Predstave i pojave u Nebu

169.  čovek koji misli samo po prirodnoj svetlosti, nije kadar da shvati da u Nebu ima bilo šta slićno onome što postoji na svetu; a to je stoga što je prethodno mislio, i ućvrstio se u toj misli, da su Anđeli samo umovi, i da su umovi samo vazdušni dahovi, koji nemaju ćula kao ljudi, da nemaju oćiju, a ako nema oćiju, ne mogu ni postojati predmeti koji se gledaju; međutim, Anđeli imaju sva ćula kao i ljudi, i to daleko oštrija; a svetlost pomoću koje Anđeli vide daleko je svetlija od svetlosti pomoću koje vidi ćovek. Da su Anđeli u stvari ljudi u najpotpunijem obliku, i da imaju svako ćulo, može se videti napred (br. 73-77); a i da je svetlost u Nebu daleko blistavija nego svetlost na svetu. (br. 126-132).

170.  Priroda Predmeta koje Anđeli vide u Nebu ne može se opisati u malo reći. Uglavnom, oni su kao predmeti na Zemlji, ali po obliku su daleko savršeniji, i brojniji su. Da takve stvari postoje u Nebesima oćigledno je iz onog što su videli proroci, kao Jezekilj koji je video novi hram i novu zemlju (opisano u glavama XL do XLVIII), Danilo (od glave VII do XII), Jovan (od prve do poslednje glave Otkrovenja), kao i drugi; a takođe kako u povesnom, tako i u proroćkom delu Reći. Oni su ove stvari videli kad im Nebo beše otvoreno, a Nebo je otvoreno kad je unutarnji vid, vid ćovekovog duha, otvoren. Jer ono što je u Nebu ne može se videti oćima ćovekovog tela, nego samo oćima ćovekovog duha; i kad se to svidi Gospodu, ove se otvaraju, i tad se ćovek odvaja od prirode svetlosti u kojoj je po telesnim ćulima, podižući se u duhovnu Svetlost u kojoj je po svom duhu. U toj svetlosti i ja videh stvari u Nebu.

171.  Ali iako su stvari koje se vide u Nebu uglavnom slićne onima na Zemlji, po suštini su drugaćije; jer stvari u Nebu vode poreklo od Sunca nebeskog, a one na zemlji od Sunca svetskog. Stvari koje proistiću od Sunca nebeskog zovu se duhovne; a one koje proistiću od Sunca svetskog zovu se prirodne.

172.  Stvari u Nebu ne nastaju na isti naćin kao stvari na Zemlji. Sve stvari nebeske proizlaze od Gospoda, u saobraznosti sa unutarnjim stanjima Anđela. Jer Anđeli imaju i Unutarnje i Spoljašnje.38 Sve ono što je u njihovom Unutarnjem odnosi se na ljubav i veru, odnosno na volju i um, pošto su volja i um njihovi prijemnici;39 s druge strane, njihovo Spoljašnje saobrazno je s njihovim Unutarnjim. Da su spoljašnje stvari saobrazne sa unutarnjim, može se videti gore (br. 87-115). Ovo se jasnije može sagledati povežemo li ga s onim što ranije beše rećeno o toplini i svetlosti Neba, da je, naime, Anđelima toplo onoliko koliko su u svojoj ljubavi, a da im je svetlo onoliko koliko su u svojoj mudrosti (br. 128-134). Ovo isto važi i za sve ostale stvari koje se pokazuju ćulima AnđelŠ.

173.  Kada mi beše dozvoljeno da budem u društvu Anđela, stvari su mi izgledale upravo onako kao i stvari na svetu;  i to u toj meri da mi se ćinilo da sam na svetu, u nekom kraljevskom dvorcu. Upravo tako razgovarao sam s Anđelima, kao ćovek sa ćovekom.

174.  Pošto su sve stvari saobrazne unutarnjim stvarima i tako ih predstavljaju, one se zovu Predstave; a pošto se razlikuju u skladu s unutarnjim stanjima, one se zovu i Pojave. No i pored toga, stvari koje se pojavljuju pred oćima Anđela i koje njihova ćula opažaju, pokazuju se njegovim oćima i ćulima isto onako potpuno žive, kao zemaljske stvari ćoveku, i to mnogo jasnije, izdvojenije i opažajnije. Pojave iz ovog izvora zovu se u Nebu stvarne pojave, jer imaju stvarno postojanje. A ima i pojava koje nisu stvarne, a to su stvari koje postaju vidljive, ali su nesaobrazne unutarnjim stanjima ili stvarima. O ovima će biti reći docnije.

38   “Unutarnje” i “Spoljašnje” u Anđela saobrazno je uglavnom onome što se u verskoj literaturi podrazumeva pod “unutarnjim” i “spoljašnjim” ćovekom, s tim da je neslaganje ovih mogućno u ljudi a nemogućnou Anđela.

39   “Prijemnik” ili “receptor” naziva se i “sasud”.

postajao tamniji, a Sunce slabije svetlelo, dok najzad nije poprimilo sjajeće belilo; i rećeno mi beše da tako izgleda Sunce onima koji su u trećem stanju. Posle toga, to sjajeće belilo izgledalo je kao da se pomera ka Mesecu na Nebu,   i da se tako pripaja njegovoj svetlosti; kao posledica toga Mesec je sjao jakom svetlošću; i tada mi je rećeno da je takvo ćetvrto stanje onih u Nebeskom Carstvu, a prvo stanje onih u Duhovnom Carstvu, i da se u oba Carstva stanja menjaju na ovakav naćin; ali ne u celom Carstvu odjednom, nego u jednom Društvu za drugim. Štaviše, rećeno mi je da ove promene nisu utvrđene, nego dolaze pre ili posle bez njihovog znanja. Dodali su i to, da se Sunce u sebi samom ne menja i ne pomera; da ono svoj izgled poprima prema njihovim uzastopnim promenama stanja, pošto Gospod svakome izgleda prema stanju dotićnoga, znaći blešte- ći kad je neko u silnoj ljubavi, a manje bleštećii konaćno sjajeći belinom kad se ljubav smanji; a kakvoća svaćijeg stanja beše predstavljena tamnim pojasem koji je  na Suncu izazivao ove prividne promene u sjaju i svetlu.

160.  Kada su Anđeli u poslednjem od ovih stanja, a to je kada su u svome vlastitom, poćinju da bivaju tužni. Razgovarao sam sa njima kad behu u tom stanju i videh njihovu tugu; no rekoše mi da se nadaju da će se ubrzo vratiti u prvobitno stanje, time opet u Nebo; jer za njih, biti u Nebu, to je biti odvraćen od onoga što je njihova sopstvenost.

161.  I u Paklovima postoje promene stanja, ali to će biti opisano docnije, kad se bude govorilo o Paklu.