Premda nisam imao nikakvog ličnog iskustva s tablom za ispisivanje poruka s „onog sveta", moje mišljenje o tome bilo je izrazito negativno. Smatrao sam to, u najboljem slučaju, samo igrom, a u najgorem, najobičnijom prevarom. Tako sam 1959. kad su mi prijatelji u Spokejnu, u Vašingtonu, predložili da igramo tu igru, odbio i samu pomisao, smatrajući je apsurdnom. Međutim, moji prijatelji su bili uporni i nešto kasnije sam se i lično uverio u stvarnost fenomena.

Pošto sam još uvek tragao za odgovorima na svoj dugačak spisak pitanja, upitao sam tablu: „Kako da postanem istinski dobar?" Pokazivač je prvo, velikom brzinom, redom pokazao sva slova abecede, a potom ispisao Č-I-T-A-J.

„Sta da čitam?", upitao sam. K-NJ-I-G-E, ispisao je pokazivač. A kad sam upitao: „Koje knjige?", ispisao je (ponovo velikom brzinom): SVE OD ALBERTA ŠVAJCERA. Moji prijatelji nisu nikad čuli za Alberta Švajcera, a i ja sam sam tek načuo o njemu, tako da je malo reći da mi je ovo podstaklo radoznalost; odlučio sam da malo istražim i saznam nešto o tom čoveku koji je na zaista neverovatan način ušao u moju akutnu svest.

Upisao sam se u biblioteku i tamo pronašao mnogo knjiga koje je napisao Albert Švajcer, i sistematično ih pročitao sve do jedne. Premda ne mogu da kažem da sampronašao bilo koji konkretan odgovor na svoja brojna pitanja, Švajcerova knjiga Potraga za istorijskim Isusom naročito je otvorila moj um za spoznaju da postoji mnogo više načina gledanja na stvari nego što sam ja spreman da ih uzmem u obzir.

Moje oduševljenje onim za šta sam se nadao da će biti prolaz ka snažnom prosvetljenju i odgovorima na sva moja pitanja naposletku je prošlo, budući da mi tabla za ispisivanje poruka iz sveta duhova nije donela snažno prosvetljenje ni odgovore na moja pitanja, ali je zato izvesno pobudila u meni spoznaju da postoji i da je dostupan način inteligentne komunikacije za koji nisam verovao da je moguć sve dok ga i sam nisam doživeo.

Tabla se nije ni oglasila kad sam je sam upotrebio, ali isprobao sam je na stotinama ljudi dok sam putovao kao zabavljač i pronašao troje koji su imali uspeha s njom. S nekim prijateljima u Portlandu, u Oregonu, (kod kojih je tabla radila), „razgostvo na neki način reflektuje sadržaj mojih misli. Knjiga je bila privlačna i zanimljiva i nadahnula je u meni želju da pokušam da sledim sugestije koje je davala - što sam i uradio. Primena ovih učenja dala je kod mene toliko dobre rezultate, u stvari, da sam za vrlo kratko vreme uspeo da izgradim multinacionalni biznis, što mi je dalo priliku da na značajan način dodirnem živote hiljada ljudi. Čak sam počeo da predajem načela koja sam naučio. Međutim, iako sam ja lično naučio neverovatno dragocene stvari iz ove izuzetne knjige Napoleona Hila, životi mnogih ljudi koje sam podučavao nisu se poboljšali onako dramatično kao moj, bez obzira na to koliko su tečajeva pohađali, tako da se moja potraga za konkretnijim od govorima nastavila.