„Poručuje svemirska Reč“ o predstojećem duhovnom rođenju, a duša u svoj svojoj poniznosti pita hoće li biti u stanju oblikovati se dostojno i izgraditi se za duhovno ruho.U osnovi se ona pita, smatra li se dostojnom da postane Madona, jer je za posvećenje vreme od Ivanjdana do Miholjdana razdoblje očišćenja, katarze. A duša teži za tim da ono novostečeno zaogrne sećanjem. Snagom sećanja čovek se, nastajući, može sam u sebi doživeti, jer je on jedino biće na zemlji koji može pustiti da sećanje kao plod duše u njemu sazre te pri tom razvijati duhovne sposobnosti.

Usred drugog dela opet se događa nešto kao prelaženje praga, i to kad se upozorava na smrt. Ipak se samo vaga, šta bi se eventualno dogodilo, kad bi u budućnosti duša ostala bez duhovnog oplođenja:

　

20 Sedmica (18 – 24 avgusta )

Tako tek osećam moje postojanje,

Koje bi udaljeno od postojanja sveta

U sebi, samo sebe ugasilo

I gradeći jedino na sopstvenom tlu

U sebi, moralo samo sebe da usmrti.

　

Na ovom mestu biva vidljiv duhovni zahtev koji je u osnovi čitavog događanja u Kalendaru duše. Ovaj zahtev u neposrednoj je vezi s prekretnicom vremena u kojem živimo. Kao što je pitanje što ga je Rudolf Štajner postavio na početku ovog veka u „ Kako se stiču saznanja viših svetova?“ , što je bilo neophodno pitanje u odnosu na unutarnji razvoj čovečanstva, tako je i materinstvo duše zahtev koji se postavlja tokom druge faze ezoternog hrišćanstva. Svetsko događanje čeka na to zbivanje. Ono bi bez te samospoznaje bilo nepotpuno. Pojava Hrista u eterskom i imaginativni samozov duše kao Madone, sudbina je čovečanstva i ima svetski značaj.

Da bismo mogli razumeti svetski značaj stvarajuće duše za vreme njenog embrionalnog razdoblja, hteli bi proces materinstva duše uporediti s stvaralačkim radnim procesom umetnika. U umetničkom stvaranju najpre se prepoznaje na što se ovde misli.

Istinski umetnik živi u dubokom uverenju da božansko svetostvaranje nije dovršeno. Stvoritelj sveta savršen je, ali njegovo Stvorenje nije dovršeno i čeka na dovršenje kroz čoveka. Kad umetnik radi, on samog sebe uistinu doživljava kao sastvoritelja i nastavljača u svetskom procesu. Na taj način umetnina doista postaje lepa, jer ona na najvišem nivou odgovara dograđivanju još nedovršenog Stvorenja, odražavajući tajni zakon prirode. Sa ovog stanovišta mogu se razumeti Geteove reči : „ Lepo je manifestacija tajnih zakona prirode, koji bi bez toga večno ostali skriveni“. To naročito postaje vidljivo kod onih umetnika koji su kao oni nedodirljivi uvršteni u pantenon čovečanstva, čija besmrtna dela prikazuju doista tajne zakone . Ovi nedodirljivi, voljeni su od čitavog sveta i ne podležu nikakvom sudu.

Premda se ovaj fenomen najjasnije prikazuje kod presvega velikih umetnika, nije ništa drukčije prilikom svaralačkog rada duše na samoj sebi, jer umetnički princip praslikovito živi i tka u svakoj ljudskoj duši. Nakon što ona, oplođena duhom, oseća kako plod u njoj raste, odražava ona također jedan tajni zakon prirode. I doista kao što je ženski organizam podešen za rađanje, tako je to slučaj i s ljudskom dušom. I kao što bi posve sigurno Zemlja fizički propala bez čovekovog fizičkog rođenja, tako bi ona isto tako sigurno u budućnosti duhovno propala bez duhovnog rođenja ljudske duše. To se misli s duhovnim zahtevom koji je u osnovi događanja u Kalendaru duše.

21 Sedmica ( 25 – 31 avgusta )

Ja osećam kako strana moć plodonosno

Jačajući sebe mene meni samom daje,

Klicu osećam kako zri

I slutnju kako puna svetla tka

U nutrini na snazi sopstva.

　

22 Sedmica ( 01 – 07 septembra )

Svetlost iz svetskih daljina,

U nutrini snažno dalje živi:

Ona postaje svetlost duše

I u dubini duha svetli,

Da bi plod oslobodila,

Koji čovekovo sopstvo iz sopstva sveta

U toku vremena dovode do sazrevanja.

　

23 Sedmica ( 08 – 14 septembra )

Prigušuje se jesenje

Nadražajno stremljenje čula;

U otkrovenja svetla mešaju se

Magleni mutni velovi.

Ja gledam u prostornim daljinama sam

Jesenji zimski san.

Leto je samo sebe

Predalo meni.

