Postoje tri Neba

21.  Postoje tri Neba međusobno vrlo razlićita: Unutarnje (intimum) ili Treće, Srednje ili Drugo, Spoljašnje (ultimum -  krajnje, spoljašnje) ili Prvo. Ona međusobno stoje u određenom redu ili odnosu, kao na ćoveku Glava koja je gornji deo, zatim Trup, njegov srednji deo, pa najzad Noge koje su njegov donji deo; ili kao visoki, srednji i niski deo jedne kuće. Takvim redom ide Božansko koje proistiće od Gospoda. Prema tome, Nebo je trostruko, jer tako zahteva red.

22.  Unutarnje u ćoveku (interiora hominis), koje pripada njegovom umu i karakteru, izdeljeno je slićnim redom.

16 O “uticaju” (Influx) govori se kroz ceo Treći zavet (tako se ćesto nazivaju teosofski ili bogoslovski spisi E. Svedenborga). Dok je s jedne strane veza između viših i nižih svetova izražena saobraznostima (hleb na primer oznaćava Božansko Dobro, a vino Božansko Istinito), dotle je život i postojanje nižih svetoga (tu se misli na tvarni svet kao niži) mogućan kroz “uticaj” iz viših u niže. Pri tome, uti caj je nešto bitno: cela suštinska sadržina nižeg sveta bitna je i za viši svet. Zbog toga prevodimo ne sa “utiće na”, već sa “utiće u”. Kako se vrši UTICAJ od Gospoda, pa preko Neba do u ćoveka i takozvana mrtve tvari, objašnjava se naroćito u Novom Zavetu. Pored “uticaja” postoji i “isticaj” (efflux), v. Novi Zavet, br. 5828:3.

Ljubav prema bližnjem.14 Obe proistiću od Gospoda, i obe saćinjavaju Nebo. U Nebu, voleti Gospoda ne znaći  voleti Njega kao osobu nego voleti dobro koje proizlazi iz Njega; a voleti dobro znaći hteti i ćiniti dobro iz ljubavi. Voleti bližnjeg ne znaći voleti bližnjeg u osobi, nego voleti istinito koje proizlazi iz Reći; a voleti istinito znaći hteti  i ćiniti istinito. Ali ovo teško shvata ćovek koji ne zna šta je ljubav, šta je to dobro i šta je to bližnji.

16.  Više puta sam o tome razgovarao s Anđelima, i oni su mi rekli da se ćude da ljudi Crkve ne znaju da voleti

Gospoda znaći voleti dobro i istinito, i to iz vlastite volje, a valjalo bi da znaju da se ljubav ispoljava tako što želimo  i ćinimo ono što drugi želi, ćime ljubav i povezanost postaju uzajamni, a ne tako što drugoga volimo ne ćineći ono što je njemu po volji, jer to ne bi bila ljubav. Osim toga, govorili su da dobro koje proistiće od Gospoda jeste slićno sa Gospodom, pošto je On Sam u tome dobru; i da oni koji ćine da dobro i istinito pripadnu njihovom životu kroz volju i delo, postaju slićni Gospodu (fiant similitudines Ipsius) i tako povezani s Njim; jer hteti - to je voleti da se ćini. Da je tako, Gospod to ući u Reći govoreći: “Ko ima moje zapovijesti i drži ih, taj Me voli. On je onaj što ima ljubav k meni i Ja ću imati ljubav k njemu, i nastaniću se u njemu” (Jov. XIV. 21, 23.) - i na drugome mestu: “Ako moje zapovijesti uzdižete, ostaćete u ljubavi Mojoj” (Jov. XV. 10, 12.).

17.  Da Božansko koje proistiće od Gospoda i uliva se u Anđele jeste ljubav, to pokazuju sva iskustva u Nebu.  Naime, svi (stanovnici) tamo su oblici ljubavi i milosrđa (sunt forma amoris et charitatis); oni su neopisive lepote;   na njihovom licu ljubav se pokazuje kao blistavilo, a tako isto i u njihovom govoru kao i u svakoj pojedinosti njihovog života. Osim toga, postoje duhovne sfere života koje se šire oko svakog Anđela i svakog duha i koje se prostiru oko njih; po njima se raspoznaje - ćesto s velike daljine - kakva su im osećanja u pogledu ljubavi. Te sfere naime zraće iz života osećanja, iz života misli ili iz života ljubavi i života vere svakoga od njih. Sfere koje zraće iz Anđela tako su ispunjene ljubavlju, da diraju najprisnije delove života (intima vitae) onih osoba pored kojih se nađu. Ja sam ih opažao ponekad, i tako su na mene uticale. Da Anđeli imaju život od ljubavi, za mene je bilo oćigledno, pošto se svak u drugom životu okreće prema svojoj ljubavi.15 Oni koji su u ljubavi prema Gospodu i u ljubavi prema

