PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVIŽNIĈKE POUKE

I

PODSTICAJ NA POKAJANjE I GRAĐENjE SPASENjA

1. PriĊite, voljeni, latimo se trgovine dok još traje dan za trgovinu. PriĊite, steknimo Žvot veĉni i kupimo spasenje naših duša. Uhvatimo se za prekrasnu misao i zaţelimo Carstvo i raj.

2.  Podvizavajte se u ovaj jedanaesti ĉas. Ţurite da ne biste ostali iza zatvorenih vrata. Veĉe je blizu i Nagradodavac ide sa velikom slavom da svakome da po delima njegovim. Pokajmo se, bratijo, dok još ima vremena.

3.  Poslušajte šta govori Gospod: Biva radost pred anĊelima BoŽjim zbog jednog grešnika koji se kaje (Lk.15,10). Zbog ĉega se, onda, predaješ neradu, grešniĉe? Zašto se predaješ oĉajanju? Ĉega se plašiš kad na nebu biva radost zbog tvog pokajanja? AnĊeli se raduju, a ti se predaješ nemaru? ArhanĊeo objavljuje pokajanje, a ti se bojiš? Nerazdeljiva Trojica kojoj se klanjamo te poziva, a ti uzdišeš!

4. Zaplaĉimo malo ovde da ne bismo plakali tamo, u veĉnim mukama. Drugi Hristov dolazak biće iznenadan, kao strašna munja. U onaj ĉas svako će primiti po svojim delima: svako će poţnjeti ono što je posejao. Svi ćemo otkriveni predstati Sudu Hristovom, i svako će Sudiji dati odgovor za samoga sebe. U taj ĉas niko neće moći da pomogne. Svako će sa strahom i trepetom stajati u oĉekivanju da ĉuje BoŽju presudu.

5. Zbog ĉega se nemarno odnosimo prema Svetom Pismu i Hristovim reĉima? Ĉujte šta govori Gospod: Reĉ koju ja govorih, ona će mu suditi u poslednji Dan (Jn.12,48). Koja je to reĉ? To je Njegovo Sveto JevanĊelje i ostale knjige Svetog Pisma, knjige proroka i apostola. Nemojmo biti nemarni prema onome što je u njima napisano. Nebo i zemlja će proći, ali reĉi Hristove neće proći (Mt.24,35).

6.  PriĊite, ljubljeni, i bacimo se u more milosrĊa BoŽjeg dok nije nastupio taj Strašni dan. Sam Bog nas poziva: Hodite k meni svi... i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28). On poziva sve, budući da hoće da se svi spasu. Neka se niko ne koleba. Jer, On kaţe: Onoga koji dolazi meni neću isterati napolje (Jn.6,37). A ko je taj koji mu dolazi? Onaj ko sluša Njegovo Slovo i ispunjava Njegove zapovesti. Poslušajmo ga i povinujmo mu se: Jer, strašno je pasti u ruke Boga Žvoga (Jev.10,31).

7.  Pokaj se, grešniĉe, sa smelošću gledajući na bezgraniĉno ĉovekoljublje Hrista koji je rekao: Nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje (Mt.9,13). Pokaj se, dok još ima vremena da ne bi bio postiĊen na Strašnom sudu, gde će sa strahom stajati hiljade hiljada anĊela i svetih, gde će se otvoriti knjige dela, i gde će tajno postati javno. Sudija je silan i sud neumoljiv, a dela i ognjena reka su pred oĉima. Razmisli o svemu tome i pohitaj da se spaseš.

8.  Šta ĉekaš? O ĉemu razmišljaš? Zar će neko drugi odgovarati za tebe? Zar ne znaš da će svako sam za sebe dati odgovor Bogu, da će svako poţnjeti ono što je posejao, i da će svako poneti svoje sopstveno breme? Rasturi to breme grehova, dok još ima vremena.

9.  Ti si se jednom zauvek odrekao satane i svih dela njegovih, pred mnogim svedocima davši zavet Hristu. Sećaj se toga i ne zaboravljaj. Znaj da su toga ĉasa sveti anĊeli zapisali tvoje reĉi, te da tvoje zavete i odricanje [od satane] ĉuvaju na nebesima do Strašnog sudnjeg dana. U dan Suda oni će izneti tvoje zavete i reĉi usta tvojih pred strašno sudište. I tada ćeš ĉuti: Po tvojim ću ti reĉima suditi, zli slugo (Lk.19,22). Budi milostiv prema sebi i poštedi svoju dušu.

10.  Pogledaj na druge i na njihov podvig: oni se staraju o spasenju, trude se u svakom dobrom delu, ĉuvaju se od svega rĊavoga, zavoleli su uzak i tesan put, poste, bdiju, zlopate se i plaĉu, njihova usta uvek proslavljaju i slavoslove Ţenika, njihove oĉi uvek gledaju lepotu Njegovu i njihove duše se raduju.

11.  Razmisli i pogledaj: ovaj Ţenik se već pribliţava. On dolazi da uvenĉa one koji se zakonito podvizavaju i koji su zavoleli uzan i tesan put; dolazi da pomiluje milostive; dolazi da uĉini blaţenima siromašne [duhom] i da obogati one koji su bili gladni i ţedni Njega radi; dolazi da osvetli što je sakriveno u tami i da objavi namere srca (1.Kor.4,5), i da svakome da po delima njegovim (Rim.2,6).

12.  Najzad će se iznenada razleći vika: Evo ţenik dolazi (Mt.25,6). Evo oĉekivane radosti, pohvale pravednih, Sunca pravde! Evo Ţenika, izlazite mu u sretanje!

13.  Tada će oni ĉije svetiljke svetlo gore i ĉija je odeća ĉista poći u sretenje Gospodu sa radošću i smelošću, radujući se i nadajući se da se njihove svetiljke neće ugasiti. A šta će biti sa tobom? Primećujući da se tvoja svetiljka gasi, sa uţasom i tugom ćeš se obratiti prvima sa molbom da ti daju malo ulja. I ĉućeš: Idi prodavcima i kupi sebi (Mt.25,9).

14.  I poći ćeš, ali nećeš naći gde da ga kupiš. Jer, vreme Žvotne trgovine je već završeno. Tada ćeš sa velikom smućenošću, plaĉući i tugujući, reći sebi: "Poći ću, pokucaću na vrata milosrĊa Hristovog. Moţda će mi ih milosrdni Gospod i otvoriti". Poći ćeš i kucaćeš. MeĊutim, Ţenik će ti iznutra odgovoriti: Zaista ti kaţem, ne poznajem te (Mt.25,12). Idite od mene svi koji ĉinite bezakonje. Ti nisi bio milostiv, i zbog toga nećeš biti pomilovan. Ti si hranio svoje telo i svoju odeću uprljao neĉistotama. Kako onda hoćeš da uĊeš i da oskrnaviš moje Carstvo? Ti si ispunjavao volju Ċavola, a moju odbacio. Nema tebi udela sa mnom. Idi od mene... u oganj veĉni (Mt.25,41).

15.  Slušajući ovo, stajaćeš postiĊen. U isto vreme do tvojih ušiju će doći glas radosti i veselja. Prepoznaćeš glas tvojih prijatelja, i gorko ćeš uzdahnuti, govoreći: "Teško meni, nesrećnome! Kakve slave sam se lišio, i od kakve zajednice sam odluĉen zbog zlih i nepristojnih dela svojih! Ali, zaista je pravedan Sud BoŽji, zaista pravedno trpim takvo lišavanje. Oni su Žveli u uzdrţanju, a ja sam trĉao za svakovrsnim zadovoljstvima; oni su pevali Psalme, a ja sam pevao sramne pesme; oni su se molili, a ja sam bezbriţno leţao, ili šetao; oni su plakali, a ja sam se smejao. Stoga se oni sada raduju, a ja tugujem; oni se vesele, a ja plaĉem; oni će carovati sa Hristom u vekove vekova, a ja ću sa antihristom biti baĉen u oganj veĉni. Teško meni, nesrećnome".

