Pozivanje na Rumijeve stihove je često u Ikbalovoj poeziji:

Lepotu ljubavi crpi iz svoje pastirske pesme Udeo Uzvišene Božanske Veličine...68

Tako savremeni pesnik koristi simbol pastirske pesme, čiji glas se pojavljuje u uvodnim stihovima Mesnevije. Zanimlji- vo je primetiti da Ikbal tu ukazuje na kon- cept kibriya-e, Božanske Uzvišenosti, koja je u stvari jedan od središnih pojmova Rumijeve misli: mali primer ukazuje na dubinu Ikbalovog intuitivnog poimanja misli svoga učitelja. Trska postaje simbol stvaralaštva kroz čežnju: razdvajanje od trščanog ležišta omogućava trščanoj svi- rali da izvija zvuke i izrazi svoju čežnju. Ona pristaje uz Adama koji, daleko od ra- ja i njegovog mira, počinje da radi i stva- ra umetnost i zanate, jer samo razdvaja- nje čoveka čini stvaralačkim i dosetljivim.

Rumijeva poznata pesma sa rečju koja

se rimuje – m arzust, „to mi je želja“, upo- trebljava se kao vrsta magijskog bajanja, jer govori o žudnji čoveka za Bogom, sa- vršenim svetim čovekom, kako se otkrio Ikbalu kroz Mevlanino obličje.69

Rumi, učitelj ljubavi i žudnje, postaje za Ikbala protivteža silama hladnog razuma i suve filozofije. Njegovo i Avicenino ime postaju izraz suprotnosti između srca i razuma; on je učitelj medijacije koja od- mah uzleće ka Božanskoj Prisutnosti, dok filozofija zaostaje na prašnjavim drumo- vima.70 Po Ikbalovom shvatanju, jedini duhovni učitelj uporediv Rumiju je ne- mački pesnik Gete; zato zamišlja scenu u raju gde se dva učitelja sreću. Ni jedan od njih nije poslanik, ali imaju knjigu: Me- vlana Mesneviju, Gete Fausta, i obojica potvrđuju nadmoćnost ljubavi. Adamov udeo nad satanskim razumom.71

Ikbal je znao da „drugi Rumi neće nići u vrtovima Irana“72 i zato je preuzeo odgo- vornost od svog duhovnog učitelja nakon

što je od njega naučio o istančanosti ljuba-

vi. Sagorevao je sebe u svojim rukopisi- ma73, želeći da još jednom otvori „Rumije- vu tavernu“74, jer je muslimansko društvo zaboravilo duhovno vino Božanske Lju- bavi.

Iz neokaljanog oka Rumija da li sam Radost Božanske  Uzvišenosti posudio?75

Tako Ikbal pretače čuveni ‘Arakijev stih o prvom vinu posuđenom iz neokaljanog oka večnog peharnika.

Ikbalove pristalice vole da ga nazivaju

„Rumijem našeg doba“, ali takvo upoređe- nje treba primiti oprezno.76 Ikbalu nedo- staje snažno, preplavljujuće iskustvo lju- bavi koje je Dželaludina pretvorilo u poe- tu; on nije, kako sam priznaje, tako razu- mljiv kao njegov mistički vodič, i njegovi stihovi se mogu tumačiti samo jedno- značno; oni ne prenose, kao Rumijeva po-

ezija, opalescentnu sliku, ispunjenu va- trom raznolikih nijansi. Ikbal je, poput prizme, iz Rumijeve poezije izdvojio sa- mo zrake određene talasne dužine, oku- pljajući ih u gorući pehar kako bi njima zapalio srca svojih sunarodnika.

Inspirisani Rumijevim idejama, izve- sni pakistanski naučnici ponovo su zapo-

čeli tumačenje Rumijevih misli. Jedina značajna Mevlanina biografija na engle- skom potiče od pakistanskog diplomate, Afzala Ikbala. Među delima brojnih nauč- nika i poklonika koji su manje-više uspe-

šno napisali veliki broj radova i članaka o Rumiju, Rumiju i Ikbalu, Ikbalu i Rumi- ju...poseban osvrt zaslužuju napori Kalifa Abdul Hakima, na engleskom i na urdu.

Ipak, originalna tumačenja Rumija od strane Ikbala ostaju neprevaziđena. Turski poštovaoci nisu neprikladno podigli oma- nji, ali vredan spomenik u spomen Ikbalu u dvorištu Mevlanine grobnice, Molana Muzesi, u Konji, kako bi osvedočili blisku duhovnu vezu dva pesnika duboko na- dahnuta Božanskom ljubavlju. A mala po- suda od alabastera sa zemljom iz Konje postavljena je na Ikbalov grob u Lahoreu.

Rumijev uticaj nije ostao ograničen na područje islamske civilizacije. Njegov rad je privukao pažnju evropskih naučnika u dosta ranom stadijumu orijentalnih prou-

čavanja.

Prirodno, prvo je spoljašnji aspekat ve- zan za mevlevije, izvijajući ples, zadivio usputne posetioce Otomanskog carstva, koji nisu propustili da ga opišu u svojim putopisima. Bilo kako, prošlo je dosta vre- mena, i možda će proći još, dok gledalac sa Zapada ne shvati da kružni pokret me- vlevija nije nepravilna kretnja, koja se čini u zanosu, već skladna umetnost u kojoj je svaki korak propisan saglasno utvrđenom ritualu. Nema mahnitih kretnji, koje su če- sto, posebno u nemačkom, povezane sa izrazom Tanzender Derwisch. U svakom

slučaju, korektno je navesti da je iskustvu plešućih derviša potaklo nekolicinu engle- skih pisaca da njihove ideje mističkog uz- leta objasne koristeći simbol mistika koji se, vrteći se oko svoje ose, priključuje ko- smičkom plesu.77

Evropski diplomati su se prvi pozaba- vili dubljim razumevanjem Rumijevog dela. Mladi Francuz, @. De Valenbur, (pre- minuo 1806), je tokom šest godina borav- ka u Istanbulu radio na francuskom pre- vodu Mesnevije; nažalost, njegov rad je u potpunosti uništen  tokom  velikog  požara u Peruu, 1799. U nastojanjima da Mevla- nu predstavi Zapadu, sledio ga je uporni austrijski diplomata i orijentalista, Džozef von Hamer-Purgstal, (1774-1856), koji je prvi ohrabrio V. Von Husarda, (1788- 1850), da prevede odabrane odlomke iz Mesnevije za Fundgruben des Orients, prvi naučni časopis orijentalista na nemačkom jeziku.78 Sam Hamer-Purgstal je bio veliki obožavalac Mevlane koji se u Geschichte der schonen Redekunste Persiens, svojoj sve- obuhvatnoj istoriji persijske književnosti, naširoko bavio Rumijem, (str. 163 i dalje),

