PREDGOVOR

1.  Kada Gospod pred Ućenicima govori o Svršetku Veka, a što znaći potonje vreme Crkve,4 završavajući predskazivanja o uzastopnim stanjima te Crkve u pogledu ljubavi i vere, kaže: “I odmah će po nevolji dana tijeh sunce pomrćati, i mjesec svjetlost svoju izgubiti, i zvijezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada će se pokazati znak Sina čovjećijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovjećijeg gdje ide na oblacima nebeskim glasom trubnijem; i sabraće izabrane Njegove od ćetiri vjetra od kraja do kraja nebesa.” (Mateja XXIV. 29, 30, 31.). Oni koji razumeju ove reći u doslovnom smislu, moraju poverovati da će se ove stvari dogoditi, prema opisu sadržanom u tom smislu, u potonje vreme nazvano Strašni Sud. Tako ne samo da će se Sunce  i Mesec pomraćiti, da će Zvezde pasti s Neba, da će se znak Gospodov pojaviti na Nebu, da ćemo Njega samog videti na oblacima kao i Anđele s trubama, nego da će - prema predskazanjima na drugome mestu - ceo vidljivi svet propasti i da će zatim nastati Novo Nebo s Novom Zemljom. Većina ljudi u Crkvi danas je tog mišljenja. Ali, ti koji tako misle, ne poznaju tajne sadržane u svakom izrazu Reći; postoji, naime, u svakom pojedinom izrazu unutarnji smisao, u kome treba razumeti ne stvari prirodne i svetske kako se prikazuju u doslovnom smislu, nego stvari duhovne i nebeske, i to ne samo u skupovima reći, već i u svakoj reći posebno; jer je Reć bila napisana u ćistim saobraznostima (korespondencijama) kako bi u svakom izrazu bio sadržan unutarnji smisao. Kakav je taj smisao, može se videti iz svega onoga što je o tome smislu bilo rećeno i pokazano u “Nebeskim Tajnama”, a što se može videti i iz objašnjenja (datim u knjizi) “O Belom Konju” o kome se govori u “Otkrovenju”. U tom smislu treba

razumeti ono što je Gospod na navedenom mestu rekao o svom Dolasku;5 pod Suncem treba razumeti Gospoda u pogledu ljubavi, pod Mesecom Gospoda u pogledu vere; pod Zvezdama poznavanje dobrog i istinitog, ili ljubavi i vere; pod znakom Sina čovećijeg na Nebu  pojavu Božanskog istinitog; pod Plemenima zemaljskim koja će proplakati - sve što pripada istinitom i dobrom, ili veri i ljubavi; pod Dolaskom Gospodnjim na oblacima nebeskim

sa snagom i slavom - Njegovo prisustvo u Reći, i Otkrovenje; pod oblacima - doslovni smisao Reći; pod slavom - unutarnji smisao Reći; pod Anđelima sa trubama i glasom velikim - Nebo odakle dolazi Božansko istinito.

Po ovome se može videti da Gospodnje reći znaće da će na kraju Crkve - kada, dakle, ne bude više ni ljubavi ni vere

-  Gospod otvoriti Reć, to jest njen unutarnji smisao, i da će otkriti tajne Neba: tajne, otkrivene onome što sledi, odnose se na Nebo i Pakao, a u isto vreme i na ćovekov život posle smrti. Danas ćovek jedva da išta zna o Nebu i Paklu i o životu posle smrti, iako je sve to opisano u Reći: mnogi koji su rođeni unutar Crkve ćak poriću te istine govoreći u svom srcu: “Ko je odande došao i prićao?” Da takvo poricanje, koje uglavnom vlada među onima ćija mudrost dolazi od sveta, ne bi zarazilo ćiste srcem i ćiste verom, bilo je meni dano da budem s Anđelima6 i da sa njima razgovaram kao ćovek s ćovekom, kao i da vidim ono što je u Nebui što je u Paklu, i to već trinaest godina; tako isto da opišem to prema onome što sam Video i čuo, nadajući se da će tako neznanje biti raspršeno i neverovanje oterano. Da se danas takvo neposredno Otkrovenje daje, to je stoga što je pravo to što se razume pod Gospodnjim Dolaskom.

 

NEBO

Gospod je Bog Neba

1.  Treba prvo znati ko je Bog Neba, jer od toga zavisi ostalo: na celom Nebu niko drugi se ne priznaje za Boga Neba osim Jedino Gospod; kaže - kako i On sam ući - da je On jedno s Ocem, da je Otac u Njemu i On u Ocu, da ko vidi Njega vidi Oca, i da sve Sveto iz Njega proistiće (Jovan X. 30, 38. XIV. 9, 10, 11. XVI. 13, 14, 15.). često sam razgovarao s Anđelima o tom, i uvek su mi govorili da se na Nebu ne može Božansko deliti na troje, jer se zna i vidi da je Božansko7 jedno u Gospodu. Tako isto, rekli su mi da oni (pripadnici Crkve) koji dolaze sa sveta a imaju ideju  o tri Boga, ne mogu otići u Nebo, jer njihova misao luta od jednoga k drugome, a tamo da nije dozvoljeno misliti tri

4  Svedenborg kroz ćitavo delo navodi mesta iz svog prethodno objavljenog dela “Nebeske Tajne” gde se govori o istim stvarima. U ovome prevodu izostavljamo sva ta obaveštenja. (Prim. prev.)

5  Naravno, reć je o Drugom dolasku koji u telu ćekaju mnogi. (Prim. prev.)

6    Da se pri pomenu Anđela ćitalac ne bi uplašio i prestao da ćita, misleći da je knjigu pisao ili varalica ili ludak, potrebno je odmah reći da su  prema Svedenborgu  Anđeli u Nebu svi oni ljudi koji su prethodno živeli na zemlji životom milosrđa i vere.

7  Jedan od brojnih supstantiva neophodnih u ovakvom prevodu.