16.  To i tome sliĉno ćeš govoriti tada muĉeći se, premda bez ikakve koristi. Jer, tamo nema koristi od pokajanja. Prihvatimo se, napokon, brige o spasenju duše. Jer, to je jedno potrebno (Lk. 10,42).

17.  I telo zahteva izvesnu brigu, premda ne veliku. Briga, pak, o duši treba da je neprestana. Jer, duša je vrednija od svega. Ti se sastojiš od duše i tela: duši daj - duševnu, a telu - telesnu hranu. Nemoj dopustiti da ti duša umre, nego je hrani Reĉju BoŽjom, Psalmima, himnama i pesmama duhovnim, ĉitanjem dušespasonosnog Pisma, postom, bdenjem, molitvama, suzama, nadom i razmišljanjem o budućim dobrima. Sve to i tome sliĉno jeste hrana i Žvot za dušu.

18.  U celokupnom Svetom Pismu se proslavljaju samo oni koji idu uskim putem, dok se onima koji su stupili na prostran i širok put uvek predskazuju nevolje. Ostavimo široki put, koji vodi u propast, i stupimo na uski kako bismo, potrudivši se malo ovde, carovali u vekove vekova. Potrudimo se, uvek imajući pred oĉima Onoga koji će doći da sudi Žvima i mrtvima. Neprestano drŽmo u sećanju veĉni Žvot, beskonaĉno Carstvo, stajanje sa anĊelima, prebivanje sa Hristom.

19.  Nemoj da se zanosiš time što si mlad. Naprotiv, neka u tvojim ustima uvek bude Psalam. Jer, izgovoreno ime BoŽje progoni besove. Ĉak i kad na posao prostireš svoje ruke, neka ti jezik govori Psalme, a um tvori molitvu. Sam Gospod ubeĊuje svakoga da se još ovde priprema za budući Žvot.

Potrudimo se da tako i ĉinimo. Ako se i spotaknemo i sagrešimo, leĉimo se suzama, dok je još vreme pokajanja. Vreme pokajanja je kratko, a Carstvo nebesko nema kraja.

20.  Mi ublaţavamo svete i ţelimo njihove vence, ali ne ţelimo da podraţavamo njihove podvige. Zar mislite da su njima darovani venci bez truda i nevolja? Ţelite li da ĉujete kakav su mir imali u ovom Žvotu? Bijahu mukama umoreni... potucaše se u koţusima... u oskudici, u nevoljama, u patnjama... i ostalo (Jev.11,35-38). Hoćeš li da zajedno sa njima veĉno caruješ? Idi njihovim putem!

21.  Naši oci su kao svetila obasjali svu zemlju. Oni su kao dragoceno kamenje i mnogoceni biseri poŽveli posred trnja i korova, meĊu jereticima i neĉastivim ljudima. Zbog njihovog visokog i ĉistog Žvota sami njihovi neprijatelji su postali njihovi podraţavatelji. I ko nije dolazio do skrušenosti videći njihovo smirenje? Oni su se ovde podvizavali, a tamo se raduju. Jer, i Bog se proslavio u njima, i ljudi su se od njih pouĉavali.

22.  Ostavivši pravi put, tok našeg Žvota ide po stenovitim i krivudavim mestima. Ne vidim ĉoveka koji bi Boga radi sasvim ostavio imanje i radi veĉnog Žvota u potpunosti napustio svet. Nema ni krotkog, ni smirenog, ni bezmolvnog. Niko se ne uzdrţava od nanošenja uvreda i niko ne trpi klevete. Svi su skloni gnjevu i vole da protivreĉe; svi su lenjivi i razdraţljivi i brinu se o otmenim odećama; svi su tašti i slavoljubivi i svi su samoljubivi.

23. Mi slušamo da je sam Bog Slovo bio razapet na krst i umro radi naših grehova i smejemo se, predajući se rasejanosti. Sunce je, ne trpeći sramoćenje Vladike, potamnelo, a mi ne ţelimo da izaĊemo iz tame naše grehovnosti. Zavesa Hrama se pocepala sama od sebe, iako nije nimalo sagrešila, a mi ne ţelimo da se naše srce razdere od skrušenosti zbog naših grehova. Pokajmo se, napokon, bratijo, kako bismo umilostivili Boga za naše grehove.

24.  Bojim se da nas onaj Dan ne zatekne iznenada i da ne budemo odbaĉeni kao nagi, bedni i nepogodni. Jer, upravo se to desilo sa onima koji su Žveli u dane Noja: JeĊahu, pijahu, ţenjahu se, udavahu se... kupovahu, prodavahu... do onoga dana... kad doĊe potop i pogubi sve (Lk.17,27-28).

25. Ko hoće da se spase neka revnuje za spasenje, i ko ţeli da uĊe u Carstvo neka ne bude lenj. Ko hoće da se izbavi od ognja geenskog neka se zakonito podvizava, i ko ne ţeli da ga bace neuspavljivom crvu neka bude bodar. Ko hoće da uĊe u braĉnu odaju i da se veseli, neka pripremi svetiljku i ulje u sudu. Ko oĉekuje da ga pozovu na onu braĉnu gozbu, neka pripremi svetlu odeću.

26.  Carev grad je pun veselja i radosti, pun svetlosti i zadovoljstva. Onima koji obitavaju u njemu, zajedno sa Žvotom veĉnim, on pruţa svaku utehu. Onaj ko ţeli da Žvi u gradu u kome Žvi i Car, neka ubrza svoj korak. Jer, dan se primiĉe kraju i niko ne zna šta će mu se desiti na putu. Ima putnika koji znaju da je put dug, pa ipak leţu da spavaju do veĉera. I kada se probude, oni vide da se dan primiĉe kraju. I tek što zapoĉnu putovanje, njih sustiţe oluja, grad, grmljavina, sevanje munja. Sa svih strana ih obuzimaju bede, i oni nisu u stanju niti da stignu do prenoćišta, niti da se vrate u mesto iz koga su krenuli na put. I mi ćemo pretrpeti isto ukoliko budemo nemarni u vreme pokajanja. Mi smo stranci i došljaci (Ps.38,13). Postarajmo se da na vreme uĊemo u svoj grad i otadţbinu.

27. Mi smo, bratijo, duhovni trgovci. Mi traŽmo mnogoceni biser - Spasitelja našeg, Hrista, riznicu koja se ne moţe pokrasti. Nemojmo biti lenji u traţenju tog bisera. Blaţen je i tri puta blaţen onaj ko je porevnovao da ga stekne. MeĊutim, krajnje je jadan i bedan onaj ko je bio nemaran da sam stekne Stvoritelja svih, i da ga stekne Stvoritelj svih.

28.  Zar ne znate da smo mi loze istinskog vinogradskog Ĉokota, koji je Hristos? Pazite da se neko od nas ne pokaţe besplodan. ObraĊujući svoj vinograd, Otac Istine se sa ljubavlju brine o onima koji donose plod, kako bi doneli još više ploda. One, pak, koji ne donose ploda On seĉe i izbacuje napolje iz vinograda na saţeţenje ognjem. Pazite na sebe da vas, kao besplodne, ne bi posekli i predali ognju.

29.  Mi smo, takoĊe, dobro seme koje je posejao Sazdatelj neba i zemlje, Vladika Hristos. Eto, već je došlo vreme ţetve, i srpovi su u rukama onih koji ţanju. Oni samo ĉekaju znak Vladike. Pazite, da se i mi ne pokaţemo pleva i da ne budemo svezani u snopove i baĉeni u oganj veĉni (Mt.13,30).

