IX glava
 

POVRATAK IZVORU
(Krajnje postignuće )

Premda se smatra da razne joge koje spadaju u unutar­ nju alhemiju, medu kojima je joga osam stupnjeva samojedna od mnogih, prufaju najbrfa sredstva za sticanje krajnjeg pos­ tignuca, postoji i drugi pu t koji je otvaran za adepte obdarene retkom sposobnoscu da borave u tiSini snagom misticke intu­ icije. Naziv ave Cisto kontemplativne joge nesumnjivo potice od dva navoda iz ,,Tao Te Djinga". Tama u desetom odeljku stoji: ,,Možes Ii obuhvatiti Jedno i ne dopustiti mu da ode?" U trideset devetom odeljku nalaze se ove reti: ,,Nebo duguje svoju prozracnost Jednome. Zemlja duguje svoju evrstinu Jed nome. Bogovi duguju svoje svete moCi Jednome. Doline svoje obilje duguju Jednome. Mirijadc pojava duguju svoje postojanje Jednome." Jedno, nepotrebno je reci, znaci Tao,
pu nocu Praznine, onu koja je postojala pre nego sto je uni­
verzum nastao.
ontemplativna joga cuvanja Jednog
Iako je covek irtva pala u zamku sopstvenih strasti i nepravilnih zelja, Jedno ostaje u njemu kao tajni biser skriven ispod naslaga prasine svetovnih stvari. Kada se dopusti da on izgubi svoje zracenje covek gubi svoju urodcnu svetost; otuda onaj ko cuva ovu ,,dragocenu kap duha" napreduje. Za takvog coveka se kaze: ,,On baca svetlost na mirijadu zakona prirode injegova licnost je prosvetljena. On je kao dah Cistoga duha.

Neka se nebo naoblaci i zemlju prekrije mrak, ni sunce ni oluja, ni munje ni kia ne mogu ga pomesti na njegovom putu. Njegovo putovanje kroz zivot je puno opasnosti i tkoea, ali on bezbedno stoji na srednjoj stazi."
Uitelj Ko Hung govori o tome kakav je ucinak negova­ nja Jednog, objavljujuci da ceonaj ko ga brizljivo cuva postici uzviSeno stanje: ,,Upoznati Jcdno je lako; tekoea je u tome da seono neguje dosmrti. Onaj ko to uspe, postiZe vetni zivot. Zveri, insekti, gmizavci, bogovi, davoli, vatra imac svc je to
ncmocno da mu n.audi." Svodcei komcntare o upraznjavanju ovejogc, Orn Sao Hsijen izvtava: ,,Kada je ncpravilna folja odbaccna, pogrcne misli sevie ne javljaju. Svest je umirena.
Duh postaje zrareci i njcgov sjaj osvctljava sve tajne univer­ zuma; vie nema granica cudesnim mocima koje su pos­ tignute."
C:uvanje Jednog zahteva evrstu ctisciplinu i tela i ct uha. U ,,Knjizi o Besmrtnicima" je zapisano: ,,Kada je netiji duh obuzet svetovnim stvarima, duh otupljuje, tovekova srz se osipa iPut je nemoguce postici." Govoreci o tom prcd met u, Ko Hung naglaSava: .,Cuvanje Jed nog i dr:lanje duha usred srcdenog na to iziskuje krajnju iskrcnost pobude. Misti mo­ raju biti usredsredene na tisti duh -Jedno; tada ee se naS duh iStau riti do tajanstvenog Puta i stanje za kojim smo teznuli bice postignuto." To jc bilo isto shvatanje koje je navclo pristalice Cana (Zena) da uvide .da se do najviSe tajne moZe prodreti jedino ako jc duh ocgcen od praSine sveta i blistav kao uglatano oglcdalo.
