Četvrta jedinica

Pravila   se  potvrđuju   naročitom   saglasnošću

Među koncepcijama koje  sačinjavaju  pravila, jedna koja je neophodna za njihovo objašnjenje je ideja da se pravila potvrđuju naročitom saglasnošću; nijedna druga koncepcija iz te grupe  nije  sama  po sebi  dovoljna  za  objašnjenje  pravila.

Do n Huan mi je sasvim jasno stavio do znanja da saveznik ne pada s neba čarobnjaku, nego da ovaj mora da manipuliše saveznikom na  taj način što će potkrepiti njegova pravila. Potpuni proces obuke uključuje, proveravanje pravila kako u ne-običnoj tako i u običnoj stvarnosti. Ali glavni vid don Huanovog učenja bilo je potvrđivanje pravila na pragmatičan i eksperimentalan način u kontekstu onoga što je čovek opažao kao sastavne elemente ne-obične stvarnosti. Ali ti sastavni elementi ne podležu običnoj saglasnosti i ako čovek nije mogao da postigne sporazum  o  njihovom  postojanju,  onda bi njihova opažena  realnost  bila  samo  obmana. Kako čovek mora da bude sam u ne-običnoj stvarnosti, sve što bi tu opazio bilo bi idiosinkratično zbog  te  njegove  samoće.  Usamljenosti  i  idiosinkra-

zije  bile  su  posledice  pretpostavke  da ti niko drugi ne može prosto potvrditi da si video to što si video.

Na tom mestu je don Huan ubacio najvažniji deo svog učenja: dao mi je naročitu, specijalnu, sagla- snost za radnje i elemente koje sam opazio u ne-običnoj stvarnosti, to jest za radnje i elemente koji su, veruje se, potvrđivali pravilo. U don Huanovom učenju, naročita saglasnost značila je prećutnu ili implicitnu saglasnost u pogledu sastav­ nih elemenata ne-obične stvarnosti, koju je on, kao učitelj, dao meni kao učeniku na koga prenosi svoje znanje. Ta naročita saglasnost nije nikako bila lažna ni sumnjiva, kao što je slučaj kad dve osobe opisuju jedna drugoj sastavne elemente svojih snova. Ta naročita saglasnost koju mi je don Huan dao bila je sistematična; da bi do nje došao, bilo mu  je potrebno njegovo celokupno znanje. S takvom siste­ matskom saglasnošću radnje i elementi opaženi u ne-običnoj stvarnosti postajali su po zajedničkom pristanku stvarni, što je značilo, po don Huanovoj klasifikacionoj shemi, da su pravila saveznika po­ tvrđena. Pravila su imala, dakle, značaj koncepcije samo utoliko ukoliko su bila predmet naročite saglasnosti, jer bez naročitog slaganja o njihovom potvrđivanju, ta bi pravila bila čisto lična konstruk­ cija.

Pošto je ideja da su pravila potvrđena naročitom saglasnošću neophodna da bi se objasnila  sama  ta pravila, ja sam tu  ideju stavio kao četvrtu glavnu jedinicu ove strukturalne sheme. Ta jedinica, budući da je u suštini razmena između dveju osoba, sastoji se od 1) dobrotvora, ili vodiča do znanja koje se predaje,  posrednika  koji  daje  naročitu saglasnost  i

2)  učenika,  ili  subjekta  kome  se  daje  ta  naročita saglasnost.

Neuspeh u nastojanju da  se  postigne  operativni cilj učenja pripisuje se toj jedinici. Prema tome, naročita saglasnost je nesigurni vrhunac sledećeg procesa:   čarobnjak         se         odlikuje         jednom

osobinom, tj. poseduje saveznika, po čemu se razlikuje od običnih ljudi. Saveznik je sila koja se odlikuje time što ima svoja pravila. A jedinstvena karakteristika tih pravila je njihovo potvrđivanje u ne-običnoj  stvarnosti  pomoću  naročite  saglasnosti.