umu, kao u ogledalu odraţava samoga Boga. To neprocenjivo blago se stiĉe siromaštvom, bedom i teskobnim Žvotom. Jer su uska vrata i tesan put što vode u Žvot (Mt.7,14).

43.  Naĉinom svoga Žvota podraţavaj svete: nekog u poboţnosti i strahu BoŽjem, nekog u smirenoumlju, nekog u samoponiţavanju i samoosuĊivanju, nekog u bezmolviju, nekog u krotosti, nekog u blagodušnom trpljenju, nekog u popustljivosti i miroljublju,

nekog u druţeljublju i jednomislenosti, nekog u trezvoumlju i rasuĊivanju, nekog u prijatnom ophoĊenju, ljubaznosti i snishodljivosti, nekog u opraštanju uvreda, hrabrosti i velikodušnosti, nekog u podvizima i poslušanju, nekog u rukodelju i sluţenju bratiji, nekog u revnosti i plamenosti duha, nekog u savršenom odricanju od sveta i u svakodnevnom samoraspinjućem umiranju, nekog u postojanosti duha i istinoljublju, nekog u celomudrenosti i devstvenosti. Osim toga, kod nekog se ugledaj na milostivost i gotovost da pomogne, kod nekog na tihu narav i dobrotu, kod nekog na saosećanje i milosrĊe, kod nekog na bespristrasnost i pravosuĊe, kod nekog na izbegavanje samoisticanja i skromnost, kod nekog na zadovoljstvo malim i umerenost; kod nekog na prostotu i iskrenost, kod nekog na neprestanu molitvu, na pevanje Psalama i potoke suza. Kratko reĉeno, kod svih uoĉi crte bogougodnog Žvota i podraţavaj im.

44.  Pobrinemo se da gledamo na ono što je gore, da mislimo na ono što je gore, da se uvek sećamo onoga što je gore, da se svecelo priljubimo uz gornje i da budemo sa njim u neprestanom opštenju. I nikako ne skrećimo svoj pogled na ono što je dole gde su zadovoljstva, gde su pohote ovog lukavog i mrtvog veka. Prekrasno je uvek oĉima srca gledati na ono što je gore. Na sve naĉine treba da pazimo da u zenicu oka ne upadne lukava pomisao ili nešto što nije Bogu ugodno kako se ne bi pomraĉio um.

45.  Mi treba da se neprestano molimo da nas Gospod izbavi od neprijateljskih zamki. Jer, pomisli nas napadaju ne samo kada usamljeno sedimo u keliji, nego i kada se sastajemo u domu Gospodnjem. One ĉine da i na muška tela gledamo neĉisto. Putem maštalaĉkih pomisli ta zmija nas dovodi do najsramnijeg dela. Ona seje neku zbrku pomisli kako bismo pali u rasejanost i kako ne bismo mogli ĉistim umom paziti na preĉiste Tajne Spasitelja našega - Boga. Uostalom, onaj ko se uzdrţava ĉuvanjem oĉiju i umnom paţnjom najzad pobeĊuje uz sadejstvo blagodati BoŽje. Stoga treba sa svom budnošću da ĉuvamo svoje srce i svoja osećanja. Mi u ovome Žvotu, naime, vodimo veliku borbu, a naš neprijatelj je besan.

46.  Ne treba izbegavati borbu. Kako će se, meĊutim, boriti onaj ko je u miru sa strastima, ko se već prodao u ropstvo grehovnim slastima i sa radošću plaća danak muĉitelju? Jer, gde je neprijateljstvo, tamo je i sukobljavanje. Gde je sukobljavanje, tamo je i borba. Gde je borba, tamo su i venci. Onaj ko hoće da se oslobodi od gorkog ropstva neka stupi u rat sa Ċavolom. Postavši pobednici u toj borbi, sveti su se udostojili nebeskih blaga.

