Poglavlje   24.

Postajem  monah  reda  svamija

”Učitelju, moj otac želi da primim rukovodeće mesto na Železnici Bengal- Nagpur, ali sam to odlučno odbio.“

Zatim nadajući se dodadoh: ”Gospodine, hoćete  li  me  zarediti  u svamija?“ Pogledao sam ga  preklinjući.  U  godinama  koje  su  prošle,  Šri Juktešvar je, da bi proverio  dubinu  moje  odluke,  odbijao  taj  moj  zahtev. Danas se, međutim, dobrodušno nasmešio.

”Dobro, dakle,  sutra  ću  te  uvesti  u  red  svamija.“  Zatim  je  mirno nastavio: ”Srećan sam što si istrajao u svojoj  želji  da  postaneš  monah.  Lahiri Mahasaya  imao  je  običaj  da  govori:  ”Ako  ne  pozoveš  Boga  u  goste  leti,  u  zimu

života neće ti doći.“

”Dragi učitelju, nikada  ne  bih  mogao  odustati  od  cilja  da  kao  i  vaša poštovana ličnost pripadam redu svamija.“ Nasmešio sam mu se s beskrajnom ljubavlju.

”Neoženjeni se  brine  za Gospodnje:  kako će  ugoditi Gospodu.  A  oženjeni

se  brine  za  svetovno:  kako   će   ugoditi   ženi,   te   postaje   podeljen.“158   Analizirao sam živote svjih prijatelja koji su se najpre  posvetili  nekoj  duhovnoj  disciplini,  a zatim  se  oženili.  Bačeni  u  more  svetovnih  odgovornosti,  zaboravili  su   svoju odluku  da  će  meditirati.

Dodeliti Bogu  drugorazredno  mesto u   životu   bilo   mi   je   nepojmljivo.159

Iako je  on  jedini  Vlasnik  Svemira  koji  nas  iz  života  u  život  ćutke  obasipa darovima,  ostaje  nešto  što  on  ne  poseduje,  a  što  ljudsko  srce   može   dati   ili ukrasiti - svoju ljubav. Stvoritelj koji je  tako  pomno  nastojao  da  obavije  tajnom svaki  atom,  mogao  je  pritom  da  bude  motivisan  isključivo  žarkom  željom  da  ga

čovek   traži   samo   svojom   slobodnom   voljom.   Kakvom   baršunastom   rukavicom

poniznosti  pokriva  gvozdenu  ruku  svoje  svemoći!

Idući dan bio je dan koji u životu najviše pamtim. Sećam  se  da  je  bio sunčan četvrtak u julu 1914., nekoliko nedelja pošto sam  diplomirao.  Na unutrašnjem  balkonu  svog  seramporeškog  ašrama  učitelj  je  namočio  nov  komad

95        Moć delovanja na duh drugih ljudi kao i na tok događaja zove se  vibhuti  (jogijska  moć)  i spominje se u Patanjđalijevim Yoga sutrama (III, 24), gde se  i  objašnjava  kao  posledica ”univerzalnog saosećanja“.

Sveti spisi tvrde da je Bog stvorio čoveka na svoju svemoćnu sliku. Kontrola nad svemirom čini se nečim natprirodnim, ali je zapravo prirodna kod svakog ko se 'seti' svog božanskog porekla. Onaj ko se, kao Šri Juktešvar, sjedinio s Bogom,  nema  više  svog  ego principa  (ahamkara),  pa  prema  tome  ni  ličnih  želja.  Dela  istinskih  učitelja  s  lakoćom   se usklađuju s rtom, prirodnom pravičnošću. Ili, Emersonovim rečima,  ti  veliki  ljudi  nisu  ”puni vrlina, nego vrlina sama. Cilj stvaranja je postignut, a Stvoritelj je zadovoljan.“

96       I Korinćanima 7,  32-33.

97       ”Onaj ko Bogu nudi  drugo  mesto,  uopšte  mu  ne  nudi  mesto.“  -  Raskin.

