II   POJAM  ENERGIJE

Punjenje,   pražnjenje,     proticanje      i     pokret

Kao što sa m naglasio, bioenergetika je proučavanj e ljudske  ličnosti  u  terminim a  energetski h   procesa   tela. Taj  izraz  se  takođ e  koristi  u   biohemiji   za   definisanje one oblasti istraživanj a koja  se  bavi  energetski m  pro ­ cesom   na   molekularni m   i   submolekularni m   nivoima. Kao što je Alber t Sen t Đerđi  (Albert  Szent-Gyorgyi) istakao 1 0 ,  potrebn a  j e  energija  d a  b i   s e   pokrenul a mašina  života.  U  stvari,  energija  ima  ulogu  u  pokre ­ tanju svih stvari, živih i neživih.  U  savremeni m  nauč ­ nim tokovim a smatr a se da je prirod a te energije elek­ trična. Međutim ,  ima  drugačijih  mišljenja  o  njenoj prirodi, naročito  kad a  se  govori  o  živim  organizmima . Rajh je  pretpostavio  postojanje  bazične  kosmičke  ener ­ gije koju je  nazva o  orgon ;  ona  po  prirodi  nije  elek­ trična.  Kinesk a  filozofija   pretpostavlja   postojanje   dve - ju energija koje su u  polarno m  odnosu  jedn a  prem a drugoj, jin i jang . Te energije čine osnovu kinesk e medicinske praks e poznat e ka o akupunktura , čiji su rezultati  zadivili  lekar e na  Zapadu .

Ne  mislim  da   je   važn o   ovoga   trenutk a   odrediti   šta je  stvarn o  životna  energija.  Ima  izvesne  valjanosti  u svim  ti m  stanovištim a  i  ja  ne  mog u   da   pomiri m   raz ­ like međ u njima. Međutim , možemo prihvatit i osnovnu postavk u  da  je  energija  uključen a  u  sve   procese   ži­ vota — kretanje ,  osećanja,  mišljenje  —  i  da  bi  se  ti procesi prekinul i kad a bi snabdevanj e  organizma  ener ­ gijom   bilo   ozbiljno   ugroženo.    Na   primer ,   nedostata kbrane  može  tak o  ozbiljno  da   iscrpe   energiju   organiz­ ma da dovede do smrti , isto kao i prekid unošenja ki- seonika ometanjem disanja.  Otrovi  koji  sprečavaju  te - lesne metaboličke aktivnost i tak o što smanjuj u energiju, takođ e  će  imat i  takav  efekat.

Opšte je prihvaćen o da se energija životinjskog  or­ ganizm a stiče kroz sagorevanje hrane .  S  drug e  strane, biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese,  vezujući  i  transfor - mišući je  u  svoje  tkivo,  čineći  je  tak o  pristupačnom hranom  biljojedima.   Transformisanje   hrane   u   slobod­ nu  energiju  koju  životinje  mogu  koristiti  za  svoje   ži­votne   potrebe   je   složena   hemijsk a   procedura   za   koju je  potreb n  kiseonik.  Sagorevanj e  hran e   nije   druga ­ čije  od  sagorevanja   drvet a   koje   takođ e   zahtev a   kiseo­ ni k za održanje tog procesa.  U  oba  slučaja  je  sago ­ revanje   vezano   za   iznos   raspoloživog   kiseonika.

Ova prosta analogija ne  objašnjava  komplikova n  fe­ nome n života. Obična vatr a se gasi kad a je iscrpljeno snabdevanj e  gorivom ;  takođe ,  ona  sagoreva  n e  obazi­ rući  se  na   energiju   oslobođenu   sagorevanjem.   Nasup ­ ro t  tome,  živi  organizam  je  samostalna  vatr a   koj a   se sam a  reguliše   i  obnavlja.  Kak o  može  da   izvodi   to   ču­ do — da gori a  da  ne  sagori  —  još  uvek  je  velika misterija. Pošt o  jo š  n e  možem o  d a  resimo  ovu  zago­ netku ,  važno  je  za  na s  koji  želimo  da  održimo  blistavu i staln u vatr u života u sebi  da  pokušam o  da  razumem o nek e  od  faktora  koji  u  tom e učestvuju.

Nismo se još navikli da mislimo na ličnost  u smislu energija, mad a s e t e dv e pojav e n e  mogu  razdvojiti. Količina   energije   koju   jedn a   osoba   ima   i   način   na koji je koristi mor a se odražavat i na njenu  ličnost.  Neki ljudi imaju više energije nego drugi ; neki su opet uz - držaniji. Impulsivn a  osoba,  n a  primer ,   n e  može  d a podnese bilo kakv o povećanje uzbuđenj a ili energije ; povećano uzbuđenj e se mor a osloboditi što  je  brže  mo ­ guć e  Kompulzivn a   osoba   koristi   svoju   energiju   n a drugi način, on a takođ e oslobađa uzbuđenje , ali  t o  rad i krut o   struktuirani m   sklopom  pokret a  i  ponašanja .

Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivni h  osoba.  Mad a  depresivn e  reakcije  i  tenden ­ cije  ka  depresiji  proizlaze   iz   međuodnos a   komplikova - ni h  psiholoških  i   fizičkih   faktora, 1 1        jedn a   stva r  je  sasvim jasna . Depresivne osobe su depresivn e energetski . Studije uz pomoć filmskih snimanj a pokazuju da de ­ presivna  osoba  izvodi   sam o   polovinu   spontani h   pokre ­ ta uobičajenih kod nedepresivni h osoba. U ozbiljnijim slučajevima  depresije  osoba  može  sedeti   mirno ,   skor o bez pokreta,  ka o  da  nem a  energije   da   se  aktivn o  po - meri. Njeno subjektivn o stanj e  često  odgovara  objek­ tivnoj  slici.   Uopšte   rečeno,   njoj   nedostaje   energija   da se aktivno pomera . Može se žaliti  na  osećanje  iscrp ­ ljenosti, a da pri to m ne oseća umor. Depresija njenog energetskog  nivoa  se  očitava  u  opadanj u  svih  energet ­ skih  funkcija.  Smanjen o  je  disanje  i   apetit,   a   oslab­ ljen  seksualni  nagon .  U  takvo m   stanju  takv a  osoba  ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je  zainte - resujemo  za  nek i   cilj,   ona   bukvaln o   nema   energije   da se  zainteresuje.

Radio  sa m  sa   mnog o   depresivni h   pacijenata,   je r   je to jeda n od  najčešćih  problem a  zbog  koga  ljudi  dolaze na terapiju. Pošto saslušam priču te  osobe,  napravi m pregled njene istorije i proceni m njen o opšte stanje, pokušava m da joj pomogne m da izgradi svoju energiju. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine  kiseonika  koju  ona  unosi  u  organiza m   —   to jest, navest i  je  da  diše  dublje  i  potpunije .  Im a  više načina  da  se  pomogn e  čoveku  da  pokren e  svoje  di ­ sanje,  što  ću   opisati   u   naredni m   glavama .   Ja   polazim od pretpostavk e da osoba to  ne  može   učiniti  sam a  za sebe.  inače  ne  bi  došla  kod  men e  da   traž i   pomoć. Znači  da  mora m  koristiti  svoju  energiju  da  je   pokre ­ nem.  To  radi m  tak o  što  usmerava m  čoveka  da   radi neku jednostavn u  aktivnos t  koja  lagano  utič e  n a  disa ­ nje,  čineći  ga  dubljim,  i  koristi m  fizički  pritisak  i  do ­ dir da bih to stimulisao. Važn a stva r je da se sa ak ­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. Kad a  se poveća energetski napo n mogu se javiti u nogam a fina, nevoljna  podrhtavanj a  ili  vibracije.  To  se  tumač i  ka o znak izvesnog  proticanja  uzbuđenj a  kroz  telo.  posebn o kroz  donji  deo.  Glas  može  postat i  rezonantniii .   pošto više vazduh a protiče kroz grlo a lice može  blistati.  Ne mora  biti  potrebn o  više  od  dvadeset  do  trideset  minu ­ ta   da   se   postigne   ta   promen a   i   da   pacijent   oseća   da s e „popeo". On se stvarno privremen o izvuka o iz de ­ presivnog  stanja.

Mada se efekat  dubljeg  i  potpunije g  disanja  nepos ­ redno   uočava   i    doživljava,   to   nije   lek   za   depresiju.

Niti će efekat trajati , pošto osoba  ne  može  sama  da održava kvalitet dubljeg disanja. Ov a nesposobnost je suštinski  proble m  depresija,  i  to  ne  može  biti  prora - deno izuzev kroz dublj u analizu svih faktor a koji su učestvovali u stvaranj u relativno umrtvljeno g tela i depresivn e ličnosti. Ali, sam a analiza neće  mnog o  po ­ moći ukoliko nije praćen a stalni m nastojanje m  da  se poveća energetski  nivo  te  osobe,  puneći  energetsk i  nje­ n o  telo.

Ne  može  se  diskutovat i  o  pojm u  punjenja   energi ­ jom , a da ne  razmatram o  i  poja m  energetskog  praž ­ njenja.  Zivi  organiza m  može  funkcionisati   sam o   ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja  ener ­ gije. To održava stala n  nivo energije u  sklad u  sa  po ­ trebam a i mogućnostima . Det e koje rast e unosiće više energije nego što će je  otpuštat i  i  koristiće  taj  višak energije  za  rast.  Isti  je   slučaj   sa   konvalescentim a   ili čak ličnim razvojem. Razvoj koristi energiju. Se m toga, opšte je poznato da će iznos energije koju nek o unosi odgovarati   iznosu   koji   oslobađa   kroz   aktivnost.

Svak a aktivnos t traž i i koristi energiju — od  lupanj a srca, peristaltičkih  pokret a  utrobe ,  do  hodanja,  govore ­ nja i seksa.  Međutim ,  nijedan  živi  organizam  nije  ma ­ šina. Njegova osnovna aktivnos t nije  mehaničk o  izvo­ đenje, već izražavanje sopstvenog bića.  Osoba  se  ispo- ljava kroz akcije i  pokret e  i  kad a  je  njeno  samoizra - žavanje slobodno i prikladn o  realnosti  situacije,  doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnos t koj a s e neposredn o odražav a  n a dublje i punij e disanje. Sa doživljavanjem zadovoljstva, ritmičk e i nevoljne aktivnost i života funkcionišu na optimalno m  nivou .

