PREPODOBNI JEFREM SIRIN

Kratko saopštenje o njemu

Sveti Jefrem se rodio od siromašnih roditelja, u gradu Nisibiji ili u njegovoj okolini, prvih godina ĉetvrtog veka. Roditelji su ga vaspitali u strahu BoŽjem. MeĊutim, godine mladosti su ga odvukle u izvesna naravstvena saplitanja. Zbog toga je poĉela da se pomraĉuje njegova vera u BoŽji promisao: on je poĉeo da misli da se sve u našem Žvotu dešava sluĉajno.

Ipak, BoŽji promisao ga je od takvog duševnog nastrojenja izleĉio na veoma dirljiv naĉin. Njega su okrivili za kraĊu ovaca i smestili u tamnicu. Istovremeno su zajedno sa njim u tamnicu vrgnuli još jednog [okrivljenog], a u zatvoru su našli i trećeg okrivljenog.

Sva trojica su, u stvari, bili osuĊeni kao nevini. Provevši u zatvoru sedam dana. sveti Jefrem je u snu ĉuo glas koji mu je objasnio da strada zbog ranijih grehova, premda u ovom sluĉaju nije kriv. Isto tako i ona dva ĉoveka koji su zatvoreni zajedno sa njim stradaju zbog ranijih grehova. Probudivši se, on je ispriĉao san drugoj dvojici okrivljenih. I oni su, preispitavši prošlo vreme svoga Žvota, zakljuĉili da su u prošlom periodu Žvota zaista uĉinili sliĉna rĊava dela i da su prošli bez posledica. Sudija je opravdao svetog Jefrema, kao što mu je opet bilo predskazano u sanom viĊenju.

Vaspostavivši u njegovom srcu potpunu veru u bdijuće oko promisla BoŽjeg, ovaj dogaĊaj ga je tako porazio da je on odmah napustio svet i povukao se u okolne gore ka otšelnicima gde je postao uĉenik svetog Jakova, kasnije velikog nisibijskog episkopa. Sveti Jefrem se pod njegovim rukovodstvom upraţnjavao u podvizima poboţnosti i izuĉavanju Reĉi BoŽje, i pod njihovim uticajem je u potpunosti promenio narav. Umesto gnevljivog i kolebivog mladića, sveti Jefrem je postao smiren i skrušen pustinjak, savršeno predan putevima promisla BoŽjeg, koji dan i noć oplakuje svoje grehe.

Kada je postao episkop, sveti Jakov se, znajući visoku vrednost svoga uĉenika, koristio njegovim sposobnostima u delu upravljanja Crkvom, poveravajući mu propoved Reĉi BoŽje i obuĉavanje dece u školi. Vodio ga je sa sobom i na I Vaseljenski sabor u Nikeju. Posle povratka sveti Jakov ga je uzeo za pomoćnika u svojim poduhvatima i molitvama radi izbavljanja grada od napada persijskog cara Sapora (337. godine).

Posle konĉine svetog Jakova (338. godine), sveti Jefrem je zaţeleo da poseti otadţbinu svoje majke, grad Amidu, koji se takoĊe nalazi u Mesopotamiji. U njemu je proveo neko vreme. Odatle je zaţeleo da ide u Edesu da se pokloni tamošnjim svetinjama: tamo se ĉuvao odgovor koji je Gospod poslao caru Avgaru, iz koga se saznalo za Nerukotvoreni Obraz Hristov; tu  su  bile mošti svetog apostola Tadeja koji je verom prosvetio cara, grad i svu zemlju; a u okolini grada je cvetao monaški Žvot. Sveti Jefrem je došao u grad i ostao u njemu. Nemajući od ĉega da Žvi, on se zaposlio kao najamnik kod gazde koji je drţao kupatilo. Taj posao, meĊutim, nije odgovarao njegovom nastrojenju i ciljevima. Ipak, on je ĉekao ukazanje odozgo, koje je ubrzo i dobio. Kad je bio slobodan od posla i molitve on je razgovarao sa neznabošcima. Za vreme jedne od takvih beseda njega je sluĉajno ĉuo jedan starac pustinjak. On je, sudeći po uzvišenosti tih beseda, pravedno zakljuĉio da sveti Jefrem nije na pravom mestu. Zbog toga je, doĉekavši kraj besede, stupio sa njim u razgovor. Saznavši za njegova podviţniĉka stremljenja, on mu je predloŽo da stupi u neki od okolnih manastira. Sveti Jefrem je odmah pristao.