　

Kad se približava jesen, duševni se život sve više povlači u sebe. On oseća u sebi klicu kako vrije i „ slutnju kako puna svetla tka u nutrini na snazi sopstvenosti“. I svetlost se menja : jesenje svetlo potpuno je drugačije od prolećnog svetla.

Prolećno svetlo je svetlo života, a jesenje svetlo je svetlo umiranja, ali svetlo umiranja koje živi svetli put duhovnih dubina.

U Kalendaru duše spoljno se umiranje tek nežno naznačuje : „ U otkrovenja svetla mešaju se magleni mutni velovi. „ Duša koja je u proleće procvala zajedno sa prirodom, ne treba da umre s prirodom nego traba da položi unutarnji ispit i da se probudi u umiranju. Ona bi trebala da sledi švedskog pesnika Karlfeldta, koji je rekao : „ Započelo je jako vreme, proleće, kojeg slabi zovu jesen“.

　

　

　

24 Sedmica ( 15 -21 septembra )

Stalno sebe stvarajući,

Duševno biće biva svesno sebe;

Duh sveta, on stremi dalje

U samospoznaji ponovo oživljen

I stvara iz tame duše

Plod volje samosmisla.

　

JESEN

25 Sedmica ( 22-28 septembra )

Sad smem pripadati samome sebi

I zračeći širiti unutrašnju svetlost

U tamu prostora i vremena.

Spavanju stremi prirodno Biće,

Dubine duše treba da bdiju

I bdijući nose Sunca žar.

　

Miholjdansko raspoloženje

26 Sedmica ( 29 septembar – 05 oktobar )

Prirodo, tvoje majčinsko postojanje,

Ja ga nosim u biću moje volje;

A vatrena moć moje volje,

Čeliči moga duha težnje,

Da bi one rodile samoosećanje,

Da nosi mene u meni.

　

Kao pozornica svetskog mišljenja ima samostvaranje duše svetski značaj; njenim stvaranjem iznova oživljava u samospoznaji. O ovoj stvaralačkoj samospoznaji Rudolf Štajner kaže : „ U spoznavanju se vrši ono što se u spoljnem svetu nigde ne odvija: svetsko događanje samo sebi suprotstavlja svoje duhovno biće. To svetsko događanje zauvek bi bilo tek polovičnost, kad ne bi došlo do ovog suprotstavljanja“ („Mistika“ ). Tom samospoznajom stvara svetski duh iz tame duše plod volje samosmisla. Po prvi put ovde odzvanja reč „ volja „. Ta volja ipak nije ona volja koju poznaje obična svest, nego obrnuta volja koja hoće samo ono što samo sebe hoće : „ Obrni svoju volju, neka postane što je moguće snažnija, ali neka u stvari ne struji kao nešto tvoje, nego se raspitaj o biću stvari i daj im potom tvoju volju; pusti da ti i tvoja volja strujite iz stvari. I dokle god svoju želju jednoj jedinoj stvari namećeš, a da ta tvoja želja nije sama rođena iz stvari, tako dugo ti ranjavaš stvar“ ( Iz sadržaja ezoteričkog školovanja ).

Ova volja mogla bi se označiti kao Mihajlova volja. On je rođen iz svetla i svetli put voljnih dubina. Od sada počinje svetleti novo Sunce: „ Dubine duše neka bdiju ili „ rastu“ ( oboje je Štajnerovo ) i budno ( „ rastući „ ) nose Sunca žar u hladne talase zime. Ja se oseća primljeno u majčinsko biće prirode i nalazi se pred novom fazom svoga sastvaranja u svetskom procesu. S unutršnjom voljnom odlukom da „ težnje duha kuju moje samoosećanje da nosi mene u meni „ završava prva polovina sedmičnih izreka.

Sedmične izreke doista su dane u novom jeziku, u Mihajlovom jeziku. Na naslovnoj strani prvog izdanja stajale su reči: „ Godine 1879 nakon rođenja Ja,“ a moglo bi takođe stajati: 33 godine nakon što je Mihajlo postao Duh vremena. To se prepoznaje po tome što izreke ne izazivaju gotovo nikakve predstave iz sećanja, nego samo pojmovne misaone slike koje svaki put iznova treba stvoriti. To je svetlosni jezik koji oživljava samo u stvaranju. Nedostajanjem predstava iz sećanja ovaj je jezik prijemljiv kako za žive, tako i za mrtve.

　

IZREKE 27 - 39

Nakon Miholjdana u tekstu izreka nastaje neka vrsta saglasja, koja tokom druge polovine Kalendara duše biva sve jasnija.U prvoj polovini godine to saglasje još nije postojalo, jer prema našem vremenskom gledištu Kalendar bi svake godine trebalo iznova „devičanski“ započeti. Samo druga polovina pokazuje unutrašnje saglasje pri čemu u takozvanim protivizrekama nastaje kretanje unatrag.

