12.       Poglavlje

Praksa

Transformacija seksualne energije zaista je jednostavna pa zbog toga može da izgleda tako teška. Treba da se setimo anegdote o alhemičarevom naučniku koji je dobio nepogrešivu formulu za pravljenje zlata. Pokušao je da je primeni. Najvažniji zahtev koji je trebao da ispuni bio je da za vreme pripreme i mešanja smese nikako ne sme da misli o nilskom konju. Sledećeg jutra, kada ga je učitelj upitao kako nepreduje, on je odgovorio sasvim potišteno: “Sledio sam uputstva i činio sve kako treba, i to je sve u redu. Ipak, iako nisam o tome razmišljao celo krdo nilskih konja bilo je u mojoj glavi. I tako se moja smesa nije pretvorila u zlato”.

Naš prvi savet na ovom putu učeniku koga pokreće unutrašnje uverenje da treba da živi suzdržano je da ni na koji način ne sme dati zakletvu u pogledu toga. Ukoliko neko veruje da se uzdigao iznad misli o seksualnim željama i da mu se telo pokorava, pa nakon toga dâ obećanje, odmah će đavo da ga se dokopa i da baci užas u njega. ^ovek će tada da poveruje kako je sigurno “sve” izgubljeno. On će, želeo to ili ne, stalno misliti na svoje obećanje i neće biti u stanju da razmišlja o bilo čemu drugom, kao da su se svi đavoli okomili na njega. Ti đavoli su “životinja u nama”, kako Paracelsus naziva snagu tela ili kako Apostol Pavle kaže: “Jer tijelo želi protiv duha, …da ne činite ono što hoćete” (Galatima Poslanica 5:17). Pošto se misli stalno vraćaju na seksualnu energiju, seksualni organi su iritirani, pa će aspirant imati seksualne želje ili fantazije. Tada će razumeti Svetog Antonija u pustinji koji je tokom četrdeset godina stalno imao erotske vizije, gole žene koje ga dovode u iskušenje i slično, pa se morao boriti protiv toga. Demoni su stvarali ove vizije za njega. Danas bi možda rekli da je njegovo nesvesno projektovalo te vizije. Ipak posledica je ista, a možemo govoriti o razlici u opisu. Na kraju, posle četrdeset godina Sveti Antonije je uspeo da pobedi đavole. Ipak to je uzalud. Oni žive i dan danas, čak i u većem broju i svi se okomljuju na jadne askete koji su dali obećanje.

Zbog toga ne preporučujemo davanje obećanja, a još jednom preporučujemo seksualni život zasnovan na istinskoj ljubavi ako čovek treba da se bori protiv mučenja. To nije ni sramota ni greh. I na ovaj način može da se napreduje samo sporije.

Ukoliko neko ipak želi da istraje da bi što pre dostigao viši stupanj,

mi mu savetujemo da u potpunosti zaboravi na obećanje i na bilo kakvu mogućnost davanja obećanja. Seksualnost bi trebala potpuno da se zaboravi i sve u vezi s njom. Jednostavno, zar ne? Još samo kada ne bi postojali

đavoli. ^ak i kada bi u potpunosti sagledali varljivost prirode i kada bi otkrili  da  je  svo  deševanje  oko  seksa  i  njegovog  večnog  ponavljanja

prilično dosadno, najsigurniji način da imamo nepodnošljive seksualne fantazije koje se iznenada pojavljuju jeste da intelekt bude preokupiran seksualnošću koju zaista želimo da savladamo. Mi na taj način učimo kako se iz našeg nesvesnog ispoljava negativni pol kao duh otpornosti. Nije iznenađujuće što ga u religiji zovu đavolom. I nije baš tako lako nositi se sa

tim đavolom, jer Ja sam to. JA SAM TO, uče Upanishade – Tat Tvam Asi, Tat Tvam Asi – To si ti, To si ti.

Nezavisno od đavola u nesvesnom, telo koje postoji u vremenu ne daje nam mir. Do nedavno, telo je bilo prilagođeno seksualnom životu,

žljezde su tražile oslobođenje i sve dok seksualna energija ne bude pronašla put do viših centara, ona se sakuplja u polnim žljezdama. Kasnije, kada seksualna energija pronađe put do viših centara pomoću odgovarajućih yoga vežbi i uspe da se ispolji kao viša forma kreativne snage, transformacija je znatno olakšana. Tada čovek ima više mira. Na početku je

najteže zbog toga što seksualna energija ne može da pronađe izlaz i tako sve više iritira seksualne organe. U tom periodu čovek mora da prevaziđe dve teškoće. S jedne strane to je njegova mašta, njegov intelekt ne daje mu mira, a s druge strane ga suzdržana seksualna energija iritira više nego ranije. Ipak, baš je to potrebno, jer ta pojačana iritacija se odražava na više

živčane centre, iritira ih, a to ih budi iz njihovog latentnog stanja, kao što princ “poljupcem” budi uspavanu lepoticu (poljubac predstavlja seksualno ispoljavanje). Ukoliko čovek izdrži i prevaziđe prve teškoće, mentalne i fizičke iritacije, tada je transformacija olakšana. Međutim, veoma je važno dozvoliti seksualnoj energiji da se ispolji kroz više živčane centre, da se

izlije iz njih.

Koja bi naša pomoć ovde dobrodošla? Da ukažemo na vežbe yoge, koncentracije, meditaciju i rad. Fizički i intelektualni rad. Prva od vežbi yoge bila bi pranayama, tj. kontrola disanja. Razumećemo važnost kontrole disanja ako razumemo da svako polno sjedinjavanje imitira disanje, tj.

ritmičko  sjedinjavanje  daha  i  pluća.  Svaki  dah  koji  udahnemo  je  kao

životodavni čin pri polnom odnosu. Disanje nam svakim udahom obnavlja

život, a kroz seksualno sjedinjavanje daje se život novom biću. Zbog toga nam ispravno disanje pruža ispunjavajući ugodan osećaj sličan seksualnom

sjedinjavanju.

Pranayama i vežbe Hatha yoge služe za okrepljenje i produhovljenje tela i održavaju ga zdravim. Ove vežbe su u potpunosti opisane u knjizi Yoga i zdravlje, koju sam objavila zajedno sa kolegom Selvarajanom Yesudianom. Ova knjiga je nastavak. Stoga ovde spominjem samo one

vežbe koje su delimično odgovarajuće za one koji se odriču seksualnog

 

života. Vežbe teraju krv iz donjih u gornje predele tela pa time hlade seksualne organe i pobuđuju više centre. Zatim sledi opis posebnih vežbi za transformaciju seksualne energije u duhovnu, i vežbe koje nam omogućavaju kontrolu upotrebe vitalne energije kao oživljavajuće, magične vatre.

