Pokreti

Kako je sa svim tako je i sa pokretima.  Pokreti se obavljaju bez učešća drugih delova organizma. Takvi su pokreti štetni za organizam. Ali su korisni zbog posledica do kojih dovode. Nagla­ šavam, zbog posledica. Ali, svaki pokret koji prevazilazi granice na koje je organizam navikao ispočetka je nakratko štetan. Pokreti postaju korisni kasnije ako su praćeni odgovarajućom namerom.

Kad pokretima priđemo iz ugla rada, možemo ih podeliti na slede će kategorije:

1)      Kad pojedinac uzima u obzir posebnosti čovekove građe, kako one sadašnje tako i one kakve bi mogle biti u budućnosti.

2)       Kad disanje učestvuje u pokretu.

3)       Kad misao učestvuje u pokretu.

4)       Kad čovekov stari, konstantni,  nepromenljivo karakteristični pokret ima udeo.

Samo ako su pokreti povezani sa stvarima koje sam  nabrojao mogu biti korisni za običan, svakodnevni život.

Odvajam ideju svakodnevnog života od ideje života  poveza­ nog sa radom na samousavršavanju i unutrašnjem razvoju. Pod svakodnevnim životom mislim normalan, zdrav život.

Zbog našeg rada, pored 4 kategorije koje sam nabrojao, moramo da pridružimo pokretima naša normalna osećanja i osećaje, kao i posebna osećanja i posebne osećaje koje nastojimo

da postignemo.  Ovaj drugi osećaj treba da se postigne bez uni­ štavanja već prisutnih osećaja.

Tako postoje  četiri uslova.

Na ovaj način vidite da radi činjenja istinski korisnog pokreta moramo da mu pridružimo sve prethodno spomenute pokrete različitih kategorija. Morate shvatiti da samo onda pokret može biti koristan. Nikakav rezultat se ne može očekivati ako je i samo jedan od spomenutih uslova odsutan.

Najlakši od naših pokreta je onaj  prost  organski  pokret  koji smo u stanju da uradimo  (koji  smo  već  izučavali).  Pokreti  koje smo do sada činili su oni koje svi ljudi čine  i  koje  svako  može učiniti. I mada pokreti koje ćemo izvoditi mogu izgledati kom- plikovani na prvi pogled, svako ih može lako izvesti ako dovoljno vežba.

Međutim, ako počnemo da pridodajemo ovim  pokretima jedan od spomenutih uslova, pokazaće se  mnogo  težim i neće više biti mogući za svakog. A ako postepeno pridodajemo neko­ liko uslova, takav će pokret postati moguć samo za veoma ograničeni broj ljudi.

I na kraju, da bi krenuli ka dostizanju cilja zbog koga smo i počeli da izučavamo pokrete, neophodno je pokretu koji protiče u nama postepeno pridruživati uslove o kojima sam govorio.

Sada, da bi započeli sa tim, suštinski je važno da odaberemo odgovarajuće  tipove.  Zajedno  sa  tim  postepeno  ćemo  proučavati i uvežbavati drugi uslov  - to jest, disanje.

Za početak podelićemo se na grupe; kasnije ćemo  podeliti same grupe i na taj način ćemo doći do pojedinca.