Ka o što sa m rekao , neposreda n doživljaj aktivnost i samoizražavanja  su   zadovoljstvo   i   uživanje.   Ograničit e li prav o osobe da se ispoljava, ograničićete njen e mo ­ gućnosti  za  zadovoljstvo  i   kreativn i   život.   Isto   tako , ak o   su   sposobnosti   čoveka   da   izrazi   sebe,   svoje   ideje i  osećanja,  ograničen e  unutrašnji m  snagam a  (inhibici- jam a  ili  hronični m   mišićnim   tenzijama),   njen   kapaci ­ te t  za  zadovoljstvo   je   umanjen .   U   tom   slučaju   osoba će  smanjiti   unošenje   energije   (naravn o   nesvesno),   da bi  održala  ravnotežu  energije  u  telu.

Povećanje  energetsko g  nivoa  jedn e   osobe  se  ne  može izražavanja  kro z  pokret ,  glas   i   oči   mor a   biti   otvoren da bi  moglo  doći  do  energetsko g  pražnjenja.  Ne  retko , to se dešava spontan o  u  tok u  punjenja  energijom.  Di­ sanje može  spontan o  postati  dublje,  ka o  rezulta t  le­ žanja  na  stolcu  za  disanje.  Iznenada,  bez  ikakv e   na - mere  ili   svesti  o  tome ,   pacijent   može  početi  da   plače. U tom trenutk u možda  neće  znati  zašto  plače.  Dublje disanje otvar a grlo, napaj a  telo i  aktivir a   potisnut e emocije,  rezultat  čega  je  erupcija   i   oslobađanje   oseća­ nja tuge. Neka d je ono što izbije  bes.  Međutim ,  mnog o puta se ništa ne  desi,  je r  je  osoba  možda  suviše  upla ­ šena da se  otvori  i  prepust i  osećanjima.  U  to m  slučaju će  postati  svesna  tog   „uzdržavanja "   i   mišićnih   tenzija u  grlu  i  grudima ,  koja  sprečavaju   izražavanj e   oseća­ nja. Može biti potrebn o razlabaviti uzdržavanj e  direkt ­ nim   fizičkim   rado m   na   hroničnoj   mišićnoj   tenziji.

Pošto napajanj e i otpuštanj e funkcionišu ka o celina. bioenergetika rad i s a ob e  stran e  jednačin e  istovremeno , da bi povećala energetsk i nivo osobe, da bi otvorila samoizražavanje   i   da   bi    obnovila   proticanje   osećanja u telu. Prem a tome, naglasa k je uve k na  disanju,  ose- ćanju  i  pokretu ,  upored o  sa  nastojanjem  da   se   trenut ­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom  dotične  osobe.  Ta j   kombinovan i   proces   laga ­ no razotkriva unutrašnj e  snage  (konflikte)  koji  spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa puni m energetski m po ­ tencijalom. Ka d god  je  jeda n  od  tih  unutrašnji h  kon ­ flikata  razrešen,  energetski  nivo  se  povećava.  To  znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kro z kreativn e aktivnost i  koje  pružaj u  zadovoljstvo  i  uživa ­ nje.

Ne želim da stvori m utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme, da može otkloniti  sve hroničn e napetost i i obnoviti potpun o i slobodno  pro ­ ticanje  osećanja  u  telu.  Možda  mi  ne  postižemo   pot­ puno  taj   cilj,  ali   započinjemo  proces   razvoja   koji   vodi u to m pravcu . Svak a terapij a  je  hendikepiran a  činje­ nicom da kultur a  u  kojoj  živimo  nije  orijentisana  pre ­ ma  kreativno j  aktivnost i  i  zadovoljstvu.   Ka o   što   sam već istaka o drugde 1 2 , naša, kultur a nij e usklađen a s a vrednostim a i ritmo m živog tela, već sa mašinam a i materijalno m produktivnošću . Ne može se izbeći za­ ključak   da   inhibitorn e   snag e   samoizražavanja   i   sma -obezbediti   prosti m   punjenje m   kro z   disanje.   Pu t   samo  cltanjenja   našeg    energetskog   funkcionisanja   proizlaze   iz 1 te   kultur e   i   da   su   njen   deo.   Svak a   senzitivna   osoba zna   koliko   je   mnog o   energije  potrebn o  da   bi   zaštitila sebe  od  izbezumljenog  temp a   moderno g  života  sa   svim pritiscima   i    tenzijama,   nasiljem   i    nesigurnošću.

Poja m proticanja treb a malo objasniti. Proticanje predstavlja  kretanj e  u  organizmu ,   čiji   je   najbolji   pri­ me r proticanje krvi .  Protičući  kroz  organizam,  kr v snabdev a tkivo produktim a metabolizma i kiseonikom, obezbeđujući  mu  energiju  i  uklanjajući  štetn e  proiz­ vode  sagorevanja.  Ali,   kr v   je   više   od   posrednika ,   to je  tečnost  tela  sa  energetski m   nabojem.   Njeno   stru ­ janj e do svak e tačke u telu  daje  život,  toplinu  i  uzbu ­ đenje  tom  del u  tela.  Ona  je  predstavni k  i  nosilac  ero- sa 1 3 .  Pomislite  na  ono  što  se  dešava  u  erogeni m   zo­ nama , usnam a bradavicam a i polnim organima .  Kad a postan u  obliveni  krvlj u  (svaki  o d  ti h  organ a   j e   bo ­ gato snabdeve n velikom mrežo m krvni h sudova),  pos­ tajemo uzbuđen i osećamo toplinu i  ljuba v  i  tražim o kontak t sa drugo m osobom. Seksualn o uzbuđenj e je sinhronizovan o  s a povećanjem proticanja  krv i  d o  peri ­ ferije  tela,  posebno  do  erogenih   zona.   Da   li   uzbuđe ­ nje donosi krv ,  ili  kr v  stvar a  uzbuđenje,  nij e  od  zna ­ čaja.  Oni  uve k  idu  zajedno.