47.  Ko hoće da se oslobodi od neprijateljske poruge i da se izbavi od gorkog robovanja treba da se suprotstavi volji tog tiranina i da vodi sa njim rat iz ljubavi prema Spasitelju. Jer, opit hrabre borbe će se pokazati kada mu sa raspoloţenjem srca, a ne samo ustima, kaţu: "Nećemo poslušati tvoj glas, Ċavole, i više nećemo da sluŽmo tvojim pohotama". MeĊutim, za vreme borbe treba uznositi molitveni glas ka Bogu da posrami one koji ţele zlo slugama Njegovim. Neka tada najsvirepiji muĉitelj sedmorostruko razgori peć pohote. Onaj ko se nada na Gospoda brzo će ugledati kako se ta peć pretvara u rosu, a muĉitelj koji je ranije zadavao strah poĉeće sam da trepti pred njim.

48. Neko od svetih je rekao: "Misli o dobru da ne bi mislio o zlu, budući da um ne moţe biti prazan". Stoga posvetimo svoj um pouĉavanju u reĉima BoŽjim, molitvama i dobrim delima. Jer, zanimanje sujetnim delima raĊa rĊava dela, a zanimanje dobrim delima raĊa dobri plod.

49.  Ako nemaš vidljivih suza stekni makar skrušenost u srcu. Jer, i meĊu suzama postoji razlika. MeĊutim, blaţen je onaj ko u svojoj duši, kao u ogledalu, sagledava

Gospoda i ko, zajedno sa suzama, izliva slavoslovlje pred Njegovom blagošću. Jer, njegova molitva će biti uslišena.

50. Ako hoćeš da postaneš izabrani sasud napreduj u poslušnosti svome nastavniku u Gospodu i u smirenoumlju. Žvot svetih je postao svetao budući uzveliĉan poslušanjem. Isus Navin se zbog savršene poslušnosti Mojsiju udostojio dara da bude njegov prejemnik. Nalazeći se u poslušnosti kod sveštenika Ilije, Samuilo se udostojio da ĉuje glas BoŽji. Jelisej je zbog poslušnosti zadobio dvostruku blagodat svoga uĉitelja. Sam Bog Slovo je, postavši ĉovek, provodio Žvot u smirenju i poslušnosti, kao što govori jevanĊelist: I beše im poslušan (Lk.2,51). A apostol je još rekao: Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil.2,8). Poĉeo si sa dobrom ţeljom: stoj ĉvrsto kako bi te Gospod uzvisio sa krotkima i smirenima u Carstvu nebeskom.

51. Prebivajući u poslušanju duhovnim ocima, jedan brat je došao drugom i rekao: "Hoću da odem od duhovnih otaca i da bezmolstvujem samostalno". Drugi mu je kao odgovor izloŽo priĉu. Jedan ĉovek je imao sina i dao ga u ruke jednom zanatliji da bi ga nauĉio svom zanatu. Deĉak je bio nepaţljiv prema poslu. I kroz nekoliko dana on ode ocu svome i reĉe: "Oĉe, uzmi me od uĉitelja. Samostalno ću se mnogo bolje nauĉiti tom zanatu". MeĊutim, otac mu je rekao: "Ako se, uĉeći se kod drugih, niĉemu nisi nauĉio uz njihovo rukovodstvo, kako ćeš sam moći u neĉemu da uspeš? Vidim da si se loše uĉio svome zanatu, i bojim se da sam se uzaludno trudio oko tebe. Stoga se prihvati svoga posla kako treba. Navikni se na njega pod rukovodstvom zanatlije da bi, postavši iskusan, mogao da Žviš". Tako i mi, brate, nemojmo da se trudimo da sa sebe zbacimo jaram poslušanja u Gospodu kako ne bismo ostali neiskusni u delu ugaĊanja Bogu i kako ne bismo bili bespomoćni kada padnemo u iskušenje.

52.  Kada pobedimo strasti i iz sebe iskorenimo svako pristrašće prema ovome svetu, blagodat Svetoga Duha će, našavši pokoj u nama, prosvetiti naša srca kao pripremljenu svetiljku koja obiluje uljem i koja je snabdevena fitiljem. MeĊutim, ako smo mi još [uvek] zarobljeni strastima i pogruţeni u njima, bićemo sliĉni svetiljci bez ulja i fitilja, i sedećemo u tami. Pobrinimo se da se pripremimo za primanje umne svetlosti. Ištimo duhovni Žvot kako bi nam se prosvetio i um (stavši pod vlast Duha Svetoga) i telo (postavši priĉesnik Duha).