Ovu doktrinu, za koju Ko Hung istireda je lako pojmlji­
va a teka 1.a sprovodenje, uveo je, izgleda, Van Jang Ming, konfutijanski filozof, po mnogo tem u blizi taoizmu nego Konfutijevom ueenju. On je smatrao da svaki eovek ima u sebi iskru neokaljane svesti i1i duha koji ga ujedinjuje sa ncbom i cini potencijalno jednakim bogovima i mudracima. Medutim, iako tist po sebi, on nije sposoban da postane sjajniji nego Sto je to ogledalo 1,aprljano likovima koje od ra­ fava; obitan covck toliko jc prekriven maglama strasti i zelje da celog zivota ostaje nesvestan postojanja tog svog najdragocenijeg poseda. Uzaludno je, dakle, traziti neko dobro koje se nalazi izvan naeg duha; ono to valja prcd uzeti jeste da se iznova otkrije blago svojih najskrivenijih dubina, otisti se od praine, povrati mu se sjaj i zivi potpuno u njegovoj svetlosti. To je dokt rina slcdbcnika Cana (Zena); to je isto ono Sto Tibetanci zovu doktrinom velikog oslobadanja; ona cini i osnovu tajnog posveeenja koje sc u Japanu daje sledbenicima Ciste Zemlje Buda. Svakome ko izutava istocnjacke religije bliska je ova doktrina; ali od onih Sto se njome bave, koliko ih je zaista uspelo da svetlo ogledala odr:le sjajnim?
Ueenjc da je covek rodcn sa dragocenim d raguljem u srcu, iskrom duha koja ga ujcdinjuje sa Putcm, i da ona nije njegov sopstveni posed vec dobro sviju, raSireno je svuda i veoma je staro. Niko ne moze da kaze kada je postojanje ovog dragulja prvi put bilo objavljeno, niti kako je, zapravo, doSlo do toga da bude prevideno i zaboravljcno. Gotovo svi veliki mislioci u Kini pre potetka ovoga veka, bili su prozcti spo­ znajom mistickog jedinstva izmedu eoveka i kosmosa. Ni sam Konfutije nije bio izuzetak od ovoga. Premda taoisti imaju razloga da preziru vcCinu konfutijanskih ucenjaka zbog nji­ hove zamorne peda nterije i tc.lnje da sc bave komentarisa­ njem komcntara na komcntarc, Cinjenica jc da SU istinski vcliki konfucijanci -sam Konfucije, Mcncije, CangJi, Cu Hsi, Vang Jang Ming i drugi - bili svesni da tovekova velitina ne dolazi od njcga samogvcc da istite iz Tao-a. Istoje i savelikim misticima drugih religija, kod kojih nalazimo i takve pojmove kao to su ,,iStadeva", unutarnje bo!anstvo, i ,,Hrist iznutra". Taoisti, prema tome, nisu jedini koji se ddc ovog utenja, ali njegove kontemplativne tehnike su karakteristiene za njih i uzbudljiva smelost njihovog poimanja cilja verovatno je je­ dinstvena i medu savrScnim misticima.
