Cetrnaesto poglavlje

PRAZNINA I OBLIK

Klasicni, mehanicistitki pogled  na svet zasnivao  se na predstavi o C:vrstim, neungtivim C:esticama koje se krecu u praznom prostoru. Savremena fizika donela je korenitu promenu ove predstave.  To je  doevelo ne samo do jednog potpuno novog shvatanja .testica", vee je iz korena izmenilo  i klasiC:ni  pojam praznog  prostora.  Ta se izmena odigrala u takozvanim teorijama polja. Otpo­ C:ela je Ajn tajnovom idejom o povezivanju gravitaci­ onog polja sa geometrijom prostora, a postala je jo izrazitija kada su se kvantna teorija i teorija relativiteta udrutile da bi  opisale  polja  sila kod  subatomskih  testi­ ca. U tim ..kvantnim teorijama polja", razlikovanje iz­ medu testica i prostora koji ih okrutuje gubi svoju prvobitnu o trinu i prazni prostor se priznaje za dinami­ C:nu velitinu  od prvorazrednog znataja.

Pojam polja uveli su u devetnaestom veku Faradej i Maksvel svojim opisom sila koje postoje izmedu naelek­ trisanja i protoka struje. Elektritno polje je jedno stanje koje vlada u prostoru  oko nekog naelektrisanog tela i koje ce delovati silom na bilo kolje drugo naelektrisanje u tom prostoru. Prema tome, elektritna polja potiC:u od naelektrisanih  tela  i utitu  samo na  naelektrisana  tela. Naelektrisanja koja se krecu, tj. protok struje stvara ma­ negtno polje i magnetne sile koje iz njega proisticu utitu na druga pokretna naelektrisanja. U klasiC:noj elektrodi­ namici koju su stvorili Faradej i Maksvel, polja su pri­ marni fizitki entiteti koji se mogu izuC:avati bez ikakvog pozivanja  na  materijalna  tela.  Vibrirajuca  elektritna  i magnetna polja mogu se prostirati kroz prostor u obliku radio talasa, svetlosnih talasa iii drugih vrsta elektroma­ gnetnih zratenja.

Teorija relativiteta utinila je strukturu elektrodina­ mike mnogo elegantnijom time  to je ujedinila i pojmo-

PARALELE                                           Praznina  ioblik

ve naelektrisanja i strujnog toka i elektritnog i magne­ tnog polja. Kako je svo kretanje relativno, svako naelek­ trisanje se mote pojaviti i kao strujni tok - u referen­ tnom okviru u kojem se krece u odnosu na posmatraca i, shodno tome, njegovo elektricno polje mote se pojaviti i kao magnetno polje. U relativistickoj formulaciji elek­ trodinamike, ova dva polja su, prema tome, ujedinjena u jedno jedinstveno elektromagnetno polje.

Pojam polja dovodi se u vezu ne samo sa elektro­ magnetnom silom, vee i sa drugom znacajnom silom makro-sveta, sa silom gravitacije. Sva masivna tela stvaraju gravitaciono polje i ono deluje na sva masivna tela. Sile koje se tu javljaju su uvek sile privlacenja, za razliku od elektromagnetnih polja koja uticu  iskljuCivo na naelektrisana tela, i cije su sile i privlacne i odbijaju­ ce. Gravitacionom  polju odgovara opsta teorija relativi­ teta i u toj je teoriji uticaj masivnog tela na prostor koji ga okrutuje mnogo dalekosezniji od analognog uticaja naelektrisanog tela u elektrodinamici. I ovde je prostor oko objekta ..uslovljen" na takav naCin dace drugi obje­ kat osetiti silu, ali ovaj put to uslovljavanje utice i na geometriju pa tako i na samu srukturu prostora.

-              Materija i prazni prostor - punoea  i praznina  - bili su dva sustinski razliCita pojma na kojima se zasnivao Demokritov i Njutnov atomizam. U opstoj teoriji relati­ viteta, ta se dva pojma vise ne mogu razdvajati. Gdegod postoji neko masivno telo, tamo ce biti i  gravitaciono polje i to ce se polje manifestovati kao zakrivljenost prostora oko tog tela. Medutim, ne smemo misliti da po­ lje ispunjava prostor i ,.zakrivljuje" ga. To dvoje  ne mogu se razlikovati; polje jeste zakrivljeni prostor! U opstoj teoriji  relativiteta,  gravitaciono  polje  i struktura iii geometrija prostora su identicni. U Ajnstajnovim je­ dnacinama polja to dvoje su predstavljeni istom mate­ matickom velicinom. U  Ajnstajnovoj  teoriji,  prema tome,  materija  se ne mote odvojiti od svog sopstvenog

gravitacionog polja, a gravitaciono polje se ne mote odvojiti od zakrivljenog prostora. Materija i prostor se, prema tome, sagledavaju kao nerazdvojivi imeduzavisni delovi jedne jedinstvene celine.