Kad je Rudolf Štajner u predgovoru prvom izdanju upozorio na to, da postoji veza između letnjih izreka izdišuće Zemljine duše s opažanjem, i zimskih izreka udišuće Zemljine duše s htijućim mišljenjem, on je istodobno dao spoznati da postoji bitna razlika između izreka pre i posle Miholjdana. Vežbaju li se nakon Miholjdana izreke zajedno s njihovim protivizrekama, tada se one prožimaju onako kao što se prožimaju opažanje i mišljenje. I kao što se u misaonom posmatranju stvari tek odraža zbilja, tako se u meditativnom prožimanju zimskih i letnjih izreka odražava viša zbilja. To je poput buđenja iz letnjeg sna, što opet uzrokuje drugi ugođaj i ponovljeno uspinjanje svesti. Druga polovina Kalendara zahteva vežbanje drugačije od onoga u prvoj polovini godine. Od sada ćemo promatrati po tri izreke zajedno s njihovim protiv izrekama. Osluškivanjem odnosne protivizreke imaginativna svest se menja u više inspitrativnu svest. I ovde treba naglasiti da je to samo jedna od mogućnosti promatranja Kalendara duše.

Sedmice ćemo grupisati na sledeći način i tako ih meditirati :

IZREKE od 27-39

U ovom delu Kalendara : 27 : 26

duša sme primati 28 : 25 29 : 24

30 : 23

31 : 22

32 : 21

33 : 20

U ovom delu Kalendara : 34 : 19

duša se počinje posvećivati okolini 35 : 18

36 : 17

ZIMA 37 : 16

Ugođaj božićne noći 38 : 15

39 14

Miholjdansko raspoloženje

27 Sedmica ( 06-12 oktobar ) 26 Sedmica ( 29 septembar – 05 oktobar )

U moga bića dubine da prodrem: Prirodo, tvoje majčinsko postojanje,

To izaziva čežnja puna slutnje, Ja ga nosim u biću moje volje;

Da sebe pronađem u samoposmatranju A vatrena moć moje volje,

Kao dar letnjeg Sunca, koji kao klica Čeliči moga duha težnje,

Grejući živi u jesenjem raspoloženju Da bi one rodile samoosećanje,

Kao pokretna snaga moje duše. Da nosi mene u meni.

28 Sedmica ( 13-19 oktobar ) 25 Sedmica ( 22 -28 septembar )-JESEN

Ja mogu u nutrini ponovno oživljen Sad smem pripadati samome sebi

Da osetim širine sopstvenog bića I zračeći širiti unutrašnju svetlost

I da ispunjene snagom zrake misli U tamu prostora i vremena.

Iz moći duševnog Sunca Spavanju stremi prirodno Biće,

darujem zagonetkama života odgonetajući ih, Dubine duše treba da bdiju

I pružim ispunjenje ponekoj želji, I bdijući nose Sunca žar

Čijoj se nadi već lome krila. U hladne talase zime.

29 Sedmica ( 20-26 oktobar ) 24 Sedmica ( 15-21 septembar )

Samom sebi svetlost mišljenja Stalno sebe stvarajući,

U nutrini snažno da rasplamsam, Duševno biće biva svesno sebe,

Doživljeno smisaono prožeti Duh sveta, on stremi dalje

Iz izvorišta snaga Duha sveta, U samospoznaji ponovo oživljen

To mi je sada nasleđe leta, I stvara iz tame duše

Mir jeseni a i nada zime. Plod volje samosmisla.

　

Ja oseća čežnju da siđe u dubine sopstvenog bića i sve se povlači u nutrinu i postaje duhovni unutarnji svet. nakon Miholjdana prestaje prostorno izvana i iznutra i mi stupamo u bezprostorni unutarnji svet. Od sada se u svakoj izreci u bilo kojem obliku nalazi reč „snaga“. U tom svetu sja Sunce koje je drukčije od dnevnog Sunca. Ružokrstaši ( Rosenkreuzer ) Srdenjeg veka nazvali su dnevno Sunce nezakonitim knezom ovoga sveta. Sunce, koje sada počinje sijati, moglo bi se nasuprot tome nazvati Suncem duše, ono se javlja i sja tokom „ Zemljinog dana“.

To Ja, ali ne više primajući, nego osjećajući se sposobnim da aktivno stvara „ i da pruži ispunjenje ponekoj želji, čijoj se nadi već lome krila“. Rudolf Štajner primenjuje ovde reč „nada“ epimetejski kao i prometejski; epimetejski u smislu „nadanje i trpljenje odvodi u dugove“, a prometejski u smislu stvaralačke sposobnosti preobražavanja. U 28. izreci misaone su zrake one koje iz „ moći duševnog Sunca“ moćno pripremaju kraj epimetejskoj nadi. U 29 izreci, to je prometejska nada usmerena na božićno duhovno rođenje, „ nada zime „.