Sigurno je da se visoko obdareni adepti oslanjaju na to da ih cuvanje svesti o Jednom vodi do krajnjeg cilja, premda sc takva svest najtclce podupirc srcdstvima i drugih, specifil­ nih joga. Sam po sebi, ovaj mctod sc more nazvati ,,put do postignuca direktnim mistilkim opa:lajem". On se, zapravo, sastoji iz dva dela. PoSto je tuvanjeoseeanja o Jednom praksa koja se mora odrfavati u toku svakog trenutka u danu, to zahteva veoma strogi nadzor nad nasim folima tako da upli­ ta nje zclja nije u stanju da narusi svest o Jednom. Drianje refnje i zelje uvek pod kontrolom mora biti praeeno cestim podseta njem o opafanju Jed nog, bcz obzira sta nas u tome ometa, jer se mofo dogoditi da te smetnje osvoje pcriferne delove svesti. Da to izbegne i,ujcdno, povcta intuitivni opa­ Zaj, adept ce svakodnevno provoditi nckoliko sati u propisa­ nim kon tcmplativnim vezbama uvek usredsredenim na pri­ sustvo Jcd nog unuta r njegovog bita. Izuzev u nekim slueaje­ vima, mcditativni polofaj ruku isti je kao iu meditacijama budista. Taoisti su ipak u tom pogledu manje strogi nego, recimo, Rinzaj Zen budisti; ma sta da se dogodi, to nikada ne smc da izazovc osetanje na petosti. Tehnika meditacije rasi­ rena medu taoistima jcste da se pafoja usmeri na tacku poznat u kao ,,Mali Dragoccni Kvadrat". Svetlost koja se vidi iz le tacke jasno kao StO bi SC video sjajni plamen postavljen naspram ociju, uzima se kao zna k uspesnc mcditacije. Ne smatra se, medutim, da on znaci vge od toga, jcr jc .,zraccnje dragocene kapljice d uha" nesto drugo; ono, izgleda, pripada svctu .,vidcnja onog sto se nc vidi i slufanja onog sto se ne cuje".
Postizanje naji-iseg cilja
Lao-ce je govorio o uccnju bez u potrebe reci. Njegova cuvena izrcka: ,,Oni koji znaju, ne govore; oni koji govore, ne znaju" duboko je istinita. Shvativsi to, ja sam oklevao da se uvrstim medu one sto reeima tu mace najvisi cilj koji je ljudska svest ikada pojmila. Reei su ogranicene; kako onda mogu da se upotrebe za priziva nje nerega vifog osim obicne senke njegovog sjaja? Pre se neko mofo nadati da cc njima uspeti da izrazi blistavjlo tirkiznog ncba kojc sevidi u jesen sa nckog himalajskog vrha, nego da opise velicanstvenu stvarnost ono­ ga sto SC naziva ,,Povratak Izvoru". Kada SU Va ng Jang Minga njegovi konfucija nski studcnti pitali o taoistickoj besm rtnos­ ti, premda mu je dufoost bila da omalovazi taoizam, njegova cestitost ga je na terala da odgovori: ,,Ako to zaista klite da saznatc, osamitese u divljini pla nina i suma tridesetak godina, usavrSite svoj sluh i vid sa iskrcnim opredeljenjem, procistitc svojesrcc ta ko da ni trunkc prasinc ne ostanc u njem u; jedino tada cetc biti u stanju da znalacki govorilc 0 bcsmrtnosti. Ka ko zasada stvari stojc, isuvisc toga vam ncdostajc da se nadctc na Putu besmrtnika."
Vidcli smo da je taoiza m, kao isvc velike spiritualnc tradicijc koje su prcnescnc iz dalckc pmlosti, stekaosvoj dco duhovno tudih izrastaja. Ako bismo ceo taoizam htcli da podvrgncmo procesu procistavanja i dokaziva nja popu t alhe­ micara, ono prvo ,,nccisto" sto bismo vcrovatno odbacili jcsu ri tuali, svcstenc funkcijc i m nostvo bofanstava pozajmljcnih iz na rodnog vcrova nja u vrcmc kada su pustinjaci poceli da trazc podrS'ku na roda zbog srcdstava koja bi im omogucila da se nc hra nc jcdino vctrom i rosom. SlcdcCi korak bilo bi odstranjiva nje spoljnjih oblika alhemijc i pitanjc fizickc bc­ smrtnosti; jcr iako su i ovi aspckti u srednjovekovnoj na uci i klasicnoj kincskoj umctnosti vrcdni sami po scbi, oni ncmaju niccga zajed nickog sa mistickim postignuccm.
