PRAVILA I ODGOVORNOSTI:

HOD PO TANKOM KONOPCU SLOBODE

Nisam protiv pravila, ali ona treha da proizilaze iz licnog razumevanja. Ne treha da hudu nametnuta spolja. Nisam protiv disci­pline! Ali disciplina ne hi trehalo da liči na ropstvo. Prava disciplina je samodisciplina. Ali, samodisciplina nikada nije protiv slohode - u stvari, ona vodi ka slohodi. Sarno disciplinovani ljudi postaju slo­ hodni, ali se oni u toj disciplini nisu povinovali drugima; njihova disciplina se ogleda u tome sto su se povinovali svom unutrasnjem glasu. I spremni su sve da rizikuju za njega.

Neka vasa svest odluCi kako cete ziveti. Ne dozvolite da vam ne­

ko drugi to odreduje. To je greh, dozvoliti da neko drugi odlucuje kako cete ziveti. Zasto je to greh? Zato sto to nikada nece hiti vas zivot. Bice povrsan, licemeran.

Na svesnu osohu ne uticu ni proslost ni huducnost. Niko je ne

primorava da se ponasa na odredeni naCin. Vise ne misli na Ve­ de, a Mahavira, Muhamed ili Hrist je ne primoravaju da radi ne­ sto. Ona je slohodna. Zato mi u Indiji takvu  osohu  zovemo mukta. Mukta znaCi onaj koji je potpuno slohodan.  Covek jeste slohoda.

U ovom trenutku, kakva god da je situacija, covek odgovara sa­

svim svesno. To je njegova odgovornost. Covek je sposohan da od­ govori. Covekova odgovornost nije ohaveza, vee osecanje sadasnjeg trenutka. Znacenje odgovornosti se menja. Ta odgovornost nije kao ohaveza, zaduzenje, teret, kao ndto sto se mora uraditi. Ne, odgovornost je preciznost, kao odraz u ogledalu. Vi stanete ispred ogledala, i ono vam pokaze odraz, odgovori vam. Bilo sta da se do­ godi, svestan covek odgovara na situaciju u potpunosti. On nista ne zaddava; zato nikada ne zali, ne oseca krivicu; sta god je moglo da se uradi, on je uradio, i zavrsio je s time. On svaki trenutak prozi­ vljava kompletno i u celini.

Kada ste neznalica, nista nije u celini. Nista niste uradili do kra­

ja. U sehi nosite milione iskustava, koji cekaju da hudu prozivljeni do kraja. Zeleli ste da se smejete, ali vam drustvo nije dozvolilo. Po­ tisnuli ste smeh. On sad ceka, kao rana. Kakvo tuzno stanje- cak i

smeh postaje rana! Kada ne dozvolite smeh, on postaje rana, nedo­ vrsena stvar, koja u varna ceka da jednog dana postane ispunjena.

Nekoga ste voleli, ali niste mogli da volite u potpunosti, vas ka­ rakter vam je to zahranio, vasa savest vam to ne hi dozvolila. Cak i kada ste u mraku sami sa svojom voljenom osohom, drustvo je pri­ sutno. Pozornik stoji tu i posmatra. Niste sami. Vi imate savest, va­ sa voljena osoha ima savest: kako mozete hiti sami? Celo drustvo je tu, sav svet je oko vas. Cak i Bog gleda odozgo, posmatra vas, ispa­ da da je on veCiti voajer- cak i on gleda ljude. Drustvo je iskoristilo oCi Boga da vas kontrolise, da od vas napravi roha. Ne mozete cak ni da volite u potpunosti, ne mozete da mrzite u potpunosti, niti da hudete potpuno ljuti. Nista ne mozete da uradite do kraja.

Nevoljno jedete, setate, nevoljno se smejete. Ne mozete da pla­ cete - hiljade suza zaddavate u sehi. Sve je kao teret; cela proslost koju nepotrehno nosite sa sohom. I to je vas karakter.

Buda nema karakter zato sto je fluidan, fleksihilan. Imati karak­ ter znaCi hiti nefleksihilan. On je kao naoruhnje. Stiti vas od odre­ denih stvari, ali vas onda i uhije.

Zar nam nije potrebna neka vrsta unutrasnje kontrole? I>lasim se da hi moj

•    zivot mogao da postane haotican ako se ne potrudim da se disciplinujem.

Kada uspostavite potpunu  kontrolu, ne dozvoljavate da vam se zivot desi. Postavljate previse uslova, a zivot ne moze da ih ispuni.