30 Sedmica ( 27 oktobar-02 novembar ) 23 Sedmica ( 08-14 septembar )

Niču mi u svetlosti Sunca duše Prigušuje se jesenje

Zreli plodovi mišljenja, Nadražajno stremljenje čula;

U sigurnosti samosvesti U otkrovenja svetla mešaju se

Preobražavaju se sva osećanja. Magleni mutni velovi.

Mogu pun radosti da osetim Ja gledam u prostornim daljinama sam

Buđenje duhova jeseni: Jeseni zimski san.

Zima će u meni Leto je samo sebe

Probuditi leto duše. Predalo meni.

31 Sedmica ( 03-09 novembar ) 22 Sedmica ( 01-07 septembra )

Svetlost iz dubina duhovnih, Svetlost iz svetskih daljina,

Stremi sunčano napolje: U nutrini snažno dalje živi:

Postaje snagom volje života Ona postaje svetlost duše

I svetli u potmulost čula, I u dubini duha svetli,

Da bi snage oslobodila, Da bi plod oslobodila,

Kojima stvaralačke moći iz težnji duše Koji čovekovo Sopstvo iz Sopstva Sveta

Sazrevaju u delima čoveka. U toku vremena dovode do sazrevanja.

32 Sedmica ( 10-16 novembar) 21 Sedmica ( 25-31 avgust )

Osećam plodonosnu sopstvenu snagu Ja osećam kako strana moć plodonosno

Kako me u svom jačanju predaje svetu; Jačajući sebe mene mini samom daje,

Moje sopstveno bića osećam da se jačajući Klicu osećam kako zri

Usmerava ka jasnosti I slutnju kako puna svetla tka

Tkanja životne sudbine. U nutrini na snazi Sopstva.

　

S obzirom na saglasje u tekstu izreka, radi se o tome da se omogući doživljavanje struje jesenjih izreka ka budućnosti – nasuprot struji letnjih izreka ka prošlosti. Osluškivanje odnosne protivizreke zahteva povišenu aktivnost. U saglasju među izrekama živi se zapravo samo onoliko, koliko se one vežbaju. Tom povišenom aktivnošću duša se budi u osećaju DUŠE SVETA.

O inspirativnom osećaju, što je stvaralačko osećanje i istovremeno buđenje u duhu kaže Rudolf Štajner u vezi sa trećom glavnom vežbom sledeće . „ Iz misli ONA OSEĆA počeće da zrači unutrašnji život prožet neopisivim blaženstvom. To je ‚‚ osećaj ljubavi prema delatnom opstanku“. Čovek na taj način osvešćuje delovanje stvaralačke ljubavi u svetu, ljubavi koja svemu udahnjuje svoj životvorni dah. ONA je reč snaga za Dušu Sveta. Dok njeni osećaji zrače prema svetu, čovekovi osećaji uviru u njega na temelju spoljnih posticaja. Osećaj Duše Sveta je stvaralačka ljubav sveta. Ona doziva sve stvari u postojanju.“

Da bi se razumelo zbog čega se osećanje Duše Sveta označava kao „ ljubav u delatnom postojanju“, još jednom bismo upozorili na bit umetničkog stvaranja. Umetnik polazi od osnovnog osećaja da božje Stvorenje nije dovršeno, i da je njegovo stvaranje od svetskog značaja. No upitamo li se kojom snagom umetnik stvara i nanovo oblikuje svoj materijal, tada je jedini odgovor: snagom ljubavi. Ljubav prema njegovom materijalu uvek je ona koja ga osposobljava da zna ne to što on hoće, nego što hoće njegov materijal.

Zamišlja li se stvoreni svet kao dovršen, a čovek samo kao stvar, koja se razvija unutar toga dovršenog Stvorenja, tada zadnju odgovornost snosi Stvoritelj sveta, a ne čovek. Ako se pak stvoreni svet zamišlja nedovršenim te njegovo dovršenje zavisi od čovekovog sastvaranja, tada je i čovek uključen u krajnu odgovornost.

No stvaranje sebespoznajne duše ipak je nešto drugo od umetnikova stvaranja. Svojom ljubavlju prema materijalu umetnik pomaže da se preobrazi oblik njegovog materijala, pri čemu njegov materijal kao takav ostaje sam sebi isti. No materijal meditativne duše njeno je vlastito biće; dok ona vežbajući stvaralački radi na sebi. Njena umetnina u najistaknutijem smislu reči jeste transupstancijacija. Na transupstancijaciju se u Kalendaru duše misli onda kada se svekolika osećajnost preobrazi u sigurnost samosvesti.