30.  Zar ne znate da nas je Car nad carevima pozvao na braĉnu gozbu u svoj dvorac? Zašto se onda predajemo nemaru i ne staramo da steknemo svetlu odeću, svetiljku koja jasno gori i ulje u posudama? Kako ne razumete da tamo niko neće bez odeće? Znate li, pak, šta će pretrpeti onaj ko nema braĉnu odeću a uporno nastoji da uĊe? Po zapovesti Cara, njemu će svezati ruke i noge i baciti ga u tamu najkrajnju, gde će biti plaĉ i škrgut zuba (Mt.22,13). Bojim se da i nas, koji smo ukrašeni samo spolja, telesne strasti ne izbace iz braĉnog dvorca.

31.  Koji je Otac toliko sastradalan? Koji je Otac toliko milostiv? Koji Otac voli kao naš Vladika koji ispoljava ljubav prema slugama svojim? On nas svime snabdeva, sve nam priprema u izobilju, leĉi naše duševne rane i dugo trpi kada ga ostavljamo ţeleći da sve uĉini naslednicima Carstva svoga. On grešniku oprašta grehe, pobuĊujući ga na revnost i brzo pomaţe nemoćnome kako ne bi upao u malodušnost. On bi mogao da nas silom privoli na dobro. Ipak, On to neće kako naše proizvoljenje ne bi lišio svojih pohvala. Zar ćemo biti lenji da mu ugaĊamo kada nas tako ljubi i miluje? On je iskupio i prosvetio oĉi našega uma. On nam je darovao poznanje o sebi. Dao nam je da okusimo Njegovu sladost kako bismo jedino Njega traŽli. Blaţen je onaj ko je okusio Njegovu ljubav. On se time pripremio za neprestano naslaĊivanje Njegovom ljubavlju.

32.  Ko neće zavoleti takvog Vladiku? Ko se neće pokloniti i ispovediti blagost Njegovu? Kakvo ćemo opravdanje imati u Dan suda za svoju nemarnost? Ili, šta ćemo mu reći? Da li da nismo ĉuli, ili nismo znali, ili nismo bili nauĉeni? MeĊutim, po svoj zemlji je izašla propoved Njegova. Šta On nije uĉinio radi nas od onoga što je trebalo uĉiniti? Nije li radi nas sišao sa bezmerne visine, iz blagoslovenih nedara Oĉevih? Zar On, koji  je nevidiljiv, radi nas nije postao vidljiv? Zar se On, koji je Oganj besmrtni, radi nas nije ovaplotio? Zar On, koji je besmrtan, nije umro da bi nas oŽveo? Zar On nije pogreben da bi nas vaskrsao zajedno sa sobom? Zar nas On nije oslobodio od neprijatelja, svezavši ga i davši nam vlast da ga gazimo? Zar nas nije uslišio kada smo ga prizivali? Zar nam nije otvorio kad smo kucali na vrata? Ĉak ako je ponekad i odugovlaĉio imao je u vidu samo uvećanje naše nagrade. Privodeći u sećanje sve to ko će ostati u nemarnosti i bezbriţnosti, oţalošćujući takvog Vladiku?

33.  Razmisli brate i o sledećem. One bratije koji su juĉe postojali i razgovarali sa nama, danas već nema. Oni su pozvani pred svog i našeg Gospoda kako bi pokazali svoju trgovinu. Pogledaj, šta je juĉe, a šta danas: kao što je juĉe prošlo sliĉno jutarnjem cvetu, tako će proći i danas sliĉno veĉernjoj senci. Ispitaj da li je tvoja trgovina uspešna pred Bogom. Naši dani beţe kao lakrdijaš. Blaţen je onaj ko iz dana u dan stiĉe sve veću dobit od svoje trgovine, i ko sabira za veĉni Žvot. A ti voljeni, zašto si nemaran? Zašto si lenj? Zašto se opijaš uninijem (lenjošću) kao vinom?

34. Zamisli da su se dva putnika susreli na putu i da se oba vraćaju kući. Kada ih je sustiglo veĉe, oni su se zaustavili u gostionici do koje su došli i ujutru su se opet rastali. Svako od njih zna šta je u njegovoj kući - bogatstvo ili siromaštvo, mir ili tuga. Isto se dešava i sa nama u ovom veku. Jer, ovaj Žvot je sliĉan gostionici. Mi je napuštamo kada se vraćamo u svoje mesto i unapred znamo šta naš ĉeka. Jer, svako od nas zna šta je poslao na nebo: na primer suznu molitvu, ili ĉesto bdenje, ili skrušeno psalmopojanje, ili uzdrţanje sa smirenoumljem, ili odricanje od zemaljskog, i nelicemernu ljubav i privrţenost Hristu. Budi hrabar ako si to poslao, budući da odlaziš u pokoj.

35. Tebi je dato vreme za pokajanje, a ti ne brineš o pokajanju. Zar ćeš smrti reći: "Saĉekaj! Daj mi vremena da se poka-jem". Otrezni se, voljeni, otrezni se. Poslednji ĉas će kao zamka naići na tebe. Tada ćeš u uţasu poĉeti da vapiješ: "Avaj! U rasejanosti su protekli dani moji. U neumesnim pomislima sam proŽveo svoje vreme". MeĊutim, kakva će ti biti korist da tako pomišljaš u ĉasu smrti s obzirom da ti se više ne dozvoljava da ostaneš u ovom veku? Stoga se bolje sada udubi svojim umom u ove reĉi, te prema njima uredi svoj Žvot.

36. Ko se neće rasplakati, ko se neće oţalostiti, ko se neće uţasnuti zbog toga što Vladika vaseljene i sam i preko svojih slugu - proroka i apostola propoveda i vapije, a

nema onih koji slušaju? "Obed je ugotovljen,- uzvikuje Gospod. Junci moji i hranjenici su poklani (Mt.22,4). Ţenik sa slavom i sjajem seda u braĉni dvorac i sa radošću prima one koji dolaze. Vrata su otvorena i sluge izjavljuju svoje usrĊe. Ţurite da uĊete dok su vrata još otvorvna. Inaĉe ćete ostati napolje i niko vas neće moći uvesti unutra". Pa ipak, nema nikoga da razume. Niko ne ulaţe staranje. Lenjost i brige ovoga veka su, sliĉno lancima, okovale naš um. Boţanstvena Pisma mi pravilno ispisujemo i ĉitamo, ali ne ţelimo da ih pravilno slušamo, budući da nam nije ugodno da ispunimo ono što nam se u njima zapoveda.

37.  Ponekad usred noći, dok se ljudski rod nalazi pogruţen u san, iznenada biva velika buka na nebu i strašna grmljavina i strahovite munje praćene zemljotresom. I oni koji spavaju odjednom dospevaju u uţas. Tako će i u onaj ĉas, sliĉno najhitrijoj munji koja neoĉekivano straši svu zemlju, strašno zatrubiti truba sa neba i probuditi one koji spavaju i vaskrsnuti umrle od [poĉetka] veka. Ovo nebo i sile nebeske će se pokrenuti (Mt.24,29) i sva zemlja će se, kao voda u moru, ustalasati od slave Njegove. Jer, strašan oganj će ići pred licem Njegovim, ĉisteći zemlju od bezakonja koja su je oskrnavila. Ad će otvoriti svoja veĉna vrata, smrt će se ukinuti, a istruleli prah ljudske prirode će oŽveti ĉuvši trubni glas. Tada će se zaradovati pravednici i razveseliti prepodobni. Savršeni podviţnici će biti utešeni za trud svoga podviga. Muĉenici, apostoli i proroci će se uvenĉati. Blaţen je onaj ko se udostoji da u taj ĉas bude sa slavom uznesen na oblacima u sretanje besmrtnom Ţeniku (1.Sol.4.17). Svako će tamo poleteti u visine srazmerno sa ovdašnjim razvićem svojih krila. Po meri ovdašnjeg oĉišćenja svoga uma svako će tamo videti slavu Njegovu. I po meri svoje ljubavi prema Njemu svako će se tamo nasititi Njegovom ljubavlju.