53.  Priĉa. Dva ĉoveka su pošla u grad koji se nalazio na udaljenosti od trideset stadija. Prošavši dva-tri poprišta, oni su na putu sreli senovit šumarak kojim je tekao potok i u kome je bilo mnogo prijatnih mesta. Putnici su došli na to mesto i jedan je, ţeleći da što pre vidi grad, brzo prošao, a drugi se zaustavio da pogleda i ostao. Pogledavši ga, i on je hteo da poĊe u grad, ali se uplašio ţege i zadrţao u senci drveta. MeĊutim, dok se on naslaĊivao prijatnošću mesta, izaĊe zver iz luga, uhvati ga i odvuĉe u svoju jazbinu. Drugi [ĉovek], koga nije prevarila lepota mesta, pak, sretno stiţe u grad.

Evo šta znaĉi ova priĉa: dva ĉoveka su oni koji stupaju na put blagoĉašća i koji su poĉeli da se podvizavaju. Privlaĉno mesto na putu je svet sa svojim obmanama. Onaj koji je prošao pored oznaĉava one koji ni na ĉemu ne zaustavljaju svoju paţnju, već ţure prema cilju radi nagrade nebeskog prizvanja BoŽjeg u Hristu Isusu (Fil.3,14). Onaj, pak, ko je bio zanesen mestom oznaĉava one koji su, zaboravivši svoj cilj, svoj um od onoga što se ne vidi okrenuli ka vidljivom. Ţega je trud oko vrline. Ĉovek koji se zadrţao na mestu i postao plen zveri oznaĉava one koje pomisli zaustavljaju ia zemaljskim ţeljama. Iz njih nastaje greh koji, sliĉno divljoj zveri, izjeda ĉoveka, kao što je napisano: Ţelja zatrudnevši

raĊa greh, a greh uĉinjen raĊa smrt (Jk.1,15). Stoga beŽmo od svetovnih pohota da ne bismo ponovo postali robovi greha.

54.  Izbegavaj beskorisne razgovore da ne bi pao u sramne pomisli. Dobra reĉ je korisna za dušu, a zla je razvraća, kao što je apostol rekao: Zli razgovori kvare dobre obiĉaje (1.Kor.15,33).

55.  Kada vidiš nemarne ljude koji su ostareli u monaštvu treba da si oprezan i da paziš da ne poĊeš istim putem. Isto tako, i kad stekneš uzdrţanje [treba da paziš] da se ne prevaznosiš nad njima. Inaĉe ćeš visokoumlju prepustiti pobedu nad sobom. Poslušaj onoga koji kaţe: Pazi na sebe, i revnosno ĉuvaj svoju dušu.

56.  Nemoj svakom ĉoveku otkrivati svoje pomisli, nego samo onima za koje si saznao da su duhovni. Jer, mnogo je Ċavolskih mreţa. Ništa ne skrivaj od duhovnih ljudi da se neprijatelj ne bi ugnezdio u tebi, našavši sebi pogodan kutak. MeĊutim, sa telesnim ljudima se nemoj savetovati.

57.  Treba izbegavati beskorisne razgovore i ne druŽti sa onima koji ne brinu o strahu BoŽjem. Oni, naime, ne govore ništa korisno, niti išta rade za Gospoda, niti govore o vrlini, niti o poboţnosti, niti o ĉistoti. Njihove reĉi su smrtna mreţa, njihovi saveti - bezdan ada, a njihovo društvo - duševna šteta.

58.  Pazi da ne izgubiš smelost pred Gospodom zbog ljudske slave ili ĉasti, ili zbog hrane. ili pića ili odeće. Jer, sve to podleţe truleŽ. Svaĉija se, pak, dela zapisuju, bilo dobra, bilo zla. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji (Kol.3,2) da biste dobili obećanje Oca nebeskoga.