 

svile  u  oker  žutu  boju,  tradicionalnu  boju  reda  svamija.  Kad  se  tkanina  osušila, moj guru ju je obavio oko mene kao halju odricanja.

”Jednog  ćeš  dana  otići  na  Zapad  gde  više  vole  svilu“,   rekao   je.   ”Kao simbol toga odabrao sam za  tebe  svilu  umesto  uobičajenog  pamuka“.  U  Indiji, gde monasi slede ideal siromaštva neobično je videti svamija  odevenog  u  svilu. Mnogi  jogiji,  međutim,  nose  svilenu  odeću  koja  izolira  suptilne  telesne  struje.

”Nisam prijatelj ceremonija“,           izjavio je              Šri                Juktešvar.             ”Zamonašiću           te

vidvat   (neceremonijalnim)   načinom.“

Prilikom vividiše ili ceremonijalnog uvođenja u red svamija pali se vatra i izvode simbolični pogrebni obredi. Učenikovo materijalno telo se pokazuje kao mrtvo i spaljuje se u plamenu mudrosti. Novopečenom svamiju se tada peva pesmica, kao npr.:  ”Ovaj atman je  brahman“160,  ili  ”ti  si  to“,  ili  ”ja  sam  on“. Šri Juktešvar, međutim, koji je voleo jednostavnost, poštedeo nas je posla oko svih formalnih obreda i samo zatražio od mene da sebi odaberem novo ime.

”Dajem  ti  povlasticu  da  ga  sam  odabereš“,  rekao  je  smešeći  se. ”Jogananda“,  odgovorio  sam  posle  časka  razmišljanja.  Ime  doslovno  znači

'blaženstvo  (ananda)  putem  sjedinjenja  s  Bogom  (yoga).

”Neka tako  bude.  Odrekavši  se  svog  porodičnog  imena  Mukunda  Lal Ghosh,  odsada  ćeš  se  zvati  Jogananda,  Giri  ogranka  svamijevskog  reda.“

Dok  sam  klečao  pred  Šri  Juktešvarom  i  čuo  ga  kako  prvi  put  izgovara

moje ime, srce  mi se razgalilo od zahvalnosti. S kolikom je ljubavlju  i  kako neumorno radio da bi se dečak Mukunda jendog dana preobrazio u monaha Joganandu. Radosno sam otpevao nekoliko stihova iz dugačkog Šankarinog hvalospeva na sanskritu:

Ni  um,  ni  intelekt,  ni  ego  ni  osećaj,

ni nebo ni zemlja, ni elementi nisam ja.

Ja  sam  On,  ja  sam  On,  blagoslovljeni  Duh,  ja  sam  On! Ni  rođenja,  ni  smrti,  ni  kaste  nemam  ja,

ni oca, ni majke.

Ja  sam  On,  ja  sam  On,  blagoslovljeni  Duh,  ja  sam  On! Mašta  me  ne  može  zamisliti,  bez  oblika  sam  ja, prožimam  sve  udove  života.

Ne  bojim  se  ropstva,  slobodan  sam,  slobodan.

Ja  sam  On,  ja  sam  On,  blagoslovljeni  Duh,  ja  sam  On!

Svaki svami pripada drevnom isposničkom redu koji je poslednji  put  u istoriji reorganizovao (i  dao  mu  sadašnji  oblik)  Šankara.161  Budući  da  je  to formalni red s neprekidnim nasleđem svetih  predstavnika  koji  su  i  aktivni  vođe, niko ne može sam sebi dodeliti naziv svamija.  Može  ga  pravomoćno  primiti samo  od  drugog  svamija,  tako  da  svi  redovnici  mogu  da  prate  svoje  duhovno

stablo  do            zajedničkog	gurua -    Šri  Šankare.       Po        svojim           zavetima	ličnog
neposedovanja, čistote i	poslušnosti  duhovnom  učitelju,  mnogi  katolički	redovi
slični  su  redu  svamija.