Leti je duša bila zaokupljena sama sobom. Sada se ona želi posvetiti okolini potičući sazrevanje stvaralačkih snaga u čovekovom delovanju. Prvo čime se ona bavi vlastita je sudbina, ona „ oseća snagu usmeravanja ka jasnosti tkanja životne sudbine“ . Čovek sa svojom sudbinom može različito da postupa: on je može pasivno primiti, patiti ili se pak u nju uklopiti, predati se božijoj volji. No on može svoju sudbinu stvaralački voleti; može je posmatrati kao materijal što ga on preoblikuje u životnu umetninu. Samo u tom poslednjem slučaju on od stvaratelja postaje sastvaratelj u svetskom procesu. U tom bismo smislu hteli da razumemo sastvaranje duše u jesenjim izrekama.

33 Sedmica ( 17-23 novembra ) 20 Sedmica ( 18-24 avgusta )

Tako tek osećam ja svet, Tako tek osećam moje postojanje,

Koji bi bez saživljavanja moje duše Koje bi udaljeno od postojanja sveta

Po sebi bio samo hladan prazan život U sebi, samo sebe ugasilo

Pokazujući se bez moći, I gradeći jedino na sopstvenom tlu

U dušama se ponova stvara, U sebi, moralo samo sebe da usmrti.

A u sebi bi samo smrt mogao naći.

Nalazimo se na sredini trećeg dela. Opet se jednako kao i pre govori o mogućnosti smrti. U budućnosti se stvoreni svet neće moći dalje razvijati, a da čovek svesno ne bude uključen u taj razvoj. Duhovni zahtev koji je u osnovi Kalendara duše i kojega smo u vezi s protivizrekom 20. naznačili, postaje sve hitniji. Također postaje sve jasnija razlika između prvog i drugog dela Kalendara. U prvom je delu duša smela primati; pri tome je bila zaokupljena sama sobom. U drugom se delu počinje ona posvećivati okolini: „ Kad ruža ukrašava samu sebe, ukrašava ona i vrt „ Ako je Ja ranije bilo sebespoznajno, onda ono od sada postaje delatno iz spoznaje.

34 Sedmica ( 24-30 novembar ) 19 Sedmica ( 11-17 avgust )

Tajanstveno staro-sačuvano Tajanstveno novostečeno

Sa novonastalim samobitkom Sa sećanjem obuhvaćeno,

Osetiti oživljeno u nutrini: Neka je moga stremljenja dalji smisao:

To treba budeći da izlije snage sveta Ono treba ojačavajući sopstvene snage

U spoljašnje delo moga života U mojoj nutrini da probudi

I da me nastajući utiskuje u postojanje. I da nastajući mene meni samom da.

35 Sedmica ( 01-07 decembra ) 18 Sedmica ( 04-10 avgusta )

Mogu li ja Biće da upoznam tako, Mogu li da proširim dušu tako,

Da ono sebe ponovo nađe Da ona sama sebe spoji

U stvaralačkom stremljenju duše? Sa primljenim klicama Reči sveta?

Osećam, da mi je data moć, Slutim, da ja snagu moram naći

Da svoje Sopstvo u Sopstvo sveta Da dušu učinim dostojnom,

Kao člana skromno uživim. Svog oblikovanja u ruho duha.

36 Sedmica ( 08-14 decembra ) 17 Sedmica ( 28 jula – 03 avgusta )

U dubini moga bića zbori Govori Reč Sveta,

Stremeći k otkrovenju Koju sam kroz vrata čula

Tajanstva puna Reč sveta: Smeo uvesti u osnove duše:

Ispuni tvoga rada ciljeve Ispuni tvoje duhovne dubine

Sa mojom duhovnom svetlošću, Mojim prostranstvima sveta,

Žrtvujući sebe kroz mene. Da bi jednom našao mene u tebi.

　

Približavamo se vremenu adventa. Kao što se duša leti oseća pozornicom Svetskog mišljenja, tako ona sada kao Duša sveta oseća „ ljubav u delatnom postojanju“. Leti se ona nastajući doživela u samoj sebi, a sada bi se nastajući trebala utkati u postojanje. No osećajem saodgovornosti prema svetskom događanju nastaje pitanje: da li je ono što ona stvara zaista u smislu stvorenog sveta?; odražava li ona zaista tajni zakon prirode? Za vreme katarze leti pita ona u poniznosti, da li je dostojna da postane Madona; sada, za vreme prosvetljenja, sopstveno se Sopstvo treba skromno kao član pridružiti Svetskom Sopstvu. U 17. izreci Reč Sveta govorila je o predstojećem duhovnom rođenju kao o budućem obećanju. U 36. izreci govori Reč Sveta o žrtvi Ja koja je povezana sa bliskim duhovnim rođenjem.

ZIMA

WINTER

37 Sedmica ( 15-21 decembar ) 16 Sedmica ( 21-27 jula )

Da unese duhovnu svetlost u zimsku noć sveta Da zbrinem u nutrini dar Duha,

Stremi blaženo moga srca žudnja, Nalaže mi strogo moja slutnja,

Da bi se duševne klice svetleći Da Božiji darovi u sazrevanju

Ukorenile u temeljima sveta, U dubini duše rode

I da bi Božija Reč u tami čula I sopstvenosti plodove donesu.