Se m krvi, u telu ima i drugi h tečnosti sa energetski m naboje m —  limfa,  intersticijalna  i  intracelularn a  teč­ nost.  Proticanj e   uzbuđenj a   nije   ograničeno   sam o   na krv , već putuj e svim telesnim tečnostima. Energetski govoreći, celo telo se može  posmatrat i  ka o  jedn a  ćelija čija je  membran a  koža.  Unuta r  te  ćelije  uzbuđenj e  se može prostirat i u svi m  pravcim a  ili  proticati  u  speci­ fičnom pravcu, zavisno od prirod e naš e  reakcije  na stimulus . Posmatranj e tela ka o jedn e ćelije n e negira činjenicu d a unuta r nje im a  mnog o  posebnih  tkiva, nerava,, krvni h  sudova,  sluznica,  mišića,  žlezda  itd.,  ko ­ ji svi sarađuj u ka o  delovi  celine  da  bi  obezbedili  njen život.

Proticanje  uzbuđenj a  se  može   doživeti   ka o   osećanje ili  senzacija  koji  često   prkos e   anatomski m   granicama . Za r  niste  doživeli  talas  besa  koji  se   širi  gornji m   de - lom tela, koji napaj a ruke , lice i oči?  To  se  može  me - njati od senzacije „kuvanj a u odelu" do preterano g snabdevanj a  glave  i  vrat a   krvlju.   Kad a  je  osoba  toliko besna  da  joj   se   zacrveni   pre d   očima   to  znači   da.  joj je mrežnjača preplavljen a  krvlju .  S  drug e  strane ,  ose­ ćanje  besa  može  imat i  beo,  hlada n  kvalitet   i   izgled zbog  sužavanja  krvni h  sudov a  na  periferiji,  što   spre ­ čava  da  kr v  dospe  do   površine.   Takođ e   postoji   crni bes u  kom e je ljutin a  prekriven a   crni m   oblako m  mrž ­ nje.

Proticanje krv i i uzbuđenj a naviš e mog u  stvoriti  pot­ puno  različite  emocije  kad a   protiču   različitim   kanali ­ ma  i  deluju  na  različite   organe .   Proticanje   uzbuđenja duž  prednje  stran e  tela,  od   srca  do   usta,   očiju   i   ruk u će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranje m i po ­ kazivanjem osećanja. Proticanj e ljutin e odvij a  se  ug ­ lavnom duž zadnje stran e tela.  Proticanje  krv i  u  uz ­ buđenju duž donjeg  dela  tela  stvar a  zanimljive  sen­ zacije. Može  se  imat i  utisak  ka o  da  se  vozi  uspinjačom ili  da  se  id e  brzo  liftom  gore-dole.  Deca  naročito  vole te senzacije, zbog čega se rad o ljuljaju. On e su naj ­ intenzivnije  i  najprijatnij e  kad a  se  pojave  ka o   sen ­ zacije koje se razlivaju po stomaku , praćen e jaki m sek ­ sualnim   uzbuđenjem .   Međutim ,   isto   proticanje   može biti praćeno anksioznošću, i tad a se doživljava ka o  ose­ ćanje  propadanj a  u  stomaku .

Kada  se  shvat i  da  se  telo  sastoji  od   99   procenat a vode, da su nek i  delovi  strukturirani ,  ali  su  mnogi  od njih tečni, možemo  zamisliti  senzacije,  osećanja  i  emo ­ cije kao tok ili  talase  te  telesne  tečnosti.  Senzacije, osećanja  i  emocije  su  opažanje   unutrašnji h   pokret a   u tom relativno fluidnom telu. Nervi posreduju  u  opa­ žanjima  i  usklađivanj u  reakcija,  ali  impulsi   i   pokret i koji su u osnovi   toga  su   utkan i  u  deo  energetsko g napona,  u  priroda n  rita m   i   pulsacije  tela.   Ti   unutraš ­ nji pokret i  predstavljaj u  telesnu  pokretljivost  ka o  raz­ ličitu  od  voljnih  pokret a  koji  se  vrš e  voljnom   kontro ­ lom.  To   je   najočiglednije   kod   beba.   Posmatranje m   te ­ la beb a može se videti neprekidn a igra  pokret a  nali k talasima jezera, sam o što su ti pokret i proizvedeni unutrašnji m silama. Kak o ljudi postaju stariji, njihova pokretljivost   se    smanjuje.    Oni    postaju    strukturiranij i i manj e elastični, dok najza d sa smrć u ne prestan u  svi pokreti.

