Razmisli o razlici
između naših postupaka i Božjih.
Mi često pitamo: »Zašto si to uradio?«
ili: »Zašto sam tako postupio?«
Da, mi delamo, a ipak je sve što učinimo
Božje stvaralačko delo.
Gledamo unazad i analiziramo događaje
iz naših života, ali postoji i drugačiji način
posmatranja, unazad-i-unapred-najednom
viđenje, koje nije racionalno shvatljivo.
Jedino Bog to može da razume.
Satana se pravdao: Ti si me primorao da padnem,
dok je Adam rekao Bogu: Mi smo to
sebi uradili. Posle ovog pokajanja
Bog zapita Adama: Pošto je sve u okvirima
mog predviđanja, zašto nisi potegao
taj argument u svoju odbranu?
Adam odgovori: Plašio sam se,
i želeo da budem smeran.
Ko postupa s poštovanjem dobiće poštovanje.
Ko sa sobom donese slatkoću biće poslužen kolačem s bademima. Dobre žene privlače dobri ljudi.
Duboko poštuj svog prijatelja.
Ili budi premu njemu neuljudan,
pa vidi šta će se dogoditi!
Ljubavi, ispričaj sad neku zgodu
koja će pojasniti ovu misteriju
usled koje slobodno delamo, a ipak smo
podređeni. Jedna ruka drhti jer je oduzeta.
Druga drhti jer si je naglo odgurnuo.
Oba podrhtavanja od Boga dolaze,
ali zbog jednog se osećaš krivim,
a šta je sa onim drugim?
Ovo su intelektualna pitanja.
Duh toj stvari drukčije pristupa.
Omar je nekada imao prijatelja, naučnika,
Bu'l-Hakama, koji je nepogrešivo rešavao
empiričke probleme, ali nije mogao da prati Omara
u oblast prosvetljenja i čuđenja.
Sada se vraćam na tekst: »A On je sa tobom,
gde god da si«. Pa kako sam ga onda uopšte ostavio!
Neznanje je Božji zatvor.
Znanje je Božja palata.
Spavamo u Božjoj nesvesnosti.
Budimo se u Božjoj otvorenoj šaci.
Plačemo Božju kišu.
Smejemo Božju munju.
I borba i miroljubivost
dešavaju se unutar Boga.
A ko smo onda mi
u ovoj nerazmrsivoj zbrci sveta,
koji je u stvari samo jedna jedina prava
linija koja se spušta sa ALAHa?
Ništa.
Mi smo
praznina.