38. Prisetio sam se onog ĉasa i - zadrhtao. Pomislio sam na Strašni sud i - uţasnuo se. Pomislio sam na rajsko veselje i, uzdahnuvši, zaplakao. I plakao sam sve dok mi nije ponestalo sila za plakanje, budući da sam u lenjosti i rasejanosti proveo svoje dane, i u neĉistim pomislima proŽveo svoje godine. I nisam shvatio kako su oni prohujali, nisam osetio kako su protekli. Dani su se umanjili, a moja bezakonja su se umnoŽla. Avaj! Šta ću raditi u ĉas kada me okruţe poznanici koji su me proslavljali videći me u poboţnom ĉinu, iako sam u unutrašnjosti bio pun bezakonja i neĉistote, zaboravljajući na Gospoda koji ispituje srca i utrobe. Tamo vlada istinski stid. Jadan je onaj ko tamo bude postiĊen. Preklinjem te, radi milosti tvoje, o Ĉovekoljubivi i Blagi, nemoj me staviti na levu stranu, gde se nalazi jarad koja te je veoma ogorĉila, i nemoj mi reći: Ne poznajem te, već mi, po svome milosrĊu, daj neprekidne suze, skrušenost i smirenost u srcu. Najzad, oĉisti mi srce kako bi postalo hram tvoje blagodati.

39.  Molim vašu jednomislenost, ljubljena bratijo moja, postarajte se da ugodite Bogu dok ima vremena. Plaĉite pred Njim dan i noć u vašim molitvama i psalmopojanju kako bi vas izbavio od onoga beskonaĉnog plaĉa, i od škrguta zuba, i od ognja geenskog, i od crva neuspavljivog, i kako bi nas ispunio radošću u Carstvu svome, u Žvotu veĉnom, odakle nestade [svaka] tuga, bol i uzdisanje, gde je uvek radost, i veselje, i ushićenje, i trpeza koja je ispunjena duhovnom hranom koju je Bog ugotovio onima koji ga ljube. Blaţen je onaj ko se nje udostoji i bedan je onaj ko se nje liši.

40.  Progovori bogati, i svi zaćutaše i uznesoše reĉ njegovu do oblaka (Sir.13,28). Nama, pak, u Svetom Pismu govori Bog i mi ne ţelimo da zaćutimo i da ĉujemo. Naprotiv, neko priĉa, neko drema, a neko luta pomislima negde napolje. MeĊutim, šta govori Pismo? Onaj ko odvraća uho svoje da ne ĉuje zakone Višnjega, sam oskrnavljuje svoju molitvu (Priĉ.28,9).

41.  Hvataj se za veĉni Žvot u koji si prizvan pred mnogim svedocima ispovedivši svoje dobro ispovedanje: Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da doĊe i neće odocniti (Jev.10,37).

42.  Boj se Gospoda svom snagom svojom, i nemoj biti sauĉesnik dela neĉastivih. Jer, oganj njihov se neće ugasiti, i crv njihov neće umreti (Mk.9,44).

43.  Nemoj verovati lukavome koji ti podmeće obmanjive pomisli, govoreći: "Još si mlad i još mnogo godina treba da Žviš. Stoga se sada veseli i nemoj ţalostiti svoju dušu. U starosti svojoj ćeš prineti pokajanje". Zar je moguće da si tako nerazuman, brate, i da ne znaš da te lukavi obmanjuje? Ako se ne pokaješ u mladosti, tj. u uzrastu koji obiluje snagom i kada si u stanju da podneseš svaki trud i podvig, u starosti ćeš se, utoliko pre, izgovarati nemoću? I šta ćeš raditi ako još u svojoj mladosti budeš uzet odavde? Zbog toga ostavi Ċavolski put i poslušaj glas istinskog Vladike koji je rekao: StraŽte i molite se jer ne znate dana ni ĉasa (Mt.25,13).

44.  Doći će, doći će i neće zakasniti taj strašni ĉas u koji pri ispitivanju nećemo imati opravdanja. Jer, šta ćemo moći da odgovorimo Gospodu? Šta je još preostalo da uĉini za nas? Zar nismo videli Boga Slova koji se smirio u obliĉju sluge kako bismo i mi postali smireni? Zar nismo videli nedokuĉivo Njegovo Lice popljuvano kako se i mi ne bismo ogorĉavali kada nas ţaloste? Ili zar nismo videli kako su Njegova sveta leĊa bila predana biĉevanju kako bismo i mi pokorno nosili jaram poslušnosti? Ili zar nismo videli kako su Njegovi obrazi bili bijeni kako i mi, kada trpimo poniţenja, ne bismo padali u jarost? Ili zar nismo ĉuli kako govori: Nauĉite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt.11,29), kako bismo i mi postali krotki i smireni, kako ne bismo zavideli jedni drugima, kako ne bismo ujedali i proţdirali jedan drugoga? I kako ćemo se opravdati pred Bogom?

45.  Znam da je Bog pomilovao mnoge koji su se pokajali. MeĊutim, najveći deo njih je grešio iz neznanja. Znam da je Bog mnogima oprostio. Ipak, oni su imali mnoge zastupnike pred Njim. Ĉitam ono što je napisano o Koreju i Datanu i uţasavam se, videći kako ih je Bog kaznio zbog Mojsija. RasuĊujem o tome što je napisano o Marijam, njegovoj sestri, tj. da je za jednu reĉ reĉenu Mojsiju bila pokrivena gubom, i treptim. Ako je takva kazna [za uvredu] svetog ĉoveka, kakvo će tek biti muĉenje [zbog oţalošćenja] veĉnoga Boga? Ubivši brata, Kain je bio podvrgnut dugotrajnoj kazni. Šta će tek biti sa onima koji su oţalostili Boga? U vreme potopa je bila stroga presuda, i ja se bojim da ne budem istog udela sa onima koji su tada poginuli. Bog se prognevio zbog zidanja kule koja nije mogla biti dovršena. Šta će tek biti zbog naših padova? Ja sam se pokajao, ali ne znam da li sam umilostivio Boga. Umoljavam i svete, ali se moţe desiti da ni njihove molitve ne budu uslišene. Jer, ja ĉujem Jezekilja koji kaţe da ni Noje, ni Jov, ni Danilo neće uspeti u onome za šta se mole (Jez.14,20).

46.  Sišavši iz Oĉevog naruĉja i postavši za nas put spasenja, Gospod nas svojim Boţanstvenim glasom podstiĉe na pokajanje, govoreći: Nisam došao da zovem pravednike nego grešnike na pokajanje (Mt.9,13). Da to ja kaţem, mogao bi da me ne poslušaš. Ali, kad to kaţe sam Gospod, zbog ĉega si nemaran i ne brineš o svom Žvotu? Ako si shvatio da u tvojoj unutrašnjosti postoji rana od pomisli i dela, zbog ĉega ne brineš o unutrašnjem [zdravlju]? Bojiš li se lekara? Ali, On je pun blagosti i milosrĊa. On je zbog tebe i sišao iz Oĉevog naruĉja. On se radi tebe ovaplotio kako bi mogao bez straha da mu pristupiš. Radi tebe je postao ĉovek kako bi iscelio tvoje teške rane. On te i sam priziva sebi sa velikom ljubavlju i blagošću.

47.  Vrata pokajanja su otvorena. Postaraj se, grešniĉe, da uĊeš na njih dok se ne zatvore. Ona te neće ĉekati ukoliko te ĉas njihovog zatvaranja zatekne da prebivaš u neradu. Zašto si omrzao Žvot svoj, nesrećniĉe. Šta je vrednije od tvoje duše, ĉoveĉe? Ti si je, pak, grešniĉe, zanemario. Ljubljeni, mi ne znamo u koji ĉas će nebeski Lekar zatvoriti vrata svoga leĉenja. Preklinjem te, priĊi i postaraj se da se isceliš. On hoće da tvojim pokajanjem obraduje nebesku vojsku. Sunce je već došlo do veĉernjeg ĉasa, ali ne ţuri kako bi i ti stigao u obitelj.