Materijalni objekti ne samo da odreduju strukturu okolnog prostora, vee i sami na jedan sustinski nacin trpe uticaj okoline. Prema fizicaru i filozofu Ernestu Mahu, (Mach) inercija nekog materijalnog objekta - ot­ por koji on pruza ubrzavanju - ne predstavlja neko unu­ trasnje svojstvo same materije, vee je mera njegove inte­ rakcije sa ostatkom univerzuma. Po Mahovom shvata­ nju, materija poseduje inerciju jedino stoga sto u univer­ zumu postoji jos materije. Kada neko telo rotira, njego­ va inercija proizvodi centrifugalne sile koje se koriste u centrifugi masine za pranje rublja da bi iz mokrog rublja

iscedile vodu,  ali se te site pojavljuju jedino  zato sto to

telo rotira  ..u  odnosu  na nepomicne  zvezde"  kako kate

Mah. Kada bi te nepomicne zvezde odjednom iscezle, s njima bi iScezla i inercija i centrifugalne site rotiraju eg tela.

Ova koncepcija inercije, koja  je  postala  poznata pod imenom Mahov princip, izvrsila je dubok uticaj na Alberta Ajnstajna kao onaj prvobitni podstrek za kon­ struisanje opste teorije relativiteta. Usled prilicne mate­ maticke kompleksnosti Ajnstajnove teorije, fizicari jos uvek nisu uspeli da se sloze da li ona zaista sadrzi u sebi Mahov princip iii ne. VeCina fizicara, medutim,  veruje da bi ga, na ovaj iii onaj naCin, trebalo uvesti u jednu kompletnu  teoriju  gravitacije.

Na taj nacin nam savremena fizika jos jedanput po­ kazuje - ovaj put na makroskopskom nivou - da materi­ jalni objekti nisu posebni entiteti, vee su naraskidivo po­ vezani sa svojom okolinom; da  se  njihova  svojstva mogu shvatiti jedino preko njihove interakcije sa ostat­ kom sveta. Prema Mahovom principu, ta interakcija se prosiruje na ceo univerzum,  na udaljene zvezde i galak-

246         247

PARALELE                           Praznina  i oblik

sije. SuStinsko jedinstvo kosmosa manifestuje se, prema tome, ne samo u svetu sasvim malog, vee iu svetu ve­ oma velikog, Sto predstavlja tinjenicu koja se sve viSe priznaje u savremenoj astrofizici i kosmologiji. Po reci­ ma astronoma Freda Hojla (Fred Hoyle),

Savremeni razvojni tokovi u kosmologiji sve izriCi­ tije nagoveStavaju da svakodnevni uslovi ne bi mo­ gli da opstanu da nema udaljenih delova univerzu­ ma, da bi sve naSe ideje o prostoru i geometriji u potpunosti prestale da vaze ukoliko bi iStezli uda­ ljeni delovi univerzuma. NaSe svakodnevno iskus­ tvo tak i sve do najsitnijih pojedinosti izgleda da je do te mere integrisano u univerzum velikih razme­ ra, da je praktitno nemoguce pojmiti to dvoje odvojeno jedno od drugog1

Ono Sto je upadljiva novina u kvantnoj elektrodina­ mici proistice iz kombinacije dva pojma; elektromagne­ tnog polja i fotona kao testicnih manifestacija elektro­ magnetnih talasa. Kako su fotoni takode i elektromagne- tni talasi, a poSto ti talasi predstavljaju vibrirajuea polja, to fotoni moraju biti manifestacije elektromagnetnih po­ lja. Odatle pojam •kvantnog polja", to jest, polja koje more uzeti oblik kvanata iii restica. To je zaista jedan potpuno nov pojam ciji je obim proSiren da bi opisao sve subatomske  testice  i  njihove  interakcije,  tako  da.

svaki tip cestice odgovara nekom drugom polju. U tim•.

.kvantnim teorijama  polja",  potpuno je  prevaziden  kla-      1

sicni kontrast  izmedu  cvrstih  restica  i prostora  koji  ih      •

okruzuje. Kvantno polje sagledava se kao fundamentalni fizicki entitet; jedan kontinuirani medijum koji je prisu- tan svugde u prostoru. Cestice su tek lokalna zguSnjava-

I

Jedinstvo i medupovezanost nekog materijalnog objekta sa njegovom okolinom, koja se u makroskop­

skim razmerama  ispoljava u opStoj teoriji relativiteta,

javlja se u joS upadljivijem obliku na subatomskom ni­ vou. Tu se ideje klasicne teorije polja kombinuju sa ide­

jama kvantne teorije da bi opisale interakcije izmedu su­

batomskih cestica. Takva kombinacija joS uvek nije os­ tvarena za gravitacionu interakciju zbog slorenosti ma­

tematicke forme AjnStajnove teorije gravitacije; ali dru­ ga klasicna teorija polja, elektrodinamika, sjedinjena je

sa kvantnom teorijom u takozvanu "kvantnu elektrodi­ namiku" koja opisuje sve elektromagnetne interakcije izmedu subatomskih testica. Ta teorija u sebi sadrzi i kvantnu teoriju i  teoriju relativiteta. Ona predstavlja prvi i joS uvek najuspeSniji .kvantno-relativisticki" mo­ del savremene fizike.