98        Doslovno  ”ova  duša  je  duh“.  Vrhovni  duh  je  ne-stvoreni  Apsolut,   i  ne   zavisi  ni  od   čega (neti,  neti,  ni  ovo,  ni  ono),  ali  se  u  vedanti  spominje  kao  sat-ćit-ananda,  tj.  bitak-svest-blaženstvo.

99        Šankara se ponekad naziva Šankaraćaryom. Aćarya znači 'religiozni učitelj'. Kao  i  u  mnogim drugim slučajevima, naučnici se prepiru oko toga kada je živeo. Neki zapisi ukazuju na to da je monist bez premca živeo u VI veku pre  Hrista.  Zapadni  istoričari  stavljaju  Šankaru  u  VIII  vek posle Hrista. Privlačno je svako doba!

 

Osim novog imena koje se obično završava s  ananda,  svami  dobija  i naziv koji pokazuje njegovu formalnu povezanost s jednim od deset podvrsta svamijskog reda. Jedan od tih dasanamija, ili deset  agnomena,  je  giri  (planina) kome pripada Šri Juktešvar, pa prema tome i ja. Među ostalima  su  sagara (more), bharati (zemlja), aranya (šuma), puri (prostranstvo), tirtha (mesto hodočašća) i sarasvati (mudrost prirode).

Novo ime koje svami dobija ima stoga dvostruko značenje - postizanje vrhunskog blaženstva (ananda)  s  nekim  od  božanskih  osobina  ili  stanja  kao  što su ljubav, mudrost, predanost, služenje, joga - i putem unutarnjeg usklađivanja s prirodom, njenim morima, planinama, nebesima.

Ideal nesebičnog služenja celom čovečanstvu i odricanja  od  svih  ličnih veza i ambicija, podstiče većinu svamija da aktivno učestvuju u humanitarnom i obrazovnom radu u Indiji, a ponekad i u drugim zemljama. Ne obazirući se na predrasude kaste, vere, društvene klase, boje kože, pola ili rase, svami se pridržava jedino zakona da su svi ljudi braća. Cilj mu je apsolutno  jedinstvo  s Duhom. Ispunjavajući svoju svest dok je budan i dok spava mišlju 'ja sam On', zadovoljno luta svetom, ali nije od sveta. Samo tako može opravdati svoj naziv svamija - čoveka koji nastoji da postigne  jedinstvo  sa  sva  ili  Jastvom. Nepotrebno je dodati da svi koji nose formalnu titulu svamija nisu  jednako uspešni u postizanju tog visokog cilja.

Šri Juktešvar je bio i svami i jogi.

Svami, formalno monah zbog svoje veze  s  drevnim  redom,  nije  uvek  i jogi. Svako ko vežba neku naučnu tehniku bogospoznaje je jogi. Može  biti oženjen ili neoženjen, svetovan čovek ili vezan formalnim religioznim obavezama. Moguće je da svami sledi  samo  put  trezvenog  rasuđivanja  i  ravnodušnog odricanja. Ali jogi primenjuje tačno određen postupak kojim korak po korak disciplinuje um i telo i oslobađa dušu.  Ne  oslanjajući  se  ni  na  osećaje  ni  na veru, jogi praktikuje temeljno proveren skup vežbi  koje  su  zacrtali  prvi  ršiji.  U Indiji je u svako doba bilo hristolikih jogija koji su jogom postigli istinsko oslobođenje.