48.  Dokle ćeš trpeti svog neĉistog neprijatelja, bestidno ispunjavajući njegovu volju? On hoće da te baci u oganj. Eto o ĉemu se on stara! To je njegov dar onima koji ga ljube. On se uvek bori sa svim ljudima, gaĊajući ih rĊavim i neĉistim ţeljama. One koji su mu se pokorili on, neĉisti, dovodi do oĉajanja. On ogrubljuje srce i isušuze suze kako grešnik ne bi došao do skrušenosti. Svim silama se odvraćaj od njega, ĉoveĉe, hraneći mrţnju i odvratnost prema onome što je njemu drago.

49.  PriĊimo i molimo se dok još imamo vremena. Dok smo u ovom Žvotu mi moţemo da umilostivimo Boga. Nije teško da steknemo oproštaj sve dok imamo vremena da udaramo na vrata Njegovog milosrĊa. Prolijmo suze dok još [traje] rok za njihovo primanje kako ne bismo, otišavši u tamošnji vek, beskorisno plakali. Jer, tamo nema nikakve koristi od suza.

50.  Zašto smo nemarni za spasenje? Zašto ne ţelimo da se iscelimo dok još ima vremena? Zbog nešto malo suza prolivenih u ovo vreme i radi pokajanja Bog oprašta sve grehopade. Plaĉimo nešto malo ovde, da ne bismo plakali tamo u vekove vekova u tami najkrajnjoj. Pokaj se ovde da tamo ne bi bio baĉen u neugasivi oganj.

51.   Mnogi sveti i pravedni su se odrekli sveta i njegovih dela po dobrom proizvoljenju slobode i po dobroj nadi na zapovesti BoŽje, uverivši se da će se nasladiti BoŽjim dobrima u raju sladosti. Zavolevši Hrista, oni su ga pretpostavili svemu propadljivome. Zbog toga oni svakodnevno likuju u Bogu, prosvećuju se u Hristu, neprestano se radujući u Duhu Svetome. Zbog njih se raduje Sveta Trojica, zbog njih se raduju anĊeli i arhanĊeli, zbog njih se veseli i raj sladosti.

52.  Drugi su, pak, zaglibili u propadljivo i upodobili se beslovesnima. Zbog ĉega, ĉoveĉe, provodiš tako grešni Žvot? Bog te je stvorio razumnim: nemoj sam sebe ĉiniti sliĉnim beslovesnima. Otrezni se unekoliko i doĊi sebi. Radi tebe je sa neba došao Svevišnji Bog, tj. da bi te uzneo sa zemlje na nebo. Ti si pozvan na svadbu Nebeskog Ţenika: zbog ĉega si nemaran? Zašto oklevaš? Reci mi kako ćeš poći na svadbeno slavlje bez prikladne odeće? Ako uĊeš bez nje odmah ćeš ĉuti: Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha (Mt.22,12). SveŽte ga i bacite u peć ognjenu. Zar se ne bojiš toga? Ne drhtiš li zbog toga što je blizu vreme da se javi Ţenik u svojoj slavi? Zar ne znaš da je već sve spremno i da nebeska truba ĉeka znak? Šta ćeš raditi u onaj ĉas kad se nisi pripremio kako treba?

53. U vreme smrti veliki strah oĉekuje sve grešnike. Trenutak razluĉivanja [duše od tela] svim svetima, svim pravednicima i svim podviţnicima donosi radost, dok nemarne i slabe baca u tugu, privodeći im u sećanje njihov nerad i bezbriţnost u prošlom vremenu Žvota. Tada će  raskajavanje strašno muĉiti srce  ĉoveka koji se nije brinuo o svom spasenju. Muĉnost tog raskajavanja nadvišuje sam strah od smrti i razluĉenja [duše od tela]. Nasuprot tome, pravednici, sveti i podviţnici se raduju u ĉasu smrti i razluĉivanja [duše od tela], imajući pred svojim oĉima veliki trud svoga podviţništva, bdenja, molitava, postova, suza, leţanja na goloj zemlji i rogoŽ. Njihova duša likuje, budući da po razluĉenju sa telom oĉekuje da uĊe u pokoj. MeĊutim, pojava smrti je strašna za grešnike i za slabe

ljude, koji se nisu brinuli o ĉistoti Žvota u sujetnom svetu. Grešnog ĉoveka veoma silno ţalosti ĉas razdvajanja [duše od tela]. Njemu se uopšte ne dozvoljava da kaţe nešto o sebi. Zapovest o tom ĉasu se izdaje sa strogošću.

54.  Ĉas razdvajanja ne ţalosti onoga ko se oslobodio od svega zemaljskog. Smrt, meĊutim, ţalosti slastoljubivog ĉoveka, ţalosti grešnika, ţalosti lenjivca koji je bio nemaran da ĉini ono što je Bogu ugodno, ţalosti lakomog koji je svoju dušu svezao svetovnim brigama, ţalosti bogataša koji se nevoljno rastavlja od svog bogatstva, ţalosti svetoljupca što se rastavlja od sveta.  Sve njih ţalosti ĉas smrti stoga što su svezani svetovnim brigama. Duša, pak, koja je slobodna od sveta i koja se odrekla svetovnih briga nema zbog ĉega da uzdiše i da se ţalosti? Ona je zaţelela slobodu, našla je i stekla je, ostajući ista, hrabro koraĉajući putem BoŽjim i sa gotovošću ĉineći ono što je ugodno Bogu. Ukoliko se svom dušom priljubiš uz Boga, i ti se nikada nećeš uplašiti ĉasa smrti. Naprotiv, smrt i razluĉenje sa telom će se za tebe obratiti u radost.

55.  Blagi Bog nam je darovao prosvećenje poznanjem. Mi ga, pak, odbacujemo iz dana u dan. Da smo ispunjavali volju BoŽju, mi bismo bili blaţeni u trenutku nagraĊivanja, zajedno sa svima koji su tvorili Njegovu volju. MeĊutim, pošto je nismo ispunjavali, tamo nećemo imati nikakvog opravdanja. Mi, naime, svi grešimo sa znanjem. Svi mi osećamo BoŽji promisao i darove kojima nas je obdario blagi Bog. Njegova blagodat u svako vreme posećuje naša srca. I ako sebi naĊe upokojenje, ona postojano obitava u duši. Ako, pak, naĊe da naše srce nije ĉisto, ona odmah odstupa. Ipak, štedrost je opet pobuĊuje da siĊe i da poseti nas grešne, koji smo promenjivi po proizvoljenju, premda ne i po prirodi. Mi smo uvek rasejani i slabi, puni zavisti i lukavstva i ĉesto jedan o drugome mislimo rĊavo. Mi se zanimamo rĊavim pomislima i uvek smo pogruţeni u pomisli kao u strašni glib. Došavši da nas poseti, blagodat u našim srcima susreće smrad neĉistih pomisli i odmah odstupa. Ona ne nalazi sebi ulaz, niti mogućnost da obitava u nama kako joj je ugodno. Ona jedino svojom svetlosnom sladošću ostavlja utisak u srcu kako bi ĉovek osetio da ga je blagodat posetila i kako u njemu nije našla mesta. Po naslaĊivanju tim ozarenjem blagodati u ĉoveku moţe da se pojavi ţelja da je potraŽ. Uostalom, sama blagodat ne moţe potpuno da odstupi od nas zato što je njeno sopstveno milosrĊe pobuĊuje da sve miluje. Vidiš li promisao BoŽji? Vidiš li milosrĊe Hristovo? Vidiš li kako nas Sveti Bog uvek ljubi i ţeli da se spasemo? Blaţen je ĉovek koji se uvek stara da blagodati pripremi ĉisto srce. Došavši u njega i našavši miomir vrlina i svetost duše, ona će obitavati u njemu u vekove vekova.