1 F.Hoyle,  Frontiers  of Astronomy  (Heinemann,  London, 1970), str. 304.

nja tog polja; koncentracije energije koje nastaju i nesta- ju, gubeci na taj natin svoj individualni karakter i rasta­

pajuCi se u polju  koje lezi u njihovoj osnovi. Po retima Alberta AjnStajna:

Moremo prema tome smatrati da je materija sati- . ; njena od onih oblasti prostora u kojima je polje izu- : ; zetno intenzivno... Nema u ovoj novoj vrsti ftzike { mesta i za polje iza materiju, jer polje predstavlja      

jedinu stvarnost2 •                                                                J

Poimanje fizickih stvari i pojava kao prolaznih ma- nifestacija jednog fundamentalnog entiteta koji lezi u njihovoj osnovi ne predstavlja samo osnovni element kvantne teorije polja, vee je takode i suStinski element istoenjatkog pogleda na svet. Kao i AjnStajn, i istoe­ njatki mistici smatraju taj entitet koji lezi u osnovi sve-

2 Citirano u knjizi: M. Capek, The Philosophical impact of Contemporary Physics (D.Van Nostrand, Prinston, Nju Dterzi, 1961), str. 319.

248         249

PARALELE                                           Praznina i oblik

ga jedinom stvarno eu: sve njegove pojavne manifesta­ cije smatraju se prolaznim i iluzornim. Ova stvarnost istoenja kog mistika ne mote se poistovetiti sa fizi are­ vim kvantnim poljem, jer se smatra da ona predstavlja su tinu svih pojava ovog sveta i da je stoga izvan bilo

_kakvih  pojmova  i  ideja.  Kvantno  polje  s druge  strane,

i predstavlja jedan jasno odredeni pojam koji obja njava

. -.Sarno neke fizicke pojave. No, bez obzira nato, intuicija_.

koja stoji u pozadini fizi arevog tumacenja subatomskog sveta, u terminima kvantnog polja, nalazi blisku parale­

lu u intuiciji istoenja kog mistika koji svoje iskustvo tu­ ma i preko jedne krajnje stvarnosti na kojoj se sve za­ sniva. Nakon sto se pojavio pojam polja, fizicari poku­

savaju  da  ujedine  razlicita  polja  u jedno  jedino  funda­

mentalno polje koje bi obuhvatilo sve  fizicke  pojave. Sam je Ajnstajn proveo poslednje godine svog .tivota tragajuei za jednim takvim ujedinjenim  poljem.  Mazda se  hinduski  brahman,  kao  i  budisti ka   dharmakaja   i

taoisticki tao, mogu shvatiti kao ono krajnje ujedinjeno polje iz kojeg izviru ne samo fizi ke, vee i sve ostale pojave.

Po istocnjackom shvatanju, stvarnost koja lezi u osnovi svih pojava je izvan svih oblika i opire se svim opisima i odredenjima. Zato se za nju obicno kate da je bez oblika, prazna, da je ngtavilo. Ali tu prazninu ne treba shvatiti tek kao puko nepostojanje. Ona, sasvim obratno, predstavlja sustinu svih oblika i izvor svog zi­ vota. Tako upanisade kazu,

Brahman je zivot. Brahman je radost. Brahman je NiStavilo ...

Gle, zaista, radost isto je sto i Nistavilo. Zaista, N ista vu ilo isto je sto i radost3.

3 Chandogya Upanishad, 4.10.4.

Budisti izrazavaju istu ovu ideju kada krajnju stvar­ nost nazivaju sunjata - ..Praznost",  iii  ..Nistavilo"  - i kad tvrde da je ona zivo NiStavilo koje rada sve oblike pojavnog sveta. Taoisti pripisuju tao-u  slicnu  beskona­ cnu  i beskrajnu  kreativnost  i opet ga nazivaju praznim.

• Tao Nebesa  je  prazan  i bez  oblika •  kate  Kuan-ce 4,  a

Lao Ce koristi  nekoliko metafora  da bi prikazao tu pra­

znost. On tao obicno uporeduje sa praznom dolinom iii

sa posudom koja je vecno prazna  i zato je  u stanju da u

sebi sadrzi beskonacno mnogo stvari.                              -....

Uprkos tome sto koriste izraze kao sto su prazno i          . nistavilo,  istoenja ki mudarci jasno stavljaju do znanja

da, kada govore o brahmanu, sunjati iii tao-u, nemaju u

vidu obicnu prazninu, vee sasvim obrnuto, jedno Nista­ vilo koje poseduje neograniceni kreativni  potencijal. Prema tome, Nistavilo istoenjackih mistika lako se moze uporediti  sa kvantnim  poljem  u subatomskoj fizici. Kao

i kvantno polje, ono rada beskrajnu raznolikost oblika

koje odrzava u zivotu i na kraju ponovo upija u sebe.  j

Kako kazu upanisade,                                                     -=--

Smireno, stujemo ga

Kao ono iz cega potekosmo

Kao ono u cemu cemo se rastvoriti, Kao ono sto diSemo5

Pojavne manifestacije misti nog Nistavila, nisu, kao ni subatomske cestice, staticne i postojane, vee di­ namicne i prolazne, nastajuCi i nestajuci u jednom ne-

4 Kuan-tzu, prevod W.A. Rickett (Hong Kong University Press, 1965) XIII, 36: jedno vrlo veliko socio-filozofsko delo, koje se po tradiciji pripisuje pozna tom drfavniku Kuan <::ungu iz sedmog veka pre n.e. ali radi se najverovatnije o delu viSe autora koje je sa­ kupljeno negde oko treceg veka pre n.e. ikoje odrafava razlitite fi­ lozofske §kole.