59.  Vojnici zemaljskoga cara prolivaju krv da bi ugodili svome caru. Ti, meĊutim, nemaš potrebe da prolivaš krv, nego samo nemoj dozvoliti da te savlada greh kako ne bi donosio plod smrti (Rim.7,5). Budi bodar, brate, budi bodar i prebivaj u trudu. Bog nije nepravedan i neće zaboraviti tvoj trud. Zbog teskobe koju trpiš, sedeći u keliji, tebi će zasijati svetlost istine. Bori se dobrim podvigom vere (1.Tim.6,12) kako bi mogao da se, odrţavši pobedu nad neprijateljem, bez stida pokloniš Caru Slave. Jer, Gospod ne venĉava samo one koji su umrli od maĉa, i koji su postradali od muĉitelja, nego i one koji su se pokazali iskusni u podvigu i u ljubavi. Kao što su prvi trpeli porugu Gospoda radi, tako su i poslednji Gospoda radi trpeli tegoban Žvot i podviţništvo.

60.  Pazi na sebe i neka se ne naĊe lukava reĉ u srcu tvome. Nemoj pristajati na lukavu pomisao. Od toga je postradao neko od drevnih sakrivši u svoj šator nešto od onoga što je bilo prokleto (Is.Nav.7,1-26). Sliĉno je postradao i Gijezije, uĉenik proroka Jeliseja. Oni ne samo da se nisu sakrili od Boga, već ni od ljudi. Oni su izvršili prestup u tajnosti, ali su bili kaţnjeni javno. Jednoga je sav narod zatrpao kamenjem, a drugi je nasledio gubu (4.Car.5,27). Jer, ne laţe onaj koje rekao: Bog se ne da obmanjivati. Jer što ĉovek poseje ono će i poţnjeti (Gal.6,7).

61. Zbog ĉega nas neprijatelj savlaĊuje? Zbog ĉega se u nama umnoţavaju strasti? Zar ne zbog naše nepokornosti? Kada nas uĉe mi smo nepaţljivi; kada nas izobiĉavaju radi ispravljanja pogrešaka mi se protivimo. Od ljudi se skrivamo, a o Bogu ne brinemo. Strašna zmija stavlja u nas mudrost kako bismo reĉima pobedili one koji hoće da nas isprave. Zbog toga se greh, nemajući protivnika, u nama umnoţava.

62.  Poĉetak duhovnog razvrata u monahu su smeh i slobodno ponašanje. Ukoliko to ugledaš u sebi, monaše, znaj da si pao u dubinu zla. Nemoj prestajati da moliš Boga da te izbavi od te smrti. Smeh i slobodno ponašanje bacaju u sramne strasti ne samo mlade monahe, nego i starce. O slobodnom ponašanju neko od svetih je rekao: "Sloboda u

ponašanju je sliĉna vrućem vetru. Ona uništava sav plod monaha". Ĉuj nešto i o smehu: smeh lišava ĉoveka blaţenstva koje je obećano onima koji plaĉu (Mt.5,4), razara dobro unutrašnje ustrojstvo, oţalošćuje Duha Svetoga, ranjava dušu, upropašćuje telo. Smeh izgoni vrline. U njemu nema sećanja na smrt, niti pomisli o mukama.

63. Poĉetak plaĉa je samopoznanje. Neka u nama prebiva plaĉ koji nije po ĉoveku, nego po Bogu koji zna ono šta je sakriveno u srcu, kako bismo ga umilostivili. Stoga budimo svetli licem, radujući se darovima Gospodnjim, u Duhu Svetome, a plaĉimo i budimo ţalosni misleno, umoljavajući Boga da nam oprosti naše grehe i da nas od njih saĉuva do kraja našega Žvota. Plaĉ izgraĊuje i ĉuva. Plaĉ umiva dušu suzama, i ĉini je ĉistom. Plaĉ raĊa celomudrenost, odseca pohotu, uĉvršćuje vrline. Plaĉ umilostivljuje Boga i prima utehu od anĊela.

64.  Zanimaj se onim što je duhovno da bi se u tebi saĉuvalo sećanje na Boga i gnušaj se beskorisnih reĉi. Jer, nije moguće da smrad i miris prebivaju zajedno.