56.  Blaţeni su oni koji su, po padu u neprijateljske mreţe, uspeli da pokidaju njegove okove i da se sakriju. Oni su pobegli od njega kao riba koja se spasla iz mreţe. Dok je u vodi, iako uhvaćena, riba ima nade da će podreti mreţu i sakriti se u dubinu. Time bi se i spasla. A kada je izvuku na suvo ona više ne moţe sebi da pomogne. Dok smo u ovome Žvotu i mi imamo od Boga vlast da na sebi kidamo uze vraŽje volje, da pokajanjem zbacimo sa sebe breme grehova i da se spasemo u Carstvu nebeskom. A ako nas sustigne ona strašna naredba i duša izaĊe, te telo bude predano zemlji, mi već nećemo biti u stanju da pomognemo sebi, sliĉno ribi koja je izvuĉena iz vode i zatvorena u sud.

57. Nemojmo ĉekati da doĊe smrt da ne bismo bili postiĊeni pri vaskrsenju mrtvih i kada se sveti budu oblaĉili u svetlu rizu koju su sebi pripremili dobrim delima. Kakav će stid zavladati nama kada se ugledamo ne samo obnaţenim od svetle slave, nego i tamnim i ispunjenim smradom? Postarajmo se da se ne podvrgnemo takvoj opasnosti, tj. stupimo na podvig pokajanja i oĉišćenja od strasti.

58.  Greh je tama, a vrlina - svetlost. Greh potamnjuje one koji ga vole i ĉine, a vrlina podviţnike koji u njoj napreduju ĉini svetlim.

59. Donesimo plod koji je blagougodan Bogu pre nego doĊe strašna zapovest da se naša duša uzme iz tela. Teško tada onome ko je oţalostio Gospoda Boga našega i ko se nije pokajao! On će poĉeti da traŽ vreme koje je izgubio u neradu, i neće ga naći. Zaplaĉimo pred Gospodom Bogom našim da bismo stekli štedrost Njegovu. Dok još imamo vremena, pobrinimo se o sebi i steći ćemo blagoslov Gospodnji. Naša briga ne treba da bude o novcu. Jer, ako ga se i lišimo, moći ćemo da steknemo drugi. Kod nas je, meĊutim, duša u opasnosti: ako je izgubimo, više je nećemo moći povratiti (Mt. 16,26-27).

60.  Naši dani prolaze i kraj se pribliţava. Zaplaĉimo pred Gospodom Bogom našim dok nas još nisu zatvorili u tamu najkrajnju. Ukoliko ih provedemo u neradu i ukoliko ih ni malo ne iskoristimo za spasenje, ni mnogim suzama nećemo moći da ih povratimo. Sad je najpogodnije vreme, sad je dan spasenja (2.Kor.6,2). Blaţeni bodri, stoga što će biti uvenĉani u radosti. Blaţeni koji plaĉu, jer će se utešiti (Mt.5,4), zajedno sa izabranicima BoŽjim. Blaţeni koji se trude u Gospodu, stoga što ih oĉekuje rajska naslada.

61. Mi se ne opravdavamo delima drugih i drugi neće biti osuĊeni zbog naših dela. Nas će obnaţene i otkrivene izvesti pred Sudiju da damo odgovor za ono što smo uĉinili. Tada nikoga neće osuditi zbog tuĊih grehova: Jer će svaki svoje breme nositi (Gal.6,5).

62. Onaj ko je uĉinio zlo moţe da se spase ako od kneza kome je optuţen pobegne na drugo mesto. Kuda ćemo, pak, pobeći od Boga, kada je reĉeno: Kuda da poĊem od Duha tvoga, i kuda da uteknem od lica tvoga? Ako se popnem na nebo, ti si onde; ako siĊem u ad, tamo si; ako bih ujutru uzeo svoja krila i naselio se kraj mora, i onde će me ruka tvoja voditi i desnica tvoja drţati (Ps.138,7-10).

63.  PoĊimo uskim i tesnim putem, ljubeći skrušenost, kako bi u nama prebivalo sećanje na smrt i kako bismo se oslobodili osude. Jer, reĉeno je: Teško vama koji se smejete sada, jer ćete zaridati i zaplakati (Dk.6,25). Blaţeni koji plaĉu, jer će se utešiti (Mt.5,4). Pogledajmo u grob i primetimo tajnu naše prirode: gomilu kostiju koje leţe jedna na drugoj, lobanju odvojenu od tela i ostale kosti. Gledajući na njih, pronaĊimo i sami sebe. Gde je lepota sadašnje boje, gde je lepota lica? Razmišljajući o tome, odreknimo se plotskih ţelja da ne bismo bili postiĊeni pri vaskrsenju.

64.  Svaki dan oĉekuj svoj izlazak [iz tela] i pripremaj se za taj put. Jer, u ĉas koji ne oĉekuješ doći će strašna zapovest. I teško onome koji nije spreman! Prekrasna je skrušenost srca: ona leĉi ljudsku dušu.

65.  Oni koji plove ne ostaju na brodu za svagda, ni putnik u gostionici u kojoj se zaustavio. Tako ni mi ne prebivamo veĉno u ovom Žvotu. Mi smo stranci i došljaci. Gledajući na to mislenim okom, pripremajmo se za odlazak iz ovog Žvota.

66.  Ako si bio marljiv nemoj se ţalostiti zbog pribliţavanja dobrog preseljenja u drugi Žvot. Jer, oni koji se vraćaju kući sa bogatstvom nikada nisu ţalosni.

67.  Bog je ĉoveka stvorio slobodnim. Zbog toga su mu odreĊene poĉasti i kazne: onima koji se dobro podvizavaju - poĉasti i venci, a prestupnicima i nemarnima - kazne i muke. Ima greh na smrt (1.Jn.5,16). Smrt sebi priprema onaj ko istrajava u grehu i ko od zabranjenih dela ne prelazi na bolji Žvot.

68.  Veliki je strah u ĉasu smrti, kada se duša razdvaja od tela. Jer, u tom ĉasu razdvajanja će pred dušu izaći njena dobra i zla dela koja je uĉinila po danu i po noći. Gledajući na svoja dela, ona će im sa strahom govoriti: "OtiĊite! Dajte mi da izaĊem". A

njena dela će joj jednoglasno odgovoriti: "Ti si nas uĉinila: sa tobom ćemo poći Bogu na Sud".

69.  Nikom nije poznat dan i ĉas razluĉenja. Moţe se desiti da iznenada stigne strašna zapovest, tj. da se uzme duša naša iz tela dok mi bezbriţno hodamo i veselimo se na zemlji. I grešnik odlazi na taj put u dan i ĉas u koji nije oĉekivao, pri ĉemu je duša njegova ispunjena gresima i bez opravdanja.

70.  Nemoj misliti, brate, da ćeš proŽveti još mnogo godina na zemlji. Nemoj se razlenjiti, popuštajući grehovnim pomislima i delima. Naredba Gospodnja moţe doći iznenada i grešnik moţe ostati bez vremena za pokajanje i za zadobijanje oproštaja. I šta ćeš reći, brate, smrti u ĉasu razluĉenja?

71. Neprekidno oĉekuj smrt, razluĉenje duše od tela i izlazak pred Sud Gospodnji. I kao onaj ko se usrdno i mudro stara za spasenje uvek imaj pripremljenu svetiljku svoju, i svakoga ĉasa je promatraj sa suzama i molitvama.

72.  Dan se priklonio veĉeri. Naše vreme je pri kraju. Mi, pak, po svome neverju mislimo da je još jutro. Već se pribliŽlo vreme ţetve: "Vek ovaj prolazi". AnĊeli u pripravnosti drţe srpove i oĉekuju znak. Pobojmo se, voljeni! Već je jedanaesti ĉas dana, a put je još dalek. Postarajmo se da nas zateknu na putu. Postanimo bodri i otreznimo se od sna.