5 Chandogya Upanishad, 3.14.1.

250         251

PARALELE                           Praznina i oblik

prekidnom plesu kretanja  i energije. Poput subatomskog sveta  fizike,  pojavni  svet  istocnja kog  mistika  je  svet samsare - neprekidnog radanja i umiranja. BuduCi pro­ lazne manifestacije  NiStavila,  stvari ovog sveta ne pose­ duju nikakav  fundamentalni  identitet. To je  narocito na­ gla eno  u  budisti koj   filozofiji  koja  odri e  postojanje bilo  kakvoj  materijalnoj  supstanci  i smatra,  osim  toga, da  ideja  o postojanom  ..sopstvu",  koje prolazi  kroz je­ dan  niz  iskustava,  predstavlja  iluziju.  Budisti  su   esto poredili ovu iluziju materijalne supstance i pojedinacnog sopstva sa pojavom vodenog talasa, u kojem nas cestice vode koje se krecu  gore-dole  navode da poverujemo da se jedan  •komad" vode krece preko povr ine"'.  Zanimlji­

vo je primetiti da su fizi ari koristili istu tu analogiju u kontekstu teorije polja da bi istakli iluziju materijalne supstance koju stvara estica u kretanju. Tako Herman Vejl (Hermann Weyl) piSe:

Prema tome kako teorija polja tumaci materiju, ma­ terijalna  estica kao  to je elektron predstavlja tek jednu malu oblast elektricnog polja u kojoj snaga polja  dostize  ogromne  veli ine,  ukazujuci  da je srazmerno velika energija polja sabrana u jednom veoma  malom  prostoru.  Takav jedan  energetski cvor, koji ni u kom slu aju nije jasno razgrani en u odnosu na  ostatak  polja,  prostire  se kroz prazan prostor kao  to se vodeni talas kreee preko povr i­ ne jezera;  ne postoji takva. stvar kao sto je jedna ista supstanca od koje bi se elektron uvek i u svako

doba   sastojao7 •

U kineskoj filozofiji, ideja polja  nije  implicitna samo u poimanju tao-a kao praznog ibez oblika, a koji ipak rada sve oblike, vee je i eksplicitno izratena u poj­ mu ci-a. Ovaj izraz igrao je znaCajnu ulogu  u  skoro svim kineskim kalama filozofije prirode,  a posebno je bio znaCajan u neo-konfucijanizmu,  koli. koj je  poku­ ala da objedini konfucijanizam,  budizam 1 tamzam. ReC ci doslovno znaei ..para" iii ..etar", i u drevnoj Kini se koristila  da bi oznaeila  tivotni dah iii energiju  koja pro­

lima i pokrece kosmos. u ljudskom telu .putanje ci-a II

predstavljaju  osnovu  tradicionalne  kineske  medicine.

Cilj akupunkture je da podstakne protok c -a roz te ka­ nale. Protok ci-a Cini takode osnovu flmdmh pokreta tai-ci-cuan-a, taoistickog  borilackog plesa.

Neo-konfucijanci su razvili pojam ci-a koji posedu­ je izuzetne sliCnosti sa pojmom kvantnog p lja. u savre­ menoj fizici. Kao i kvantno polje, ci se zami IJa kao ta­ nani i neopipljivi oblik materije koji ispunjava celoku­ pan prostor i koji je u stanju da se kondenzuje u cvrste materijalne objekte. Po reCima Can Caja:

Kada se ci kondenzuje, njegova vidljivost postaje ocita tako da tad postoje oblici (pojedinih stvari). Kad ;e rasprsi, njegova vidljivost vise nije ocita i nema nikakvih oblika. U vreme njegove kondenza­ cije mote 1i se red iSta drug? do da je ova.sa o privremena? Ali u vreme nJegovog raspr IvanJa

mote li se nepromi ljeno reCi da tada ne postoji11?

Prema tome Ci se kondenzuje i rasprsuje ritmiCno, donoseCi na svet sve oblike k

                ...            .             

Videti stranu 176.

7 H.Weyl, Philosophy  of Mathematics a11d Natural Sde11ce

(Princeton University Press, 1949), str. 171.

8 Citirano kod Fung Ju-lana, lstorija k:inesk:e jilozojije (Nolit, Beograd, 1977) /Fung  Yu-lan, A Short History of Chinese Philo­ sophy, (Macmillan, Njujork,  1958, str. 279

253

PARALELE          

Velika praznina ne mote ada se ne sastoji od ci-a; taj Ci ne mote a da se ne kondenzuje kako bi uobJi­ (:io sve stvari, a te stvari ne mogu a da se ne rasprSe

da bi Gos jednom) uoblitile veliku prazninu 9.

