DOBROTOLjUBLjE

PREPODOBNI AVA ISAIJA

Kratko svedočanstvo o prepodobnom ocu našem Isaiji, avi Nitrijskom, i njegovim spisima

 

Prepodobni otac naš Isaija Otšelnik živeo je u drugoj polovini četvrtog veka posle Hrista (upokojio se 370), kao savremenik ave Makarija Velikog. Mesto njegovih podviga bio je niži Egipat, pustinja Skit, koja se obično naziva Skit, nedaleko od Aleksandrije, gde su monasi provodili sagledateljni život u dubokom ćutanju. Nije poznato u kom uzrastu je on izabrao borbu monaškog života. Zna se samo da je bio sin siromašnih i skromnih roditelja, kao što se to vidi iz njegovog plača i uvreda koje mu je upućivao njegov učenik Jelisej, koji ga je za vreme svog iskušenja nazvao čovekom niskog porekla.

Prepodobni Isaija je mnoge monahe rukovodio svojim savetima. Oni su mu rado ukazivali savršeno poslušanje. On je bio poznat tadašnjem patrijarhu aleksandrijskom, koji je, braneći prepodobnog od Jelisejevih uvreda, rekao: Neka budu nema lažljiva usta, koja na prepodobnog govore bezakonje, gordost i uvredu (Ps.30,19).

Prepodobni Isaija je bio krajnje smiren, posedujući blagodat dubokog plača. To se vidi iz krotkog odgovora učeniku Jeliseju, koji ga je u vreme iskušenja vređao i grdio, kao i iz njegovih 14 beseda - Delatnost plača, čije pažljivo čitanje može da smekša i skruši čak i kameno srce.

Po običaju otaca koji su bezmolstvovali u Skitu, prepodobni Isaija je imao dva učenika: Petra i Jeliseja. Za prvog je on napisao dušekorisnu besedu (26.), dok o poslednjem u Starečniku postoji dušekorisna priča. Osim ta dva učenika, njegovim savetima i poukama rukovodili su se i mnogi drugi monasi, sa kojima je on vodio razgovore ne samo usmeno, nego i pismeno. Danonoćno se poučavajući u Svetom Pismu i pocrpevši obilne struje duhovne mudrosti iz tog spasonosnog izvora, on je postao pisac mnogih prekrasnih slova, koja obuhvataju razne dušekorisne teme i sačinjavaju čitavu knjigu. Prepodobni Isaija je nazvan Otšelnik zbog ljubavi prema krajnjoj usamljenosti i podvižničkom udaljavanju od svih. Poslednjih godina života nije boravio čak ni sa najbližim učenicima, koji su ga samo povremeno posećivali, što se da videti iz 27. slova. Njegove spise pominju episkop Amon u svom pismu Teofilu, aleksandrijskom patrijarhu, zatim Nikofor monah u svom slovu o čuvanju srca, Varsanufije Veliki, Jovan Damaskin, Grigorije Sinait i Drugi.

Spomen prepodobnog oca Isaije Pravoslavna Crkva vrši u subotu Sirne sedmice. Zbornik beseda ave Isaije, koji je do nas došao, sadrži 29 slova. Međutim, sva je verovatnoća da on ne sadrži sva slova ave Isaije, budući da među izvodima njegovih pouka ima i takvih koje se ne nalaze u poznatim besedama.

Osim ovih beseda, ava je ostavio i pravila za monahe početnike, sačuvana kod ave Venedikta Anijanskog (poč. 9. veka), u njegovom zborniku monaških pravila. Upravo u ovom zbornikuje napomenuto da su ta pravila izvučena iz avinih beseda. Međutim, ona se u besedama ne mogu pronaći. Zbog toga je moguće da su mnoga od njih uzeta ili iz avinih nesačuvanih beseda, ili su bila saopštena raznim licima u različito vreme, a zatim prenošena od usta do usta, sve dok ih neko nije sakupio, i to ne po poretku misli, nego kako su bila sapoštena. Na taj način su ona bila sakupljena. Ona su jednog duha i sadržine sa pravilima Svetog Antonija Velikog. Neka su od reči do reči istovetna. Može se pretpostaviti da je ava Isaija bio najbliži prejemnik učiteljskog dara ave Antonija Velikog, zajedno sa avom Makarijem Velikim.

U Dobrotoljublje je uključen i spis ave Isaije o čuvanju uma u 27 poglavlja. O njima se u predgovoru kaže da su izvučena iz njegovih beseda i da sadrže kratku pouku o tome kako da se odbijaju prilozi pomisli, kako da se sačuva čista savest, kako da se u srcu drži skriveno poučavanje, i kako da se tridelnost duše razumno očuva u potpunom bezmolviju.

U 40. tomu Grčke patrologije, posle beseda, štapman je sličan spis pod naslovom: O podvižništvu i bezmolviju, u 19 poglavlja na grčkom. I ta poglavlja su takođe izvučena iz beseda, što je i navedeno u pomenutom izdanju. Neka od njih su od reči do reči jednaka sa onima koja se nalaze u tekstu Dobrotoljublja.

Međutim, i u broju tih 19 i u broju 27 poglavlja Dobrotoljublja postoje pouke kojih nema u

besedama. To je i bio razlog što smo u sadašnje izdanje stavili oba spisa ave Isaije. Da ne bismo propustili ništa iz avine ostavštine, predlažemo i njegove izreke, kako iz Izreka otaca, tako i iz Azbučnog starečnika, u prevodu sa slovenskog jezika. Svako i sam može da uvidi da među tim izrekama ima dosta takvih koje se nalaze i u besedama.

Na taj način, ovde predlažemo:

Slova ave Isaije,

Pravila za monahe početnike,

Spis iz Dobrotoljublja o čuvanju uma u 27 poglavlja,

Poglavlja o podvižništvu i bezmolviju.