Ostaju, dakle, cetiri vrcd nc kom poncntc:
1. Filozofija radosnog pri hva tanja zivota i filozofija vu vcja, usaglacnc sa dubokim obo7avanjcm prirode, poznava­ njcm njcnog dclova nja id irckt na in tuicija o svctosti svakc pojavc u univcrzumu kao ma nifcstacije Tao-a. Svc ovo, iako je ccsto prihva ta no samo po scbi, bcz vczanosti za misticki cilj, jcstc od najvcccg znacaja za postiza nje toga cilja.
2. Alhcmija jogc za prctvaranjc darova svcsti i tcla u cisti duh. Ovo mozda nijc potpu no prcsud no za one koji slcde Put, ali omogucuje ,,prccicu" koja vodi brzom postign ucu.
3. Jogc cistC kontempJacijc kojima SC ukla njaju Strasti i ncpravilne zclje i stvara prostor tisi nc (psihitkc ravnotdc i cvrst inc), ncophodnc da bi sc odbacilc iluzijc rodcne iz naeg ego-a i uslo u stanjc spon tanosti i slobodc iz kojcg d u h krccc u ,,let iznad zvczda".
4. Pu t postign uca dircktnim mistickim opafanjcm. Savr­ cni opafaj ponckad sc dngada sam od scbc adcptima izuzc­ tno obdarcn im m udroscu i m irom. Takav opa:laj srodan jc cetvrtom, najvgem stupnju tibctanske joge. No veoma je malen broj adepata kod kojih se on javio bez pomoti jed ne iii sve tri prethodne komponente.
Bez obzira koja kombinacija od ove eetiri komponente da se primenjuje, mir je sutinski. Jedino pomotu mira gee­ zavaju otrovi strasti i neznanja isamo stecenim mirom adepti postaju cudesno otporni na svaku nesrecu, falost, bol i ufas koje zivot ima u svom spremgtu za coveka.
Negovanje Puta
Imajuci na u mu sve ovo moguce je razumeti Sta se podrazumeva pod pravim negova njem Puta. Covckova istin­ ska priroda (u terminologiji Zena to je svcst) nije licni posed pojedinca; pre bi se moglo kazati da na prvom mestu pojedi· nacna egzistencija treba da bude odbacena. Ne pripadajuti nikome, Tao je prisutan u svakome. Jedina razlika u ovom sadanjem zivotu izmedu ostvarenih besmrtnika i obicnih ljudi jeste u tome da su prvi svesni svojc podredcne istove­ tnosti sa Tao-om, dok drugi nisu doziveli tu istovetnost. (Ovu razliku, napomenimo, isticu i slcdbenici Mahajana budizma.) Ncgovanje Puta je, dakle, raskrinkava nje, skidanje vela sa uzastopnih obmana od kojih je svaka tana nija od prethodne. To jc proces oslobadanja.Kada je i krajnja obmana o licnoj izdvojcnosti ukinu ta, prcstace ifizicko telo da se pogrefoo shvata kao licna svojina. Od tada smrt nema znacaja, osim kao dobrodoSlo oslobodenje od veza nosti za ljuSturu koja stari. Stvarnu prirodu adepta, a to je priroda svih bica, nije mogutc umanjiti gubitkom identitcta koji od samog pocetka nijc ni bio stvaran. Kada oblaci prekriju sunce, njcgovo ncbcsko tclo nijc umanjeno; kada oni iSceznu, njegov sjaj nije uvecan: ono je svagda onakvo kakvo jcste, bilo da ga mi vidimo iiine. NiSta, prcma tome, ne poeinjc radanjcm niti se zavava smrcu: realnost jc svc vreme tu. Mcdutim, razumcti ovo intcligenci­ jom nijc dovoljno; to mora da posta ne direktnoopafanjc. Evo jcdnostavnog nacina da sc postanc besmrtnik, onako kako jc to usta novljcno pre dve hiljadc godina i zapisa no u jednom
dclu o dinastiji Han:

,,Besmrtnik uvek vodi brigu o svom ljudskom telu; usavrava svojc u nutarnje obdarenosti o stvarnom; procgta. va svoju volju i svest; ne skretc sa stazc obicnih smrtnika; njegov duh i cula su vedri; otporan je na svaku vrstu bolesti; pozdravlja zivot i smrt kao dclove postojanja i zato se ne priklanja prvom niti brine zbog drugog; slobodan je od svake vrste briga i straha; lu ta svetom nepokolebljivo bezbriian i lak i postifo Pu t."