Kao i u kvantnoj teoriji polja, polje - iii ci - ne samo da predstavlja sustinu koja lezi u osnovi svih ma­ terijalnih stvari, vee takode prenosi njihove medusobne interakcije u obliku talasa. Sledeti opis pojma polja u savremenoj fizici iz pera Voltera Tiringa (Walter Thir­ ring), i Nidemov opis kineskog shvatanja fizitkog sveta jasno pokazuju ovu veliku slitnot.

Savremena teorijska fizika ... postavila je nasa raz­ miSljanja o sustini materije u jedan drugatiji kon­ tekst. Ona je nas pogled sa vidljivog- testica -pre­ mestila na ono sto lezi ispod, na polje. Prisutnost materije je samo jedan poremecaj u savrSenom sta- nju polja na tom mestu; gotovo bi se moglo reci, neSto uzgredno, tek jedna .. nepravilnost". Shodno--c­ tome, ne postoje jednostavni zakoni koji opisuju

J  sile izmedu elementarnih testica ... Poredak i sime-

l  trija moraju se tratiti u polju koje leti u osnovi sve- , ga toga10.             -

Kineski fizitki univerzum je u drevnim vremenima i srednjem veku predstavljao jednu savrSeno nepre­

kinutu  celinu.  Ci kondenzovan  u  opipljivu  materiju

nije bio  podeljen  ni  u  kakvom  suWnskom  smislu,

ali su pojedinatne stvari delovale i stupale u medu­ sobne odnose sa svim ostalim stvarima u svetu ... na jedan talasni i1i vibracijski natin koji je u kraj-

9 Ibid. str. 280.

10 W.Tbirring,  .Urbausteine der Materie", Alma11ach der Osterreichische11 Akademie der Wissmschaften, tom 118 (1968),

str. 160.

254

                Praznina  i oblik

njoj liniji zavtsto od ritmitkog smenjivanja dve fundamentalne sile yina iyanga na svim nivoima. Pojedinatne stvari su prema tome imale sebi svoj­ stvene ritmove. I oni su bili ukljuteni... u opSte us-

trojstvo svetske harmonije 11•                                                  -•""-•

-)

'

S pojmom kvantnog polja, savremena fizika je pro­

naSla neocekivani odgovor na staro pitanje da 1i se mate­ rija  sastoji  od  nedeljivih  atoma  iii od  kontinuuma  koji

leti u osnovi sveta. Polje je kontinuum koji je sveprisu­ tan u prostoru, no, ipak, on u svom testitnom vidu po­ seduje diskontinuiranu ..zrnastu" strukturu. Ova dva, na prvi pogled protivre(:na pojma su na taj natin ujedinjena i smatra se da predstavljaju  tek razlitite  vidove jedne iste stvarnosti. Kao i uvek u jednoj relativistitkoj teori­ ji,  ujedinjenje  se odigrava na dinamitan  natin:  ta dva vida materije beskonatno prelaze jedan  u drugi. Istoc­

njatki  misticizam   naglaSava  jedno  slitno dinamitno je­ dinstvo izmedu  NiStavila i oblika koje ono stvara. Po re­

tima Lame Govinde:

Odnos oblika i praznine ne mote se shvatiti kao stanje medusobno iskljutivih suprotnosti, vee jedi- no kao odnos dva vida jedne  iste stvarnosti, koji

postoje uporedo i koji su u neprekidnoj saradnji12     _ ,

Stapanje ovih suprotnih pojmova u jedinstvenu ce- linu u jednoj je budistitkoj sutri izra:teno ovim slavnim rocima:

11           J.Needbam, Scieuce a11d Civilisatio11 in Chi11a (Cambridge University   Press,   London,   1956), IV  tom,  str.  8-9.

12           Lama Anagarika Govinda, Fou11datiotu of 1ibetau Mysti­

cism (Rider, London, 1973), str. 223.

l               255

PARALELE                                           Praznina i oblik

Oblik je praznina, i praznina je zaista oblik. Prazni­ na nije razlitita od oblika, oblik nije razli6t od pra­ znine.  Ono  to je  oblik to je  praznina,  ono  to je

praznina to je oblik13.

Teorije polja u savremenoj fizici dovele su ne samo do novog shvatanja subatomskih testica, vee su takode na odlutujuei na6n izmenile na e pojmove o silama iz­ medu tih testica. Pojam polja prvobitno je bio vezan za pojam sile, i tak i u kvantnoj teoriji polja on se jo uvek povezuje sa silama izmedu cestica. Elektromagnetno po­ lje, na primer, mote se ispoljavati kao "slobodno polje" u oblikju putujucih talasa/fotona, iii mote igrati ulogu polja sila izmedu naelektrisanih testica. U ovom dru­ gom slutaju, ta se sila ispoljava kao razmena fotona iz­ medu testica koje su u interakciji. Elektritno odbijanje izmedu dva elektrona, na primer, posredovano je tim razmenama fotona.