STAV SVEĆE (SARVANGASANA)

Posledica ove vežbe je dovođenje krvi iz nogu i abdomena u glavu, moždane centre, vrat i ramena. Na taj način jačamo mozak koji je izvor naše memorije i naše moći koncentracije. Takođe jačamo štitnu žljezdu koja se nalazi u vratnom delu, a koja upravlja našim intelektom i srcem i brine o našem osećaju za vreme. Pritisak na srce je smanjen, a njegova aktivnost je regulisana uravnoteženošću.

Tehnika: ležeći na leđima ispružimo ruke paralelno sa telom, a dlanove položimo na zemlju. Izdahnemo polako i duboko, a zatim polako i pažjivo ispružene noge podignemo u uspravni položaj. Tada podignemo trup i podržimo ga potpomažući sa obe ruke u predelu bubrega, sve dok nije u uspravnom pravcu s nogama. Dišemo trbušno i zadržimo ovaj položaj sve dok se ne pojavi osećaj napetosti. Tada se polako vraćamo, prvo trupom, a zatim i ispruženim nogama, pa nekoliko trenutaka ležimo na podu, dišući mirno i pravilno, što obnavlja cirkulaciju u svom uobičajenom toku. Kod izvođenja ove vežbe treba da se izbegavaju nagli i  grčeviti pokreti koji mogu da oštete srce.

STAJANJE NA RAMENIMA (VIPARITA KARANI)

Delovanje ove vežbe slično je kao i prethodne, s tim što je izvođenje znatno jednostavnije.

Tehnika: dok ležimo na leđima sa rukama paralelnim s telom izdišemo i polako podižemo noge. Bedra podižemo uz pomoć ruku i postavljamo noge koso iza glave. U tome se ova vežba razlikuje od položaja “sveće”. Takođe, rukama pridržavamo bedra, a ne trup. Dišemo trbušno, mirno i zadržavamo ovaj položaj što duže bez napetosti. Tada se

polako i kontrolisano vraćamo u ležeći položaj i smirujemo se nežnim, kontrolisanim disanjem.

STOJ NA GLAVI (SIRHASANA)

Posledice su slične kao i kod “stava sveće”, ali su moždani centri koji su kod prosečnog čoveka u latentnom, uspavanom stanju, snažnije pobuđeni. Ti centri se aktiviraju putem vežbi (a takođe, i kroz odgovarajuče vežbe koncentracije). Na taj način pristupamo svesti kreativne moći u nama samima, naše sećanje je stimulisano, a više mentalne moći probuđene.

 

Tehnika: u početnoj fazi položaja kleknemo na tlo i sednemo na pete. Ruke su sklopljene i zajedno sa leđima spuštene na tlo. Onda se glava savije prema dole, a njen najviši deo smešten je u sklopljene ruke. Laktovi su na zemlji u blizini tela. Sada se podiže trup i dižu noge do uspravnog položaja. Možemo prvo da podignemo jednu nogu, onda drugu, ili obe zajedno. Položaj se održava uz pravilno i mirno disanje, koliko je to moguće, bez napetosti.

Kod ovog položaja mogu povremeno da se ispolje početne teškoće. Ako je tako, najbolje je u početku vežbati u uglu sobe ili ispred kreveta, koji podignutim nogama pružaju potreban oslonac.

Dok se vraćamo u početni položaj savijamo noge i nastavljamo do klečećeg položaja, a zatim sednemo na noge. Sedeći tako osetimo tokom nekoliko trenutaka osećaj mira. Nikako ne smemo da padnemo s glave ili

da učinimo bilo kakav prisilni pokret.

TRANSMUTACIJA (OJAS)

Ova vežba je najvažnija i najdelotvornija za transformaciju seksualne energije. Sedeći u Padmasani (lotos položaj), dišem savršenim yoga- disanjem i aktiviranom imaginacijom vizualizujem da Ja, tj. moja svest, moj duhovni Ego silazi do coccygisa svakim udahom i da se od tamo polaganim izdisanjem penje uz kičmu, tj. pri punoj samosvesti dižem se polako do glave gde je sedište Sahasrara čakre. Opis ove vežbe je veoma jednostavan, a ipak nam omogućava da odvratimo sve nadražaje iz polnih

žljezda prema višim centrima gde seksualnu energiju možemo da uskladištimo kao kreativnu snagu, uz nastojanje da ovu vežbu izvedemo pravilno.  Stoga,  je  ovo  najvažnija  vežba  kod  transformacije,  jer  nam

pomaže da vodimo seksualnu energiju prema gore do viših centara kako bi se ispoljila i koristila kroz ove centre u svojoj preobraženoj formi kao kreativno magijska snaga.

Naš prvi zadatak  sastoji se u tome da uz pomoć polnih organa povećamo  izdržljivost  organa  u  kojima  sve  do  sada  nije  bila  aktivna.

Izdržljivost mora da se podigne do nivoa koji kreativnoj snazi omogućava izranjanje iz latentnog stanja i nastajanje aktivnosti. Više se ne ispoljava kao seksualna energija, već kao duhovno magijska moć. Daljnji napredak zavisi od učenja sledeće vežbe: treba voditi duhovnu snagu, ono što je Ja jesam, svuda po telu, tj. prodirati u svaki deo sopstvenog tela sa svojim

Egom i zračiti sopstvene vibracije po čitavom telu. Nije dovoljno samo transformisati seksualnu energiju, našu sostvenu materijalizovanu Suštinu, i sprovoditi je do viših centara, već uz pomoć tih istih centara treba da se ostvari najviši cilj – emitovanje i korišćenje vitalne energije kao magijske

moći. Nije dovoljno da se načini filozofski kamen. Treba da znamo kako i za šta da ga koristimo. Inače je besmisleno imati magični čarobni štapić; nismo magovi ako ne možemo da ga koristimo.

Ova vežba je zaista veoma jednostavna. Ona ponovo usmerava svest na način koji angažuje kreativno magijske snage, postajući tako magijski i

vizualizujući čin. Šta treba da se učini u pogledu tih kvaliteta? ^injenica je

 

da sam Ja sam, svesno postao ta snaga. “JA” jeste život i tamo gde sam svesno JA tamo je takođe i @IVOT. Gde god da prodrem, svesno, sve postaje vitalizujuće i životodavno. Svako ko razmisli o ovim dvema rečenicama i shvati ih ispravno, poznaje sve tajne života i smrti.

Tehnika vežbe: savršenom yoga kontrolom disanja udahnemo i oprezno izdahnemo sav vazduh iz pluća. Tada, udisajem koji mora da bude spor i nekako zadržavajući, usmerimo našu svest prvo u krajeve nogu, tj. odlazimo tamo sa svojim Egom. Osetićemo izrazito, da se u nogama stvara struja, kao i početna toplina koja daljnjim vežbanjem postaje vruć osećaj sa trncima. U početku vežbamo pet do deset minuta, da bi kasnije produžili vreme. Vežba ni pod kojim uslovima ne sme da postane štetna. Ne treba da se gleda na sat. Tokom vežbanja osetićemo kada nam počne opadati koncentracija i tada treba da prestanemo.