Kako je divno luta ti svctom ,,ncpokolcbljivo bezbrifan i lak", bilo kuda da si sc u putio i ma kakve okolnosti iskrslc! Nije cudo Sto SU pesme pustinjaka koji borave u planinama pu nc radosti. Sa takvom filozofijom oni su se mogli radovati mnogim pojavama u zivotu kao darovima u kojima trcba uzivati svakog trenutka, nikada se ne faleci na njihovu kra t­ kotrajnost i prolafonje, slobodni od grife savesti, briga i straha. Cak ni blilska smrt nije imala snagu da poremeti njihovo osccanjc sigurnosti koje je bilo tako apsolutno, kao Sto jc osccanje dctcta u na rucju majke. Svc ova, ipak, samo su prvi plodovi duhovnog ostva rcnja.
Prvi korak da sc shvati priroda krajnjeg cilja jcste razu­ mcvanje smrti, koja jedina odreduje zivotnu sigurnost. Taois­ ticki stav jc da osecati falost kada vidimo kako isticc pcsak zivota, isto kao da jc neko, uvcren da u svom zavezljaju ima nisku neprocenjivih biscra, ufasnu t kada ga prcsretnc dru m­ ski razbojnik sa oruzjem i povikom: ,,Pare iii zivot!" Da taj siromaak samo zna da je njegov zavCZ.ljaj prazan, on bi ga sc
liSio uz osmeh. Jcr u njenu ncma, zapravo, niccga do prcgrSt fotog jcscnjeg mta. Taj zavC.Zljaj jc nae telo; jescnje lice
koje podseca na zlalo iluzorna je individ ualnost. Jcdini stvar­ ni cinilac ncke lienosti je nclto mnogo dragocenije od niskc bisera, ali to uopSte ne pripada njoj. To ,,neSto" nije poeelo niti sc uvecalo kada se on radio; to nece biti ukin uto niti na bilo koji nacin umanjeno kada tclo budc odbaccno. Zato ialiti za onim to je umro jcste plac za nckim koga nikada nijc ni bilo. Ovo, mcdutim, joS uvek nijc ccla tajna bcsmrt nosti.
Besmrtnik je onaj koji je, tokom svog veka, postigao sigurnost na slavnom pu tu prcma ncdostiinom za one koji su

jo5: uvek izgubljeni u obmani smrti. Od onih koji su se bavili tamnim pitanjem bcsmrtnosti, pomenimo znalce u nutarnje alhemije, koji insistiraju na apsolu tnoj potrcbi stvaranja spi­ ritualnog tela u sebi u koje se ulazi u trenu tku smrti. Postav­ ljena tako ogoljeno, ova postavka pogada nas samo za stepen manje grubo nego fizicka besmrtnost. Ja sam je naveo jedino radi toga da bih prikazao besmrtnost u svetlu jednog izbora. Pripadnici ovog pravca u alhemiji smatraju da ukoliko neko propusti da stvori zametak duha pre smrti, tada se njegov hun i po (du5:e) 1..adrfavaju izvesno vremc u gornjim i donjim regionima, da bi se konacno rasplinule, a prilika da se osvoji besmrtnost je zauvek izgubljena. Bude Ii,dakle, neko uspe1:no stvorio spiritualni zameta k iz 5:ena tako istantan da postane istovetan sa kosmickim enom, on ce bi ti u stanju da postigne blaknstvo sjedinjenja sa Tao-om.