65.  PustinoŽtelj je izbavljen od tri borbe: od gledanja, slušanja i govora. I paţljivi monah koji Žvi u opšteŽću je, takoĊe, izbavljen od tri borbe: od kupovine, prodaje i napada razbojnika. MeĊutim, svagde je potrebno paziti na sebe i svoju savest ĉuvati ĉistom.

66. Nemoj govoriti: "Ja sam stupio u manastir i nosim na sebi anĊeoski obraz". Ni Bogu, ni ljudima nije ugodan samo spoljašnji obraz, već se prvenstveno zahtevaju plodovi dobrih dela. Prema tome, stoj kao rascvetalo drvo, ĉuvajući plodove svojih vrlina kako se ne bi potkrao crv gordosti i kako u tebi ne bi nagrizao plod smirenoumlja, kako taština ne bi pomraĉila tvoju poboţnost, kako gnev ne bi oteo tvoju krotost, kako razdraţljivost ne bi iscrpla tvoju blagodušnost, kako ljutnja ne bi narušila tvoj mir, kako svaĊa ne bi posluŽla kao prepreka prijateljstvu, kako zlopamćenje ne bi preseklo uzajamnu ljubav, kako uvreda ne bi prekinula saglasnost, kako stomakougaĊanje ne bi ometalo post, kako halapljivost ne bi uništila uzdrţanje, kako bezbriţnost ne bi spotakla revnost, kako san ne bi zamenio bdenje, kako uninije ne bi oteţalo usrĊe, kako lenjost ne bi pomutila sluţenje, kako roptanje ne bi umanjilo potĉinjavanje, kako nepokornost ne bi zagradila vrata poslušnosti, kako praznoslovlje ne bi prevladalo nad pevanjem Psalama, kako neozbiljnost ne bi prevagnula nad slavoslovljem, kako smeh ne bi savladao plaĉ. kako blud ne bi upropastio celomudrenost, kako srebroljublje ne bi bilo pretpostavljeno negramţljivosti. Pazi da ne zavoliš roditelje više od Hrista, i da se ne naslaĊuješ svetom više nego Carstvom, da strast osuĊivanja ne podstiĉe tvoj jezik, da te ne muĉi zavist prema bilo kome, da obmana ne potamni ĉistotu tvoga srca, da te licemerje ne liši sladosti istinskih dobara, da te otimanje ne odluĉi od Carstva, da ti nepravda ne zagradi raj, da ĉovekougaĊanje ne uništi tvoju smelost, da ljubav prema zadovoljstvima ne pokrade tvoju ljubav prema Bogu i da pohota u tebi ne ugasi srdaĉnu skrušenost.

67.  Ĉovek napreduje po meri odsecanja i smiravanja svoje volje. Ĉovek sebi samom nanosi štetu ukoliko se uporno drŽ svoje volje. Stoga nemoj ţeleti da robuješ svojoj volji, već bolje budi poslušan volji BoŽjoj.

68.  Izlazeći iz kelije na sluţbu, ili zbog razgovora sa nekim ogradi oko, a srce podstiĉi blagoĉastivim pomislom, govoreći: "Ti nisi slikar i nisi izašao da se uĉiš kako da slikaš ljudske likove". Pazi na sebe. Ukoliko je tvoja paţnja zauzeta ĉulnim nećeš moći da ĉistim umom, kao u ogledalu, sagledavaš nebesko, niti da se naslaĊuješ i raduješ sećanjem na Boga.

69.  Prestani da se zanimaš za tuĊe grehove, da se prirodno ne bi pokvarila tvoja blagoĉastiva misao.

70.  DrŽ se ćutanja. Ono će te izbaviti od mnogih neĉistota. Neprestano se sećaj teskobe grešnika, bojeći se da i ti uskoro ne budeš njima pribrojan.

71.  Nemojmo biti samoljubivi, budući da se od samoljublja, kao od nekog korena, raĊaju sve strasti. Samoljublje se, pak, istrebljuje ljubavlju koja sve privlaĉi jednomislenosti i vezuje u jedno. Ljubav je velika i dragocena tekovina. Stoga se staraj da ne otpadneš od ljubavi.