Ukoliko nismo potpuno skoncentrisani nema nikakvog smisla da sprovodimo vežbu. Najbolji položaj za vežbanje je ležeći stav, jer krv može ravnomerno da cirkuliše po telu. Vremenom čovek može da oseti kako su noge nabijene višim vibracijama koncentrisane svesti i da se toplina sa trncima postepeno podiže u telu. Dosledno tome mi možemo da podignemo našu svest zajedno sa zračenjem i da ispunimo noge višom vitalnom energijom. Tada počinjemo sa rukama. Prvo sa desnom, a zatim sa levom, sve dok ne osetimo toplinu i trnce. Postupak možemo da proširimo na celo telo, tako da na kraju imamo osećaj pojačane vitalnosti u obliku toplote, pa

čak i vrućine. Postali smo svesni u celom telu. Telo ova zračenja prima poput otvorene posude i počinje intenzivnije da živi. Celo telo od glave do vrhova prstiju se budi i počinje da živi tako intenzivno i sa takvom vitalnošću da čovek oseća kako je ispunjen svetlom, intenzivnim zracima svetla.

To je više od samog osećaja. Ovo nam ukazuje na činjenicu da ovom vežbom razvijamo eterično telo istkano svetlom. Biblija ovo opisuje u Jevanđeljima. Hrist se ukazao trojici učenika na planini Tabor u svom “preobraženom” telu: “I poslije šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana brata njegova, i izvede ih na goru visoku same. I preobrazi se pred njima, i

zasja se lice njegovo kao sunce a haljine njegove postadoše bijele kao svijetlo” (Matej 17:1-2). “I haljine njegove postadoše sjajne i vrlo bijele kao snijeg, kao što ne može bjelilja ubijeliti na zemlji” (Marko 9:3). Isto kao što mrtvi komad metala možemo da namagnetizujemo – oživimo – posredstvom elektriciteta ili magneta, tako ovom vežbom možemo ljudsko

telo da načinimo magnetom, da ga oživimo. Kao što je magnetizam magijska snaga, tako i ljudsko telo postaje sposobno da ispolji i emituje ljudsku magijsku snagu i energiju. Stoga postanimo gospodari nad magijsko  kreativnim  snagama.  Istina  je  da  se  to  može  postići  jedino

transformisanom seksualnom energijom.

Kao što seksualna energija može da dâ život novom živom biću, detetu, tako ova životodavna energija može da stvori u nama novo živo biće, može da usmeri vitalnu energiju novog živog bića u naše sopstveno telo. Tako stari, smrtni “Adam” postaje novi, uskrsnuli i besmrtni “Hrist-

čovek”. Od energije više, snažnije svesti izrasta pojačana vitalnost, čije

 

visoke frekvencije ne tolerišu bakterije i viruse. To nam objašnjava imunitet Božijih ljudi prema svim bolestima. ^ak i ako osoba još nije postala Bog-čovek, on može da koristi ekstra moći proširene svesti, shodno individualnom nivou, na prvi najskromniji, a zatim i na više, duhovnije načine.

Ako u telu negde postoji nered, mi možemo punim intenzitetom da fokusiramo zračenje na to mesto. Otkrićemo da kroz usmerenu vitalnu energiju nestaju bolovi - često sasvim iznenada – pa su upale i drugi telesni poremećaji izlečeni. Frekvencije svesti su mnogo više od takozvanih kratkih talasa, X-zraka ili zračenja radijacije. I sasvim je prirodno da je i učinak veći.

^udesno delovanje možemo da stvorimo ne samo u našem telu, već ako smo vešti u usmeravanju energije, možemo da usmerimo ove frekvencije u druga živa bića. Kada to činimo mi uvodimo red u njihova tela. Na ovom mestu čovek okleva da krene dalje. Kada shvatimo kako se samo pogrešno koriste ove stvari od neukih, inferiorno praznih ljudi, razumećemo zašto je o tome bolje ćutati. Veliki magovi poput Mesmera, du Poteta, Marquisa Puys Egura i drugih iskreno su govorili o tome. I tada, a i sada dešava se da neuki ljudi počinju da se igraju tim moćima. Obično iz taštine žele da deluju na druge koji za tim nemaju želju. Tako oni prenose svoje nečisto zračenje drugima koji pate i koji posle postaju stvarno bolesni ili im je gore nego pre. Stoga svoje ambicije treba da ograničimo na sticanje povećanog vitaliteta za sebe i da naučimo kako ispravno da ga usmerimo i koristimo. Učinimo naša tela živim i budnim.

Osoba koja sprovodi ove vežbe iz istinske želje za Bogom imaće unutrašnje iskustvo neobične vrste. Mnoga zatvorena vrata će mu se otvoriti i on će pre ili kasnije iz čiste ljubavi, a ne da bi mu se divili, želeti da pomogne drugima i biće sposoban za to. Na ovom nivou više ne može da nauči od drugih ljudi kako i za koju svrhu njegovo više zračenje može da se koristi i primeni. Ni Ignatie Loyola, otac Barre ili Valentin Greatrakes nisu ni od koga naučili kako da leče manijake i druge ozbiljno bolesne ljude. Stoga za tim ne treba da težimo.

Ako vežbamo čeličnom voljom ključ za transformaciju seksualne energije biće nam predat u ruke.

Ipak, želim da ponovim jedan savet. Za vreme yoga vežbi nikada ne treba da mislimo da vežbamo zato da bi postigli smirivanje naših polnih

žljezda u cilju vođenja suzdržanog načina života. Jer đavo nikada ne spava

i ako naše misli usmerimo ka polnim organima, oni će biti iritirani i pokrenuti usmeravanjem svesti na njih. Stoga, dok vežbamo yogu treba da mislimo o zdravlju, miru i ravnoteži, a posebno bi trebali da pokušamo probuditi, doživeti i staviti u praksu smisao celine. Pokušajmo iznutra da

doživimo osećaj savršene nezavisnosti i da ni na koji način ne tražimo priznanje i spoljnu pomoć, da ne očekujemo ljubav od drugih, nego da dajemo, da imamo i da smo sve u nama samima. Ja sam CELINA.

Taj osećaj nam daje samopuzdanje, neustrašivost i hrabrost. On postaje stanje postojanja koje stalno nosimo u sebi, u nama samima. Uvek

smo zadovoljni, jer sve imamo u nama samima. Takvo stanje je najveća

 

pomoć protiv bilo koje seksualne želje, jer seksualna želja proizilazi iz osećaja nedostatka, iz traganja za komplementarnom polovinom, bez koje se osećamo sami i zaboravljeni. Ako smo međutim, pronašli sve unutar nas samih, ako smo celina, šta nam je još potrebno i šta nam nedostaje?