Tajna
Cak i pri najvgem nivou shvatanja istinskog misticizma, postoji napomena o izboru. Po5:to taoisti najveeim delom nc prihvataju budisticku doktrin u 0 rcinkarnaciji, ocito je da bcsmrtnost mora biti postign u ta u ovom zivotu iii se nece postiCi uopte. Ako se to ne ucini, kazna za pogrcku razjedi­ njenja i raspadanja hu n-a i po-a jeste potpuno u kidanje besmrtnosti; na taj nacin sam poja m ,,besmrtnosti" jesinonim za postizanje najvicg cilja. Stose ticc prirode tog cilja, pono­ vicu ovde reci ucitelja Tsenga iz moje ranije knjige o taoizmu
.,Tajna i uzvienost". Izmcdu svih budista, taoista i ostalih koje sam ikada upoznao, on je bio najpozvaniji da recima izrazi uzvi1:eno stanjeonih tosu izvrili neophod ne pripreme za put nakon smrti. Kada je od mcne euo divni stih pesnika Edvina Arnolda o ulasku u Nirvan u: ,,kap rose skliznula je u sjajno more", on je klikn uo od radosti, ali je dodao:
,,Pa ipak to ne obuhva ta sve. Poto je Tao sve i nma se ne nalazi izvan njega, i poto su njegova mnogostrukost i jed instvenost istovetni, kada konafoo bice iri iluziju o izdvo­ jenoj egzistcnciji, ono sc ne gubi u Tao-u. Kada konacno u roni u bcskonacno, prcmda postan u jed no, konacno jc da-

Jcko od toga da budc umanjeno i nc postigne beskonacno. Ako to shvatg, stajace pred liccm tajne koju mudraci sma­ traju vrhovnom. Duh onoga koji se vratio izvoru time i sam postajc izvor. Tvoj sopstveni duh predodredcn jc da posta ne sam univerzum."
U njegovim recima bilo je lepote i smisla za kojima
eovek traga otkako postoji. Bili mudar i ziveti radosno opijcn divotom sunca i kie, groma i mu nje, zivota i smrti; zar ima ieega vieg od toga? Znati da se umiranjem ngta vredno ne gubi, jer jedina stvarnost koja postoji izva n nae egzistencije jeste zadovoljavajuce filozofsko rasudivanje. Ali ta je ono u poredenju sa saznanjem da je svest neodvojiva od kosmicke svesti, kada mudrost rastvori senovita vrata iz kojih su Jedno iSvc isto? U svetlu ovog saznanja mi opafamo sebe kao duha koji je ;,i;aticen u nutar zapetacene boce, ali sada imamo snagu da taj petat skinemo. Iznenada oslobodena, naa svest se munjevito iri uveeavajuCi se stotinu, hiljadu, milion, milijar­ du, bilion puta, do u beskraj. Mi smo tada istovetni sa Tao­ om, posudom isamim sadrfajem univerzuma. Zvezde isunca bezbrojni su atomi naeg bica; njihovo kruzenje je pulsiranje naekrvi; njihov nebeski sjaj zracenje naeglika, muzika sfera je na glas. Ovo je, dakle, tajna! Godinama sam sedeo pored nogu budistickih itaoistickih ucitelja, citao dela mistika dru­ gih vera i uspevao ponekad da u med itacija ma napred ujem pomalo prema intuitivnom sagledavanju Realnosti. Ali uci­ telj Tseng iii Tseng Lao Veng, deda- Tseng, kako je voleo da ga zovu, bio je taj koji mi je otvorio oei vie nego ijedan drugi mudrac kojeg sam ikada susreo, ta ,,postign ure", ,,be­ smrtnost", ,,prosvetljenje" zbilja znace. Premda je govorio na osnovu d irekt nog intuitivnog opafanja Bezimenog, njegove reci izrafavale su, naravno, tek bledu senku Realnosti, jer Put je nemoguce opisati. Pa ipak, i takve reci davale su zivotu smisao daleko iznad svega to sam cuo iiivideo bilo gde.