čija Mesnevija je „udžbenik svih sufija od granica Ganga do granica Bosfora“. Ha- mer  je,  takođe,  prvi  uočio  najveću  va-

žnost Divan-e Shams-a, o kome piše kiće- nim rečenicama koje odgovaraju Rumije- vom stilu:

„Auf den Flugeln der hochsten religiosen Begeisterung, welche hoch erhaben uber alle ausseren Formen positiver Religionen, das ewige Wesen in der vollkommensten Abgezo- genheit von allem Sinnlichen und Irdischen als den reinsten Quell ewigen Lichtes anbetet, schwingt sich Mowlana nicht wie andere lyrische Dichter und selbst Hafiz, bloss uber Sonnen und Monden, sondern uber Zeit und Raum, uber die Schopfung und das Los, uber den Urvertrag der Vorherbestimmung und uber den Spruch des Weltengerichts in die

Unendlichkeit hinaus, wo er mit dem ewigen Wesen als ewig Anbetender, und mit der unendlichen Liebe als unendlich Liebender in Eines verschmilzt...“

Prevodi koje je Hamer ponudio, u istoj knjizi i iz [amsovog Divana i iz Mesnevi- je, nalik su njegovim ranijim prevodima Hafiza, bez većeg pesničkog uspeha; ipak, oni su pružili prvi utisak o bogatom simbolizmu, vatrenoj snazi Mevlanine li- rike. On je, takođe, objavio nekoliko odlo- maka iz onoga što je nazivao Das Brevier der Derwisch, kratkih pesama koje se pe- vaju za vreme sama’ okupljanja.

Iako je Hamerovo prevod Hafezovog Divana nadahnulo Getea da napiše West- Ostlicher Divan, primeri koje je ponudio iz Rumijeve poezije nisu ni malo privukli Ge- tea. Suprotno, njegovo mišljenje o velikom mističkom poeti, kako je uočeno u njego- vom Noten und Abhandlungen, prilično je kritičko. Ono što ga je uznemirilo bio je očigledno panteistički trend zbog koga je pomislio da se Mevlana previše okrenuo

čudnim i teškom razumljivim teorijama usled političke pometnje na Bliskom isto- ku tokom trinaestoga veka – ideja danas rasprostranjena među orijentalistima is- točnog bloka. Zato on nastavlja da govori:

„On se  bavio kratkim  pričama, bajkama, legendama, anegdotama, primerima, proble- mima da bi razjasnio tajanstveno učenje za ko- je ni sam nije bio siguran kakvo je.“

Ova ocena je svakako daleko od pred- meta.

Sličan prikaz Rumija kao panteiste je manje ili više jasno uočljiv u drugim izda- njima objavljenim u približno isto vreme iz pera zapadnih  orijentalista; britanski naučnik Graham je nadugačko raspra- vljao o jednom od njegovih središnih pe- sničkih izraza:

„[ta da činim, o vi muslimani, jer ja više ne znam sebe; nisam ni hrišćanin, ni jevrejin, ni zoroastrijac, ni musliman...“

Ta pesma, koja izražava tajanstvenost u pogledu prostora i vremena, u pogledu stvorenih razlika između rasa i religija,

često je ponavljana na Zapadu; u kritič- kom izdanju Kolliyat-e Shams nije prona-

đena, i u svom celokupnom sadržaju pre podseća na nadahnuća pesnika sa persij- skog i turskog govornog područja iz malo kasnijeg perioda, koji su slične ideje po- navljali stalno iz početka.

Dve godine nakon Grahamovog izda- nja, nemački protestanski sveštenik, F. A.

D. Toluk, objavio je kratak uvod u islam- ski misticizam, pod zvučnim naslovom na latinskom jeziku Sufismus sive theosophia persarum pantheistica (1821), koji obuhvata nekoliko navoda iz Mesnevije. Tolukova odbojnost prema svemu što sliči pantei- stičkom misticizmu je poznata, a Mevlana je postao njegov krunski svedok za „mi- stičko“ tumačenje islama. Citira ga kao pristalicu teorije hic mundus carcer est ani- marum nostrarum, „Ovaj svet je zatočeni-

štvo za naše duše“, vezano za staru mi- stičnu tradiciju soma sema. Ovo, takođe, mora biti prihvaćeno sa oprezom; iako je Rumi govorio o prognanoj duši, njegov celovit pristup materijalnom svetu je slo-

ženiji od nekolicine poznatih primera ko- je Toluk može da objasni; stvar nije zla po sebi, već ona pre treba da postane jasna i prozračna uz pomoć snage ljubavi, kako bi Božanska svetlost mogla da je ozrači.

Tolukova Bluthensammlung aus der mor- genlandischen Mystik, antologija sufijske mudrosti objavljena 1825, nudi, takođe, par prevoda od Rumija. Međutim, u me-

đuvremenu se pojavila brošura koja je za- ista predstavila pesnika Mevlanu na ne- mačkom govornom području. To je Ghase- len Fridriha Rikerta (1788-1866). U ovoj

maloj zbirci, Rikert, podjednako nadareni pesnik i učeni orijentalista, preveo je četr- deset i četiri gazela mističnog poete na najprimereniji način i, takođe, predstavio persijsku poetsku formu gazela nemačkoj književnosti, gde je ubrzo postao prihva-

ćena lirska forma. U stihovima nezabo- ravne lepote, Rikert govori o ljubavi, če-

žnji i spajanju, koristeći Mevlanin rečnik, ritmičku strukturu i slikovio izražavanje sa tako začuđujućom elegancijom da nje- gov rad još uvek čini najbolji uvod u Ru- mijevu  poetsku  nadarenost.  ^etrdeset  i

četiri gazela koji odražavaju skoro svaki način mišljenja, dostižu vrhunac u velikoj himni o Jedinstvenosti.