73. Govori samome sebi: "Eto, naša bratija radi, a mi provodimo vreme u lenjosti; slušajući Boţanstvena Pisma oni se napajaju kao ţedna zemlja kišom, a mi lutamo pomislima, nalazeći se i unutar kelije; oni su trezvoumni, a mi nemarni; oni su bodri u molitvama, a mi smo svezali sebe snom i lenjošću; oni su dobili venac, a mi ostajemo u svojoj lenjosti; oni su blagougodni Gospodu, a mi ugaĊamo svetu. Zbog ĉega se ne treznimo kako bismo dobili nagradu".

74.  Ovi dani, godine i meseci prolaze kao san i kao veĉernja senka i ubrzo će nastati strašan i veliki dolazak Hristov. I zaista je taj Dan strašan za grešnike koji nisu ţeleli da ispunjavaju volju BoŽju i da se spasu. Odbacimo napokon od sebe brigu o zemaljskom i poĉnimo da se spremamo za susret sa tim Danom.

75.  Sve prolazi, sve išĉezava, i ništa nam neće doneti korist u taj ĉas osim dobrih dela koja smo ovde stekli. Svaki će poneti svoja dela i reĉi pred presto pravednoga Sudije. Srce će zadrhtati i unutrašnjost će se izmeniti kada budu otkrivena dela i strogo ispitane reĉi i pomisli. Ko neće zadrhtati, ko neće zaplakati, ko neće proliti suze kada se otkrije sve što je svako od nas uĉinio u tajnosti i u mraku.

76.  Da bih vam to objasnio predstaviću vam kao primer plodna drva koja u svoje vreme zajedno sa lišćem donose i plodove. Drva se u svoju lepotu ne oblaĉe odnekud spolja. Naprotiv, svako iz svoje unutrašnjosti daje plod po svome rodu. Tako će i u onaj Strašan dan sva ljudska tela izneti iz svoje unutrašnjosti sve što je uĉinjeno - bilo dobro, bilo zlo. Svako će pred presto strašnog Sudije doneti dela - kao dobar i prijatan plod, i reĉi

-  kao lišće. Sveti će tada prineti prekrasan i dragocen plod dobrih dela; muĉenici će doneti preslavno trpljenje muĉenja i zlopaćenja; podviţnici će doneti trudove uzdrţanja, bdenja i molitava. Grešni, pak, neĉastivi i oskrnavljeni ljudi će sa stidom, plaĉem i tugom doneti plod skverni i nepravde, tj. hranu za neuspavljivog crva i neugasivi oganj.

77. Zbog ĉega smo nemarni? Ili, zar ne znamo šta nas ĉeka? Znajući pak, zašto ne plaĉemo dan i noć, umoljavajući Boga da nam da pokajanje da bismo se izbavili od onoga stida i veĉne tame? Tamo će se zatvoriti naša grešna usta, tamo će zadrhtati sva tvar, zadrhtaće i sami ĉinovi svetih anĊela od slave i strahote dolaska Gospodnjeg. A šta ćemo

mu mi reći u taj Dan ukoliko u neradu provedemo sve naše vreme? Ovde je On dugotrpeljiv i sve privlaĉi i milostivo prima u svoje Carstvo. Tamo će, pak, zahtevati objašnjenje. Sud bez milosti će biti izreĉen onima koji nisu hteli da slede za Njim i koji su bili nemarni.

78. Eto, pripremljeni su - sa jedne strane Carstvo i Žvot, radost i pokoj, a sa druge

-  veĉno muĉenje u tami najkrajnjoj. Idi kuda hoćeš: u svemu ti je data sloboda. Prema tome, ukoliko budeš nemaran, ne ţeleći da se spaseš, ukoliko ne budeš išao pravim putevima BoŽjim i ne ispunjavaš zapovesti Njegove, sam sebe ćeš pogubiti i sam sebe ćeš izbaciti iz nebeskog dvorca. Sveti Bog zbog tebe nije poštedeo Jedinorodnog Sina svoga, a ti, nesrećniĉe, ne voliš samoga sebe. Otrezni se napokon i probudi iz svoga grehovnog sna!

79. UziĊi na visinu, pa ćeš videti da je sve što se nalazi dole ništavno. Ukoliko, pak, siĊeš sa visine, zadivićeš se i maloj okreĉenoj kući.

80.  Pobrinimo se o svome spasenju, pobrinimo se o ĉasu smrti. Avaj, kako je strašan ĉas smrti u kome se duša razluĉuje sa telom! Tada otac neće pratiti sina, ni majka kćer, ni ţena muţa, ni brat brata, već će svakoga pratiti njegova dela, tj. ono što je uĉinio - bilo dobro, bilo zlo. Pošaljimo pred sobom dobra dela kako bismo imali nekoga ko će nas, kada i sami poĊemo, uvesti u grad.

81.  Ako hoćeš da naslediš Carstvo još ovde stekni prijateljstvo Cara. On će te uzdignuti na stepen koji odgovara meri tvog ovdašnjeg poštovanja prema Njemu. Koliko mu ti ovde posluŽš, toliko će i On tebi tamo ukazati poĉast. Jer, napisano je: Proslaviću one koji me proslavljaju, a oni koji me preziru biće prezreni (1.Car.2,30). Poštuj ga svom dušom kako bi i On tebe udostojio ĉasti svetih. Ti pitaš: "Kako da se stekne Njegova blagonaklonost". Prinesi mu zlato i srebro kroz pomaganje potrebitima, ukoliko ga imaš. A ako nemaš ništa takvo, prinesi mu druge darove: veru, ljubav, uzdrţanje, trpljenje, velikodušnost, smirenoumlje, uzdrţavanje od osuĊivanja, ĉuvanje oĉiju od sujete, ĉuvanje ruku od ĉinjenja nepravde, ĉuvanje nogu od skretanja na zli put, tešenje malodušnih, sastradalnost prema nemoćnima, nuĊenje ĉaše studene vode ţednome, davanje komada hleba onome koji traŽ. Prinesi mu, dakle, ono što imaš kod sebe i ono ĉime te je obdario. Jer, Hristos nije odbacio ni dve udoviĉine lepte.

82.  Ĉešće se prisećajmo muka koje oĉekuju grešnike kako bismo se pobudili na pokajanje i na prekidanje grešnog Žvota. Šta je manje od komarca? MeĊutim, mi ni njegov ujed ne moţemo da podnesemo. Šta će, pak, biti tamo od otrovnog neuspavljivog crva? Pri nastupanju veĉeri govore: "Upali svetiljku. Mrak je". I svetilnik progoni tamu. A šta ćemo tamo raditi sa neprozirnom tamom koja nema kraja? Ovde onaj koga opaljuju sunĉani zraci beŽ u hladovinu. Šta ćemo, pak, uĉiniti sa neugasivom ognjenom geenom?

83.  DoĊi sebi i ne prenebregavaj plamen koji se nikada ne gasi. Ako ga, pak, prenebregavaš još ovde ispitaj sebe da li si u stanju da podneseš surovost muĉnog ognja. Upali svetiljku i pribliŽ kraj prsta. Ako si u stanju da podneseš taj bol moţe biti da ćeš i tamo moći sebi da pomogneš. Ako, pak, nisi u stanju da podneseš bolove jednog malog uda (pri ĉemu ti celo telo ostaje van ognja), šta ćeš raditi kada ti celo telo, zajedno sa dušom, bude baĉeno u geenu ognjenu?

84. Mi smo stranci i došljaci u ovome Žvotu. MeĊutim, mi ne znamo kada ćemo biti uzeti odavde. Mnogi od onih koji su se probudili ujutro, nisu doŽveli veĉe. Drugi, pak, zaspavši uveĉe, nisu doĉekali jutro. Ĉovek je kao ništa: dani njegovi prolaze kao senka (Ps.143,4). I ko zna da li je već nastupilo vreme naše smrti? Nemojmo biti nemarni prema svom spasenju.

85. Blaţen je onaj ko se u ĉasu smrti pokaţe kao sveta i bogougodna ţrtva i ko se sa velikom radošću razluĉuje sa telom i sujetnim Žvotom. Ugledavši ga na nebesima, anĊeoske sile će ga proslaviti kao slugu koji im je sliĉan i koji je iskusan u Gospodu.