Ovo novo poimanje sile mote izgledati te ko za ra­ zumevanje, ali ono postaje mnogo jasnije kada se proces razmene fotona prikate na prostorno-vremenskom dija­ gramu. Donji dijagram pokazuje dva elektrona koji se prbilitavaju jedan drugome, gde jedan od njih emituje foton (obeleten sa ) na tacki A, dok ga drugi elektron apsorbuje na tatki B. Kada prvi elektron emituje foton, on obrce svoj smer kretanja i menja brzinu (kao to se mote videti iz razlititog smera i nagiba njegove svetske linije), a isto to tini i drugi elektron kada apsorbuje fo­ ton. Na kraju, ta dva elektrona se razlecu, odbijajuci je­ dan drugog razmenom fotomi. Puna interakcija izmedu elektrona ukljutivace jedan niz razmena fotona tako da ce na kraju izgledati kao da elektroni odbijaju jedan dru­ goga duz pravilnih krivina.

13           Praj11a-paramita-hridaya Sutra, u knjizi-F.M. Muller (prir.) Sacred Books of the East (Oxford Univesity Press, London, 1890), XLIX tom, .Buddhist Mahayana Sutras".

medusobno  odbijanje dva elektrona posredstvom razmene jednog  fotona

U terminima  klasitne  fizike, rekli bismo da elektro-      1

ni jedni  prema  drugima  ispoljavaju  silu  odbijanja.  To

se, medutim,  danas smatra  vrlo nepreciznim  natinom

opisivanja  ove  situacije.  Nijedan  od  dva  elektrona  ne

..oseca" silu kada se priblize jedan drugome. Sve sto oni cine je  da stupaju  u  interakciju preko razmenjenih  foto-

na.  Sila nije  niSta  drugo do zbirni  makroskopski  efekat

tih viSestrukih fotonskih razmena. Pojam sile, prema tome, nije viSe koristan u subatomskoj  fizici. To je je­ dan klasitni pojam koji mi povezujemo (cak ikada je to nesvesno) sa njutnovskom idejom sile koja se oseca na daljinu. U subatomskom svetu ne postoje takve sile, vee samo interakcije  izmedu  cestica,  posredovane  poljima, to jest, drugim cesticama. Stoga fizitari viSe vole da go­ vore o interakcijama  nego o silama.

256         257

PARALELE

Prema kvantnoj teoriji polja, sve interakcije odigra­ vaju se kroz razmenu cestica. U slucaju elektromagne­ tnih interakcija, razmenjene cestice su fotoni; nukleoni, s druge strane, stupaju i interakciju preko mnogo jace nuklearne site - iii ..jake interakcije" - koja se ispoljava kao razmena jedne nove vrste cestica koje se nazivaju

..mezoni". Postoje mnoge razlicite vrste mezona koji se mogu razmenjivati izmedu protona i neutrona. Sto su

nukleoni blizi jedan drugome, to su brojniji i teti mezo­

ni koje oni razmenjuju. Interakcije izmedu nukleona su, dakle, povezane sa svojstvima razmenjenih mezona a, sa

svoje strane, medusobno stupaju u interakcije kroz raz­ menu drugih cestica. Iz tog razloga, necemo biti u sta­ nju da razumemo nuklearnu silu na fundamentalnom ni­ vou  ukoliko  ne  razumemo  ceo spektar  subatomskih  ce­

stica.

U kvantnoj teoriji polja, sve interakcije cestica mogu se prikazati prostorno-vremenskim dijagramima i svaki dijagram je povezan sa matematickim izrazom koji nam omogucava da izracunamo verovatnocu odigrava-

258

                Praznina  i oblik

nja odgovarajuceg procesa. Tacnu korespondenciju iz­ medu dijagrama i matematickih izraza ustanovio je 1949. godine Ricard Fejnman (Feynman) i od tada su ti dijagrami poznati kao Fejnmanovi dijagrami. Kljucno svojstvo te teorije je stvaranje i uni tenje cestica. Na primer, foton na na em dijagramu nastaje u procesu emitovanja na tacci A, a nestaje kada bude apsorbovan na tacci B. Takav proces mote se zamisliti samo u je­ dnoj relativistickoj teoriji gde se cestice ne smatraju ne­ ungtivim objektima, vee pre dinamickim obrascima koji sadrze izvesnu koliCinu energije koja se mote iznova raspodeliti kada se stvore novi obrasci.

Stvaranje neke rnasivne cestice moguce je samo onda kada je obezbedena energija koja odgovara njenoj masi, na primer, u procesu sudara. U slucaju snaznih in­ terakcija, ta energija nije uvek na raspolaganju kao kada dva nukleona stupe u interakciju u atomskom jezgru. U takvim slucajevirna, dakle, ne bi trebalo da je  moguea razmena masivnih mezona. A ipak do tih razmena zaista dolazi. Dva protona, na primer, mogu razmeniti jedan

..pi-mezon", i1i  ,pion", cija masa iznosi otprilike jednu sedminu mase protona:

razmena jednog piona (.1r) izmedu dva protona (p)