Opšta dobra delovanja vežbi Hatha yoge mogu da se pojačaju fizičkom aktivnošću. Na isti način kao i vežbe Hatha yoge, fizički rad i pojačana cirkulacija krvi pomaže nam da usmerimo naše misli i udaljimo ih od polnih organa. Seksualna energija je vitalna energija koju čovek može da zadrži za sopstveno telo. Dobar način da se to postigne je fizički rad i yoga vežbe. Rad ne samo što zapošljava telo i šalje krv mišićima već uključuje i intelekt i sprečava da misli lutaju pogrešnim pravcima. Bez obzira na njihove duhovne težnje, monasi i monahinje rade u povrtnjacima i voćnjacima ili rade neke druge poslove u manastiru. Mi možemo da se bavimo sportom ili da radimo neki fizički rad. Može se dogoditi da u toku fizičkog rada naš intelekt opet krene u pogrešnom pravcu, dok kopamo, igramo tenis ili bilo šta drugo. Opet smo dovedeni u iskušenje da pomislimo kako je smisao našeg rada usmeravanje seksualne energije u nove kanale da bi se zaustavio protok krvi do seksualnih organa. To rezultira tako, što se sve misli, celokupna svest, a kao posledica toga i cirkulacija krvi, usmeravaju ka polnim organima. Neobično je reći, ali već iz tih prvih borbi stičemo iskustvo da nije telo to koje nas uznamirava i koje prouzrokuje seksualne želje, već intelekt. Nasuprot tome stoji argument da seksualna želja utiče na intelekt iz nesvesnog do onog časa dok ne pronađe put do viših centara. Ukoliko je neko toliko napredovao u sopstvenom iskustvu da svoju transformisanu energiju može da ispolji kao kreativnu snagu, onda ona više nije potisnuta u nesvesno i ne može od tamo da deluje poput otrova. ^ak i tada, ako čovek to želi, može da usmeri energiju prema polnim organima i da je troši kao seksualnu energiju pomoću intelekta. Intelekt ima sposobnost da okrene kormilo u pravcu koji svest odredi. Na početku naše borbe s energijama razumemo veličinu zadatka koji intelekt ima na putu do Boga. Blagoslovena je ova zmija koja svojim “spiralama” vodi seksualnu energiju prema dole, ali isto tako i prema gore, do Boga, ako naša svest gospodari nad njom.

Svesni smo toga da je u  pubertetu telo ispunjeno elementarnom silom. Vitalna tenzija je visoka, a seksualna energija veoma moćna. Stoga, mladi ljudi koji kontrolišu svoju seksualnu energiju i pretvaraju je u duhovno kreativnu snagu mogu da ubrazaju svoj razvoj na duhovnom putu i postignu Boga. Mlada osoba ima gorivo bogato kalorijama koje najbolje stimulišu visoke centre. Možemo primetiti da kod polno moćnih životinja seksualnost igra mnogo manju ulogu u njihovim životima nego kod onih ljudi koji uz pomoć intelekta često povećavaju i umnožavaju svoje seksualne reakcije. Važnost mentalnog stava i njena povezanost sa polnim

žljezdama iskazana je kroz iskustva ljudi u opasnim situacijama.

Za vreme opsade Budimpešte 1945. godine, mnogi muškaraci i žene, koji su bili svedoci užasnog krvoprolića, postali su impotentni zbog neopisivog straha od smrti. Kako su polni organi znali da čovek u svojoj

svesti ima neopisiv strah od smrti? Kako genitalni organ kod čoveka i

 

životinje zna da potomstvo ne sme biti začeto za vreme smrtne opasnosti? Naučnicima je poznata mudrost prirode koja se ispoljava u katastrofama. Strah od smrti za vreme te opsade u Budimpešti izazvao je izostanak menstruacije kod velikog broja žena i impotenciju kod muškaraca. Nasuprot tome poznat nam je slučaj neprijatelja, ženskog vojnika, koja je pokušala da zavede čoveka, a pošto on nije pokazivao želju za njom, ona je pokušala da ga privoli na odnos pod pretnjom pištoljem. Taj čovek je tokom nekog vremena izgubio potenciju, ali zbog straha od smrti, pod pretnjom pištoljem, i uprkos tome što ga žena nije privlačila, udovoljio je njenoj želji. U ovom slučaju strah od smrti imao je suprotno delovanje, potencija je opet zadobijena.

Možemo da ukažemo na niz primera koji dokazuju kako čovekov intelekt deluje na polne organe, a time i na seksualne želje. Način na koji priroda može da odgovori izdržljivošću – osnovni primer homeopatije – predstavljen je drugim slučajem. ^ovek koji je godinama bio impotentan odlučio je da iskoristi to svoje stanje i da postane “svet”, pošto je svakako morao da živi suzdržanim načinom života. Desilo se nešto sasvim neobično. Kada je doneo tu odluku njegovo telo je reagovalo tako što je ispoljilo do tada ničim naznačenu potenciju. U ovom slučaju prepreka nije bila u telu već u intelektu, u predstavi uma.

Tako na svakom početku suzdržanog načina života potpuno svesno otkrivamo nezamislivo delotvornu snagu intelekta i misli. Time smo učinili prvo veliko otkriće i lično ga doživeli. Prevaziđena je prva i najteža stepenica.

Stoga, uz pomoć fizičkog rada mi možemo da odvratimo energiju iz polnih organa, ali to je delotvorno samo ukoliko uporednim procesom odvratimo glavnog neprijatelja – prvobitnu zmiju: intelekt, naše misli – i to treba da činimo sve dok ne zagospodarimo nad seksualnom energijom. Najbolji način da se ovo postigne jeste da naš intelekt preokupiramo nečim drugim. Dve stvari ne mogu biti na istom mestu, u isto vreme. Zato sve misli o seksualnosti treba da zamenimo nekim drugim mislima. Već smo govorili o tome da ne bi trebali da započinjemo sa suzdržanim načinom

života sve dok seksualna želja ne otpadne poput zrelog ploda sa drveta. Ovde se postavlja pitanje: Ukoliko treba da se borimo, zašto da se upuštamo u sve to?

Kao odgovor na to možemo reći da ovde ne postoji nešto kao “treba” i “mora”. Savet je dat onima koji žele da se bave yogom da bi napredovali

što brže, jer osećaju nezasitu želju za Bogom. Jedno, ipak, ne smemo da zaboravimo. Svako ko je napredovao na svom unutrašnjem putu i ko bez posledica želi da obnovi seksualnost u cilju korišćenja seksualne energije kao ogreva za stimulaciju svojih viših živčanih i moždanih centara još uvek

u sebi ima ono “animalno”, kako Paracelsus kaže. (Kada bi grubo uporedili to bi bilo kao kada bi radio talase grejali električnom energijom). ^ak i tada

čovek ima žljezde koje su ranije bile regulatori seksualnog zadovoljstva.