„Ich bin das Sonnenstaubchen, ich bin der Sonnenball,

Zum Staubchen sag ich ‘Bleibe!’ und zu der Sonn: ‘Entwall!“80

Druga zbirka gazela u Rumijevom sti- lu objavljena je od strane Rikerta 1836. Nemački čitaoci nisu znali da se snađu sa ovim pesmama, pitajući se da li one jesu ili nisu prevodi. Znameniti orijentalista Graf [ak smatrao ih je u potpunosti izvor- nom nemačkom poezijom; drugi kritičari su se sa njim slagali. Pojedini su Rikertove stihove smatrali savršenim odrazom Me- vlaninog duha. Pažljivo proučavanje ot- kriva da se Rikert, iako sposoban da vrlo dobro razume persijski original, široko oslanjao na tradiciju svoga učitelja, Ha- mera, u Geschicte der schonen Redekunste. On ih je pretočio u prave pesme, pone- kad čak zadržavajući prvi red, ili metar, Hamerove verzije. Ponegde je od jednog stiha razvijao celu pesmu. Sirovi materijal je pretvarao u poeziju tolike lepote da je osamdeset godina kasnije, škotski teolog,

V. Hast iz Glazgova, uradio engleski pre- vod Ghaselen-a u formi gazela. Zaminljivo je da je Hasti u „Festivalu proleća“, kako je

on zvao svoju adaptaciju, video moćno sredstvo protiv raskalašnosti i bezbožnič- kog stava Om?ra Hajjama i njegovih za- padnjačkih  poštovalaca...

Hamer-Purgstal nije nikada prestao da bude opčinjen Rumijem. Njemu duguje- mo za prvi potpuni pregled sadržaja Me- snevije, objavljen u Istanbulu sa komenta- rom Isma’ila Rusuhi Ankaravija; uprokos nekolicini vremenski ograničenih stavova, njegove analize osnovnih stremljenja ove znamenite poeme su savršeno tačne i pre- nose mnogo više Rumijevog duha od mnogih kasnijih, i zasigurno više naučnič- kih članaka i knjiga.81 Austrijski orijentali- sta je čak sam preuzeo pisanje; ova knjiga

– još uvek neobjavljena – sadrži sedam du- gih poglavlja u kojima je savršeno pesnič- ki promišljen celoviti simbolizam islama i u kojima Rumi ima središno mesto; rečeni- ce iz Mesnevije se javljaju doslovno u ovom zaniljivom oponašanju Rumija.82 Ri- kert je kasnije dodao nekoliko anegdota i prevoda pojedinih odeljaka iz Mesnevije u svoje pesničko prepevanje Rumijevih ga- zela. Ali, Ghaselen je bio taj koji je ostavio duboki utisak na nemačku čitalačku publi- ku. Hegel je preko tih stihova upoznao

„sjajnog Rumija“ koji je, izgleda, za njega stvorio savršeni model panteističke misli. Pitanje koliko Hegelova dijalektika može biti upoređena, ili koliko potiče iz Rumije- vih ideja, postavljano je odskora od strane naučnika iz zemalja istočnog bloka.83 Ka- kav god odgovor može biti, od Hegelovog vremena Rumi ostaje omiljen među evropskim filozofima, istoričarima religije i istoričarima književnosti, iako se većina tih naučnika isključivo oslanja na Rikerta ili, u naše vreme, na izbore R. A. Nik’lsona. Uti- caj ove znamenite priče na evropske istori-

čare religije, (od Soderbloma do Fridriha Heilera i njihovih učenika), vezano sa pe- smu o Milosti, koju je prvi otkrio Toluk, raspravljen je u poglavlju III, 7.

U nemačkom govornom području, V. Von Rozencvajg [vanau, austrijski orijen- talista iz Hamerove škole, objavio je izbor iz Rumijeve poezije 1838, (Auswahel aus den Divanen Dschelaladdin Rumis), koji uprkos svom uspehu, nije uporediv sa Rikerto- vom poetičnijom adaptacijom. Godine 1849, nemački diplomata, Georg Rozen, ponudio je publici nemačku verziju prevo- da prvog dela Mesnevije, koja je oštro na- padnuta od strane Hamer-Purgstala. Kako je Rozenovo delo objavljeno u vrlo ograni-

čenom izdanju, nije nikada postalo popu- larno; novo izdanje, sa naučnim uvodom, ubrzo je izašlo iz štampe 1913, objavljeno od  strane  njegovog  sina,

Fridriha Rozena.

kolsonovih gledišta prevaziđena. Učeni autor nikada nije napuštao Rumija tokom svog naučničkog rada na drugim arap- skim i persijskim misticima i poetama; nje- gov magnum opus je izdanje i prevod Me- snevije sa opsežnim komentarom. Taj ko- mentar je pravi zlatni rudnik dubine, koji znalac što više proučava, to i više uvažava.

Sa ovim izdanjem, evropski orijentali- sti su iskazali najveće moguće poštovanje duhovnoj veličini Mevlane Rumija, i po- stavili temelje daljeg istraživanja detalja i uzvišenosti ogromnog okeana Mesnevije. I R. A. Nikolson i njegov sledbenik, A. Dž. Arberi, objavili su Rumijevu poeziju u

brojnim knjigama; Ar- beri je, takođe, preveo

dela. On je, takođe, najviše zainteresovan za religijsko-filozofski sadržaj Mesnevije, kako je pokazao u nekim na razmišljanje podsticajnim člancima.

 

Prevodi pojedinih Mevlaninih pesama su sada dostupni na skoro svakom evrop- skom jeziku: potpuni ili skraćeni prevodi su pronađeni čak i na švedskom85 i ho- landskom86.  Prve  verzije

gazela na češkom obja- vljene su još 1895,87 dok je Rumijeva poezija nadah- nula savremenog polj- skog kompozitora, I. Ci- manovskog, za njegovu simfoniju „Noćna pe- sma“, u kojoj je koristio

Rumijevih opisa je nemoguće bez korišće- nja Riterove studije o ‘Ataru, Das Meer der Seele (1955), koja je istinski okean znanja. Riter je, takođe, preveo studiju ruskog na- učnika E. E. Berteljsa, o razvoju mističko- didaktičke mesnevije od Sana’ija do Ru- mija (Grundlinien der Entwick-lungsgeschic- hte des sufischen Lehrgedichtes).