259

PARALELE                                           Praznina  ioblik

Razlozi iz kojih mo:te doci do ovakvih procesa raz­ mene, uprkos ocitom nedostatku energije za stvaranje mezona, mogu se naci u ..kvantnom efektu" koji je po­ vezan sa principom nesigurnosti.  Kao sto je ranije poka­ zano subatomski dogadaji koji se odigravaju u vrlo kratkom vremenskom intervalu odlikuju se velikom  ne­ sigurnoscu energije. Razmena mezona, tj. njihova stva­ ranje i  naknadno  unistenje,  predstavlja  dogadaje  te vrste. Oni se odigravaju u tako kratkom vremenu da je nesigurnost energije dovoljna da bi dopustila stvaranje mezona. Ti mezoni nazivaju se ..virtuelnim" cesticama. Oni su razliCiti od ..stvarnih'' mezona stvorenih u proce­ su sudara, jer mogu da postoje samo u vremenskom pe­ riodu koji dopusta princip nesigurnosti.  Sto su  mezoni te:ti (tj. sto je viSe energije potrebno za njihova stvara­ nje), to je krace  vreme  dozvoljeno  za  proces  razmene. To je razlog zbog kojeg nukleoni mogu razmenjivati tes­ ke mezone jedino kada su vrlo blizu jedan drugome. Razmena  virtuelnih  fotona, s druge strane,  more se odi­

da i sam emituje virtuelnu cesticu i da je, nedugo zatim, ponovo apsorbuje. Pod uslovom da stvoreni mezon isce­ zne u vrernenu koje mu dopusta princip neodredenosti, ne postoji nista sto bi iskljucivalo jedan takav proces. Na sledecoj slici prikazan je odgovarajuci Fejnmanov dijagram za neutron koji emituje i ponovo apsorbuje je­ dan pion.

'I

I

I

I

In

/

gravati  i  na  beskonacnim  udaljenostima,  jer  se  fotoni,

buduci da su bez mase, mogu stvoriti s beskonacno  rna­ lim kolicinama  energije.  Ova analiza  nuklearnih  i elek­

tromagnetnih sila omogucila je Hidekiju Jukavi da 1935 ne samo predvidi postojanje piona, dvanaest godina pre nego sto je eksperimentalno potvrden, vee takode i da

priblizno  proceni  njegovu  masu  iz  dometa  muklearne

sile.

/

.....;/

U kvantnoj teoriji polja, prema tome, sve se inte­ rakcije predstavljaju kao razrnene  virtuelnih cestica. Sto je sna:tnija interakcija, tj. sto je sna:tnija ..sila" izmedu cestica, to je veca  verovatnoea  takvih procesa  razmene; to ce se cesce razmenjivati virtuelne cestice. Medutim, uloga virtuelnih eestica ne ogranicava se samo na te in­ terakcije.  Na primer, jedan  nukleon je  itekako sposoban

                ..            

Videti stranu 185.

jedan neutron (n) koji emituje i reapsorbuje jedan pion

Verovatnoea za takvu .interakciju-sa-samim-so­ bom • veoma je visoka za nukleone zbog njihove sna:tne interakcije. To znaci da nukleoni, u stvari, sve vreme emituju i apsorbuju virtuelne cestice. Virtuelni mezoni moraju da isceznu vrlo brzo nakon sto su stvoreni, to znaci da se ne mogu mnogo udaljiti od nukleona. Oblak mezona  je  prema  tome  vrlo  mali.  Njegova  vanjska

260         261

PARALELE                           Praznina i oblik

oblast naseljena je Jakim mezonima (pre svega pionima), dok su te:t.i mezoni ograniceni na unutra nje delove oblaka buduCi da moraju biti apsorbovani nakon mnogo kraeeg  vremena.

Svaki nukleon je okruten jednim takvim oblakom virtuelnih mezona koji tive izuzetno kratko vreme. Me­ dutim, virtuelni mezoni mogu postati pravi mezoni pod specijalnim  okolnostima.

Kada u neuklon udari neka druga cestica koja se krece velikom brzinom, jedan deo energije kretanja te cestice mote se preneti na virtuelni mezon da bi ga oslo­ bodio iz oblaka. To je nacin na koji se u sudarima veli­ kih energija stvaraju stvarni mezoni. S druge strane, kada se dva nukleona toliko medusobno priblite da se njihovi mezonski oblaci preklope, neke od virtuelnih ce­ stica se ne moraju vratiti da bi ih apsorbovao onaj nu­ kleon koji ih je prvobitno i stvorio, vee mogu .preskoei­ ti" do drugog nukleona da bi ih on apsorbovao. Na taj nacin dolazi do procesa razmene koji sacinjavaju snatne interakcije.

Ova slika jasno  pokazuje  da su  interakcije  izmedu cestica  i, prema  tome,  i sile koje vladaju  izmedu  njih, odredene  sastavom  njihovih   virtuelnih   oblaka.  Domet interakcije, to jest,  udaljenost  izmedu cestica na kojoj ee interakcija  otpoeeti,  zavisi  od   irine  prostiranja  virtuel­ nih oblaka, a precizni  oblik interakcije zavisiee od svoj­ stava cestica  koje su prisutne  u  oblacima.  Prema  tome, elektromagnentne  sile  proisticu   iz  prisustva   virtuelnih fotona  .unutar"  naelektrisanih  cestica,  dok  snatne  inte­ rakcije izmedu nukleona proisticu iz prisustva  virtuelnih piona  i  drugih mezona  .unutar"  nukleona.  U teoriji po­ lja,  sile  koje  deluju  izmedu  cestica  Cine  se kao  da  su unutra nja svojstva samih cestica.  Sada se smatra da sila i materija,  dva pojma  koja  su  tako  o tro  razdvajana  u

grckom  i  njutnovskom  atomizmu,  svoje zajednicko  po­          • reklo imaju  u dinamicnim  obrascima  koje nazivamo ce­         ( sticama.