72. Brinući se o svom spasenju budimo bliţnjima obrazac vrline u veri, u ljubavi, u trpljenju, u ĉistoti, u poslušnosti, u smirenoumlju, u strahu BoŽjem. Nemojmo se zanositi rĊavim ţeljama, već se podvizavajmo u duhovnim trudovima.

73.  Radi primanja zapovesti BoŽjih drŽ se bezazlenosti (goluba), a radi odbijanja spletki protivnika - lukavosti (zmije).

74.  Umom se odvajaj od štetnih susreta, da bi tvoj unutrašnji ĉovek  prebivao u

miru.

75.  Nemoj provoditi vreme sa licemerima da se tvoje misli ne bi oskrnavile. Jer,

njihove reĉi su veoma štetne. Oni starce nagone da postupaju kao mladići, a mladiće uvlaĉe u bezakona dela.

76. Onaj ko plaĉe nikako neće sagrešiti. I niko ko je skrušen srcem ne smišlja zlo. Kod ĉoveka koji je skrušen srcem javljaju se suze, a za suzama umanjenje zla zbog uzdrţavanja od rĊavih dela.

77. Ako si mlad, uĉi se ćutanju i trudu. Trud će te uĉiniti lakim, a ćutanje će tvoju svetlost duše saĉuvati neugasivom, ne dopuštajući joj da se zatamni bilo kakvom strašću.

78.  Svetovnog ĉoveka ne ĉine kosa i odeća, nego rĊava narav i naklonost prema svetskim i neĉistim ţeljama, od kojih duša postaje mrska.

79.  Monaha ne ĉine postrig i odeća, nego ţelja za nebeskim i Boţanstveni Žvot, kojima se ispoljava savršenstvo Žvota.

80.  Ne uznosi se pre iskušenja. Jer, iskušenje ĉesto postiĊuje one koji prividno stoje ĉvrsto. Zbog toga treba biti bodar i time um obezbediti od pada.

81. Misli i sve ĉini kako da bi ugodio Bogu. Jer, ako u tebi nema te misli svako tvoje delo gubi vrednost.

82.  Bilo da prebivaš u opšteŽću, ili da bezmolstvuješ daleko od svih nemoj biti nemaran prema onome što se od tebe zahteva, tj. prema ĉistoti srca i skrušenosti duha. Bog neće postideti onog ko ih stekne. Onaj, pak, ko ih zanemaruje nalazi se u velikoj opasnosti.

83.   Orošavaj dušu Boţanstvenim vodama (Reĉju BoŽjom i Tajnama) kako bi procvetala i donela plod u pravdi. Mi treba da stremimo ka onome šta je dušekorisno kao što Žvotinje hitaju na zelene pašnjake.

84. Kada je duša zdrava, i telo ima snage za dobre trudove, a ako se duša izgubila u skvernim pomislima, i telo će se, po neophodnosti, oskrnaviti grehom.

85.  Lukavi svakodnevno našoj duši postavlja sakrivene zamke da bi je, sablaznivši je, podvrgao veĉnom muĉenju. Ove zamke su ispunjene sladošću kako bi prevarile i privukle nepaţljive duše. Nemoj se, brate, naslaĊivati tom smrtonosnom sladošću, zanoseći se obmanjivim pomislima. Ukoliko naĊe pristup u dušu, pomisao-obmanjivaĉ je naslaĊuje

grehovnim mislima kako bi je umrtvila grehom. I ona postaje zamka za dušu. MeĊutim, osvesti se i poţuri da razoriš tu zamku, izagnavši pomisao iz duše molitvom, suzama, uzdrţanjem i bdenjem. I ubuduće budi budan i ni jednog trenutka se ne zaustavljaj na obmanjivoj pomisli. Uvek pribegavaj Bogu sa molitvom, sa postom i suzama kako bi se oslobodio od svih zamki, sablazni i strasti.