@ljezde nisu u stanju da razumeju zašto njihov vlasnik iznenada želi da vodi  suzdržan  način  života  i  one  nastavljaju  da  traže  oslobođenje  od

pritiska koji je prouzrokovan nagomilanon seksualnom energijom. Priroda

 

je, međutim, veoma elastična. Isto kao  što  su  žljezde  narasle  koristeći pravilno oslobađenje, čovek postepeno može da ih odvikne od ove navike pomoću svesno kontrolisanog intelekta i odgovarajućih vežbi yoge. Naravno, za to je potrebno vreme čija dužina varira od slučaja do slučaja, sve dok osoba – bez obzira na pol – nije sposobna da prilagodi svoje

žljezde i sprovede svoju volju u telu. Tokom ovog procesa naučiće kako da se oslobodi telesnog ograničenja i kako da bude gospodar u svojoj sopstvenoj kući. Biće potpomognuta duhovnim i fizičkim vežbama yoge

(koje su spomenute ranije) i kreativnom aktivnošću. Više centre možemo da otvorimo samo ako im omogućimo emanaciju kreativne snage.

Vežbe će nam pomoći u transformaciji naših energija, posebno duhovne prirode. Fizičke vežbe nam pomažu u vođenju krativnih snaga prema gore do viših centara, do onih koji su duhovni, pri čemu se koristi

kreativna snaga. Moramo naučiti da kontrolišemo misli, intelekt i da ih usmeravamo tamo gde mi to želimo. Moramo naučiti šta je to o čemu

želimo da mislimo, a ne o slučajnim stvarima koje misli dovode u um, primoravajući  nas  na  njihovu  refleksiju.  Ima  mnogo  onih  čak  i  među

gorljivim vežbačima yoge koji imaju problem sa praktičnim ostvarenjem ovoga. Većina ljudi smatra da će telesne vežbe yoge poboljšati njihovu koncentraciju bez ikakvog unutrašnjeg napora. Baš naprotiv. Vežbe yoge izvodićemo ispravno i delotvorno ako fokusiramo svu našu pažnju na usmeravanje koncentracije prema unutra. Jedini mogući način da se uči

koncentracija misli je pomoću koncentracije. Ne postoji magija koja bi lenjima omogućila koncentraciju bez njihovog sopstvenog unutrašnjeg napora. Vežbajući yoga vežbe možemo da povećamo dotok krvi do moždanih centara učinivši ih tako moćnijim i vitalnijim pa im tako omogućavamo pokoravanje i bolje služenje. Moždani centri mogu da se

pokore ako postoji nešto što će im zapovedati i koristiti ih na ispravan način. A to nešto nije ništa do nas samih. Stoga mi zapovedamo našim moždanim centrima, mi treba da pošaljemo veliku količinu energije mozgu i da mislimo ono što želimo da mislimo, na način na koji želimo, a ne onako  kako  nam  misli  same  sugerišu.  Za  to  možemo  da  koristimo

transformisanu seksualnu energiju. Naravno, moć koncentracije može biti dublja, a viši duhovni nivoi dostignuti i bez uzdržanosti. Ali mnogo brže rezultate i jače delovanje postižemo ako vatru života zadržavamo za sebe. Seksualna energija je forma ispoljavanja moje sopstvene Suštine – Ja sam to, čak i nesvesno. Treba da razumemo da bez trošenja seksualne energije

dakle, mene samog kroz telo, i njenim čuvanjem za mene samog ja jačam sebe, moju snagu volje i moje magijsko, sugestivno zračenje. Zbog toga značajno mogu da povećam sopstvenu sposobnost, da budem svoj.

Moramo da ovladamo našim telom. Ako su žljezde iritirane i ako počnu da stvaraju seksualne fantazije i želje na platnu svesti ne smemo da

se predamo već treba da se zapitamo: “Ko je jači? Seksualna želja ili ja?

Naravno, ja”. I odmah zatim da zaokupimo našu pažnju nečim što nas privlači. Videli smo da dve stvari ne mogu u isto vreme biti na istom mestu, stoga, sve misli o seksualnosti treba da potisnemo iz nešeg intelekta

drugim mislima. Od nas zavisi da li ćemo poći u šetnju ili posmatrati ptice

 

dok lete, da li ćemo otići na pecanje ili ćemo ostati kod kuće i vežbati yogu ili možda čitati neku zanimljivu knjigu, svirati neki instrument, uređivati baštu ili trenirati svog psa. Dvoje ljudi nemaju ista interesovanja niti istu veru. Svako sam treba da prepozna u čemu je njegov talenat i šta ga toliko interesuje da može zaboraviti na svoje seksualne želje. Nije važno kako

ćemo da skrenemo našu pažnju od seksualne želje, već da učinimo to.

Kako telo reaguje na ovom nivou? Sve dok smo zaokupljeni svojom kreativnom aktivnošću, telo uopšte ne reaguje. Ono uživa što je ispunjeno

višim frekvencijama zbog kojih postaje zdravije i sudeluje u prosvetljenom stanju EGA. Može sa dogoditi da nam telo objavi želju prvo u erotskom snu, a zatim i u budnom stanju. Očigledno je da još uvek nismo na nivou gde možemo uvek i svesno da usmeravamo telo, tj. tok života. Zato treba da nastavimo da praktikujemo posebne yoga vežbe i da počnemo ponovo

da radimo svom raspoloživom snagom i koncentracijom.

Ukoliko neko može da koristi svoju energiju u kreativnom radu, a da i pored toga ima nesavladive teškoće sa telom, mi mu savetujemo da svoje telo umiri normalnim seksualnim životom. Telu je mnogo ređe potrebno

seksualno zadovoljstvo nego što misle oni koji svoje žljezde stalno iritiraju začinjenom hranom, stimulativnim pićima, čitanjem erotske literature, gledanjem erotskih filmova i slično. To samo opterećuje žljezde, prerano ih slabi i podvrgava starenju. Možemo da vidimo kod životinja, koliko retko priroda zapravo želi polni odnos.

Sve zavisi od toga šta želimo. @elja je uzvišena snaga i vodi nas tačno onamo gde želimo da krenemo – gde želimo da budemo svim našim bićem. U pogledu ovog savetujemo vam da se uzdržite od molitve Bogu da vam pomogne u prevazilaženju seksualnih želja. Ne smemo da zaboravimo da Bog prebiva u nama, iza naše ljudske svesti u velikom nesvesnom, i On

sam, Bog želi da unapredi naš napredak na putu razvoja. Stoga nam On uvek pomaže, čak nas i primorava, mnogo više nego što to naše nesvesno može da spozna, jer sam Bog želi da postane svestan u nama i kroz nas.