U svetlu tih reci, ja sam cesto svojim duhovnim okom posmatrao one drevne pustinja ke u planina ma - verova tn? besmrtnike - koji su ziveli srodeni sa prirodom kao cvetov1, borovi to prkose zimi i ptice, i ukoliko su manje imali od

svojine utoliko su se smatrali bogatijim i od samog Sina Neba na njcgovom zmajskom prcstolu, jcr toliko je neiscrpna i bremenita znatcnjem bila za njih lcpota planina, oblaka i ncb. Znajuc da su i sami od one istc supsta nce od koje i stenJe, potoc1, trva to se talasa na vctru i sam taj vetar, supstance .?eska1no svcte, oni su ziveli bez straha. Koji je onda ?prJtelj mogao da prckine njihovo postoja nje? Oni su pahh mmsne trave zvezdanim bofanstvima iprinosili zrtve duhovima brda i motvara, glcdajuCi jeda n univerzalni duh koi je iza svih pojava i koji stvara svct oblika. Za njih je cco umverzum bio svctinja, strana zbog svojc velitanstvcnosti i bezmernost_i, ali zbog tcga oni nisu bili u plaeni.Takve nepri­ rodne stvan kao to su grch i vrlina, odbacivali su kao deti­ njaste i kakada opasnc obmanc onih koji pripadaju svetu prolaznos!· Jcr de prirode nikomc nc na nose zlo. Ko jc svak sv?J mu odbac10 kao terct mrzak 7,a noenje; ko slavi ved nnu 1 strast prezire kao svog neprijatclja; ko je radosta n i u svmu to zivi vidi svctinju taj nc krade, ne otima i ne ubija. On JC pomo u jogc i mcditacijc iii pu lcm dirck tnog intuitiv­ nog opaianJa na natin koji prcvazilazi moc pod rafavanja, sp?zno v:honu ajn . i njemu, oslobodcnom od ljudskih bnga 1 konstoljublJa, ntje potrebno vie nego da zivi od danas do sutra, kao ,.ptica na grani" u doslovnom i prcncscnom smislu.
lako sam u Kinu doao sa zakanjenjem od nekoliko stolc d bih susrco istinskc bcsmrtnikc koji su ziveli kao pustm1ac1, n ao sam mcd u njihovim du hovnim potomcima e malo 0?1h to su naslcdili njihovu prirodnost, njihovu ljubaznost 1sposobnost za smch, njihovo radovanjc stvarima tako_ j dn?stavnim koje Ijudi i ne zapafaju, nesvesni da su svak1 hst 1 daak vctra sveti. Mo:le biti da sam ja, kao fovck Zapd, ge uzivao boraveci medu njima nego da su to bili psm1ac1 ?revnog doba, jcr su prirodnim drazima njihove tVIJ_e o lne vcmcnom pridodavana divotna zdanja i pavi­ ljont kojt mta msu oduzcli od lepote prirode, vec su je, stojeci ponad umovitih planinskih pad ina i litica, ukraavali kao
dcla matovitih umetnika.

U vreme mog boravka u Kini zajednice taoista potinjale su da bivaju rasputane; gradevine su stojale tu kao i pre nekoliko vekova, pustinjaci su proteriva ni, a drevni uzor zivota odriavan jo od doba Zutog cara g&zavao je zauvek. Pa ipak, neto od njihovog mira prod rlo je i u moje srce dok sam Iutao po svetim planinama ove zemlje pre mnogo godina. Izvesni prizori videni ilituti, kao na primer, frula koju je neko svirao pod vedrim nebom dok je puni mesec sjao nad brego­ vima, iii muzika koju jc stvarao vetar u bambusovom testaru pod mojim prozorom, jo uvek mi ispunjava srce milinom uspomena i jo uvek tine da, barem malo, razumem one koji
su bili besmrtnici.