Udaljivši se u gore, on je našao sve što je njegova duša traŽla. Tamo je bilo mnogo velikih podviţnika koji su sav svoj Žvot provodili u molitvama, pevanju Psalama i slavoslovljenju Boga. Oni nisu imali drugog skloništa, osim pećine. Nisu upotrebljavali ĉak ni uobiĉajenu hranu, nego su se hranili jedino biljkama. Videći sve to, sveti Jefrem je sa svim usrĊem primio takav poredak Žvota, dodajući molitvenim i podviţniĉkim trudovima još i neumorno izuĉavanje Reĉi BoŽje. Ubrzo se njegova duša zbliŽla sa tim ljubiteljima pustinje. Ipak, on se naroĉito sprijateljio sa podviţnikom Julijanom, koji je, kao i on, bio skrušenog duha, i koji je takoĊe voleo da izuĉava Boţanstveno Pismo.

Neprestano se baveći izuĉavanjem Reĉi BoŽje, sveti Jefrem je crpeo umilenje i mudrost. MeĊutim, riznice njegovog poznanja su, najvećim delom, ostajale sakrivene od drugih, ili zbog njegovog smirenja, ili moţda zbog toga što su još uvek bile plod njegovih sopstvenih umnih napora, a ne naroĉitog dara uĉiteljstva, koji ne voli da se sakriva, nego ište da se uĉenje razliva na druge.

Ubrzo mu je taj dar i bio darovan. To je bilo otkriveno onom istom prozorljivom starcu koji ga je izveo iz grada Edese. On je video svetlog anĊela koji je svetom Jefremu u usta stavio neku tajanstvenu knjigu. Od tog vremena je njegova duša, napunjena Žvom vodom poznanja Boga i Boţanskih stvari, poĉela da izliva nezadrŽv potok umilnih pouka. Zagrejane istinskim osećanjem, i izgovorene iz punote srca koje je osvećeno blagodaću BoŽjom, njegove reĉi su bile pune duhovnog pomazanja. U njegovim ustima  su  se ĉudesno raĊali najubedljiviji saveti, dirljiva samoizobliĉenja i izobliĉenja drugih, mudra pravila i saveti. Ĉesto se iznenada njegova poboţna misao sa neoĉekivanim poletom uznosila Bogu sa ispovedanjem slave Njegove bezgraniĉne ljubavi, ili sa molbom  za oproštaj grehova. Primeri i izreke iz Svetog Pisma, iskustva iz podviţniĉkog Žvota, priĉe i poreĊenja iz carstva prirode - sve je bilo spremno i pojavljivalo se samo od sebe u njegovim prostim i neizveštaĉenim besedama.

MeĊutim. nisu samo naravstveno-duhovne i podviţniĉke pouke bile predmet njegovih dela. On se mnogo trudio i na tumaĉenju Svetog Pisma, i još više u izlaganju dogmata. Prvenstveno onih protiv kojih su grešili tadašnji jeretici i jeretici koji su Žveli pre njega.

