PONOĆNA VATRA POD VEDRIM NEBOM
Uzvik se začuo iz sobe
u kojoj sam bio držan pod ključem.
Posle sveg mog bluda i jalovog življenja ipak mogu da živim
sa tobom, jer ti to želiš.
Pripremaš mi i donosiš jelo.
Zanemaruješ kakav sam bio.
Okean se pokreće i talasa u podnevnoj jari,
u ovoj usijanoj misli.
Kako to da svi ljudski otpori ne sagore od ove misli?
To je bubanj i mahanje ruku.
To je ponoćna slavljenička vatra na samom vrhu brda,
ovaj ponovni susret s tobom.