Kao i svaku drugu nauku, jogu mogu primenjivati ljudi  iz  svih  delova sveta, i u svakom vremenu. Teorija  kako  joga  'nije  prikladna  za  Zapadnjake', koju  zastupaju  neki  autori  neznalice,  potpuno  je  pogrešna  i  sprečila  je,  na

žalost, mnoge iskrene tragaoce da se njome bolje pozabave  i  dožive  njene mnogostruke blagoslove. Joga je metod za obuzdavanje prirodnog nemira misli, nemira koji neprestano sve ljude u svim zemljama sprečava da  sagledaju  pravu suštinu Duha. Joga  ne  poznaje  granicu  između  Istoka  i  Zapada,  baš  kao  što  je ne poznaje ni isceliteljska i nepristrasna sučeva svetlost. Sve dok je čovekov um ispunjen  nemirnim  mislima,  neizbežna  je  i  potreba  za  jogom  ili  kontrolom.

Drevni  rši,  Patanđali,  definiše  jogu  kao  'kontrolu  nad  aktivnostima  uma'.162

Njegovo vrlo  kratko  remek-delo  Yoga  sutre  (takođe  poznato  pod  nazivom Patanjđalijevi  aforizmi),  jedno  je  od  šest  sistema  hinduističke   filozofije.163   Za razliku   od   filozofija   Zapada,   svih   šest   hinduističkih   sistema   ne   sadrže   samo

100      Citta  vrtti  nirodha  -  Yoga  sutre  1,  2.  Patanđalijev  datum  rođenja  je  nepoznat   iako   ga   veći broj istoričara stavlja u drugi  vek  pre  nove  ere.  Spisi  o  različitim  temama,  koje  su  nam  ostavili ršiji,  sadrže  tako  duboke  mudrosti  da  one  ni  do  danas  nisu  zastarele.  Ali  na   zaprepaštenje današnjih naučnika,  ti  sveci  nisu  smatrali  vrednim  truda  da  svoja  dela  obeleže  imenom  i datumom. Znali su  da  je  njihov  kratki  životni  vek  samo  plamsaj  velikog  beskonačnog  života,  a da  je  istina  večna,  pa  ne  može  biti  ni  lično  vlasništvo,  niti  nositi  pečat  neke  ličnosti.

101       Šest  ortodoksnih  sistema   (saddarsana,   'šest   uvida')   jesu   sankhya,   yoga,   vedanta,   mimamsa,

nyaya i vaisešika. Učeni čitaoci će uživati u suptilnostima  i  širini  tih  drevnih  formulacija  koje  su danas dostupne i u prevodu na engleski.

 

teorijska, nego i praktična učenja. Osim što se bave svim mogućim ontološkim pitanjima,  šest  sistema  iznose  šest  određenih  disciplina  za  trajno   uklanjanje patnje  i  postizanje  večnog  blaženstva.

Zajednička nit koja povezuje svih šest sistema jeste  stav  da  za  čoveka nema prave slobode bez poznavanja krajnje  Stvarnosti.  Kasnije  upanišade  ističu kako među svih šest sistema, Yoga  sutre  sadrže  najefikasnije  metode  za postizanje direktnog  opažanja  istine.  Vežbanjem  praktičnih  tehnika  joge  čovek zauvek  napušta  jalovo  spekulativno  područje  i  sopstvenim  iskustvom   spoznaje pravu  suštinu.

Sistem joge, kako ga je zacrtao Patanjđali, poznat je kao osmostruki put. Prvi koraci, yama i niyama, zahtevaju poštovanje deset negativnih i pozitivnih moralni preporuka - izbegavanje vređanja drugih, laganja, krađe, neumerenosti i posesivnosti, a zatim čistotu tela i uma, zadovoljstvo, samodisciplinu, učenje i predanost Bogu.

Sledeći koraci su asane (pravilan položaj) - kičmeni stub mora biti prav a telo čvrsto u udobnom položaju za meditaciju; zatim pranayama (upravljanje pranom, ili suptilnim  životnim  strujama),  i  pratyahara  (povlačenje  čula  sa vanjskih objekata).

Poslednji koraci  su oblici prave joge: dharana (koncentracija), zadržavanje uma na  jednoj  misli;  dhyana  (meditacija)  i  samadhi  (nadsvesna  percepcija).  To je osmostruka staza joge164 koja vodi čoveka do konačnog cilja kaivalye (apsolutnosti), termina koji bi se  jasnije  mogao  izraziti  kao  'spoznaja  istine  s one strane svakog intelektualnog rasuđivanja'.

