PREKINITE S LOŠIM NAVIKAMA

Kako prestati sa lošim navikama? Svi mi imamo loše navike. Navike se stalno razvijaju i mnoge su korisne, inače bi stalno morali da učimo nove stvari. Ali, neke naše navike su destruktivne, na primer pušenje. U SAD zakoni su vrlo strogi što se tiče pušenja, inače bi naš život

bio vrlo težak. Čak i predsednik SAD mora da izadje napolje ako hoće da puši, ili da plati 1000 dolara, ali on ne puši.

Vodio sam seminare za odvikavanje od pušenja. Ljudi su očajnički pokušavali da ostave tu lošu naviku. Često mislimo da naše navike nisu tako loše, ali činjenica je da su neke mnogo lošije nego što mislimo. Neki vole da nešto gricnu kasno uveče, a nekad to predje u čitav ponoćni obrok i bude se umorni, imaju mamurluk od hrane. Neki ljudi imaju lošu naviku da jedu slatkiše, i to na kraju svakog obroka, bar nešto slatko, ili malo više slatkog. Moj prijatelj Džon bio je sladokusac. Jednom je izašao iz poslastičarnice sa punom kesom krofni. Bio je tako srećan. Smešio se svojoj kesi sa krofnama i onda ugledao mene. Pomislio je: "Ooo, ne!" Pogledao je u kesu, pa u mene, pa opet u krofne, pa u mene i rekao: "Sigurno  se pitaš šta ću  sa ovim krofnama?" Rekao sam: "Verovatno ćeš ih pojesti, iako znaš da je to loša hrana. To mnogi znaju, a naročito ti! Pogledaj, mast je procurela po kesi, unutra je samo belo brašno, šećer i veštačka aroma." Onda je on uzviknuo: "Ja to ne bih trebao da jedem!", i bacio je kesu u kantu! "Džone, zašto si to uradio?", upitao sam ga. On je kazao: "Zato što je to loše za mene." "Džone da li je to zato što stvarno to misliš ili zato što sam ja ovde? Šta kad ne budem ovde? Da li ćeš ih pojesti? Sve dok stvarno ne budes verovao da je to loše za tebe nećeš se osloboditi krofni. Postaćeš njihov rob."

Ja ne želim da ljudi prestanu sa lošim navikama iz pogrešnih razloga, jer će se vratiti tim navikama. Ono što činite kad nema nikoga oko vas, to ste stvarno vi. Tada govori ono što je unutar vas. Ja želim da imate prave razloge, da znate zaista šta vam te krofne mogu učiniti. Neki ljudi kažu da ishrana nije toliko važna: "Ako se ne drogiram, ne pijem alkohol, nije bitno koliko jedem. Nije bitno ono šta ulazi u telo, nego ono što izlazi." Da li to znači da možete uzeti i kokain i LSD jer nije bitno šta ulazi u telo nego šta izlazi? Ono što ulazi sigurno utiče na ono šta izlazi. Pitajte nekog alkoholičara ili narkomana. Ono što ulazi u telo je jako važno. Ono što danas pojedete, to sutra govori i živi kroz vas.

U SAD odrasta generacija bez kontrole, neuravnotežena, sa epidemijom suicida (samoubistava). Ljudi vrše lagano samoubistvo drogom i alkoholom. Nema dovoljno zatvora, a ni policajaca za sve takve. Medjutim, ni to nije rešenje. Rešenje je vratiti ih u ravnotežu. Kako? Stručnjaci kao Dr. Bernard (član Udruženja za sprečavanje bolesti na Univerzitetu Džordž Vašington) sa timom od 3000 lekara proučili su sve mogućnosti i shvatili da smo neuravnoteženi zbog loše ishrane. I oni su napravili jednu mapu. Najčešće je najbolji plan najjednostavniji. Ono što se dešava za stolom vrlo snažno utiče na naše izbore. Istraživanja na životinjama potvrdjuju ovo. Imam dve vrlo stručne studije koje pokazuju ovo:

Labaratorijskim pacovima je bilo ponudjeno da piju čistu vodu, a takodje im je bila ponudjena voda sa 10% alkohola. Nijedan pacov nije hteo da pije alkohol. Životinje znaju da je alkohol otrov. Čovek je jedino živo biće koje pije alkohol i tada postaje luda životinja. Dali su pacovima umesto njihove normalne ishrane tipično tinejdzersku hranu (hot-dog, pita od jabuka, ukiseljeno povrće, spageti, ćufte, čokoladne torte, slatkiši, kolači) na malim pločicama. Ova hrana ima mali procenat hranljivih sastojaka, a veliki procenat stimulativnih sastojaka kao što su jaki začini, meso, dok mleko i šećer zajedno prave alkohol. Pacovi su to jeli. Ubrzo su svi pacovi počeli da piju alkohol. Ispali su iz ravnoteže. I mi ljudi, kada nismo u ravnoteži, donosimo loše odluke, postajemo destruktivni.