Interesovanje za mi- stički ples koje je Riter iz- razio u svoja dva članka dalje je razvijano u krat- koj, ali ambicioznoj studiji

švajcarskog naučnika, Fri- ca Mejera, Der Derwisch- tanz (1954), i prikladnom proučavanju  poljsko-iran-

U međuvremenu, na- učnici u celom zapadnom svetu su postali zaintereso- vani za rad Mevlane Rumi- ja. Herman Ethe ga je uz- dizao u Grundriss der ira- nischen Philologies (1898/ 1902) kao „najvećeg mistič- kog pesnika Istoka, i ujedno, najvećeg panteističkog poetu na celom svetu“.84 Koliko god neko pozdravljao prvi deo  rečenice,  kasnije  tvr-

Ikbal je, bez sumnje, najupečatljiviji primer Rumijevog uticaja na savremenog muslimanskog poetu i mislioca.

Rumi, učitelj ljubavi i

žudnje, postaje za Ikbala protivteža silama hladnog razuma i suve filozofije.

Mevlanino prozno delo Fihi ma fihi, „Rasprave o Rumiju“*, koristan do- datak poetskim radovi- ma. Podrazumeva se da su brojni drugo i treće- razredni naučnici i po-

štovaoci pisali i da sada pišu knjige o Mevlani;

čitan u pitkim prevodi- ma na engleski i ne- mački, on se lako može tumačiti prema svači-

prevod Micinskog, koji se, opet, oslonio na ne- mački prepev jedne od Rumijevih pesama. Zna-

čajna je dobra ruska Ru- mijeva biografija, Radi- dža Fiša, koja je objavlje- na u Moskvi 1972.

U Nemačkoj, intereso- vanje koje je buknulo kod Rikerta i Hamera ne jenjava ni danas. Opširan pregled Nikolsonovog iz-

skog iranologa, Marijana Molea, u njegovim članci- ma u tomu Sources Orien- tales, posvećenom religij- skom plesu, La Dance Sac- ree (1963).

U Nemačkoj, Rumije- vo ime se vezuje za sve

što je zaneto i ljubavlju ushićeno. Iako u dosta ne- zadovoljavajućem prevo- du, pojedini od njegovih stihova su bili uključeni u

đenje, iako opšteprihvaćeno na prelasku u novi vek, danas je teško prihvatljivo. Delo- vi Mesnevije učinjeni su dostupnim širokoj publici od strane britanskog naučnika ser Džejmsa Redhausa (19881) i H. Vinfelda (1887), koji je u njihove uvode uneo vrlo korisnu građu o Mevlaninom životu i delu.

Sledio ih je R. A. Nikolson, koji je svo- ju naučničku karijeru započeo sa Izabra- nim pesmama iz Divan-i Shams-i Tabriz, ob- javljenim 1898. Ta knjiga je i dalje od naj- veće koristi i, istovremeno, najdivniji uvod u osobenosti Rumijeve poezije, i ostaće jedna od najboljih knjiga o islam- skoj mističkoj poeziji, iako su neka od Ni-

jem ukusu i razumevanju.

Francuskoj i Italiji nije nedostajalo in- teresovanje za Rumijevo delo. Francuski orijentalista K. Iart je prvi preveo Aflaki- jev Manaqeb al-’arefin na svoj maternji je- zik kao Les Saints des Dervishes Tourneurs (Pariz, 1918-22), i iako njegov prevod nije sasvim pouzdan, služi svrsi. L. Masinjon je tokom svoga rada na mučeniku-misti- ku al-Haladžu, (preminuo 922), široko ko- ristila Rumijevo delo. On je u skorije vre- me, takođe, preveo Rumijev Fihi ma fihi kao Le Livre du Dedans.

U Italiji je posebno Alesandro Bausani proučavao izvesne aspekte Mevlaninog

danja Mesnevije od stra- ne Helmuta Ritera je naj- veći doprinos našem raz- umevanju  poeme;  zna-

čajni članci istog autora o tajanstvenom igri plešu-

ćih derviša (prvo 1933, zatim 1965, nakon prisustvovanja svečanosti u Konji) zna-

čajni su za razumevanje tehničke strane Rumijevih učenja kao i Riterovi članci o rukopisima o Mevlani i njegovim sledbe- nicima, kao i njegova analiza prvih osam- naest stihova Mesnevije (1932), a da ne pominjemo njegove brojne manje dopri- nose pitanju. [taviše, pravo razumevanje

Martin Buberovu čuvenu antologiju Extatische Kon- fessionen (1909), a Oto Vejnrih, istoričar klasičnih religija, započinje svoj pregled  ovog  dela  navo-

deći Rumijevu priču o zaljubljeniku koji je prestao da govori „ja“, koja je uvek privla-

čila pažnju istoričara religije.88

Drugi Rumijev aspekt koji je ređe do- tican od strane orijentalista, naglasio je je- vrejski filozof, Konstantin Bruner, (premi- nuo 1934), u svom učenju o duhu kao vo-

