PREPODOBNI NIL SINAJSKI

ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG VI

POUKA MONASIMA

1.        Neumerenost u hrani preseca post, a bludnu pohotljivost odgoni samoobuzdavanje sa molitvom.

2.     Srebroljublje je majka idolosluţenja koja uništava nesticanje, dok brigu o potrebama tela odseca nada na Boga.

3.   Um koji luta urazumljuje ĉitanje Reĉi BoŽje i bdenje sa molitvom.

4.   Nalet gneva ukroćuje blagodušnost i pevanje Psalama.

5.   Uninije progone trpljenje i suze, a svetsku tugu ućutkuje udaljavanje od ĉulnih zadovoljstava.

6.     Gostoljublje se daje smirenoumnima i onima koji izbegavaju vlastoljublje i prednosti u odnosu na druge. Gordost, tj. drevno zlo, jeste mrzost pred Gospodom. Njoj se Bog protivi. Nju, pak, smirava samo bezmerno smirenje koje govori: Ja sam prah i pepeo (Post.18,27), ili: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se muĉe koji ga grade; ako Gospod ne saĉuva grad, uzalud ne spava straţar (Ps.126,1).

7.      Kao što je nemoguće oĉistiti mutnu vodu, ne uĉinivši je [prethodno] nepokretnom, tako je nemoguće da monah spozna svoje unutrašnje stanje bez bezmolvija.

8.   Kao što je nemoguće da se borac uvenĉa vencem pobede ne stupajući u borbu, tako je nemoguće da se bude Hrišćanin bez podviga.

9.   Kao što je nemoguće da tasovi na vagi stoje na istoj visini ako je jedna strana opterećena teŽnom, tako je nemoguće ispuniti zapovest BoŽju sa plotskim mudrovanjem.

10.   Kao što je nemoguće da se stekne veština ukoliko se ne pristupi veţbanju, tako je nemoguće steći molitvu ukoliko se ne kleĉi pred Bogom sa pravim srcem.

11.   Ko ne stekne ĉistu molitvu, neće imati oruţje za borbu.

12.   Onaj ko hodi nakićen, iako je tuĊ za vrline BoŽje, predstavlja stanište demona.

13.   Kao što car neće hteti da Žvi u domu siromaha, tako ni Hristos neće boraviti u duši koja je oskrnavljena gresima.

14.   Kao što se zapušteno polje obraĊuje sa marljivim trudoljubljem, tako se i duša, koja je podivljala u gresima, ukroćuje ukoliko stane da Žvi po zakonu BoŽjem.

15.   Kao što je kamen koji duboko leŽ u moru nedostupan za talase, tako i onaj ko je napredovao u vrlinama i koji kao da je pogruţen u njih - neće biti pokoleban Ċavolom.

16.   Kao što iskusni lekar odmah smišlja lekarstvo za dotiĉnu bolest, tako i poznanje Boga koje se ĉuva (u umu i srcu) svoga priĉesnika uĉi kako da se saĉuva i kako da se pruŽ ka boljem.

17.   Kao što potok sam sebi krĉi put, tako i greh, koji se prihvati, sam sobom onoga koji ga je stekao vodi u pogibao.

18.    Kao što jelen koji upadne u zamku nema priliku da pobegne, tako neće izbeći greh onaj ko hrani pohotu, krećući se u svetu. Jer, lukava i slatka pohota je teško razrešiva uza.

19.   Kao što seku vinovu lozu koja ne daje dobar plod, kako ne bi uzalud zauzimala mesto, tako će Gospod iskoreniti svakog ko ne donosi plodove Duha Svetog.

20.    Kao što je nemoguće da ĉovek, koga je pogodila strela, ostane bez povrede, tako je nemoguće da monah ne bude ranjen od rĊave pomisli, ukoliko je prihvati.

21.   Kao što ĉovek, koji je izgubio pravi put, luta po tuĊoj zemlji, ne znajući gde bi se uputio, tako luta i ĉovek koji ne veruje u jednosušnu Trojicu.

22.   Kao što se ĉovek deli na mnoge delove, premda ima jednu prirodu, tako i Sveta Trojica ima jednu prirodu, premda se i razdeljuje imenima i ipostasima. Priroda BoŽja se ne moţe postići, pa ĉak kad bi i na krilima uzleteo ka Njemu. Bog je nedostiţan, budući naš Tvorac.

23.   Kao što sasud koga prave ne zna prirodu onoga koji ga pravi, tako ni ĉovek ne moţe da pozna prirodu BoŽju.

veruje.

24.    O Trojici nemoj ispitivati, nego samo veruj i poklanjaj se. Jer, ko ispituje - ne

25.    Steknite mudrost, a ne srebro. Napravite sebi svetlu odeću Hrista  Gospoda

našeg, pre nego bilo koju svilenu odeću, zato što imanja neće biti od koristi u dan smrti.

26.   Kao što oganj izjeda trnje, tako će ognjem veĉnim biti progutan i svaki grešnik. MeĊutim, on neće moći umreti, budući da će se besmrtno muĉiti.

27.   Nema niĉeg velikog u tome što ćemo postati pravedni. Jer, u tom sluĉaju ćemo jednostavno postati onakvi kakvim nas je Bog sazdao u poĉetku, tj. vrlo dobri.

28.   Ko ne Žvi po prirodi, ne ispunjava zapovesti BoŽje.

29.   Sva mudrost se sastoji u tome da se bojimo Gospoda. Svaka nauka koja ne uĉi zakonu Gospodnjem jeste ludost i nerazumnost.

30.   Od veĉnog ognja ne izbavlja ni vera, ni krštenje, ukoliko nedostaju dela pravde. Ukoliko si se sjedinio sa Hristom, ĉuvaj zapovesti Njegove, i ako veruješ u buduće - staraj se da zadobiješ veĉnu slavu, bojeći se ognjenog maĉa. Ukoliko, pak, ne ispunjavaš zapovesti BoŽje, nemoj se nazivati vernim.

31.   Svaka tvar se povinuje volji BoŽjoj. Jedino se ĉovek usuĊuje da se ne povinuje Bogu, kroz koga sve postade.

32.    Bogu nećemo ništa doprineti ukoliko se saĉuvamo ĉistim, ali ćemo sami steći veĉni Žvot i naslaĊivanje neizrecivim veĉnim dobrima.

33.    Nemoj govoriti: "Ne mogu da ispunim zapovest BoŽju, jer mi smeta otac, ili majka, ili ţena, ili deca, ili neko drugi". Jer, oni te neće izbaviti od gneva koji dolazi i od neuspavljivog crva. Neka ti svako ko ti smeta da stekneš Boga i vrline bude mrzak i odvratan. Sa takvima nemoj ni da jedeš.