Svi naši voljni pokret i takođ e sadrže nevoljnu kom ­ ponent u koja predstavlja suštinsk u pokretljivost orga­ nizma.   Ta   nevoljna   komponenta ,   koja   je    integrisan a sa   voljnom   akcijom,   zaslužna   je  za   živahnost   i   spon-tanos t naši h akcija i pokreta . Kad a je to odsutn o ili smanjeno, telesni pokret i imaju mehanički ,  beživotni kvalitet.  Cisto  voljni  ili  svesni  pokreti ,  sem  kinestet- skog osećanja premeštanj a u prostoru, izazivaju malo senzacija. Emocionalni  ton  ekspresivnog  pokret a  pro­ izlazi  iz  njegove  nevoljne  komponent e  koj a  nij e  pred­ met svesne kontrole.  Fuzija  svesnih  i  nesvesnih  eleme­ nat a ili voljnih i nevoljnih komponenat a  izaziva,  pokrete koji imaju emocionalni krug , a ipa k su koordiniran e i efikasne   akcije.

Emocionalni život jedn e osobe zavisi od pokretljivosti njenog  tela,  što  je  funkcija  proticanj a  uzbuđenj a   kroz telo.  Poremećaji  tog  proticanja   se  javljaju   ka o   prepre ­ ke  u  defovima   gd e   je   telesna   pokretljivost   smanjena. U ti m područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutos t mišića. Otud a se izrazi „prepreka" , „umrt - vljenost", i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen. Uopšte, o postojanju preprek a može  se  za­ ključiti gledanje m umrtvljeno g  područja,  ili  dodiriva­ njem  zgrčenih  mišića.

Pošto  je  telo  energetsk i  sistem,  ono  je  u  stalnoj  ener­ getskoj   interakciji   sa   svojom   sredinom.   Se m   energije koja  nastaj e   iz  sagorevanj a  hrane ,   osoba   postaje  uzbu­ đen a   ili   se   napaj a   kroz   kontak t   sa   pozitivnim   silama. Sjajan,  svetao  dan ,  lepa  scena,  srećna  osoba,   imaju  sti- mulišući  efekat .   Mrača n  i  teža k   dan ,   ružnoća   i   depre ­ sivni   ljudi   imaj u   negativa n   uticaj   na   naš u   energiju   i izgleda  da  vrš e  na  na s  depresivni  uticaj.  Svi  smo  oset- ljivi   na   sile   ili   energije   koje   nas   okružuju,   ali   njihov uticaj   nij e  jedna k   na  sve  ljude.   Osoba   sa   visokim   na­ pono m   je   otpornija   na   negativn i   uticaj.   U   isto   vrem e ona   pozitivno   utiče   na   druge ,   posebno   kad a   je   pr o   ti­ can  je  uzbuđenj a  u  njeno m  telu  slobodno  i  puno .  Lepo je  biti  sa  takvo m  osobom  i  mi  svi  to  intuitivn o  osećamo.

Vi   ste   vaše  telo

Bioenergetika stoji na jednostavno m stanovištu da je svaki čovek svoje telo. Nijedna osoba  ne  postoji  neza­ visno  od  tela  u  kom e  egzistira,  kro z  koje  izražav a  seb e i odnosi se prem a svet u koji ga okružuje. Bilo bi glupo protiviti se to m stanovištu, je r bi inače  čovek  moga o nabrojat i   delove   sebe   koji   nisu   delovi   njegovog   tela.

Um,   du h   i   duša   su   aspekt i   svakog   živog   tela.   Mrtv o telo  nem a  um ,  izgubilo  je  duh ,  a  duš a  ga  je  napustila . Ako   ste   vi   vaše   telo,   a   vaše   telo   je   vi,   onda   vaš e telo  izražava  ono  št o  vi  jeste.  To  je  vaš  način  bitisanja u  svetu.  Što  je  vaš e  telo  životni  je ,  to  ste  više  prisutni . Kada  telo   izgubi   nešt o   od   svoje   životnosti,  na   prime r kada  ste  iscrpljeni,  nastojit e  da  se  uvučet e  u  sebe.  Efe­ kat   bolesti   je   isti   —   povlačenje.   Cak   va m   svet   može izgledati   udaljen   ili   ka o   da   se  vidi   kroz   izmaglicu.   S druge   strane ,   ima   dan a   kad a   zračite   životom,   i   svet oko  vas  izgleda   svetliji,   bliži,   stvarniji.   Svi   bismo   vo - leli   da   budem o   pun i   života,   da   osećamo   da   smo   više živi,   a   bioenergetik a   na m   mož e   pomoći   u   postizanju tog  cilja.

Pošto vaše telo govori ko  st e  vi,  ono  pokazuj e  i  ko­ liko  ste  prisutn i  u  svetu .  Nije  slučajno  da   se   koristi izraz „niko" 1 4 za  označavanj e  osobe  koja  nije  ostavila utisak na  nas,  ili  „neko "  za  osobu  koja  je  ostavila snažan utisak . To je prost o govor tela. Slično, vaš e po ­ vlačenje  nije  tajna .  Ljud i  ga  osećaju,  ka o   št o   osećaju vašu  tug u  ili  bolest.  Umo r  se  ispoljava  na   mnog o   na ­ čina koji se mog u videti i čuti — spuštenost ramena , opuštenost kože lica, nedostata k sjaja  u  očima,  uspore - nost i težina pokret a i nedostata k rezonance ili mono - tonost glasa. Uprko s napor u da  se  to  osećanje  prikr i  je, ono izdaje sam o sebe, otkrivajući napo r usiljenog  poku ­ šaja.