Međutim, ako molimo Boga da ukloni naše seksualne želje, (što na

žalost čine mnogi ljudi bez obzira koliko god da je to detinjasto), ponovo

usmeravamo našu pažnju i intelekt na polne organe. Ne treba da molimo Boga za pomoć u prevazilaženju naših seksualnih želja. Bolje da pomognemo sami sebi. Svako ko želi da postigne taj uzvišeni, božanski stupanj i čija žudnja za Bogom je toliko jaka i duboka da ga ništa više ne interesuje, biće odveden na put pomoću svoje jake želje, gde ga seksualnost

više neće uznemiravati i gde će se bez muke i u miru posvetiti transformaciji bez molbi za pomoć. Ukoliko je neko već dostigao viši nivo, a opet popusti svojoj seksualnoj želji, to nije za osudu i ne treba da ima osećaj stida. On je još uvek ljudsko biće i nije mu zabranjeno da uživa u

svojoj seksualnosti. Zbog toga ne treba da da zavet na početku svog puta, jer ne treba da se stidi ukoliko jednom popusti pred svojim seksualnim

željama. Stid, ne zbog toga što je uživao u seksualnosti već što je prekršio svoj zavet. Ono što se dogodilo ne može se promeniti, i ako je imao seksualni  odnos  sa  voljenom  osobom,  iskreno,  iz  istiske  ljubavi,  sa

unutrašnjom predanošću i zdravom fizičkom željom, ne treba o sebi da

 

misli kao o slabom i grešnom čoveku. A zašto i bi? Bog nije ispred nas postavio nikakve prepreke i ne traži od nas da moramo živeti uzdržani u pogledu seksualnosti. Zato ne bi trebali da zapovedamo sebi već da se zapitamo šta je to što želimo da imamo. Ukoliko je želja za slobodom veća od želje tela, tada je sve što učinimo učinjeno sa našom sopstvenom saglasnošću.

Stoga, nastavimo da vežbamo. Jednog dana ćemo uspeti da smirimo

žljezde  kroz  neprekidno  skretanje  misli  i  one  nas  više  neće  ometati.

Nastavimo svoj put duhovnog razvoja. Za čoveka je ovo novi pokušaj. Ljudi čak i nesvesno osećaju da je seksualna energija važnija za njihovo sopstveno biće od stvaranja novog naraštaja. Duboko u sebi osećaju da je seksualna energija čovekovo biće. To objašnjava zašto ljudi već u detinjstvu štite, sa velikom brigom svoje polne organe, koje poistovećuju sa

seksualnom energijom. Imaju dobar osećaj da će se dogoditi nešto strašno ukoliko izgube organ svoj muževnosti, a time i svoju potenciju. ^ovek instinktivno oseća da bi kroz gubitak svoje seksualne energije i sam bio uništen.

Sledeći primer može da nam pomogne. Imali smo vrednog i veoma duhovnog prijatelja koji se zamonašio da bi ceo svoj život posvetio svesnom i iskrenom traganju za Bogom. Bio je moćan i duhovan čovek. Ipak noćima nije mogao da spava jer mu telo nije davalo mira. Radio je sve

što je mislio da će mu pomoći, ali izgleda da đavo nije sa njim završio.

Jednog dana posetio nas je sav očajan. “Zamislite”, rekao je “odjednom mogu dobro da spavam, mogu da se koncentrišem na posao, a i telo je prestalo da reaguje. Više me ne ometa. Znači li to da sam postao impotentan”? Glasno sam se nasmejala. Rekla sam mu: “Dugo ste vežbali i uložili ste veliki napor da bi umirili svoje žljezde kako bi se posvetili

duhovnom napretku. Sada su vaši napori urodili plodom i vi ste uzbuđeni zbog uspeha jer ste postigli ono što ste želeli i iskreno tražili. Ne brinite, niste postali impotentni. Baš suprotno. Približili ste se tački kada postajete izvor sveukupne potencije”.

Takav je čovek. ^ak i takav, sa odlučnim, jakim karakterom kao naš prijatelj monah. To su “dečje bolesti” koje osoba mora da preboli sve dok

ne stekne iskustvo, izuzev ukoliko nije rođen kao “odabran”. Zbog tih

dečjih bolesti ne treba da se oseća stid. “Kao što su uska vrata i tijesan put

što vode u život” (Matej 7:14), rekao je Hrist i znao je o čemu govori. I on se borio za Carstvo Nebesko i postio je u pustinji četrdeset dana. I baš kada

se preobratio od Isusa iz Nazareta u Hrista, đavo ga je napastvovao jače nego ikada pre. avo nas ne štedi i ne odustaje, ali treba da zapamtimo ovaj veličanstven primer i da znamo da je pobeda moguća.

^ak i onda kada smo dostigli stanje u kojem nas naše žljezde više ne

uznemiravaju, može se dogoditi da erotske misli budu opet probuđene i projektovane u nas. U tom slučaju treba da radimo vežbe yoge i da budemo zaokupljeni fizičkom i mentalnom aktivnošću i svim onim što nam pomaže i što nas smiruje. I pored toga što su vrata za seksualnu energiju prema višim centrima otvorena, ona se još neko vreme vraća do najnižeg izlaza

 

ispoljavanja u vidu fizičke seksualne energije. Stari put koji je širok i lak, još uvek mami i privlači sebi struju života.

Sledeći korak nam već donosi mnogo veću radost. Sada naša borba

više nije vezana isključivo za smirivanje seksualnih organa i zadobijanje kontrole nad mislima, već pre za korišćenje seksualne energije odvojeno od polnih organa i njene transformacije kao duhovne snage. Prvi veliki korak je preduzet, naime, vrata prema višim centrima ispoljavanja koja su ranije bila zatvorena, sada se otvaraju. Kako da se primene ove duhovne moći?

Ovo nas podseća na veliku mudrost koju sova izgovara mag u jednom od filmova Walta Disneya. Mag je pokušavao da objasni detetu koje perje ptica koristi da bi poletela sa tla, a koje perje, da bi se održala u vazduhu. Sova koja je to slušala bila je veoma uzrujana tumačenjem pa je rekla: “Fantazija je pokušati da se protumači kako treba leteti. Leteti se

može naučiti samo letenjem”. Kako je to mudro i istinito. Isto tako, transformacija seksualne energije se može naučiti samo transformisanjem.