86.  Budimo bodri vojnici i svakodnevno savlaĊujmo lukavog u borbi. Izuĉimo pravila te borbe. Onaje nevidljiva i njeno [osnovno] pravilo je: osloboditi se od svega zemaljskog. Mi nećemo grešiti ukoliko oĉekujemo smrt, svakodnevno je imajući pred oĉima. Ako isprazniš sebe od svega zemaljskog nećeš biti oboren u borbi. Jer, ono što je zemaljsko vuĉe prema dole. Strasti pomraĉuju oĉi srca i lukavi nas pobeĊuje.

87.  Nemoj, monaše, pogrešno rasuĊivati, govoreći: "Veliki su trudovi podviţništva. Ja sam, pak, slab i nemoćan i nisam u stanju da se podvizavam". Onaj ko reši da ode u neku daleku i stranu zemlju ne moţe za jedan trenutak preći ceo put. Naprotiv, on svaki dan od prenoćišta do prenoćišta prelazi deo puta i, nakon odreĊenog vremena, stiţe u ţeljenu zemlju. Isto se moţe reći i o Carstvu nebeskom i o raju sladosti. U njih se dolazi uz pomoć trudova celog Žvota, tj. posta, uzdrţanja i bdenja. Uzdrţanje, suze, molitva, bdenje i ljubav su prenoćišta koja vode na nebo. Prohodi ih strpljivo i sa radošću. Posle svakog prenoćišta će se uĉvršćivati stope tvoje duše i nećeš naći teškoću na putu koji vodi nebu.

88.  Neprijatelj se ţuri da u ĉoveka, koji je bez dubljeg  razmišljanja stupio u monaštvo, usadi preteranu slobodu u ponašanju. Onoga, pak, ko je iz poboţnosti stupio u monaštvo on nagovara na podvige iznad njegovih sila. Onoga, meĊutim, ko se istinski boji Boga on ne moţe uloviti ni jednom ni drugom pomišlju. Strah BoŽji prosvećuje njegovo srce kako bi išao pravim putem.

89. Brat se, posle primanja monaškog obraza, borio sa mišlju da izaĊe iz opšteŽća. I pomisli su mu predstavljale sledeći primer: "Pogledaj na povrće u bašti. Biljke neće poĉeti da rastu ukoliko ih onaj ko brine o lejama ne išĉupa i ne presadi na drugo mesto". Brat je, pak, odgovorio pomislima: "Zar će baštovan išĉupati sve što je posejano u lejama? Zar on neće u lejama ostaviti onoliko koliko one mogu da ishrane. Osim toga, ni ono što je išĉupano neće biti onakvo kakvo će biti ono što je ostalo na mestu. Stoga i ti budi u broju onih koji nisu išĉupani". I on je, uz pomoć blagodati BoŽje, savladao pomisao.

90. Monah treba da je blagorazuman kako bi prepoznao protivnikove zamisli protiv njega. Nešto od toga on treba da propušta sa podsmehom, nešto sa smirenjem, a nešto da obara dobro pripremljenom reĉju.

91.   Sve dok duša mašta o zemnom, razliĉite ţelje ovoga sveta i sujetna zadovoljstva, koje joj predstavljaju pomisli, raslabljuju njene sile. Zbog toga onaj koji sedi u keliji postaje nemaran. Nemar, meĊutim, neće imati vlasti nad onim ko se savršeno odvojio od sveta, ko je omrzeo svet i njegove prelesti, i ko se od sveg srca i od sve duše predao na sluţenje Gospodu. On će slobodno vršiti svoj posao. Njemu će samo predstojati borba sa pomišlju taštine. MeĊutim, sluga Gospodnji tera od sebe i tu pomisao, drţeći na umu svoju sopstvenu nemoć i sećajući se ĉije darove poseduje, saglasno onome koji je rekao: Šta li imaš što nisi primio (1.Kor.4,7). Kod njega je, takoĊe, prisutna i borba sa nemoći tela. Ipak, sluga Gospodnji zbog toga ne pada u strah, niti će se odvojiti od ljubavi BoŽje, po reĉi onoga ko je kazao: Ko će nas rastaviti od ljubavi... BoŽje (Rim.8,35-39). Posle svih strasti sledi duh bluda. MeĊutim, beŽ od sramnih reĉi i izbeći ćeš neĉiste pomisli.