PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI
Kratko saopštenje o njemu
Prepodobni Isihije, rodom Jerusalimljanin, u mladim godinama beše slušalac i uĉenik svetog Grigorija Bogoslova. Po konĉini svog velikog nastavnika, on provoĊaše podviţniĉki Žvot u jednoj od palestinskih pustinja, gde je produţavao da izuĉava duh Hrišćanstva ĉas u knjigama, ĉas iz razgovora sa savremenim podviţnicima Palestine, ĉas iz opita sopstvenog Žvota i svojih ispitivanja. 412. godine jerusalimski arhiepiskop je prosvećenog podviţnika posvetio u prezvitera. Od tog vremena, sjedinjujući sa ĉinom prezvitera i zvanje propovednika, on se u istoriji Crkve pojavljuje kao jedan od znamenitih uĉitelja. "Veliki Evtimije, - kako (u Žtiju svetog Evtimija) piše njegov uĉenik Kiril Skitopoljski, - beše veoma utešen što je sveti Juvenalije, patrijarh jerusalimski, došavši
429. godine u njegovu obitelj radi osvećenja hrama, sa sobom poveo i preosvećenog Isihija, prezvitera i uĉitelja Crkve".
Teofan u svom hronografu njegovu konĉinu vezuje za 26. godinu carovanja Teodosija MlaĊeg, što odgovara 432-3. godini. U mesecoslovu imperatora Vasilija njegov spomen se vezuje za 28. mart. Kod nas, kao i na ĉitavom istoku, on se pominje sa svim prepodobnim na Sirnu subotu. U kanonu svetog Teodora Studita na taj dan u 9. pesmi on
se pominje zajedno sa velikim uĉiteljima - Vasilijem Velikim, Grigorijem Bogoslovom, Jovanom Zlatoustim, Atanasijem Velikim, sa Kirilom Jerusalimskim i Kirilom Aleksandrijskim, sa svetim Epifanijem, Grigorijem Niskim. Pored Grigorija Bogoslova, on se imenuje drugim bogoslovom.
Po svojim uĉenim delima, prepodobni Isihije beše dostojni uĉenik svetog Grigorija Bogoslova. Ocenjujući prepodobnog Isihija kao propovednika i tumaĉa Svetog Pisma, Mesecoslov imperatora Vasilija navodi: "On je objasnio ĉitavo Sveto Pismo, izloŽo ga sa jasnošću i pruŽo za opštu korist. Zbog toga je za sve bio veoma znamenit i poštovan".
Podraţavajući Grĉko dobrotoljublje, mi ćemo iz njegovih mnogobrojnih dela u naš zbornik uneti jedino Slovo Teodulu, podeljeno na 200 poglavlja. Ono je veoma korisno za one koji ţele da se naviknu na trezvoumlje, paţnju i ĉuvanje srca. U svojoj Filokaliji, u 198 poglavlju, Fotije ovo slovo imenuje kao "najprigodnije za one koji provode podviţniĉki Žvot radi nasleĊa Carstva nebeskog. Ono je jasno izloţeno i po svemu odgovara onima koji se ne upuštaju u duboka ispitivanja, već sav trud i svu paţnju obraćaju na podvige delatnog Žvota".
(Pri prevoĊenju je grĉki tekst Dobrotoljublja bio dopunjen sa nekoliko mesta iz Patrologiae Graecae, Migne t. 93).