Zivot ce vam se dogoditi samo onda kada ga hezuslovno prihva­ tite; kada hudete spremni da ga docekate u hilo kom ohliku da je, u kakvoj god formi da se pojavi. Ali osoha koja je sklona preteranom kontrolisanju uvek trazi od Zivota da dode u odredenom ohliku, da ispuni odredene uslove, a zivot to ne interesuje; on samo prolazi pored takvih ljudi. A oni ostaju skoro mrtvi, vegetiraju6.

Sto se pre oslohodite okova kontrole to holje, zato sto kontrola potice iz uma. A vi ste velicanstveniji od uma- tako mali deo poku­ sava da dominira varna, pokusava da vam nareduje sta da radite. Zi­ vot ide dalje, a vi zaostajete, i postajete isfrustrirani.

Logika uma ce vam reCi: ,Pogledaj, ne ddis stvari dovoljno pod kontrolom, zato sve i propustas, poostri kontrolu." A istina je su­ protna - !judi propustaju zivot zbog previse kontrole.

Budite kao divlja reka, i mnogo sta sto niste mogli ni da sanjate,

sto ne mozete ni da zamislite, cemu ne mozete ni da se nadate, bice vam dostupno iza coska, bice vam nadohvat ruke. Ali morate ispru­ ziti sake; nemojte ziveti od pesnice, jer to je zivot kontrole.

Zivite zivot rasirenih  ruku. Celo nebo je dostupno, nemojte se

zadovoljavati manjim. Nikada sene zadovoljavajte malim. Celo ne­ bo je na8e po rodenju- da letimo do najudaljenijih delova postoja­ nja ida uzivamo, slavimo iradujemo se svemu sto nam je zivot dao.

Postoji li razlika  izmedu kontrole i discipline? Uvek sam bio strog prema sebi,  osecam da sam zbog toga propustio mnoge radosti zivota.

Ne samo da postoji, vee je ta razlika ogromna, disciplina ikon­ trola su u potpunoj suprotnosti. Kontrola dolazi iz ega, a disciplina iz neega; kontrolisati znaci manipulisati sobom, disciplinovati zna- 6 razumeti sebe. Disciplina je prirodna pojava, dok je kontrola ne­ prirodna; disciplina je spontana, kontrola je vrsta potiskivanja. Za disciplinu je potrebno samo razumevanje vi razumete i ponasate se u skladu sa tim. Disciplina ne prati nikakve ideale, nikakve dog­ me, disciplina nije perfekcionisticka, disciplina vas brzo vodi pre­ rna celovitosti.

Kontrola je perfekcionisticka, trudi se da dostigne neki uzor;

imate ideju u glavi kako bi nesto trebalo da izgleda. Kontrola sa so­ born nosi mnogo ,trebalo bi" i mnogo ,ne bi trebalo", dok kod dis­ cipline toga nema. Disciplina je prirodno razumevanje, procvar.

Sarna rec ,disciplina" potice od korena koji znaCi ,uCiti"; ta rec

dolazi od istog korena kao i rec ,sledbenik"J Sledbenik je onaj koji je spreman da uCi, a disciplina je ta koliCina otvorenosti koja poma­ ze u ucenju.

7    Disciple (engl.)    sledhenik (prim. prcv.)

Disciplina nema nikakve veze sa kontrolom. U stvari, discipli­ novan urn nikada ne razmislja u okvirima kontrole, nema potrebe za tim. Disciplinovanom umu nije potrebna kontrola, jer je on ap­ solutno  slobodan.

Nedisciplinovanom umu je potrebna kontrola, jer on oseca da je bez kontrole u opasnosti. Nedisciplinovan urn nema poverenja u sebe, sroga mu treba kontrola. Na primer, ako se ne kontrolisete mozete da ubijete nekoga; u naletu ljutnje ili besa mozete postati ubica. Potrebna vam je kontrola, zato sto se plasite samo sebe.

Razuman covek, covek koji razume sebe i druge, uvek saoseca.

Cak i ako mu je neko neprijatelj, on saoseca sa njim, jer  razuman co­ vek moze da razume i pogled na stvar drugih !judi. On zna zasto se druga osoba  oseca kao on, zna zaso je druga osoba besna - zato sto poznaje sebe, a poznajuCi sebe, on poznaje i druge. On saoseca, on razume, i deJa u skladu sa tim razumevanjem. Nemojte me pogresno razumeti kada to kazem potrebno je  ziveti u skladu sa razumeva­ njem. Sam izraz  ,ziveti u skladu sa" ostavlja  utisak  da nesto  morate da uradite:  da razumete, pa da onda morate da uradite nesto, da zivi­ te u skladu sa tim razumevanjem. Ne, razumevanje i sve ostalo dode na svoje mesto. Ne morate da zivite u skladu sa tim, to se prosto desi.

Dakle, vazno je  razumeti  razliku  izmedu kontrole i discipline.