đi čovečanstva: Rumi je savršeni pred- vodnik onima kojima je potreban duhov-

ni vođa potpuno poništen u Bogu, tako	Jan Ripka.90  Ernst Bertram je u svoju bro-	vremenom čitaocu čak i kroz zastor ma-	SKRA]ENICE
da su njegove reči nadahnute od strane	šuru Persisiche Spruchgedichte pojedine od	nje ili više uspešnih prevoda. On može,
Boga. Bruner, u svom dubokom ubeđenju	Rumijevih stihova uključio i germanizo-	kao što sam čula u skorije vreme, u vezi	AF Aflaki, Manaqeb al-’arefin
o neophodnosti duhovnog vođe za razvoj	vao  tamne  tonove  pesnikovog  stvarala-	Rumija  i  [amsa  iz  Tabriza  osetiti  nešto	AM Furuzanfar, Ahadith-e Mathnavi
čoveka, u sufizmu, i posebno kod Mevla-	štva bolje nego u slučaju svetlijih raspolo-	uporedivo veličini prijateljstva između	D Divan-e kabir, ed. Furuzanfar
ne, našao je ono što mu je bilo neophod-	ženja drugih pesnika na persijskom jezi-	mitoloških heroja, Gilgameša i Enkidua.	DT tarij’bands u D
no: to je umna sposobnost, oruđe Božan-	ku. Vrlo interesantni su gazeli Hansa Me-	Ovo je samo nekoliko aspekata o nje-	DST Odabrane pesme iz Divan-i Shams-i
skog  duha  i  ljubavi,  čijim  delanjem  se	inkea, (preminuo 1974), koji prenose nešto	govoj misli i uticaju i mi ne tvrdimo da	Tabriz, urednik R. A. Niklson
unosi živost u mase. Te duhovnike Rumi	od Rumijevih zanesenjačkih uzleta i, iako	smo obuhvatili sve moguće implikacije	F Fihi ma fihi u prevodu A. Dž. Orberija,
je nazivao „svecima“, a njihovo najsavrše-	se oslanjaju na ranije nemačke verzije,	njegovih stihova. Ne kaže li sam Rumi, u	Rumijeve
nije otelovljenje Pir; ali ideja naglašavanja	verni su Rumijevom duhu u svojoj mah-	jednom od svojih svetlijih trenutaka, u	rasprave
različitih imena je potpuno ista i ističe	nitoj ljubavi i potpunom prepuštanju; pe-	dopadljivom  katrenu,  u  kome  igra  na	M Mathnavi, urednik R. A. Nikolson
značajan  aspekat  Rumijevog  učenja;	snik ih nikada nije štampao u celosti, ali ih	dvosmisleno značenje reči bejt, koja znači	MC Niklsonov Komentar
stvarni život je nemoguć bez posredova-	je u prelepo iluminiranim i rukopisnim	i „stih“ i „kuća“:	(N) Prevedeno od strane Niklsona
nja nekolicine uzvišenih, istinskih „Boži- jih ljudi“, koji su sami tumači Božanske	primercima, pravim duhovnim darovima, poklanjao svojim prijateljima. Autor ovog	„Rekao sam stih (bejt), moj Voljeni se naljutio	R Raba’iyyat, u osmom tomu D RE Raba’iyyat, rukopis Esad Efendije, 2693
Ljubavi. Brunerova rečenica: „Ljubav pokazuje kako voli, filozofija šta voli, a	rada je, takođe, objavila 1948. zbirku gaze- la i katrena u Rumijevom duhu (Lied der Rohrflote). Kasnije je J. Kristof Birgel iska-	na mene, Rekao je: ‘Da li je metrom (ili: težinom, vazn) stiha (ili: kuće) merio mene!’	(ponekad različito od R) S Sepanhsalar, Risala, urednik Furuzanfar VN Soltan Valad, Valadname, urednik Dž.
misticizam samo zna da voli“ neodoljivo podseća na Rumijeve mi-	zao duboko interesovanje za Mevlanino delo svojom antologijom Licht und Reigen (Bern,  1974),  nemačkim  stihovanim  pre-	Rekoh: ‘Zašto mi kvariš stih/kuću?’ Odgovorio je: ‘U kom stihu/kući mogu naći mesto?’“92	Homa’i
sli.89	vodom brojnih gazela sa odličnim komen-		FUSNOTE
	tarom, dok je nekolicinu učenih članaka	Zaista, u kom stihu, u kojoj kući, i u
Orijentalisti su preuzeli dužnost obja-	posvetio Rumijevom poetskom delu, za-	kojoj knjizi Mevlana Džalaudin može na-	1       Videti: H. Riter, Maulana Galaluddin Rumi und sein
šnjavanja pojedinih Rumijevih stilističkih	državajući se na pesnikovom korišćenju	ći mesto? Možda samo u srcima onih koji	Kries, Der Islam 26/1942 _ Sultan Veledovi divani
i poetskih izraza: H. H. [ederov članak o	glasovnih struktura i igri reči.	ga vole...	na turskom i persijskom, kao i njegova Velednama (napisana u metru Sana’ijeve Hadiqa-e) su uređe-

savršenom  čoveku  u  islamskoj  misli

(1925) donosi duboko tumačenje prediv- ne Rumijeve pesme o peharniku; Gustav Rihter je pružio prvo objašnjenje Rumije- vog stila (Stildeutung) u tri poglavlja (1932) korisnog izdanja koje je, nažalost, već duže vreme nije doživelo ponovno objavljivanje. Autor predmetnog teksta je pribavila prvu studiju o Rumijevom izra-

žavanju 1949. Tema zaista sve više zaoku- plja sa neprestanim proučavanjem, jer nema nade da se iscrpi neverovatna rizni- ca sličnosti i prikaza u Rumijevom delu.

Sledeći Rikerta, nemački pesnici nika- da nisu izgubili interes za Mevlanine sti- hove. V. Von Portenovi prilično slobodni prepevi Rumija su vrlo pozitivno uređeni od strane znamenitog naučnika kakav je

Mevlanino ime susrećemo u istorijama

književnosti i studijama religije, kao i na najneočekivanijim mestima, poput knjige Francisa Brabazona, Ostani sa Bogom, na- pisanoj u interpretaciji mističkog pokreta Meher Baba, i objavljenoj u Australiji.91 Mevlana i tragična smrt njegovog volje- nog učitelja [amsa imaju značajnu ulogu među misticima koje autor navodi, i iako su priče prilično iskrivljene, ljubavni za- nos se još uvek oslikava u dugim, izvijaju-

ćim rečenicama ovog savremenog mistič- kog epa. A osećanje „zvezdanosti Rumijeve ljubavi prema [emsu, koja je prevazišla uobi-

čajeno osećanje intelektualne privrženosti“ (kojim rečima je jedan od mojih studena- ta započeo svoj seminarski rad) je možda Rumijev aspekt koji najbolje odgovara sa-

NAPOMENE

Prvobitna namera mi je bila da doku- mentujem svaki koncept i objašnjenje u celosti, sa svim dostupnim stihovima; me-

đutim, otkrila sam da bi „slikoviti indeks“ zauzeo knjigu. Otuda sam samo u sluča- jevima koji su mi se učinili posebno va-

žnim navela dokumentaciju. Takođe, uz- držala sam se od traganja za simbolima i slikama prethodnih pesnika. Nadam  se da ću uskoro objaviti studiju detaljnog proučavanja persijskih poetskih prikaza.

prevela sa engleskog Mirjana Abdali

ni, ali su retko privlačili pažnju zapadnih naučni- ka iako, kako je Riter naglasio, sadrže najvažniju građu za istoriju Mevlaninog života i tumačenje njegove misli.