Čovek bi se mogao zapitati šta je više, svami ili jogi. Kada se  i  ako  se postigne jedinstvo s Bogom, razlike između  pojedinih  puteva  nestaju.  Bhagavad gita, međutim, ističe kako su metodi joge  sveobuhvatni.  Tehnike  joge  nisu namenjene samo određenim tipovima i temperamentima, nekolicini koji su skloni manastirskom  životu.  Joga  ne  zahteva  nikakvu  formalnu  obavezu.  Budući   da nauka  joge  zadovoljava  univerzalnu  potrebu,  prirodno  je  da  se  može  univerzalno i primenjivati. Pravi  jogi  može  po  dužnosti  ostati  u  svetu.  On  je  tu  kao  maslac na vodi, a ne kao mleko nedisciplinovanog čovečanstva koje se lako  meša  s vodom. Ispuniti svoje zemaljske dužnosti  zapravo  je  najviši  put  pod  uslovom  da jogi,  mentalno  odvojen  od  egoističnih  želja,  igra   svoju   ulogu   dobrovoljnog Božijeg   instrumenta.

Postoji  određen  broj  velikih  duša  koje  danas  žive  u  američkim,  evropskim i  drugim  neindijskim  telima  koje  su,  iako  možda  nikad  nisu  čule  reči  'jogi'  i 'svami', istinski primeri tih pojmova. Svojim nesebičnim služenjem čovečanstvu, ili vladanjem  strastima  i  mislima,  ili  iskrenom  ljubavi  prema  Bogu,  ili  svojom velikom  moći  koncentracije,  oni  su  u  određenom  smislu  jogiji.  Sami  su  sebi postavili cilj joge - vladanje samim sobom.  Ti  ljudi  bi  se  mogli  uzdići  čak  i  do većih visina kad bi proučili  nauku  joge,  koja  omogućava  svesnije  usmeravanje uma  i  života.

Određeni broj površnih pisaca sa Zapada pogrešno  je  shvatio  jogu,  ali njeni  kritičari  nisu  nikad  iskusili  u  praksi  ni  jedan  od  njenih  puteva.165    Među

102      To nije isto što i Buddhin 'plemeniti osmostruki put', smernice za  čovekovo  ponašanje:  (1) ispravni  ideali,  (2)  ispravni  motivi,  (3)  ispravan  govor,  (4)  ispravna  dela,  (5)  ispravan  način

života, (6) ispravno nastojanje, (7) ispravno sećanje sebe i (8) ispravna spoznaja.

103       Neobavešteni ljudi često govore o jogi kao o nekoj mračnoj,  tajanstvenoj  praksi  magijskih obreda u cilju sticanja nadljudskih moći. Ali kad naučnici  govore  o  jogi,  oni  misle  na  filozofski sistem koji je Patanjđali izneo u svojim Yoga sutrama. Kao i ostalih pet  sistema  indijske filozofije, i Yoga sutre insistiraju  na  'magiji'  moralne  čistote  ('deset  zapovesti'  yame  i  niyame), kao  na  prvom  koraku  koji  vodi  pravilnom  znanju.  Kosmički  red  (rta)  koji  podržava  svemir,  ne

 

mnogobrojnim              ozbiljnim                  iskazima    poštovanja  jogi   naveo                       bih           reči         dr              C.    G. Junga,166   čuvenog švajcarskog psihologa.

”Kada  se  neka  religiozna  metoda  preporučuje  kao  'naučna',  sigurno  će na Zapadu imati svoju publiku. Joga ispunjava to očekivanje (piše dr Jung). Potpuno nezavisno od čari novog  i  polurazumljivog,  joga  opravdano  ima  veliki broj sledbenika. Ona nudi mogućnost kontrolisanog iskustva i time zadovoljava naučnu potrebu za 'činjenicama', a zbog svoje širine i dubine, svoje poštovanja dostojne starosti, svoga učenja i metode koji se bave svakom fazom života, obećava mogućnosti o kojima nismo ni sanjali.

