Postoji saobraznost svih nebeskih stvari sa svim što pripada ćoveku

83.  Danas se ne zna šta je to Saobraznost (korespondencija). Za to ima više razloga. Glavni je taj, što se ćovek udaljio od Neba kroz ljubav prema sebi i prema svetu. Onaj ko nadasve voli sebe i svet drži samo do svetskih stvari, jer one laskaju njegovim spoljašnjim ćulima i gode njegovim sklonostima, pa ne obraća pažnju na Duhovno, pošto ovo prija samo unutarnjim ćulima i veseli samo njegov um. Stoga ga ljudi odbacuju, govoreći da je odveć uzvišeno da bi ga misao mogla doseći. Ali drevni ljudi behu drugaćiji. Nauka o Saobraznostima bila je za njih najvažnija nauka. Pomoću nje, oni su sticali umnost i mudrost, i preko nje pripadnici Crkve imali su vezu sa Nebom; jer nauka  o Saobraznostima je anđeoska. Pradrevni ljudi, ljudi nebeski, mislili su o Saobraznostima kao i Anđeli. Eto zašto su oni razgovarali s Anđelima i zašto im se Gospod ćesto pokazivao i ućio ih. A danas je ta nauka izgubljena, tako da  se ne zna šta je Saobraznost.

84.  Treba reći šta je Saobraznost i kakva je, jer bez tog znanja ne možemo imati jasan pojam o Duhovnom svetu, o njegovom Uticaju na Prirodni svet, ni šta je to Duhovno u odnosu na Prirodno, ni jasnu ideju šta je to ćovekov duh, niti se može nešto znati o stanju duše posle smrti. Tako će biti pripremljen put za ono što dolazi posle.

85.  Prvo da se kaže šta je Saobraznost. Ceo Prirodni svet saobražen je Duhovnom svetu, i to ne samo u opštem, nego

iu svemu što ga saćinjava. Zato se za svaku stvar u Prirodnom svetu, koja postoji prema nećemu u Duhovnom, kaže da je saobrazna, tj. odgovarajuća. Treba znati da Prirodni svet postoji i održava se prema Duhovnom svetu, potpuno kao ućinak i uzrok. Prirodnim svetom naziva se sve što je pod jednim Suncem i od njega prima toplinu i svetlost, i tome svetu pripadaju sve stvari koje se putem Sunca održavaju. A Duhovni svet je Nebo, tome svetu pripada sve   ono što je u Nebu.

86.  Pošto ćovek jeste i Nebo i svet u najmanjem obliku koji je po slici velikog oblika (vidi broj 57), to u njemu

21 Bila su dva Sociniusa, oba odgovorna za širenje ućenja po kome je Gospod Isus Hristos bio samo ćovek a ne Bog. 22 Prema ućenjima Trećeg Zaveta, Bog nikada ne vrši nasilje na ćovekovu svest, pa se prema tome ukazuje svakom onako kako ga ovaj zamišlja, odnosno približno tako.

svetlosti, koja nadilazi mnogu podnevnu svetlost na svetu, i u toj svetlosti razabirah sve crte njihovog lica jasnije negoli lica ljudi na zemlji. Takođe mi je bilo dano da vidim Anđela iz unutarnjeg Neba koji je imao lice sjajnije i blistavije nego Anđeli iz nižeg Neba. Posmatrao sam ga, imaše savršen ljudski oblik.

76.  No treba znati da ćovek ne može videti Anđela telesnim oćima, nego da se Anđeli mogu videti oćima duha koji

je u ćoveku, zato što je duh u duhovnom svetu, a svi delovi tela su u prirodnom svetu. Slićno vidi slićno, jer im je poreklo isto. Osim toga, organ telesnog vida je tako grub, da ne vidi ni male predmete u prirodi bez pomoći optićkih sprava, što svako zna; pogotovu, dakle, on ne može videti predmete koji su iznad sfere prirode, kao što su predmeti duhovnog sveta. Pa ipak, ti predmeti su vidljivi ćoveku, kad je odvojen od telesnoga vida i kada mu je otvoren duhovni vid, što se događa u trenu, ako se Gospodu svidi da ti predmeti budu viđeni. Tada ćovek misli samo da sve to vidi sopstvenim oćima. Tako su Avram, Lot, Manoh i Proroci videli Anđele; tako su Apostoli videli Gospoda, posle vaskrsenja. Na slićan naćin i ja videh Anđele. Zbog toga što su tako videli, Proroci su bili nazvani Vidioci, i Ljudi otvorenih oćiju (I Samuilova IX. 9; Brojevi XXIV. 3). Ućiniti da tako vide zvalo se “otvoriti oći” kao što se dogodilo Jelisijevom slugi: “I pomoli se Jelisije govoreći: Gospode, otvori mu oći da vidi. I Gospod otvori oći momku, te vide, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jelisija” (II knjiga o carevima VI. 17.).

77.  čestiti Duhovi s kojima o tome razgovarah, drhtali su srcem što takvo neznanje o Nebu, Anđelima i Duhovima vlada unutar Crkve; ozlojeđeni, rekoše mi da svakako moram izjaviti da oni nisu bezoblićni Umovi, ni vazdušni Dahovi, nego da su to ljudi ljudskog oblika, i da vide, ćuju i osećaju isto kao i oni koji su na svetu.