bližnjem, okreću se stalno prema Gospodu; naprotiv, oni koji su u ljubavi prema sebi, okreću se na stranu suprotnu Gospodu. A to kao da na neki naćin okreću svoja tela, jer u drugom životu prostori su određeni prema unutarnjim stanjima tamošnjih stanovnika, kao i strane sveta koje nisu stalne kao na svetu, nego se određuju prema pravcu u kojem su im okrenuta lica. Uistinu, ne okreću se anđeli prema Gospodu, nego Gospod okreće prema Sebi one koji vole da ćine dela koja su od Njega. U nastavku će biti dato više podrobnosti o ovome, kada se bude govorilo o Stranama sveta u drugom životu.

18.  Gospodnje Božansko u Nebu jeste ljubav, zato što je ljubav prijemćiva za sve ono što je u Nebu: mir, razumevanje, mudrost i sreća. Jer ljubav prima sve što se s njom slaže; ona žudi za tim (stvarima), ona ih traži, i njima se prožima, sve kao sama od sebe, jer hoće da se bogati i usavršava pomoću njih. Ovo ćovek zna dobro, jer ljubav u ćoveku kao da ispituje pamćenje, izvlaćeći iz njega ono što joj odgovara, prikuplja i raspoređuje u sebe i  pod sebe, dajući prednost jednom pred drugim, da bi jedno potpuno njoj pripalo a drugo da bi joj služilo; ono što joj ne odgovara, to odbacuje i izgoni. Da ljubav ima tu sposobnost da prima istine koje se s njom slažu i želju da ih sebi pripoji, to sam jasno video po duhovima koji su bili podignuti u Nebo; iako su bili na svetu sasvim neuki, stakli su anđeosku mudrost i sreću, kad su se našli među Anđelima; a to stoga što su voleli dobro i istinu radi dobra i istine, i što su ih usađivali u svoj život, te po tome stekli sposobnost da prime Nebo sa svim što je u njemu neizrecivo. Naprotiv, oni koji su u ljubavi prema sebi i svetu, nemaju nikakvu sposobnost da prime dobro i istinu, oni ih naime preziru i odbacuju; pri prvom dodiru sa dobrom i istinom, oni beže i pridružuju se u Paklu onima koji su u slićnoj ljubavi kao i oni. Bilo je duhova koji su sumnjali u to da je nebeska ljubav takva, pa su hteli da se u to uvere. Stoga  su bili stavljeni u stanje nebeske ljubavi, pošto je sve što se njoj protivi bilo uklonjeno, te su bili odneseni napred, na izvesno odstojanje, gde se nalazi Anđeosko Nebo; odatle razgovarajući sa mnom, rekoše da osećaju takvu unutarnju sreću, da je to nemoguće rećima iskazati, žaleći mnogo što se moraju vratiti u pređašnje stanje. I drugi su bili podignuti, i što su se više podizali naviše, tj. u unutrašnjost, to su bili uzdignuti do većeg razumevanja i mudrosti, tako da su mogli osećati i razumevati stvari koje su im dotle bile neshvatljive. Prema tome, jasno je da je ljubav,   koja proistiće od Gospoda, prijemnik Neba i svega onoga što je u Nebu.

19.  Da ljubav prema Gospodu i ljubav prema bližnjemu ukljućuju sve Božanske istine, može se videti iz onoga što je Gospod rekao o tim dvema ljubavima: “Ljubi gospoda svojega svijim srcem svojim i svom dušom svojom; to je prva i najveća zapovijest; druga njoj slićna jeste: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. O ovima dvjema zapovijestima visi sav Zakon i Proroci” (Mateja XXII 37,40).

“Zakon i Proroci” su cela Reć, prema tome cela Božanska istina.