Kontrola je lazni novCic, nju je drustvo izmislilo kao zamenu za di­ sciplinu. Izgleda isto kao disciplina; svaki lazni novcic izgleda tako, inace ne bi mogao da cirkulise na tdistu. Postoji mnogo laznih nov­ Cica u vezi sa unutrasnjim zivotom. Kontrola je lazni novCic, tu je umesto novCica discipline.

Nikada ne pokusavajte da kontroliSete sebe. Ko ce, zapravo, kon­ trolisati? Ako razumete, nema potrebe za kontrolom; ako ne razume­ te, ko ce onda biti zaduzen za kontrolu? To je sustina celog problema.

Ako razumete, sta ce vam kontrola? Kada razumete, radite is­ pravne stvari. Nije da morate to da radite, ali kako bi inace mogli da radite ne5to sto je pogre8no? Ako ste gladni, ne jedete kamenje­ shvatate da kamenje ne moze da se jede, i kraj! Nema potrebe da vam neko naredi: ,Nikada ne jedi kamenje kada si gladan." Bilo bi sme5no to reCi. Kada ste zedni, pijere vodu. Zasto razmisljati sta bi

,trebalo" a sta ,ne bi trebalo" uraditi po tom pitanju?

Zivot je jednostavan kada razumete. Ne postoje nikakve odred­ be i zakoni, nema ni potrebe, zato sto je samo vase razumevanje pravilo nad pravilima. Postoji samo jedno zlatno pravilo, a to je razumeti; sva ostala pravila su beskorisna, mogu se odbaciti. Ako razumete, mozete odbaciti svaku kontrolu,  mozete  biti  slobodni, jer sta god da radite, radicete sa razumevanjem.

Ako me pitate koja je definicija onoga sto je ispravno, objasnicu

vam je kroz razumevanje. Ispravno i pogrdno nemaju objektivnu vrednost; ne postoji nista kao ispravan i pogrdan postupak, posto­ je samo postupci koji se Cine sa razumevanjem i postupci koji se Ci­ ne bez razumevanja. Moguce je, stoga, da neki postupak moze biti pogrdan u jednom trenutku, a ispravan u sledecem, zato sto se si­ tuacija promenila, pa razumevanje govori ndto drugo. Razumeti znati proziveti svaki trenutak, osecati impulse zivota.

Ne postoji nikakva utvrdena dogma koja propisuje kako da se

ponasate; potrazite, osetite, vidite a onda postupate po osecaju, po onome sto vidite, sto znate - reakcija se sama javi.

Covek koji kontroliSe nema viziju u zivotu, ne oseca zivot. Kada

ima put ispred sebe, otvoren put, on konsultuje mapu; kada se vra­ ta nadu ispred njega on pita druge gde su vrata. On je slep. On onda mora da se kontrolise, zato sto se pozicija vrata menja svakog tre­ nutka. Zivot nije mrtva, staticna stvar - ne. Zivot je dinamican.

Znati, jedno pravilo koje je bilo dobro juce nece odgovarati da­ nas, niti moze biti dobro sutra. Ali onaj ko zivi uz kontrolu, ddi se fiksne ideologije i prati mapu. Putevi se menjaju svaki dan, zivot po­ prima nove dimenzije, ali on se ddi svoje stare, izandale ideologije. Seti se necega, prati tu ideju, i uvek se nade u pogresnoj situaciji.

Zato se osecate kao da ste propustili mnoge radosti u zivotu.

Morate da propustite, jer jedina radost koju vam zivot moze pruziti jeste razumevanje. Onda tete osetiti mnoge radosti, ali nete biti ni­ kakvih pravila, ideja, ideala, necete morati da pratite odredene si­ fre; vi ste ovde da zivite ida otkrijete sopstveni kod zivota.

Kada postanete svesni svog zivotnog koda, uvidecete da on nije nesto fiksno. I on je dinamican, kao i zivot.

Ako probate da kontrolisete, to potice iz ega; to ego manipulise

varna na mnogo razliCitih naCina. Drustvo manipulise varna kroz

ego, a kroz drustvo su mrtvi, svi oni koji su umrli do sada, ti koji manipulisu varna. Svaki ziv covek, ako prati ideologiju mrtvih, pra­ ti mrtve ljude.

Zaratustra je divan, kao i Buda, Lao Ce, Hrist - ali oni nisu vise primenljivi. Oni su proziveli svoje zivote, lepo  su procvetali.  Utite kroz njih, ali nemojte biti glupi ponavljac. Budite sledbenik, ne ucenik.