2     VN, 179. i dalje.

3     VN, 48. i dalje.

4     VN, 72, 74, 97, 107. i na drugim mestima.

5     VN, 158 i dalje. Sultan Veled tvrdi da trojica misti- ka, prijatelja njegovog oca, nisu bili sami po sebi značajne ličnosti, ali su to postale samo kroz svo- ju vezu sa Mevlanom, kao i da su mu besmrtnost darovale njegove, Sultan Veledove, knjige.

6     Za religijsku psihologiju bi bilo od značaja analizi- ranje veze Behaudin Veled-Mevlana-Sultan Veled, na jednoj strani, i veze Nasir Mohamad ‘Andalim, (preminuo 1758) i sa njegovim sinom, Khvadže Mir Dardom, (preminuo 1785), na drugoj strani.

7     Sehabetin Uzluk, Mevlevilikte resim, resimde Mevle- viler, Ankara 1957.

8     Mewlevi ayinlari su objavljeni od strane Konzerva- torijuma u Istanbulu u kasnim tridesetim; snimak

UNESCO-a i snimak načinjen u Turskoj su do- stupni; drugi snimci su nastali u Iranu; oni prika- zuju različite načine recitovanja.

9     Prvi prevod na turski, posvećen sultanu Muradu II, (preminuo 1451), je nedavno otkriven od stra- ne dr Hasibe Mazioglu, Ankara. Videti, njen do- prinos Bildriler-u, Ankara 1973.

10    Njegov fatih al-abyat je prvo objavljen u Kairu, 1251/1835, a zatim 1289/1872. u Istanbulu, a opisan je od strane Hamer-Purgstala 1851. Za više turskih prevoda i tumačenja videti Hamer-Purgstall, Geschichte des Osmanischen Reiches III 77. Ponekad je sedmi tom priključivan Mesneviji, obzirom da je njena imitacija na prostom metru bila komapa- rativno laka. Jedan od sastavljača sedmog toma je Isma’il Farrukhi, (preminuo 1840). Za više podata- ka videti H. Ethe, Neupersische Literatur, u Grun- driss der iranischen Philologie II, str. 290. i dalje, kao i uvod R. A. Nikolsona i njegovo tumačenje Me- snevije, str. VII, XII.

11    Ruh al-Mathnavi, nepotpuni komentar, štampan je u Istanbulu 1287/1870. Drugi značajni štampani komentari prve knjige Mesnevije su napisani od strane Sari ‘Abdulah Efendije, (preminuo 1071/1660), pod nazivom javahir-e bavahir-e Mat- hnavi, štampani u pet tomova u Istanbulu 1288/1871, i Abidin Paše, u šest tomova, Istanbul 1887/8. Takođe, u tradicionalnim mističkim krugo- vima u Turskoj postoji mnogo rukopisa koji nisu

štampani. U sadašnjem trenutku, iz štampe se po- javljuje komentar Kenana Rifaia, (preminuo 1950).

12    Mevlana Surleri Antolojisi, Konja, 1956. i često.

13    U vezi njega, videti: Enciklopedija islama, pod tim nazivom Kani’: posebno je inetersantan njegov hirrenamesi, društvena kritika prerušena u pisma napisana od strane mačke. Za veći broj pesnika koji su naginjali ka Mevlani videti: Džib, Istorija otomanske poezije II 374 (Gulšeni koji je napisao mesneviju u odgovor na Rumijevu Mesneviju) III 337.; IV 198. i dalje; 312. i dalje; 333. i dalje; VI 208.

14    Asaf Halet ^elebi je preveo Rumijeve katrene na turski 1939, a na francuski 1950.; Hasan-Ali Jusel je načinio prevode istih pesama 1932.; na savre- menom turskom se može naći mnogo drugih pre- peva, među kojima izdvajamo izbor M. Nuri Gne- sosmana, Mevlana’dan Secme Rubailer, Ankara 1964. ^injenica da je časopis Turk Yurdu objavio poseban broj posvećen Mevlani u julu 1955. vrlo dobro potvrđuje Molaninu popularnost. Naučna istraživanja u vezi njega se sprovode na univerzi- tetima u Ankari i Istanbulu; Dr Tarikaja je prevela nekoliko dela mevlevijske književnosti na turski; njene kolege, dr Hasibe Mazioglu i dr Tahsin Jaz-

sli su među najaktivnijim naučnicima u oblasti proučavanja Mevlane u Turskoj.

15    Jusuf ibn Ahmad je pripadao mevlevijskoj tekke u Bešihrasu, Istanbul, videti: Niklsons, Komentar, str. XII.

16    Fusul min al-Mathnavi, Kairo 1946.

17    Divan, Bejrut, 1972, str. 572; takođe, videti: poseb- no Fikrun wa Fann 21, 1973, posvećeno Mevlani; sa dodacima o Mevlani na arapskom.

18    Za persijske komentare videti: Ethe, 1. poglavlje, II 291 i sledeći. Jawahir al-asrar je štampan u Lak- nauu, 1894.

19    Džami, Nafahat al-ons, str. 393; takođe, videti: slič- nosti sa Rumijem u Džamijevom Divanu...

20    Lobb-e lobab-Mathnavi, urednik Said Nafisi, Tehe- ran, 1344/1965.

21    Sharh-e Mathnavi, Teheran, 1285/1868.

22    Kraljevsko azijatsko društvo iz Bengala, Rasprave, 1870.

23    Khayr al-majalis, urednik K. A. Nizami, Aligar, 1968.

24    M. Enamul Haq, Muslimanska bengalska književ- nost, Karači, 1957, str. 42.

25    Videti: ser Tomas Arnold, Sveci i mučenici, muhame- danci...

26    Videti, na primer, A. [imel, Mistik-mučenik Haladž i narodnom pesništvu Sinda u: Numen, IX, 1961. Spoj [amsa i Haladža je uobičajen u pesništvu Sa- kal Sarmasta i Bedil Rohrivaroa.

27    Tako Na’inama, Kabul 1956.

28    Videti, Abdal Gani, Persijski jezik na dvoru Mugha- la, III 10. i dalje, zasnovano na Abkarname I 271 Abu’l Fazija.

29    Kanungo, Dara [ukoh, Kalkuta, 1952, str. 382; tako-

đe, videti: B. Dž. Hasrat, Dara Shikuh, str. 143. i da- lje. Tariqat al-haqiqat sadrži tri četvrtine navoda od Rumija; u Sakinat al-awliya, urednik M. Džalal Na’ini, Dara [ikoh pominje izvesnog Mian Abu’l- Ma’alija kao znalca Mesnevije u Mian Mirovoj pratnji. Videti: JRAS iz Bengala, 1870, str. 272.