Preobražavajući svo postojanje prožela zvukom.

Božićno raspoloženje

38 Sedmica ( 22-28 decembar ) 15 Sedmica ( 14-20 jula )

Ja osećam kao da je otčarano Osećam kao začarano

Duhovno dete u duševnom krilu; U prividu sveta tkanje Duha:

U svetlosti srca Ono je u potmulosti čula

Začela je sveta Reč sveta Zaogrnulo sopstvenost moga bića,

Nade nabeski plod, Da mi daruje snagu,

Koji klikčući raste u daljine sveta Koju je nemoćno samom sebi da da

Iz božanskog temelja moga bića. Moje Ja u svojim granicama.

39 Sedmica (29.12-04.01 ) 14 Sedmica ( 07-13 jula )

Predan duhovnom otkrovenju Predan otkrovljenju čula

Dobijam ja svetlost Bića sveta. Izgubih nagon sopstvenog bića,

Snaga misli, ona raste Misaoni san, omamivši me

Razjašnjavajući se da mene meni da, Naizgled mi je ukrao Ja,

I budeći se oslobađa mi Ali već se bliži budeći me

Iz snage misli samoosećanje. U prividnosti čula mišljenje Sveta.

　

Značenje duhovnog rođenja bilo je poznato starim misterijama. U ciklusu predavanja “Misterije Istoka“ Rudolf Štajner kaže:

“Izidino rođenje čulo se kao sveobuhvatno odzvanjanje onoga što se zove muzika sfera i kao zajedničko delovanje tonova sferičke muzike i onoga što se zove svemirska reč“. Na statui u Zeistu stajale su reči koje su nagoveštavale rođenje Sunca: “ Ja sam ona koja beše tu, koja jest tu i koja će biti tu. Moj veo nije skinuo ni jedan smrtnik. Plod kojeg rodih beše Sunce“.

Izida, nekada Ozirisova sestra i supruga, bila je ona koja stalno rađa; no postupno se čulo da je postala “ udovica “, a oni koji su je tražili, nazvali su se “ sinovi udovice“.

Uskrsloga se često prikazivalo u tzv. “ mandorli “, to jest u amreoli u obliku badema. Mandorli, međutim nije amreola, nego imaginativna slika krila duše, iz kojega je proizašlo rođenje Ja U Chartresu je još postojala živa uspomena na taj misterijum. U srednjem veku tamo se poštovala “ virgo paritura “, devica koja će roditi. Katedrala u Chartresu krije posebnu tajnu: u njoj nema grobova. Tamo je sve usaglašeno sa svetom eteričnoga.

Duhovnim rođenjem moguće je dospeti do novog doživljaja Božića. Rudolf Štajner opisuje kako Zemlja - onakva kakva je sada – predstavlja konačni produkt razvoja koji se odvijao eonima. Nekada su Sunce, planete, Zemlja i Mesec bili jedno te isto biće. Ta PRA-ZEMLJA obuhvatala je prostor što ga vide naše oči kad slede putanju kojom, govoreći ptolomejski, sadašnje Sunce kruži oko Zemlje. Njeno je biće bilo sferičko, što znači da još nije imala središta. Unutrašnji je prostor bio tako reći negativno izuzet. Time što je predlemursko doba, hiperboreja, dospelo u zaborav, zaboravljena je i PRA_ZEMLJA, onaj pravi raj, u čijem je prostoru još živeo nebeski Adam, Adam Kadmon.

Tek nakon što se celina sveta rascepila, te najzad i Mesec napustio Zemlju, raspalo se sve pa tako i makrokosmički čovek. Podela na dva pola bio je samo završni čin moćnog događanja; naposletku je nastao zemaljski čovek usmeren na svoje središte, zapravo stari Adam.

Nakon što se Hrist povezao sa Zemljom, a Zemlja je na putu da postane Sunce, otada se u čovekovoj svesti počinje javljati PRA-ZEMLJA. Rođenje duhovnog čeda na Božić jest ponovo nalaženje hiperboreje. Kao što se prilikom fizičkog rođenja duša budi u fizičkom svetu, tako se ona prilikom duhovnog rođenja budi u duhovnom svetu. Božić je praznik rođenja u tom smislu, da se svake godine u to vreme zbiva rođenje, rođenje novog Adama.

Svake je godine poput brujanja zlatne muzike koja počinje na badnje veče, na Silvestrovo doživljava svoj vrhunac, i potom polagano utihne. Za “ pastire “ još uvek na badnje veče pevaju nebeske vojske. Čini se, kao da se u trima izrekama nakon Božića javljaju tri kralja: kao prvi zlatni kralj, potom nakon Nove Godine srebrni i onda bronzani; svaki s svojim darom – novim mišljenjem, osećajem i htenjem.