Treba da bude jasno šta se podrazumeva pod transformacijom seksualne energije u duhovnu moć. U čoveku postoji neki mehanizam

pomoću koga se vibracije, frekvencije energija mogu transformisati i promeniti u razne forme ispoljavanja. Da, postoji ih nekoliko. To su čakre koje, osim što emituju zrake, deluju i kao transformatori. Međutim, to poznajemo samo našim intelektom. Ukoliko koristimo živčane centre, boravište  čakri,  različite  vibracije  ne  doživljavamo  kao  “vibracije”  ili

“frekvencije” već direktno kao svesno stanje postojanja. Uzmimo za primer uši, tj. slušne živce koji primaju sve zvučne vibracije i saopštavaju ih mojoj svesti. Iako sam svojim intelektom naučio da su zvuci vibracije i da različiti zvuci imaju različite frekvencije, moja svest ih neće shvatiti kao različite vibracije, a ja ću ih jednostavno čuti kao različite zvuke. Biću manje ili više

sposoban da zamenim broj vibracija jednog zvuka u poređenju s drugim, ali

čuću ih kao niže ili više raspoređene zvuke.

Tako je i sa kreativnom snagom. Neću biti u stanju da primetim njene niže vibracije, nego ću ih pre u svom telu uočiti kao seksualnu želju. Više vibracije – u mojoj duši – osetiću kao ljubav, kao duhovnu želju za

jedinstvom. Više vibracije osetiću kao želju za kreativnim ispoljavanjem, kao urođene talente, intuiciju i kreativne ideje. Kod najviših frekvencija biću poistovećen sa njima kao čisto duhovno stanje postojanja – kao JA JESAM.

Kao što mi uši i slušni živci omogućavaju da čujem zvuke, tako da

sam svestan zvuka, a ne ušiju i živaca, isto tako sam svestan kreativne moći kroz različite organe ispoljavanja i čakri u vidu seksualne želje, osećaja i direktnog stanja postojanja. Osećam da su se viši živčani i moždani centri aktivirali samo tako što iznenada postajem intuitivan, što imam kreativne

ideje i sklonost ka kreativnom radu, što se iznenada pojavljuju neočekivani talenti,              primetno i značajno uvećanje moje snage volje i moći koncentracije, što sam postao samouveren i siguran i da primećujem kroz delovanje na druge ljude da sam stekao sugestivnu moć i da sam, kao posledica svega toga, postao centar pažnje. Stoga, ne smem da očekujem da

se čakre i njihova boravišta, viši živčani i moždani centri, objavljuju bilo

 

kakvom vrstom osećaja ili drugim znacima u momentu kada počinju da deluju. Zapažam uši, slušne živce, moždane centre, takođe, više živčane i moždane centre kao i čakre, samo ako ne deluju pravilno i ako prouzrokuju bol. Sve dok deluju pravilno nisam svestan njihovog postojanja.

Neću biti u stanju da izmerim različite frkvencije, isto kao što ni uši ne mogu da izmere različite vibracije zvuka. One ih prenose mojoj svesti kao niže ili više zvuke koje ja jednostavno čujem.

To je isto kao kada različita stanja svesti koja se mogu direktno

osetiti i doživeti, postaju istovetna sa različitim razlikama u frekvencijama kod različitih formi kreativne snage. Ukoliko ove forme ispoljavanja nazivam nižim ili višim, činim to kao što zvuk nazivam nižim ili višim, jer ga tako čujem. Tumačeći šta je zvuk, možemo da damo detaljan opis vibracija i frekvencija zvuka, a pri tome opet nećemo biti u stanju da

nekom ko nema sluha za razumevanje objasnimo, i da on to razume, šta znači čuti. Još manje ćemo biti sposobni da protumačimo da zvuk može biti “niži” i “viši”, i na kraju, šta znači različitost u boji zvuka, npr. kod flaute, violine ili orgulja. Kada čovek to jednom čuje, tada će čuti iz ličnog

iskustva, trenutno, direktno i bez potrebe za daljnjim objašnjenjem.

Sledeći primer: ne možemo da protumačimo ukus kestena nekome ko nikada nije jeo kestenje čak i ako smo u stanju da savršeno opišemo frekvencije ovog ukusa, ili čak o tome da napišemo knjigu. Ta osoba ne može da ima predstavu o ukusu kestena sve dok ga i sama ne okusi. Tako

možemo ići dalje i videćemo da sve što je uskladišteno u našem mozgu, sve je samo spoljašnje, a ne svesno stanje postojanja. Ja sa time nisam poistovećen. Ukus kestena postaće svesno stanje postojanja samo kada ga okusimo jezikom i iskusimo. Jezik i svi drugi čulni organi mogu da prenose svoje percepcije i kao stanje svesti. Mozak, intelekt to nikada ne može da

učini.

Uviđamo koliko je teško dati racionalno tumačenje o transformaciji kreativnih moći. To je beskorisno tumačiti racionalno. Prirodu stvari možemo da znamo samo kroz direktno iskustvo. Intelektom ništa ne mogu da doživim. Jednom kada ispravno shvatimo ove stvari i kada budemo

želeli da ih doživimo, moramo ih preneti iz našeg intelekta do našeg bića, kao stanje postojanja, i kroz naše direktno znanje treba da iskusimo istovetnost s njima. Onda ćemo naučiti kako sami da postanemo ukus kestena, kada ga okusimo i u nama doživimo njegov ukus.

Tumačenja o transformaciji seksualne energije mogu biti data samo

ako osoba predoči kako se to radi. Sve ove stvari tada će biti direktno doživljene i shvaćene. Sve dok ne učinimo napor nećemo biti u stanju da shvatimo prirodu blagoslova, ispunjenja, potpunog zadovoljstva i samopoverenja koje doživljavamo kao svesno stanje postojanja, ukoliko

smo sposobni da transformišemo kreativnu snagu iz njene seksualne forme u višu, da bi tada mogli reći - Ja– sam to. Kako mineralni rastvor može da zna šta se događa tokom kristalizacije? Molekule automatski stvaraju kristalnu rešetku koju samo ovaj mineralni rastvor može da stvori, jer on je to.

 

Tako će svako od nas imati sposobnost da bude ono što jeste i to ne može da se protumači unapred, jer svaka osoba je individualno ispoljavanje Boga pa je tako različita od druge osobe. Kao što mineralni rastvor počinje nešto da čini i ne može da čini ništa drugo nego da postane, da bude ono što jeste, svoja sopstvena karakteristična Suština, i ispolji svoje postojanje u kristalizovanoj formi, tako i mi moramo učiniti nešto i bićemo nesposobni da činimo bilo šta drugo, a da ne postanemo mi sami i da se ispoljimo u kristalizovanoj formi. Na taj način ćemo tajnu kreativne snage iskusiti direktno i razumeti je kroz POSTOJANJE. Samo oni koji to razumeju, jer su već to, mogu da daju savet. Svako od nas mora kroz sopstveno iskustvo da nauči biti.