30    S. Field, Mistici i sveci u islamu, 191o, str. 186.

31    Mir ‘Ali [ir Kani’, Maqalat ash-shu’ara, urednik H. Rašdi, Karači, 1967/68, tom II 658.

32    Mohamad Aslah, Tadhkira-ye shu’ara-ye Kashmir, urednik H. Rašdi, Karači, 1967/68, tom II, str. 658.

33    Kani’, Magalat, str. 470; takođe, videti: Kani’, Tuh- fat ul-kiram, prevod na sindi, Karači, 1958, str. 547, 557, i Dara [ikoh, Sakina, str. 30, 33.

34    Mohamad Aslah, Tadhkira II 597 (dvanaest pesa- ma Sa’eba). Uticaj Rumijeve dikcije na Sa’eba još uvek mora da se proučava.

35    Kolliyat-e Bedil, Kabul 1964. i dalje, tom I 151.

36    ident. 251, 141, 607; str. 105: „Pun sam pritužbi od kada je vatra prodrla u trščanu posetlju“, i često.

37    Mathnavi mazhar al-athar, urednik H. Rašdi. Na strani 105. našli smo stihove o fruli i mističkom plesu u duhu Rumija.

38    Izvesni Mirza Afzal Sarkoš, (preminuo 1714), na- pisao je šest  mesnevija nakon Rumija,  od kojih jednu pod nazivom Nur ‘ala nur (Storej, Persijska literatura, 1132). ‘Akil Han Razi je, takođe, sastavio knjigu (moraqqa’), oponašajući model Mathnavi-ye ma’navi „na gnostički način“ (M. Aslah, Tadhkira I 252). Zet ‘ Akil Hana, [ukrulah Han, je, takođe, napisao komentar Mesnevije (V. Ivanov, Katalog Kurzonove zbirke, str. 211). Aziz Ahmad, Studije islamske kulture u indijskom okruženju, Oksford, 1964, str. 235, govori o Rumijevom uticaju na Bo- pala Raija iz Džamua, (preminuo 1719). Uočljivo je da veliki teolog iz Delhija, [ah Valiolah, (premi- nuo 1762), vrlo često navodi Rumija u svojim per- sijskim spisima (na primer, Tafhimat II). Izvesna broj prepisa Mesnevije, kao i indijskih varijacija ovog dela, A. Sprenger pominje u Katalogu Biblio- teke careva iz Oudha, Kalkuta, 1854, br. 360/375; na strani 490, [amsa Tabriza naziva „najodvratnijim ci- nikom“. Videti: Sprenger, posebno br. 468; mesne- vija izvesnog Razija „u kojoj oponaša Džalaludin Ru- mija“; br. 154, Baha Oddin Amolijev Nan u halva, (preminuo 1030/1621), „za koji se smatra da treba da bude uvod za Rumijevu Mesneviju“; br. 110 Ašikov

„‘Eysh u tarab“ iz 1071/1668, koji „izgleda da predsta- vlja oponašanje Rumijeve Mesnevije“, i br. 163, Bakir ‘Ali Hanov Romuz at-tahirin, 1139/1796/7. Persijski komentar Mesnevije od Hadži Emad ‘Alija, (pre- minuo u Meki, 1899), objavljen je u Kaunporeu, 1896. i 1903.

39    Ethe, Neupersische Literature II 301, tomovi sačuva- ni u Državnoj biblioteci Indije, br. 2914.

40    Videti: Ethe, na citiranom mestu, str. 291, i Niklson, Komentar, str. XII i dalje. Među indijskim komentarima, pominjanje zaslužuju  oni  ‘Abdol Latif ibn ‘Abdalah al-’Abasija, (preminuo, 1638); nazvani su late’ef al-ma’navi i mir’at al-mathnavi; isti autor je objavio kritičko izdanje Mesnevije 1623, a i poseban glosar, lata’ef al-loghat (litografisan, Lak- nau, 1877 i 1905). Sajid ‘Abdoli Fatah al-Hoisejni al’ Askari napisao je komentar Mesnevije pod na- slovom meftah al-ma’ani i antologiju istog dela, pod nazivom ad-dorr al-maknum. Postoji i Mokasha- fat-e Rezavi od Moulvi Ahmad Reze (1673, obja- vljen u Laknauu, 1877) i [harh-e Mathnavi, Moulvi Vali Mohamada Akbarabadija (1727, objavljen u Laknauu, 1894).

41    ‘Abdul’l-Ali Bahr al-’Olum, (preminuo 1810); nje- gov komentar je litografisan u Laknauu, 1876, i Bombaju, 1877.

42    Kani’, Maqalat, str. 73.

43    Kani’, Tuhfat ul-kiram, str. 573, navod izvesnog [ah Mohamad Vilharija.

44    Ibrahim Halili, Takmilat Maqalat ash-shu’ara, u iz- danju H. Rašdija, str. 36 (recitator je izvesni Asaf, preminuo 1287/1870).

45    G. M. Kasimi, Hashimiya Library, u: Mihran ja moti, Karači, 1959, str. 309.

46    U. M. Daudpota, Kalam-e Girhori, Hajderabad/ Sind, str. 45 (beleška), 47 (beleška), 50.

47    Lilaram Vatanmal, @ivot [aha Abdul Latifa, Hajde- rabad, 1889, str. 11.

48    H. T. Sorlej, [ah Abdul Latif iz Bita, London, 1940, str. 243, 281, 174.

49    Sur Asa III 31, urednik K. B. Advani, Bombaj, 1957.

50    Videti: A. [imel, Schah ‘ Abdul Latifs Beschreibung des wahren Sufi, u: Festschrift fur Fritz Meier, Visba- den 1974; videti: dr N. A. Baloh, Uticaj Molana Džalaludin Rumija na [aha ‘Abdul Latifa, (nepo- vezano izdanje na Međunarodnom seminaru o Mo- lani, Ankara, 1973); tekst najznačajnijih stihova se razlikuje  od  uređenog  od  strane  Advanija.  Tako-

đe, videti: A. [imel, Bol i milost, Lajden, 1976.

