Učenik treba da radi na tome da sebe uveri kako su »sa Bogom sve stvari moguće«.

To je vrlo lako apstraktno izjaviti,ali je teže kad se suočimo sa problemom.

Jednoj ženi je bilo neophodno da u određenom vremenskom roku dođe do velike svote novca. Znala je da mora da učini nešto da bi došla do ostvarenja (jer ostvarenje je ispoljenje), i tražila je neki »znak«.

 Šetala se po robnoj kući i ugledala vrlo lep ružičasti poniklovani nož za papir. Osetila je da je on »privlači«. Javila joj se misao: »Nemam dovoljno dobar nož za papir koji bi mogao da otvara pisma u kojima su čekovi na velike svote novca«. I tako je kupila taj nož, koji bi razum smatrao suvišnim izdatkom. Dok ga je držala u ruci, kroz glavu joj je u magnovenju prošla slika nje same kako otvara koverat sa čekom na veliku sumu, i kroz nekoliko nedelja je novac zaista i dobila.

Ružičasti nož za papir bio je njen most aktivne vere.

O moći podsvesnog koju usmerava vera ispričane su mnoge priče.

Jedan čovek proveo je noć na nekom seoskom imanju. Prozori na toj kući bili su zakucani, a on je usred noći počeo da se guši, pa se kroz mrak doteturao do prozora. Nije mogao da ga otvori, pa je pesnicom razbio staklo, nadisao se svežeg vazduha i mirno zaspao. Narednog jutra je primetio da je razbio staklo ormana za knjige, a da je prozor čitave noći ostao zatvoren.

On je sebi dobavio kiseonik jednostavno misle ći na kiseonik.

Kada učenik počne da zahteva, nikada ne treba da uzmakne. »Neka onaj ko se koleba ne misli da će nešto dobiti od Gospoda.«

Jedan učenik je jednom sastavio ovu čudesnu izjavu: »Kada zamolim Oca za nešto, zauzmem odlučan stav i kažem: 'Oče, neću prihvatiti ništa manje od onoga što tražim, već samo više!'«

Nikada ne treba da pravimo kompromise: »Pošto si sve uradio – stani.« To je ponekad najteži trenutak. Javlja se iskušenje da odustanemo, da uzmaknemo, da učinimo kompromis.

»I onaj služi ko samo stoji i čeka.«

Ostvarenja često dolaze u poslednjem trenutku, jer tek tada se prepuštamo, to jest, prestajemo da racionalno rezonujemo, i Beskonačna mudrost dobija priliku da deluje.

»Na čovekove mlake želje odgovara se mlako, a njegove nestrpljive želje odlažu se unedogled ili se nasilno ispunjavaju.«

Jedna žena me je upitala zašto stalno gubi ili lomi svoje naočare. Otkrili smo da je često govorila sebi i drugima: »Volela bih da se rešim naočara«. I tako je njena nestrpljiva želja na nasilan način ispunjena. Trebalo je da traži savršeni vid, a ona je u podsvest unela samo želju da se reši naočara, i zato ih je neprestano lomila ili gubila.

Dva stava u umu uzrok su gubitka: omalovažavanje, kao u slučaju žene koja nije uvažavala svog muža, ili strah od gubitka, koji u podsvesti stvara sliku gubitka.

Kada je učenik sposoban da se oslobodi svog problema (da prebaci svoje breme) doći će do trenutnog ostvarenja.

Jednog olujnog dana neka žena je hodala ulicom kada joj je vetar okrenuo kišobran naopako. Pošla je da poseti neke ljude koje pre toga nikad nije videla i nije htela da se prvi put s njima sretne sa rasturenim kišobranom u rukama. Nije mogla da ga baci, pošto nije bio njen, te je tako u očaju uzviknula u sebi:

»O Bože, pobrini se za ovaj kišobran, jer ja ne znam šta ću s njim!« Iznenada, čula je kako joj neko govori:

 »Gospođo, hoćete li da vam popravim kišobran?« Bio je to majstor koji popravlja kišobrane. On joj je popravio kišobran dok je ona otišla u posetu, a kad se vratila, dobila je kišobran u ispravnom stanju.

 Prema tome, uvek nam je pri ruci neko ko popravlja kišobrane, kada kišobran (ili situaciju) prepustimo u Božje ruke.

Neko uskraćivanje uvek treba da propratimo afirmacijom.

Jednom su me kasno u noć pozvali telefonom da obavim tretman za čoveka koga nikada nisam videla. On je, kako se ispostavilo, bio teško bolestan.

Sastavila sam sledeću izjavu: »Poričem postojanje ove bolesti. Ona je nestvarna, i prema tome ne može ući u njegovu svest. Ovaj čovek je savršena zamisao Božanskog uma, čista supstanca koja ispoljava savršenstvo«.

U Božanskom umu ne postoje vreme i prostor, zato reč odmah stiže do svog odredišta i ne »vraća se prazna«.

Često me pitaju u čemu je razlika između vizualizacije i vizionarstva.

Vizualizacija je mentalni postupak kojim upravlja razum, ili svesni um.

Vizionarstvo je duhovan postupak kojim upravlja intuicija, ili nadsvesni um. Učenik treba da obuči svoj um da primi bljeskove nadahnuća i razradi »božanske slike« putem  nedvosmislenih znakova.

Kada možemo da kažemo: »Želim samo ono što Bog za mene želi«, lažne želje nestaju iz naše svesti, i dobijamo novi plan od Vrhunskog arhitekte, od Boga u nama.

nastavlja se..