Takvo shvatanje sila svojstveno je i istoenjackom misticizmu koji kretanje i promenu smatra su tinskim i samosvojnim svojstvima svih stvari. .Sve stvari koje ro­ tiraju", kate Can Cai misleei na nebo, ,poseduju  spon­ tanu silu i stoga im njihovo kretanje nije nametnuto spo­ Ija"15; au Ji Dingu  citamo,

Prirodni  zakoni  nisu  site koje  su spoljaSnje  stvari­ ma, vee predstavljaju  harmoniju kretanja koja im je

prirodena 16.

-,

Ovaj stari kineski opis po kojem site predstavljaju harmoniju kretanja unutar stvari Cini se posebno prikla-      dnim u svetlu kvantne teorije polja, gde se sile izmedu           :.•, cestica sagledavaju kao odrazi dinamicnih obrazaca (vir-                •1 tuelnih oblaka) svojstvenih tim cesticama.   .-:

Teorija polja u savremenoj fizici nagoni  nas da na- pustimo klasicno razlikovanje izmedu materijalnih cesti-     l1 ca  i praznine.  Ajn tajnova  teorija  gravitacije  i  kvantna      t

teorija  polja  pokazuju  da se cestice  ne mogu  razdvojiti           ' od prostora  koji ih okrutuje. S jedne  strane one odredu-               ju  strukturu tog prostora,  dok ih sa druge strane, ne mo­ temo  smatrati   izolovanim   entitetima,   vee  ih  moramo shvatiti   kao  kondenzacije  jednog   kontinuiranog   polja koje ispunjava celokupan prostor.  U kvantnoj teoriji po-

lja, to polje se smatra osnovom svih cestica i njihovih medusobnih interakcija. - -

15 Citirano u knjizi J.Needhama, nav. delo, II tom, str. 62.

16

Komentar  heksagrarna  Yu, u knjizi:  R. Wilhelm,  The I

Ching  or Book  of  Changes (Routledge  &  Kegan  Paul,  London, 1968), Str. 68.

262         263

'PARALELE                                          Praznina i oblik

Polje postoji uvek i svugde; ono nikad ne more biti uklonjeno. Ono je nosilac svih materijalnih poja­ va.Ono je ..praznina" iz koje proton stvara pi-me­ zone. Postojanje i iScezavanje cestica samo su obli­

ci kretanja polja17•

Razlikovanje izmedu materije i praznog prostora moralo je  na kraju biti napu teno kada je postalo oeigle­ dno da virtuelne cestice mogu nastati spontano iz pra­ znine, i vratiti se ponovo u nju, bez prisustva bilo kojeg nukleona iii neke druge cestice snatne interakcije. Evo jednog .,vukuumskog dijagrama" za takav proces: trice­ stice - proton (p), antiproton (p), i pion ( ) - nastaju iz nicega i nestaju ponovu u vakuumu. Prema teoriji polja, ovakvi dogadaji odigravaju se stalno. Vakuum je daleko od toga da bude prazan. Upravo obrnuto, on sadrti neo­ graniceni broj cestica koje nastaju i iScezavaju bez kraja i konca.

vakuumski dijagram

To je dakle ono to u savremenoj fizici predstavlja najblitu paralelu  NiStavilu  istoenjackog misticizma. Kao i istoenjacko Ni tavilo, ..fizicki vakuum" - kako se nazi­ va u teoriji polja - nije neko stanje puke praznine, vee sadrti mogucnost za  sve oblike  sveta  cestica.  Ti oblici, sa svoje strane, nisu nezavisni fizicki entiteti, vee samo prolazne manifestacije NiStavila koje leti u  osnovi sve­ ga. Kako kaze sutra, .. Oblik je praznina, i praznina je zaista  oblik".

Odnos izmedu virtuelnih cestica i vakuuma u su ti- ni je dinamican; vakuum je istinski jedno ..tivo NiStavi­

lo", koje pulsira beskrajnim ritmovima stvaranja i uni -_ tenja. Mnogi fizicari vide otkrice dinamicnog kvaliteta

vakuuma kao jedno  od najvatnijih nalaza savremene fi- _J

zike. Praznina je  iz svoje uloge prazne posude za fizicke

pojave, izrasla u dinamicnu veliCinu od najveceg znaca-

ja.  Rezultati  savremene fizike stoga kao da potvrduju

reci kineskog mudraca Can Caja:

Kad znate da je  Veliko NiStavilo puno ci-a, shvati­ cete dane postoji takva stvar kao  to je praznina 18.

17 W.Thirring, nav. delo, str. 159.            18 Citirano kod J.Needhama, nav. delo, IV tom, str. 33.