U takvim trudovima protekao je sav njegov Žvot. I Žvot mu se već pribliŽo kraju kada mu je došla ţelja da vidi egipatske podviţnike, i da poseti velikog kapadokijskog arhipastira, Vasilija Velikoga. Uzevši sa sobom uĉenika koji je umeo da govori grĉki, on je došao do Sredozemnog mora i seo na brod. Molitva i nada na Boga izbavili su i njega i one koji su plovili sa njim od brodoloma. Nitrijska gora ga je primila kao ţeljenog gosta, i pruŽla mu utehu da se vidi sa Pajsijem Velikim (s kojim je razgovarao u toku šest dana), sa Jovanom Kolovom i drugim starcima. Osim Nitrije, on je posetio i druga mesta, naseljena podviţnicima, i svagde je ostavio srdaĉnu uspomenu bogoprosvećenog ĉoveka. Osim toga, i sam je poneo pouĉne pouke o Žvotu i pravilima upokojenih i još Žvih egipatskih podviţnika.

Na povratnom putu iz Egipta sveti Jefrem je odluĉio da poseti Kesariju Kapadokijsku, kako bi video svetog Vasilija Velikog. Njihov prvi susret zbio se u hramu. Sveti Jefrem je ušao u hram u trenutku kada je sveti Vasilije Veliki govorio pouku narodu, i dobio potvrdu o njegovom visokoblagodatnom stanju. I sveti Vasilije Veliki je Duhom Svetim bio obavešten o svetom Jefremu, i pozvao ga sebi u oltar. Posle kraćeg razgovora u oltaru i uzajamnog pozdravljanja, beseda je nastavljena u kući i dotakla se raznih predmeta. Kesarijski svetitelj je hteo da rukopoloŽ svetog Jefrema u ĉin prezvitera. MeĊutim, smireni edeski monah nikako nije hteo da se saglasi da primi ĉin. Sveti Vasilije je uspeo da ga posveti samo u ĉin Ċakona, dok je u ĉin prezvitera rukopoloŽo njegovog uĉenika. Kasnije je sveti Vasilije poslao svoja dva uĉenika u grad Edesu sa namerom da svetog Jefrema postavi za episkopa. MeĊutim, sveti Jefrem je pritvornim ludilom uklonio tu ĉast od sebe, zbog svog smirenja smatrajući se nedostojnim da je primi.

Po povratku u svoju Edesku pustinju, sveti Jefrem je ţeleo da ostatak Žvota provede u  usamljenosti. MeĊutim, promisao BoŽji ga je još jednom pozvao da sluŽ bliţnjim. Žtelji grada su u to vreme stradali od gladi. Sveti Jefrem je svojom silnom reĉju privoleo bogate da olakšaju stradanja siromašnih, uzevši na sebe trud raspodele njihovih priloga. To je bio njegov poslednji podvig za Crkvu. Po povratku iz grada na goru, on se ubrzo razboleo, i, napisavši zaveštenje, mirno usnuo 372. ili 373. godine. Upokojio se na rukama svojih uĉenika i Žtelja Edese koji su ga voleli. Njegovo telo je predano zemlji u

prisustvu  velikog  mnoštva  naroda,  klira  i  pustinjaka.  Posle  nekog  vremena  njegovi netruleţni ostaci su bili preneseni u hram.

U Grĉkom dobrotoljublju nema ništa od svetog Jefrema. Mi smo smatrali da nije pravedno da svoj zbornik lišimo riznica njegovog uĉenja. Zbog toga smo odluĉili da izaberemo ono što je najpouĉnije iz njegovih dela, po sledećim poglavljima:

1.        Podsticaj na pokajanje i graĊenje spasenja.

2.        Saveti o pokajanju.

3.        Opšti nacrt Žvota onih koji su se posvetili ugaĊanju Gospodu i izgraĊivanju svog spasenja.

4.        vrlinama i strastima.

5.        borbi sa osam glavnih strasti.

6.        Opšte pouke o podviţniĉkom Žvotu.

7.        Svemu tome dodajemo, kao neki saţetak svih pouka - 50. slovo, tj. Savete podviţnicima, sa dodatkom istih takvih saveta i iz 55. slova.