Svaka religiozna ili filozofska praksa podrazumeva psihološku disciplinu, tj. metod mentalne higijene. Mnogostruki, isključivo telesni postupci joge,167 podrazumevaju i fiziološku higijenu koja nadilazi  običnu  gimnastiku  i  vežbe disanja, nadilazi utoliko ukoliko nije  samo  mehanička  i  naučna,  nego  i filozofska. Vežbajući pojedine  delove  tela,  ona  ih  sjedinjuje  s  celinom  uma,  što se jasno vidi u vežbama pranayame, gde prana znači oboje, i dah i univerzalnu dinamiku svemira.

Kada je nešto što radi pojedinac u  isto  vreme  i  kosmički  čin,  posledica toga čina na telu (punjenje nervnom  energijom)  sjedinjuje  se  s  pobuđenošću uma (univerzalnom idejom), a iz toga se razvija živo jedinstvo koje se ne može postići nikakvom tehnikom, ma kako naučna bila. Praksa joge nezamisliva je, a ne bi bila ni delotvorna, bez pojmova na kojima se joga temelji. Ona na izvanredno potpun način spaja telesno i duhovno.

Na  Istoku,  gde  su  i  ideja  i  praksa  nastale,  i   gde   je   nekoliko   hiljada godina neprekidne tradicije podiglo potrebne duhovne  temelje,  joga  je,  spreman sam da poverujem, tako savršena metoda spajanja duha i tela,  da  ju  je  teško dovesti u pitanje. To  jedinstvo  stvara  psihološku  pretpostavku  za  intuiciju  koja nadilazi  svesnost.“

I na Zapadu se, međutim, bliži dan kada će se  unutarnja  nauka samokontrole smatrati jednako potrebnom kao i vanjsko umeće savladavanja prirode. Ovo novo, atomsko doba, dočekaće  da  vidi  kako  se  ljudski  duh otrežnjava i proširuje naučno dokazanom neospornom istinom da je materija zapravo koncentrisana energija. Finije sile  ljudskog  duha  mogu  i  moraju osloboditi energiju koja je veća  od  energije  u  kamenju  i  metalima,  da materijalni atomski div, nedavno pušten sa uzde, ne bi razorio svet. Jedna od indirektnih koristi čovekovog bavljenja atomskim oružjem biće verovatno veći praktični interes za nauku o jogi - istinsko 'protivatomsko sklonište'.

razlikuje se od moralnog poretka koji upravlja  čovekovom  sudbinom.  Ršiji  su  s  pravom  isticali kako onaj ko nije voljan  da  sledi  moralne  preporuke,  nije  ozbiljno  odlučio  da  traži  istinu.  Treći deo Yoga sutri objašnjava čudesne moći (siddhi) koje nužno prate uspešno  vežbanje  joge. Istinsko znanje uvek je moć! Kad postigne konačno stanje spoznaje, kaivalyu,  jogi može koristiti siddhi, ali i ne  mora. On nikada ne smatra da je posedovanje siddhi - slučajnih cvetova  pokraj puta - cilj. Traži se Onaj koji večno daje, a ne njegovi darovi.

104       Dr Jung je  1937.  godine  prisustvovao  Kongresu  o  indijskoj  nauci  i  dobio  počasni  doktorat

univerziteta  u  Kalkuti.

105      Dr. Jung ovde misli na hata yogu, granu joge koja se  bavi  položajima  tela  i  tehnikama  za zdravlje i dugovečnost. Hata yoga  je  korisna  i  daje  spektakularne  telesne  rezultate,  ali  jogiji  koji teže  duhovnom  oslobođenju  retko  se  njome  koriste.