Kroz  telesno  izražavanje  se  takođ e  može  čitati  šta neko  oseća.  Emocije  su  telesni  događaj ;  one  su  buk ­ valno pokre t ili kretanj e u telu, koji se  ispoljava  kro z neku akciju. Bes stvar a napetos t i, ka o što smo videli, napaja gornji deo tela gd e su smešteni glavni organi  na ­ pada, zubi i ruke . Besnu osobu možemo poznati po cr ­ venom  licu,  stisnuti m  pesnicam a  i  ustim a  koj a   reže. Kod neki h životinja je drug a manifestacija te emocije nakostrešenost dlak e du ž vrat a  i  leđa.  Naklonost  i  lju­ bav dovode do mekšanj a svih karakteristika , ka o i raz- livanje  toplote  kože   i   očiju.   Tug a   ima   izgled   kao   da će osoba  da se provali  od  plača.

Ali,  telo  otkriva  mnog o  više  od  toga.  Sta v  čoveka prem a  životu,  ili  njegov  lični   stil,   odražav a   se  na   na ­ čin  držanja   tela  i  na   način  na   koji   se  kreće.   Može  se razlikovati   osoba   sa   takozvani m    otmeni m   ili   kraljev­ skim   držanje m   tela   od   osobe   čija   savijena   leđa,   spuš­ ten a   ramen a   i   mal o   povijena   glava   ukazuju   na   potči- njenost  teret u  koji  joj  je  stavljen  na  leđa.  Pr e  nekoliko godina  sa m  radio   sa   mladi m  čovekom   čije  je  telo  bilo veliko,  debelo  i  bezoblično.  Zalio  se  da  ga  je  zbog  tela toliko   stid   da   je   odbijao   da   se   na   plaži   skine   u   ku­ pać e   gaće.   Takođ e   se   osećao   seksualn o   neadekvatnim. Godinam a  se  bavio  trčanjem ,  držao  je  dijete  da  bi  sa­ vlada o   svoju   telesnu   manu ,   ali   bez   uspeha .   U   toku terapij e  je   shvatio   da   njegova   telesna   pojava  odražava jeda n   aspekt   njegove   ličnosti   koji   on   prethodn o   nije. bio   u   stanj u   da   prihvat i   —   naime ,   da   se   jeda n   deo njega   identifikovao   sa   slikom   o   velikom,   debelom   tra- pavk u   koji  je  više   bebast   nego  odrasta o   čovek.   To  se] takođ e   izražavalo   kro z   način   na   koji   je   sedeo   zava­ ljen   u   stolici   i   kroz   aljkavost   u   njegovom   oblačenju. Tad a   je   shva,tio   da   biti   velika,   debela,   trapav a   beba jeste   njegov   nesvesta n   stav   koji   je   usvojio   da   bi   se suprotstavi o   roditeljskim   zahtevim a   da   poraste,   da   bu­ de   čovek,   da    bud e   izuzetan.   Njegov   stvarn i   konflikt je   bio   dublji   nego   što   je   izgledalo,   ali   sve   to   je   bilo skupljeno   u   njegovom   telesnom   stavu .   Na   svesnom   ili ego-nivou   on   se   slagao   sa   zahtevim a   roditelja,   ali   se na   njegov  nesvesni   ili   telesni   otpo r   nije   moglo   uticati nikakvi m   svesnim   naporom .   Čovek   ne   može   uspeti   u životu  boreći  se  proti v  sebe.  Napo r  da  se  nadvlad a  telo osuđen  j e  n a  propast .

Moraj u  se  shvatit i  i   sličnost  i  razlike  psihičkog   i  fi­ zičkog   procesa.   Moj   pacijent   nije   bio  sam o   veliki,   de­ beo,   detinjasto   aljkav.   On   je   bio   čovek   koji   se   sve­ srdn o  trudi o  da  funkcioniše  na  to m  nivou.  Ali,  on  nije potpun o   bio  odrasta o  čovek,  je r  su   ga  njegovo   nesves- no   i   njegovo   telo   zadržavali   na   tom   detinjasto m   ni­ vou.   On   je   bio   čovek   koji   pokušav a   da   ostvari   svoj potencijal,   ali   ne   uspeva.   Njegovo   telo   je   dramatičn o otkrivalo   obe   njegove   strane ,   je r   je   ima o   veliko   telo odraslog   čoveka,   ali   sa   debelim   valjuškam a   ka o   beba, Nesvesni   konflikti   izmeđ u   različitih   aspekat a   ličnosti onesposobljavaju   mnog e   ljude   na   sličan   način.   Najčeš­ ći   je   konflikt   između   nezadovoljenih   potreb a   i   zahte - va  detet a  u  čoveku   i  težnji   i  stremljenja   odraslog.  Biti odrastao,  znači  da  je  čovek  nezavisan  (da  stoji  na  svo­ ji m   nogama )   i   preuzim a   odgovornost   za   zadovoljava­ nje  svojih   htenj a   i   želja.   Ali,   kod  ljudi   koji  imaj u   taj konflikt, napo r da se bud e nezavisan  i  odgovora n  podri - ven  je  nesvesni m  željama  da  ih  nek o  podržav a   i   da neko preuzm e brig u  o  njima.  Rezultat  je  mešovita  sli­ ka i psihološki i fizički. Ponašanj e takv e osobe može odlikovati  preteran a  nezavisnost,   upored o   sa   straho m da bud e sama . ili nesposobnošću da donese odluku. In­ fantilni  aspekti  takv e  ličnosti  se  mog u   manifestovati kroz mal e  dlanov e  i  tabane ,  tanke ,  dugačk e  noge  koje ne pružaju odgovarajući  oslonac  ili  nerazvijen  musku - larni sistem koji nem a agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu  treb a ili što  želi.