Kako  da  počnemo?  Intelektualnim,  kreatvnim  radom.  A  kojim radom? Ne treba to da pitamo. U svakom slučaju bićemo sposobni da učinimo ono što jesmo. A ono što želimo da učinimo je ono što jesmo. Učinićemo stoga, nešto za šta imamo talenta i sklonosti i za čim težimo shodno         vremenu             kojim           raspolažemo  van našeg      uobičajenog  radnog vremena. Ima tako mnogo ljudi, tako mnogo sudbina, tako mnogo puteva. Onim muškarcima i ženama koji imaju svoja redovna zanimanja i koji zaista imaju     malo  vremena   za   nastavljanje  svog           napredovanja na duhovnom putu, preporučujemo praktikovanje meditacije tokom slobodnog dela  dana.  Ako  je  neko  već  počeo  da živi  uzdržanim  načinom  života, primetiće da mu je meditacija bolja nego ranije. Već je rečeno da se zadržana seksualna energija akumulira i ona uvećava vitalnu tenziju. Ta povećana  napetost  deluje  na  kičmu  kao  snažna  iritacija,  kao  moćni stimulans.  Na  taj  način  su  viši  živčani  i  moždani  centri  automatski zagrejani, pobuđeni i aktivirani poput radio talasa. To stanje je u njegovoj svesti ispoljeno pojačanom budnošću. On počinje da živi. Tek tada shvata da je ranije jedva živeo. Nije živeo već vegetirao, a njegov život je bio farsa. Disao je, jeo i pio. ^ak je i radio, ali uvek je imao osećaj da ne sudeluje u životu, sve mu je izgledalo kao san, obično loš san. Tada nije bio tu. Nije bio budan.

^ovek sada počinje da živi, izrasta u svesti, oslobađajući se vremena i prostora. U sebi počinje da oseća vatru života, počinje da postaje on sam. Sada odjednom počinje da raumeva šta je Hrist mislio kada je neke ljude nazvao “mrtvima”, a neke “živima”.

Ovo stanje je nemoguće opisati isto kao što je nemoguće opisati ukus lešnika. Može se govoriti opisno, nešto slično kao: “biti budan”, “svesniji

nego ranije”, “postati živ”, itd. Najbolji način za prepoznavanje da li smo mi budni kroz više frekvencije kreativne snage dešava se tek onda kada uviđamo da zapravo i nismo bili budni, ni svesni, ni živi i da smo vegetirali

živeći nerealnim životom. Za vreme sna uvereni smo da smo “budni” i

“živi”. Mi shvatimo da smo sanjali tek kada se probudimo. Na isti način shvatimo da smo ranije živeli usnulim životom - životom senke – kada se postepeno probudimo kroz delovanje “zmajeve vatre”. Andersen ovo stanje divno opisuje u bajci “Senka”, a Gustav Meyerink u svojoj velikoj knjizi Zeleno lice. Kada doživimo ovo “buđenje” ne možemo da shvatimo kako

smo ikada ranije mogli verovati da smo bili budni i živi. U čoveku je

 

probuđena mnogo već vitalnost, ali njegova aktivnost nije u telu, niti u toploti koja se oseća (kao što neki misle), već u svesti, u duhu – u nama samima osećamo vatru, svetlo. Mnogi koji žude za tim “buđenjem” pokušavaju da ga dožive iznutra i čine veliku grešku tako što kroz meditaciju žele da dožive neko mistično stanje fizički. To je greška. Svako od ovih stanja je isključivo stanje svesti. To znači da sam ja sam svetlo svesti, a telo u tome učestvuje samo toliko što postaje intenzivnije živo. Napunjeno je novom viralnošću, podmlađuje se i zdravije je.

Mi živimo u pojačanom i uzvišenom stanju. Ovo stanje nije posledica histerije i paroksizma. Baš suprotno. Mi smo u pojačanom, jasnom, lucidnom, duhovnom stanju svesti, i mnogo smo mirniji nego pre. U  paroksizmalnom  stanju  gubimo  sebe,  gubimo  kontrolu  nad  svojim

živcima i uopšte nad nama samima. U duhovno uzvišenom stanju naša

smirenost, kontrola i objektivnost neuporedivo su veće nego ranije, u normalnom stanju. To je zato što smo “ovde i sada”, i što smo “sa nama” u mnogo većoj meri nego što smo to ikada mogli da zamislimo. U duhovno prosvetljenom, budnom stanju mi smo mirni, i imamo samokontrolu. Mi

smo sopstveni gospodari. To je istinita prisutnost uma koju možemo kontinuirano da podupiremo kao normalnu svest izvan razdoblja meditacije. U tom stanju nemamo svest, jer smo postali sama svest.

Neki meditanti ponekad očekuju “Božiju milost” i “vizije” ili žive u uverenju da će tokom meditacije viša Suština prodreti u njihovu svest kao

neko strano biće sa nekom drugom Sištinom, drugom svešću. Oni čine tako ne razumevajući i tako nemaju nikakvu predstavu o pravoj meditaciji – o SAMO-ostvarenju. Prava duhovna stanja zaista su laka: osoba je jednostavno ovde i sada. I sasvim budna, budna kao jasno sunčevo svetlo. To je jasno svetlo doživljeno u savršeno čistom, transparentnom svesnom

stanju postojanja kao: JA JESAM. ^ak nikada ni ne razmišljamo o tim rečima. Mi smo to, bez razmišljanja o rečima.

Ovo  stanje  takođe  može  da  se  postigne  kroz  rad.  Rad  vezuje

čovekovu pažnju, pomaže mu da bude “ovde i sada”, da bude “budan”. Kada je mladi čovek upitao Hrista šta da učini da bi zadobio blagoslov, on

mu je jednostavno odgovorio: “Gledaj i moli”. Time je sve rekao. Takođe, dok radimo, mi se budimo i postajemo sve budniji ukoliko se radu posvetimo sa potpunom koncentracijom, s punom svešću, ali ne misleći pri tom da smo “svesni”. Kakav bi to rad trebao da bude? Bilo kakav. Važno je da znamo kako nije bitno šta radimo, već kako radimo. Bilo koja vrsta rada

uključujući razne sportove i akrobatiku, aktivnosti koje traže vadavinu uma nad telom. Svako ko se bavio sportom s punom koncentracijom i koji je postepeno napredovao u izvođenju, poznaje užareno i radosno stanje uma koje prati vladavinu nad telom. Kada akrobata u cirkusu izvodi neki okret

za vreme svoje tačke, on doživljava veliki duhovni zanos i radost. Poznato je da neke akrobate koji tokom svog izvođenja dovode u opasnost sopstvene živote i živote svojih saradnika, žive asketski kao monasi. Zadovoljstvo i uzbuđenje koje je doživljeno tokom njihovog izvođenja mnogo je veće od kratkog seksualnog odnosa. Oni čak rizikuju i svoje

živote zbog sreće više vrste. To je ipak nešto što čovek neće tek tako učiniti

 

zbog seksualnog iskustva. Oni koji poznaju ljude iz cirkusa znaju da među njima ima mnogo takvih koji poput Bethovena mogu da kažu: “Nema veće sreće od pobede nad telom ili nad divljom životinjom i da ovu pobedu uma