IZREKE 40 – 52

U prvom je delu duša s čitavom opažajnom radošću bila predana proleću. U tom opisu ona je kao sferična duša smela primiti duhovnu klicu doživevši pri tom osnovni ugođaj prve glavne vežbe JA JESAM. U drugom je delu postala pozornicom SVETSKOG MIŠLJENJA, čime je sama sebe imaginativno doživela u slici Madone, uvrštena u majčinski element stvaralačke prirode. Nakon Miholjdana zapaljen je duhovni plamičak koji je dušu zagrejao za sastvaranje u još nedovršenom Stvorenju. Osluškivanjem ogovarajuće protivizreke ona je inspirativno osetila osećaje Duše Sveta.

Vrhunac je predstavljalo božićno duhovno rođenje. Nakon što je duhovno čedo rođeno, započinje u četvrtom delu novi život. Zimske su izreke u drukčijem odnosu prema svojim protivizrekama za razliku od jesenjih izreka. Dok se jesenje izreke okreću letu, dotle zimske izreke upućuju na dolazeće proleće. Iz protivizreka prema duši u stanovitom smislu počinje strujati život iz budućnosti, čime nastaje drukčiji ugođaj. Tko osluškuje unutarnje saglasje, doživljava da zimske izreke imaju supstancu sasvim drukčiju od proletnjih. Upravo je to ono bitno kad se Kalendar duše doživljava kao put posvećenja, da se u izrekama oseća uspinjanje i da svako godišnje doba odgovara višem stepenu svesti. Nakon božićnog duhovnog rođenja čovek je preobraženik, te svake godine ide dolazećem proleću drukčije ususret. Od sada se više ne radi o preobražaju vlastitog Ja, nego o preobraženju sveta.

U ovom četvrtom delu ćemo izreke grupisati na sledeći način, i tako ih meditirati:

IZREKE od 40 -52

40 – 13

41 - 12

42 – 11

43 – 10

44 – 09

45 - 08

46 - 07

47 - 06

48 - 05

49 - 04

50 - 03

51 – 02

52 - 01

　

　

Sedmica 40 ( 05-11 januara ) Sedmica 13 ( 30 juna – 06 jula )

A kada sam u duhovnim dubinama, I dok sam u čulnim visinama,

Ispuni se u temeljima moje duše Onda usplamti u dubinama moje duše

Iz srca Ljubav svetova Iz vatrenih svetova Duha

Sopstvenosti prazna obmana Istinita Reč bogova:

Sa plamenom snagom U temeljima Duha pokušaj sluteći

Reči sveta. Sebe srodno Duhu, da nađeš.

IVANJDANJSKI UGOĐAJ

Sedmica 41 ( 12 – 18 januara ) Sedmica 12 ( 24 – 29 juna )

Stvaralačka moć duše, Sjaj lepote svetova

Stremi iz temelja srca, Primorava me da iz dubina duše

Božanske snage u čovekovom životu Oslobodim božanske snage sopstvenog života

Za pravo delanje da rasplamti, Za vasionski let;

Samu sebe da oblikuje Da sebe sama napustim,

U čovekovoj ljubavi i čovekovom delu. Sa poverenjem tražeći sebe

Samo u svetlosti vasione i toploti vasione.

Sedmica 42 ( 19 -25 januar ) Sedmica 11 (16-23 juna )

U ovoj je zimskoj tami U ovom času Sunca

Otkrovenje sopstvene snage Na tebi je, da poruku mudrosti spoznaš

Jaka težnja duše, Da u predanosti lepoti sveta,

Da se usmeri u tmine Sebe u sebi osećajući proživiš:

I da sluteći predoseća Čovekovo-Ja se može izgubiti

Kroz toplotu srca I sebe naći u Svetskom-Ja.

Otkrovenje čula.

U Kalendaru duše, po prvi put se javlja reč “ ljubav “. Misija Zemlje je ljubav, ali ljubav kao sposobnost, kao duhovni posed. No, ta je ljubav istodobno bela magija. Reč “magija “ dobila je nelep prizvuk i to s pravom. Rudolf Štajner i Novalis govore pak o idealnoj magiji i o magičnom idealizmu, a hrišćanski svet govori u dobrom smislu o tri maga. U prošlosti je čovek bio magično delatan. U budućnosti on će to opet biti, kad Hristova snaga bude u njemu delotvorna.

Novo u razvoju hrišćanstva biće to, da se ustvari radi o novoj sposobnosti, o sposobnosti preobražaja do u supstancu. To osveštavanje ideje u zbilji Rudolf Štajner je nazvao istinskom čovekovom pričešću. Nema pak pričesti bez prethodne trassupstancijacije. Ta transsupstancijacija uistinu se događa prilikom viših spoznajnih sposobnosti.

Imaginacija je još subjektivno uslovljena i nema svetski značaj. Inspiracija i intuicija naprotiv imaju ne samo svetski značaj, nego snose i svetsku odgovornost. Sa tom svetskom odgovornošću u vezi je žrtva “ obmane vlastitosti “, jer se samo tom žrtvom duša u duhovnom svetu može probuditi i živeti. Upravo po toj žrtvi postaje moguće preobraženje do u supstancu, a čovek koji deluje iz više spoznaje od stvorenja postaje sastvaraoc u svetskom procesu.

