Prekomponovanje nase proslosti sa "Ja sam krivac" u "Ja sam iscelitelj"

Dok sam drzao neku svoju radionicu i govorio o nacinu na koji Zemlja funkcionise, jedna zena je pocela da place kada sam rekao da je tragedija iluzija. Nije mogla da prihvati tu ideju. Kada sam se podesio na njene frekvencije, video sam da su je u prethodnom zivotu ubili nacisti u Ausvicu. Prezivela je neopisive uzase i ostala uverena da Bog dopusta greske i da se neke stvari jednostavno ne prastaju. Tada sam cuo i divnu pricu o ljudima koji su bili inkarnirani kako bi poginuli u eksploziji atomske bombe u Hirosimi i Hitlerovim logorima smrti.

U skladu sa karmickim principima, to su bili ljudi koji su u ranijim zivotima ubijali ili mrcvarili druge ljude. Znamo da je Bog nesposoban da osudjuje, ali su oni sami sebe osudili. "Ako se ponovo vratimo da budemo muceni, mozda cemo poverovati da smo dovoljno kaznjeni i docicemo do toga da podsvesno oprostimo sebi". Ovakva bica su se inkarnirala u gomilama. Bili su ubijani u gasnim komorama, u nuklearnim eksplozijama, zbrisani sa lica Zemlje. Da li ih je ovo zaista ubilo?

Ne, naravno da ne.

Kada mnogo ljudi pogine odjednom, na drugoj strani se odrzi jedan masovni skup. Iznajmi se ogromna dvorana na astralnom planu i duse se okupe da smisle osvetu. Zrtve II svetskog rata su zaboravile da su dobrovoljno izabrale svoju sudbinu, zalili su se i jadali. Stotine hiljada njih se svadjalo u toj dvorani dok neko nije ustao i rekao: "Znam sta cemo! Uradicemo isto sto smo radili milionima godina! Posto smo bili zrtve, vraticemo se kao mucitelji. Hajde da se inkarniramo u Sjedinjenim Americkim Drzavama jer ce oni imati najmocniju armiju koju je svet ikada video. Hajde da se infiltriramo u njihovu vojsku i preuzmemo kontrolu, da zbrisemo svakoga ko nam se ne dopada. Hajde da se obracunamo!"

Ovo je zvucalo logicno jer je to uobicajen nacin na koji karma funkcionise. Tako se oduvek radi. Konacno je neko ustao, prisao mikrofonu i rekao: "Cekajte samo malo! Sta ako se masovno inkarniramo, ali ne budemo militaristi, nego pacifisti? Mozda budemo deca cveca i crtamo nasmejane likove i dugu gde god stignemo i stavljamo cvece u puscane cevi! Mozda ce ovo da pokida matricu koja se ponavlja vec milenijumima i dobijemo sansu da osetimo malo mira." Debata izmedju militarista i pacifista rasplamsavala se sledecih godinu dana. Na kraju se nekoliko njih slozilo da probaju sa tim mirom. "O.K. Idemo dole i odbicemo da se borimo. Verovatno ce nas zastrasivati i manipulisati, tako je to na Zemlji. Odvesce nas u zatvor, a mozemo i da pobegnemo u Kanadu".

Kada se tako mnogo bica u isto vreme inkarniralo, sa dugom i cvecem, trajno su impregnirali telepatski rezervoar svesti mirom.

To je bila garancija da ce mir sigurno pobediti i da u sledecih milion godina nece biti nuklearnih ratova. Nikada pre niko u ljudskoj istoriji nije kao ova bica garantovao da ce prelaz iz Ere Riba u Eru Vodolije biti miran. Nece biti potapanja Lemurije ili Atlantide, sto se obicno desava na prelazu izmedju ta dva doba.

Kada sam ovo ispricao onoj zeni sa radionice, briznula je jos jace u plac. Priznala je da vec mesecima razmislja o samoubistvu. Sada je imala jak osecaj da je sve u redu. Umesto da veruje u tragediju, sada je znala da se inkarnirala kako bi sprecila Treci svetski rat. Prepoznala je sebe kao spasioca. Svi smo mi spasioci.