PREPODOBNI ISAAK SIRIN

Kratko saopštenje o njemu

Otadţbina svetog Isaaka beše Ninevija. O njegovim roditeljima se ne zna ništa. U mladosti se, zajedno sa bratom, udaljio od sveta i svega svetskog, stupio u manastir svetog Matije i primio obraz i ĉin monaškog Žvota.

Usavršivši se u toj obitelji u podviţništvu i u dovoljnoj meri napredovavši u vrlinama, on beše ranjen ţeljom za bezmolvijem. Udaljivši se  na veće rastojanje  od opšteŽća, on se nastanio u pustinjsku keliju i poĉeo da provodi potpuno usamljeniĉki Žvot, ni sa kim ne opšteći i imajući pred sobom samo Boga i sebe. Stupivši na upravu pomenutim opšteŽćem, njegov brat ga je mnogo ubeĊivao i molio da ostavi pustinju i da se vrati kod njih. MeĊutim, on je bio toliko vezan za pustinju da se nije saglasio da je ostavi ni na najkraće vreme.

MeĊutim, ono što nije uĉinila molba brata, uĉinilo je Boţanstveno otkrivenje. Ne poslušavši srodnika, sveti Isaak se pokorio Ocu koji ga je odozgo prizvao da upravlja Ninevijskom Crkvom. Stoga on ostavlja pustinju i biva rukopoloţen za episkopa velikog grada Ninevije. Jer, nije trebalo da se svetilnik sakriva ispod sasuda pustinje, već da bude postavljen na svećnjak pastirstva te da daleko razliva svetle zrake svetlozarne vrline. MeĊutim, ni to nije suviše dugo trajalo. Svetitelj je ostavio svoju episkopsku katedru iz sledećeg razloga.

Kod njega u episkopski dvor su došla dva ĉoveka, zajmodavac i duţnik. Jedan je traŽo da mu se odmah vrati dug, a drugi je traŽo da mu se da još izvesno vreme. MeĊutim, zajmodavac je odgovorio: "Ako mi on odmah ne vrati dug, predaću ga sudu". Sveti Isaak mu je primetio: "JevanĊelska zapovest ti nalaţe da uopšte ne traŽš svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokaţeš velikodušnost prema onome koji je obećao da će ti uskoro vratiti dug". Taj grubi ĉovek je, pak, odgovorio: "Ostavi ti sada jevanĊelsku zapovest". I više nije hteo ništa da ĉuje.

Tada je episkop rekao u sebi: "Ako se oni ne povinuju jevanĊelskim zapovestima Gospodnjim, šta bih ja još ovde radio". Osim toga, videći koliko neophodni poslovi oko upravljanja razbijaju bezmolvije i bezmeteţnost na koje je navikao u pustinji, on se reši da ostavi presto i da se vrati u voljeni pustinjski skit.

Ostajući u njemu do smrti, sveti Isaak je izvršio neiskazive podvige u borbi sa demonima i telom, uspevši u vrlini koju iziskuje i delatni i sagledateljni Žvot. On je dostigao duhovno savršenstvo i još u ovom Žvotu se udostojio izuzetne blagodati. U to moţe lako da se uveri onaj ko uzme njegova dela.

Sveti Isaak je pisao mnogo. Sve što je pisao, pisao je iz iskustva. On je najpre na delu prošao sve ono što je kasnije predao zapisu. Onje sopstvenom delatnošću obuĉavao one koje je rukovodio. Tako je on i iz pustinje nastavio da toĉi i neiscrpno izliva ĉistu i oŽvljavajuću struju kojom je obilno napajao duše bratije.

Spisi svetog Isaaka su do nas došli na sirijskom i aravijskom jeziku. Oko polovina je prevedeno na grĉki jezik, a sa grĉkog na ruski, tj. 91 slovo.

Sveti Isaak se u nebeske obitelji preselio krajem VI veka. Njegov spomen se, po mesecoslovu arhiepiskopa Sergija, slavi 28. januara.