Na ovom nivou postaje razumljivo, da se obmana sopstvenosti“ može ispuniti „ plamenom snagom Reči sveta i da “ stvaralačka moć duše teži“ za tim da samu sebe oblikuje u čovekovoj ljubavi i delu. I u tom smislu treba razumeti “ objavu sopstvene snage “ koja se kao “ težnja duše “ usmerava u tamu i u slutnji predoseća toplinom srca okrovljenje čula.

Sedmica 43 ( 26 januara-01 februara ) Sedmica 10 ( 09-15 juna )

U zimskim dubinama Do letnjih visina

Zagreva se pravo Biće Duha; Podiže se svetleće bića Sunca;

On daje prividnosti sveta Ono sobom odnosi moje ljudsko osećanje

Kroz snage srca moći postojanja; U njegova daleka prostranstva.

Uprkos hladnoći sveta on jača Sluteći u nutrini budi se

Duševnu vatru u čovekovoj nutrini. Osećaj, nagoveštavajući mi nemo;

Jednom ćeš saznati:

Tebe je sada osećalo božansko biće.

Sedmica 44 ( 02-08 februara ) Sedmica 09 ( 02-08 juna)

Obuhvatajući nov nadražaj čula Zaboravljajući sopstvenost moje volje

Ispunjava se jasnoća duše, Ispunjava mi toplota sveta

Sećajući se ostvarenog duhovnog rođenja, nagoveštavajući leto

Zamšeno niče postanje sveta Duh i biće duše;

Sa stvaralačkom voljom U svetlosti da sebe izgubim

Moga mišljenja. Nalaže mi duhovno gledanje,

I snažno mi nalaže slutnja:

Izgubi sebe, da bi našao sebe.

Sedmica 45 ( 09-15 februar ) Sedmica 08 ( 26 maja-01 juna )

Snaga misli se učvršćuje Moć čula raste

U sprezi sa rođenjem duha, U savezu sa stvaralaštvom bogova,

Ona osvetljava mutne nadražaje čula Potiskujući mi snagu mišljenja

Do pune jasnoće, Do snolike potmulosti.

Kada punoća duše Kada božansko biće

Hoće da se prisajedini s postanjem sveta, Hoće da se prisajedini mojoj duši,

Mora čulna objava Mora čovekovo mišljenje

Svetlost mišljenja da primi. U snolikom životu da se skromno stiša.

U četvrtoj glavnoj vežbi ON HOĆE Rudolf Štajner kaže:

„ Ako čovek dovoljno ustraje u toj misli osetiće kao da je uzdignut nad opažajno-telesnim životom, da ga gleda sa visine i da može na njega delovati u skladu sa božanskim mislima sveta. Ta nas misao ispunjava blaženstvom zbog povezanosti sa duhom. rađa se svest da se iz viših oblasti opažajnog sveta može dati sve ono, što mu je potrebno. ON je reč – snaga za VOLJU sveta, Duh sveta. Volja sveta deluje iz same sebe, čovekova je volja podstaknuta i određena spoljnim svetom.“ ON“ predstavlja stvaralačku prasnagu sveta.“

Ta intuitivna volja je, dakle, obrnuta volja koja neće nešto iz same sebe, nego zna što se hoće. S tom voljom što ljubi pomaže duša dati svetskoj pojavi moći opstanka kroz snage srca. To je snaga preobražaja kada duševna jasnoća koja “ zamršeno niče postanje sveta sa stvaralačkom voljom moga mišljenja “ ispunjava. Samo pričešćem može čulna objava mišljenja primiti svetlo.

Posmatra li se saglasje u izrekama tada postaje sve jasnije da se radi o suprotnosti između duše pre i posle duhovnog rođenja. Počinje se otkrivati tajna deifikacije: čovek je pozvan da izgradi novu hijerarhiju, hijerarhiju SLOBODE. Ako treba sastvarati nedovršeno stvorenje, tada se mora spustiti u dubine svoga sopstvenog bića i tamo naći pristup svetlosnom biću – biću što je on bio pre moralnog pada u greh – pristup hiperborejskom čoveku od kojega se pošlo u ovom razmatranju.

　

Sedmica 46 ( 16-22 februar ) Sedmica 07 ( 19-25 maja )

Svet preti da omami Moje Ja, ono preti da odleti,

Urođenu snagu duše; Od svetskog svetla moćno privučeno.

Sada uspomeno, pristupi ti, No nastupi ti moja slutnjo

Iz duhovnih dubina svetleći U tvome pravu snažno unutra,

I ojačaj mi gledanje, Nadomesti mi snagu mišljenja,

Koje samo kroz snagu volje Koja u seni čula

Samo sebe može da održi. Samu sebe hoće da izgubi.