51    Kani’, Tuhfat al-kiram, str. 572 i dalje. Ovaj recitator je bio učenik [aha ‘Inajat ‘Abdalah-i Ansarija, sve- ca iz Herata, (preminuo 1089).

52    Takođe, Mihran ja moti, str. 244, 256, 261. Bedil Ro- hrivaro, Divan, Karači, 1954: Uvod, str. 10 i 57, u tekstu videti str. 145, 125, 216, 437.

53    Objavljeno u Hajderabadu, 1960, i dalje. Drugi prevod na sindiju, ponovo u izvornom metru, preuzet od strane Mohamada Ahsana ^ine; vide- ti: časopis Naien Zindagi, jun 1960, str. 19. Veće Sin- da, Adabi, je, takođe, objavilo u nizu dečijih ma- gazina, Gul Phul, brojne priče iz Mesnevije na po- jednostavljenom jeziku Sinda.

54    L. D. Barnet, Pandžabske štampane knjige u Britan- skom muzeju, London, 1961, str. 39. Prevod stihova na pandžabskom od strane Molana Mohamad [a- hodina objavljen je sa uvodom na urdu od strane Nur Ahmad Kalaf Mohamad Mahbuba, u Laho- reu, 1939.

55    Videti: Dž. Raverti, Izbor iz avganistanske narod- ne poezije, London, 1862, str. 227 (Kušhal Kan Ka- tarak).

56    Videti: S. Na’imudin, Uticaj Rumija na urdsku poe- ziju, XXVI, Međunarodni kongres orijentalista, Delhi, 1967; dalje: Urdu zaban men Mathnavi-yi Rumi ka attiba’, Karači, 1962. Vredelo bi objediniti aluzije na Rumija i Mesneviju iz različitih izvora u indo- persijskom i ranom urdu. A. S. Nadvi, She’r al- Hind 2/210 pominje da je urdu pesnik, Mir Hasan, (preminuo 1782), sačinio mesneviju romuz al-’are- fin, nakon Mevlaninog modela. Garsin de Tasi, Hi- storie de la Litterature Hindoue et Hindoustani II, 594,

bavi se sa dva prevoda Mesnevije na urdu, jed- nim od Ilahi Bakhš Nešata, Majma’ feyz al-olum, i drugim, od [ah Mosta’in Bagi Irama (nedatirano, Sprenger, br. 670), štampano u Bombaju, 1875. Sprenger, broj 207 i dalje, pominje jednu mesne- viju na urdu od A’zama iz Agre, koja oponaša Ru- mija, i [ah [aker ‘Alija iz Delhija, koji radi na Me- sneviji (str. 287) _ Zbirke Golama Hejdara, Shajara- ye ma’refat, objavljene u Laknauu, 1885; Mohamad Yusof ‘Ali [ahov Pirahan-e Yusofi, Laknau, 1889, i Abdol Madžid Polbhabatijev komentar, Bustan-e ma’refat, Laknau, 1894-96.

57    Khalih Andžum, Mirza Sauda, Aligarh, 1965.

skih mističkih stihova, str. 341, 367. i 476.

78    Fundgruben des Orients I, 429, donosi pojedine od- lomke iz Džamijevog Nafahat al-ons, o Rumiju, ka- snija izdanja sadrže pojedine prevode od strane Valentin Frejher von Husarda. U Jidliz Kiosk bibli- oteci, Istanbul, kopija izbora iz Divan-e Shams, ka- ligrafisana od strane jednog austrijskog naučnika, sačuvana je kao Asar-e nefise, br. 23.

79    O njemu i njegovom članku u Bombajskim transak- cijama, London, 1819, videti: A. Dž. Orberi, Istorija sufizma, London, 1940, str. 11-14.

80    Za Rikertovu adaptaciju Rumija i ostale orijental-

ne poezije videti: A. [imel, Orientalische Dichtung

@ivot, vreme i večna tajna Mevlane pesnik i prosvetitelj

dr Sejjed Ahmed Reza Hezri, Teheranski univerzitet

58    Muhamad Ikbal, Razvoj metafizike u Persiji, Lon- don, 1908, str. 117.

59    Savaneh-e Mowlana Rumi, Laknau, 1902.

60    R. A. Niklson, Tajne sebe, London, 1920, str. XI.

61    Iqbalname, urednik [ejh Ata’ullah, Lahore, bez da- tuma, tom I, str. 284 (pismo napisano 1935), vide- ti: 127.

62    Bal-e Jibril, str. 180.

63    Pas che bayad kard, str. 5 i dalje.

64    Bal-e Jibril, str. 180.

65    Payam-e Mashriq, str. 17.

66    Pas che bayad kard, str. 5.

67    Javidname, Lahore, 1932, dostupni su engleski, ne- mački, francuski, italijanski i turski prevodi (vide- ti: bibliografiju).

68    Armaghan-e Hijaz, str. 106.

69    Javidname, Uvod, str. 12, u Orberijevoj Javidname str 28, u Buch der Ewigkeit, M. [imel, str. 25; pesma je  u Niklsonovim Odabranim pesmama iz Divan-i [amsi-i Tabrizi broj XVI.

70    Payam-e Mashriq, str. 122; takođe, videti dva pesme o Hegelu, isto, 242. i 245.: u obe, Rumi štedi pesni- ka od dosadne i beskorisne filozofije. Nemački prevod: A. [imel, Botschaft des Ostens, str. 48, 94. Zanimljivo je primetiti da je, po mišljenju Ikbala, Gete povezan sa Rumijem, iako nemački pesnik nije voleo Mevlanu, dok je Mevlanin obožavalac Hegel pretvoren u Rumijevog protivnika.

71    Payam-e Mashriq, 246, [imel, citirano mesto, str. 97, stih je M IV, 1402.

72    Bal-e Jibril, str. 7.

73    Pas che bayad kard, str. 36.

74    Musafir, str. 30.

75    Armaghan-e Hijaz, str. 180.

76    Tako je u knjizi Khvadža ‘Abdul Hamid ‘Irfanija, Teheran, 1332. solarne godine nakon hidžre/ 1953. Za celovito sagledavanje videti: A. [imel, Gabrije- lovo krilo, zadnje poglavlje.

77    Na primer, Edvard Daudn, Tajna univerzuma; Ar- tur Sajmons, Plešući derviš; videti, takođe, S. Ve- dintn, Persijska basna, u: Oksfordska knjiga engle-