Posle nekog vremena uklonjena im je takva ishrana, i vraćena normalna, uravnotežena ishrana. Vrlo brzo, oko 80% pacova počelo je ponovo da pije samo vodu, a 20% je uginulo od ciroze jetre koja je posledica alkoholizma! Rezultati u vezi sa ljudima su još gori, jer nama niko ne

oduzima kafu, čokoladu, slatkiše, meso, jake začine i iritirajuću hranu. Mi to stalno jedemo, postajemo prestimulisani i agresivni. Roditelji se svadjaju sa decom: "Otkud odjednom da uzimaš droge? Zašto pijes alkohol?" A dete kaže: "Ti si razlog mama. Naučila si me da živim puneći me stimulansima."

Kada tinejdžeri postanu agresivni, seksualno aktivni i počnu da koriste droge, potrebno je prstom pokazati krivca: "Mama u kuhinji!" Nije sva krivica u kuhinji, ali ovih 3000 lekara tvrdi da ishrana utiče na ponašanje. Ako u sazrevanju živite na malo hranljivih sastojaka a na puno stimulansa, skoro je nemoguće kada ostarite da se oduprete stimulansima, bilo putem seksa, droge ili alkohola. Čelo telo ce jedva čekati da bude stimulisano sve jačim stimulansima, jačim od čokolade i mesa, i tada ne shvatamo zašto ne možemo da se zaustavimo. Zašto ne možemo da kontrolišemo naš seksualni nagon? Zašto ne možemo da ostavimo drogu, alkohol i cigarete? To je mnogima jako teško da ostave.

Medjutim, mi znamo šta je ono što možemo da jedemo. To je jako važno, zar ne? To je hrana sa vrlo malo stimulansa, a dosta hranljivih sastojaka - suprotno onome što postoji u prodavnicama. Zato je skoro nemoguće da mladi budu uravnoteženi, jer su naučeni da budu van ravnoteže. U zatvorima i domovima za maloletne delikvente prvo razgovaram sa kuvarom. Niko to ne može da shvati. Ne razgovaram ni sa upravnikom, ni psihologom, nego prvo razgovaram sa kuvarom, i tvrdim da će se za 30 dana dogoditi promena u ovoj ustanovi. Na žalost, kuvar je debeo stari čovek i često neće da promeni ni jedan recept koji je naučio još u vojsci (puno masnoće, puno mesa). Za neku hranu u vojsci postoje posebni nadimci. To sigurno nije uravnotežena hrana koja nam je potrebna.

Pomoći ljudima je zato težak zadatak. Mnogo ljudi ne veruju ovim studijama. Zato mladi gomilaju sve više loših navika. I sa suzama govore: "Ne mogu da prestanem. Pokušavao sam na sve načine i nisam uspeo." Ja im govorim o jednostavnim promenama: "Prestanite da slušate tu muziku bar mesec dana, vežbajte, jedite jednostavnu hranu (voće, povrće i žitarice)." I za mesec oni se osećaju drugacije, i mentalno i fizički. Mnogi se tome smeju, osim onih koji su probali. Oni znaju da je to za njih bio korak u pravom s meru. To nije potpun odgovor, ali je veliki korak unapred. Zato je važno da čovek proučava šta je zdravo, i mi danas tačno znamo šta se dešava kada nešto jedemo.

Jedan mladić je u SAD na rodjendanskoj proslavi jeo sladoled i tortu. To je mleko i šećer koji u telu stvaraju butil-alkohol. Kada se mladić vraćao kući kolima, policajac ga je zaustavio zbog čudne vožnje i dao mu balon za alko-test. Test je pokazao da u njegovoj krvi ima alkohola, i policajac ga je uhapsio. Taj mladić je bio hrišćanin koji nikada u životu nije pio alkohol. Mleko i šećer nas ne naprave pijanim kao alkohol, ali se u želudcu stvara loš stimulativni alkohol zbog kojeg alko-test može da bude pozitivan. Nećete pasti, niti će vam se spetljati jezik, ali će vas alkohol stimulisati.

Roditelji ovog mladića su  doveli advokata i lekara na sud, jer mladić nikada nije pio alkohol. Doktor koji je poznavao novu literaturu doneo je sladoled i kolač. Pre nego što su ih pojeli, alko-test je bio negativan. Kada su pojeli mleko i šećer, kratko posle toga, alko-test je bio pozitivan. Sudija je bio šokiran. Taj slučaj je zabeležen u SAD kao dokaz da mleko i šećer u telu grade alkohol. Vrlo malo hranljivih  sastojaka, a puno  stimulirajućih. Onda se pitamo  zašto nemamo kontrolu nad sobom. Razmislite o ovome. Možda imate agresivne misli ili namere. Vi ih ne izvršavate, ali stanje u kome se nalazite nije dobro. Jedina razlika je što se još nije pružila zgodna

prilika da to učinite. Krivica je ista. Zato nije dobro da imamo ni takve misli, jer ćemo u odredjenim okolnostima popustiti.