U drugi m slučajevima se rad i  o  konfliktu  između detinje  razigranosti  i  realnosti  odraslog   dela   ličnosti. Na  površini  osoba  izgleda  ozbiljno,  često  strogo,   rigid- no, vredn o i moralistično. Onda, kad a pokuša da se  pre ­ pusti  ili  preda ,   postaje   detinjasta.   Kod   takvi h   ljudi   je to  uočljivo  kad a  piju.  Kroz  šegačenje  i  šale  iz   njih izbija  dete.  Lice   i   telo  takv e  osobe   imaju   čvrst,   težak i  iznuren  kvalite t  koji  čini  da  izgleda  staro.  Mad a  je često  namrgođen ,  dečački   izgled   lica,   praće n  osmeho m ili  keženjem  pokazuj e  osećanje  nezrelosti.

Taj konflikt se javlja, kad a se ne dozvoljava pun o i slobodno izražavanje dečije  razigranosti.  Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i  sklonosti  ka  šali  ne uklanja te tendencije. On e su zakopan e i uklonjene iz svesnosti, ali  ostaju  da  žive  u  dubljim  slojevima  lič­ nosti,  pojavljuju  se  kad a  se  osoba  prepusti ,  ka o   izvr­ tanje prirodni h tendencija. Ti kvaliteti detet a nisu in - tegrisani  u  ličnosti,  već  su  odsečeni   ili   zatvoreni   ka o telo  stran o  egu.

Ličnost je zbir životnog iskustv a  osobe,  od  kojih  se svako  registruje  u  ličnosti  i  strukturiran o  je   u   telu. Kao što šuma r može čitati  životnu  istoriju  drvet a  na osnovu  poprečnog  presek a  stabla,   koje   pokazuje   go ­ dove, tak o je i bioenergetski terapeu t u stanj u da čita životnu  istoriju  jedn e  osobe  na  osnovu  njeno g  tela.   U oba slučaja je potrebn o znanje i iskustvo, ali su oba zasnovana  na  istim  principima .

Kak o  se  ljudski  organiza m   razvija,   pridodaj e   slo­ jeve ličnosti, od kojih svaki ostaje živ i aktiva n i kod odraslog čoveka.  Kad a  su  slojevi  dostupni  čoveku,  lič­ nost je  integrisana ,  oslobođena  konflikata.  Ak o  je  bilo koji  sloj,  ili  bilo  koje  iskustvo  potisnuto  i   nedostupno ,osoba   je   u   konfliktu,   znači   ograničena.   Šematsk i   gra­ fikon   oslojavanja   prikaza n   je   na   sledećoj   slici:

Kvaliteti   koje   svaki   sloj    pridodaje   životu   mog u   se sumirat i  na  sledeći  način.

beba  =   ljuba v  i  zadovoljstvo

mladić  ili  devojka = romantik a   i   avantur a odrasli = realnost  i  odgovornost

dete=   kreativnos t  i  imaginacija dečak ili  devojčica        =   razigranost  i  zabava

Možda  bi.  kad a  se  govori  o  kvalitetima ,  najbolje   bilo reći  da  razvoj  o  kom e  mi  govorimo  jeste  razvoj  i  šire­ nje    svesti.    Svak i    sloj   onda,   predstavlj a    novo    oseća­ nj e   sebe   i   svojih   potencijala,   novu   svesnost sebe        i odnosa                 prem a     svetu.     Međutim ,     svest    nije    odvojena ili  izolovana  jedinic a  ličnosti.  To  je   funkcija   organiz­ ma,  aspekt  živoga  tela.  Razvija  se   u   odnosu   na   ras t tela  fizički,  emocionalno  i  psihološki.  Zavisi  od   iskus ­ tva;  stiče  dubin u  kroz  sticanje  veština ;  potvrđuj e  se kroz  aktivnost.

Izjednačavajući  slojeve  sa  kvalitetim a   ličnosti,   neću da kažem da svak a nova dimenzija samstv a biva potpun o formirana u određeno m period u života.  Razigranost,  u stvari,  počinje  u  detinjstvu,  ali  dostiže   svoj   pun i   raz ­ voj tek pošto je  ta  faza  prošla.  Veruje m  da  su  svest  o igri   i    osećanju   radost i   karakteristik e   starijih    dečaka i  devojčica  pr e  nego  mlađih .  Potpunij e   izlaganje   sva ­ kog sloja i njegovih kvalitet a učkiiće jednačin u smi - saonijom.