Ucenik uti ret, mrtvu rec; sledbenik uti samo tajne razumeva­ nja, a kada nade svoje razumevanje, nastavi svojim putem. On oda­ je postovanje Lao Ceu reCima: ,Sada sam spreman, i zahvalan sam za to; idem svojim putem." On ce uvek biti zahvalan Lao Ceu, i tu dolazi paradoks: ljudi koji su podredili zivot Zivotima Hrista, Bude, ili Muhameda, nikada im ne mogu oprostiti. Ako propustate rado­ sti zivota zbog ovih ljudi, kako i mozete da im oprostite? Kako uop­ ste mozete da im budete zahvalni? Vi ste duboko u sebi ljuti. Ako naidete na njih, ubicete ih, zato sto su vas ovi ljudi naterali da kon­ trolisete zivot; to su ljudi koji vam nisu dozvolili da zivite kako ste zeleli; ti ljudi, Mojsije i Muhamed, dali su vam zapovesti po kojima treba da zivite. Ne mozete im oprostiti. Vasa zahvalnost je lazna. Vi toliko patite, pa kako onda mozete biti zahvalni? Za sta? Zar moze­ te biti zahvalni za patnju? Ne, mozete biti zahvalni samo onda kada ste ispunjeni  blazenstvom.

Zahvalnost ide uz vas poput senke kada osetite unutrasnji bla­ goslov, kada imate osecaj da ste stalno blagosloveni.

Budite disciplinovana osoba, ali nikada nemojte kontrolisati stvari. Odbacite sva pravila i odredbe i zivite zivot tako sto tete biti usredsredeni, to je sve. Jedini zakon bi trebalo razumeti. Ako razu­ mete, onda cete voleti; ako volite, necete povrediti nikoga. Ako razumete, bicete srecni; ako ste srecni, onda cete deliti. Ako razu­ mete, toliko cete biti ispunjeni blazenstvom dace iz celog vaseg bi­ ca, kao kontinuum, kao reka, poteCi zahvalnost postojanju.

Probajte da razumete zivot, nemojte nista siliti, i zauvek se oslo­ bodite proslosti; jer ako je proslost tu i vi kontrolisete, necete moCi da razumete zivot. A zivot tako brzo prolazi, nikoga ne ceka.

Ali zasto ljudi pokusavaju da odrede pravila? Zasto uopste upa­ daju u tu zamku? Upadaju u zamku zato sto je zivot uz razumevanje opasan zivot. Morate  sami da odgovorite  na izazove. Kontrolisan

zivot je ugodan i siguran, ne morate da se oslanjate na sebe: Mojsije ce to uraditi, Biblija, Kuran- vi ne morate da brinete zbog proble­ ma, mozete da pobegnete od njih. NaCi cete utoCiste u starim reCi­ ma, disciplinama,  mislima, cvrsto cete ih se dr:lati. Ovako mozete zivot uCiniti ugodnijim, mozete ga olaksati - ali udoban zivot nije zivot koji donosi blazenstvo. Tako propustate radost, jer je ona mo­ guca samo ako zivite opasno. Nema drugog naCina da zivite.

Zivite opasno! Kada to kazem, mislim da zivite zivotom koji va­

rna odgovara, bez obzira na cenu toga. Kakav god da je ulog, zivite u skladu sa svojom svdcu, u skladu sa svojim srcem i osecanjima. I ako izgubite sigurnost, sve udobnosti i pogodnosti, ipak cete biti srecni. Mozda cete biti prosjak, mozda necete biti kralj, iii cete ziveti na ulici u dronjcima, ali nijedan vladar se ne moze takmiciti sa varna. Cak ce vam i vladari zavideti jer cete biti bogati, ne materijalnim stvarima, vee cete imati bogatu svest. Blaga svetlost ce sijati oko vas i oseeacete se ispunjeni blazenstvom. Cak ce i drugi moCi to da osete. Ona je to­ liko vidljiva, toliko jaka, dace uticati na druge, ponasace se kao mag­ net. Mozda cete spolja biti prosjak, ali cete iznutra postati kralj.

Ali ako zivite ugodnim, sigurnim, komfornim  zivotom, izbeCi

cete opasnost, mnoge poteskoce i patnje; a izbegavajuCi te potesko­ ce i patnje izbeCi cete blazenstvo koje vam zivot moze doneti. Kada izbegnete patnju, izbegnete i blazenstvo- zapamtite to. Kada poku­ sate da izbegnete problem, vi takode izbegnete i resenje. Kada ne zelite da se suoCite sa situacijom, vi sakatite svoj zivot. Nikada ne­ mojte ziveti kontrolisanim zivotom - to je Zivot onoga koji bdi od stvarnosti- ali budite disciplinovani. Nemojte se disciplinovati pre­ rna meni, niti prema bilo kome drugom, vee prema svom svetlu.

,Budite svetlo sebi." To je Buda poslednje rekao pre nego sto je umro; poslednje sto je izgovorio. To je disciplina.