Bebu karakteriš e želja za  bliskošću, posebno sa  maj ­ kom. Beba želi  da  je  drže,  maze ,  da  je  dobrodošla  i  da je  prihvaćena .  Ljubav,  ka o   što   sa m   istakao   u   jednoj od ranijih knjiga, može  da  se  definiše  ka o  želja  za intimno m bliskošću. Kad a je potreb a za bliskošću za­ dovoljena, beb a je zadovoljna. Rezulta t  lišavanja  te potrebe oseća  se ka o  bolno  stanje.

Svako  osećanje  ljubavi  kod  odraslog  proizlazi  iz  tog sloja  njegove  ličnosti.  Osećanje   ljubavi   kod   odraslog nije suštinski različito  od  onog  što  beba  oseća,  mad a načini izražavanja mog u biti različiti. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja  za  intimno m  bliskošću.  Čovek koji   je   u   kontakt u   sa   bebo m   koja   je   on   nekad a   bio, a  koja  je  još  uve k  deo  njega,  poznaje  osećanje   lju ­ bavi. Ona  je takođ e  u  kontakt u  sa   svojim  srcem.  Čo ­ vek  nije  u   mogućnosti   da   doživljava  potpunos t  ljubavi u ono m stepen u u kom e  je  izgubio  kontak t  sa  svojim srcem,  ili  periodom  kad a je  bio  beba.

Detinjstvo pridodaj e novu dimenziju  i  novi  kvalitet životu.  Potreb a  za  stalnom  bliskošću   ustup a   mesto  no ­ voj potreb i za ispitivanje m sveta — potreb i koja  je olakšana povećano m sposobnošću motorn e koordinacije. Kroz to istraživanje ljudi i  stvari,  prostora  i  vremena , dete stvar a sliku  o  svetu. Pošt o nije  opterećena struk ­ turirani m smislom realnosti, imaginacija je  slobodna. Tokom te  faze  se  na  svesnom  nivou  takođ e  stvar a  po ­ ja m o sebi — u tok u koga, det e istražuje, zamišljajući mogućnosti  da   bud e   nek o   drug o   ja,   ka o   svoja   mama , n a   primer .

Mislim da se može  reći  da  se  detinjstvo  završava  ka ­ da   čovek   stekn e  usklađen u   sliku   o   svom   ličnom   sve-tu i sebi samom . Pošto su postigli taj stepen, dečak ili devojčica,  igrajući  se,  izazivaju   svoj   lični   svet.   Poveća­ no ovladavanje  motorni m  veštinam a  i  igram a  sa  dru­ gom   decom  stvar a   oblik   radosn e   igr e  koja  je   slobodna i  koja  bogato  nagrađuje .  Viši  je   stepen   uzbuđenj a   u igri dečaka i devojčica nego u  igri  mlađ e  dece,  što  je takođ e  zaslužno  za  osećanje   radosti   koja   se   doživlja­ va tokom te  faze  života.  Takođ e  je  veće  osećanje  slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima.

Mladost karakteriš e dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenj a vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotno g pola i rastući intenzitet seksualnih potreba . U idealnom slučaju, mlados t je vrem e za romantik u  i avanture , kombinovan o sa duboki m zadovoljstvom zbog bliskosti  sa  drugo m  osobom,   imaginacijom   i   mental­ no m kreativnošću detet a i izazovom  i  razigranošću mladosti. Kad a  moguće  posledice  imaju  ozbiljnu  real­ nost i čovek preuzim a odgovornost za njih, znači da je postignu t  stupan j  odraslog.

Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga  pona­ šanja i preuzim a odgovornost za njih. Međutim , ak o  iz­ gubi kontak t sa osećanjima ljubavi i bliskosti  koje  je upoznao  kao  beba,   sa   kreativno m  imaginacijom   deteta, sa  razigranošću  i  radošću   deteta,  i  sa  duho m   avantur e i smislom za romantik u koja karakteriš e mladost, biće sterilna, uskogrud a i  rigidna  osoba,.  Zdra v  odrasli  je beba, dete, dečak ili devojčica i mladić ili  devojka.  Nje­ govo  osećanje  za  realnost  i  odgovornost  uključuje   po­ treb u i želju za  bliskošću  i  ljubavlju,  sposobnost  da  bu­ de kreativan , slobodu da  bud e radosta n  i da ima du h avanturiste . On je integrisano i potpun o svesno ljudsko biće.

Da bismo razumeli živo telo, moram o  odbaciti  me ­ haničk e  pojmove.  Mehanizm i  funkcionisanja  tela   su važni  ali  oni  ne   objašnjavaju   to   funkcionisanje.   Oči, na  primer,  nisu  sam o   kamere ;   one   su   senzorni   orga n za  opažanje  i  ekspresivni  orga n   za   reagovanje.   Srce nije sam o  pumpa ;  ono  je  orga n  osećanja  koji  preva - zilazi  moći  pumpe .  Mi  sm o   saosećajna   bića,   što   znači da imam o moć da osetimo i opažam o i  da,  doživimo senzacju  ili  osećanje.   Opažanje   je   funkcija    uma ,   što je   jeda n   aspekt   tela.   Zivo   telo   ima   um ,   poseduje   du h i sadrži dušu. Kak o  su  ti  pojmovi  bioenergetski  shva­ ćeni?