86.  Ĉasna je pred Gospodom smrt prepodobnih Njegovih (Ps.115,6), ali je strašna smrt grešnika (Ps.33,22). Doći će, neizostavno će doći i neće nas mimoići dan u koji će ĉovek ostaviti sve [ljude] i sve [stvari] i poći sam, ostavljen od svih, obnaţen i bespomoćan, bez zastupnika, bez saputnika, nespreman, bez odgovora. U dan kada se ne nada, i u ĉas kada ne misli (Mt.24,50), kada se veseli, sabira riznice, Žvi raskošno, predaje se pirovanju i neradu [njega će zadesiti smrt]. Iznenada će doći taj ĉas i svemu će doći kraj. Jedna duboka bolna noć i - ĉovek će poći kao osuĊenik tamo gde ga povedu oni koji će ga preuzeti. Ĉoveĉe, tada će ti biti potrebno mnogo pomoćnika. Mnogo molitava će biti potrebno u ĉas razluĉenja duše [od tela]. Veliki će zavladati strah, veliki trepet i veliki preokret pri prelasku u tamošnji svet. Naš je to ĉas, i ĉas strašan, ali neminovan. To je opšti kraj za sve koji je za sve strašan. To je teška staza po kojoj svi treba da proĊemo. Put je uzak i tesan, ali ćemo svi na njega stupiti. To je gorka i strašna ĉaša, ali ćemo je svi ispiti. Strahom i uţasom je tada ispunjena duša. To, meĊutim, ne zna niko od nas, već jedino oni koji su nas pretekli, jedino oni koji su stekli iskustvo.

87.  Zar ne vidiš kako je strašno kada [ljudi] umiru? U kakvoj su oni tada panici, kako samo uzdišu, kako okreću oĉima tamo-amo. Kako tada škrguću zubima? Tada oni vide ono što nikada nisu videli, ĉuju ono što nikada nisu ĉuli, i trpe ono što nikada nisu trpeli. Oni tada traţe izbavitelja, ali nema nikoga da ih spase.

88. Jedan od onih koji su umirali govoraše: "Praštajte, bratijo, praštajte. Ja idem na dalek put, na put kojim još nisam išao, u novu zemlju iz koje se niko nije vratio, u tamnu zemlju u kojoj ne znam šta će me sresti. Evo odlazim, i već se neću vratiti k vama. Teskoban je za mene ovaj ĉas stoga što me uzimaju nespremnog; mraĉna je za mene ova noć stoga što me seku kao neplodno drvo; teţak je za mene predstojeći put stoga što nemam dobar prtljag. Sada vidim kako sam se obmanjivao, govoreći: "Mlad sam i naslaĊivaću se Žvotom, a tamo ću se pokajati. Bog je ĉovekoljubiv i, napokon, oprostiće mi". Tako rasuĊujući svaki dan, ja sam rĊavo proŽveo svoj Žvot. Mene su uĉili, a ja nisam pazio; mene su pouĉavali, a ja sam se smejao; slušao sam Sveto Pismo, a završavam Žvot kao oni koji nisu ništa ĉuli; slušao sam o Sudu, i podsmehivao se; slušao sam o smrti i Žveo kao da nikada neću umreti. I eto, sada me uzimaju sasvim nespremnog, i nemam pomoćnika; zateĉen sam bez pokajanja, i nema ko da me izbavi; podvrgavam se osudi i nema ko da me spase. Koliko puta sam rešavao da se pokajem, pa sam opet ĉinio zlo? Koliko puta sam pripadao Bogu, pa opet odstupao od Njega? Koliko puta me je milovao, a ja ga opet ţalostio? I sada odlazim u beznadeţnom stanju. Uzdahnite, bratijo, i prolijte suzu za mene!" Tako oni koji umiru ponekad razgovaraju sa nama. I jezik im se iznenada vezuje, oĉi se menjaju, glas se prekida i usta onemljuju.

89. Kada se pribliŽ poslednji ĉas šalju se anĊeli koji prihvataju dušu. Oni je uzimaju i privode Sudu BoŽjem. Ugledavši ih kako se pribliţavaju, bedni ĉovek, ĉak i car, i vlastodrţac, i svetodrţac, postaje potpuno smeten, kao od zemljotresa. On sav drhti, kao list koji vetar koleba, i otima se, kao ptiĉica iz ruku lovca. On se sav izbezumljuje, budući da vidi strašne sile, nove i velike prizore, grozna i surova lica, stvari koje ranije nije video. Sve to vidi samo onaj ko se uzima od nas, i na nas već ne obraća paţnju. On sam u sebi tvori molitve, koliko mu dozvoljavaju snage. Iz njegovog stanja mi zakljuĉujemo da vidi gornje sile. Dajući jedan drugome znak rukom, recimo: "Ćutite, ne uznemiravajmo više

onoga koji leŽ kako ga ne bismo smutili. Bolje se molimo da njegova duša ode sa mirom i da mu Sudija bude snishodljiv".

90.  Eto, skonĉao je. Nestao je. ProŽveo je svoj vek i leŽ nepokretan, bez daha i nem. Šta je ĉovek? Sneno viĊenje i senka. AnĊeli prihvataĉi uzlaze sa dušom po vazduhu gde se nalaze poglavarstva i vlasti, i gospodari protivnih sila. Ti naši zli tuŽtelji su ovde sablaznitelji i zapisivaĉi naših zlih dela, a tamo - ispitivaĉi. Oni dušu koja se podiţe susreću na putu, promatraju i nabrajaju njene grehove po svojim zapisima: grehove mladosti i starosti, voljne i nevoljne, uĉinjene delom, reĉju i pomišlju. O, kakav je tamo strah, kakav trepet bedne duše! Neopisiva je nevolja koju tada trpi duša od neizbrojivog mnoštva Ċavola koji je okruţuju i kleveću kako bi je spreĉili da uziĊe na nebo, da stupi u blaţeni Žvot i da se naseli u zemlji Žvih.

91.  Uzevši dušu, anĊeli je odvode putem koji je jedino njima poznat. Mi, pak, ureĊujemo telo i iznosimo ga na groblje, susrećući novu strašnu tajnu. Mali i veliki, carevi i prosti ljudi, gospodari i sluge - svi postaju ista zemlja, isti prah, isti pepeo, isti smrad, isti gnoj: kakav je crnac, takav je i lepotan, kakav je mladić, takav je i starac, kakav je raslabljeni, takav je i snaţni telom. Svi su postali zemlja i pepeo, kao što je u poĉetku odreĊeno (Post.3,19). I ĉovek ništa ne moţe da raspozna! Zaista je velika i strašna tajna pred nama! Vidimo da je tu svaki uzrast izbrisan, da je svaka telesna slava izmenjena, da je svaka lepota lica išĉezla, da se svako prijatno oko sklopilo, da su se svaka reĉita usta zatvorila, da je svaka pletena kosa istrulela. Sve se završilo. Govorim i niko ne sluša, plaĉem i niko se ne obazire.

92.  Pitajmo one koji leţe: "Kuda ste otišli, bratijo naša? Gde obitavate? Gde je mesto vašeg prebivanja? Odgovorite nam. Porazgovarajte sa nama, kao što ste nekada razgovarali". A njima bi priliĉilo da nam odgovore: "Mi smo otišli od vas koji još prebivate u zemaljskom Žvotu.  Duša svakoga od nas se nalazi na mestu koje odgovara njenom dostojanstvu. A ovaj prah koji leŽ pred vama, ovaj pepeo koji vidite, taj smrad, te istrulele kosti, to su tela onih mladića i devojaka koje ste vi nekada voleli. Taj pepeo je telo koje ste vi stavljali u svoje naruĉje i nenasito ljubili. Ti iskeţeni zubi su usta koja ste vi dan i noć pokrivali bezbrojnim poljupcima. Taj gnoj i odvratna vlaga je telo koje ste grlili, predavajući se grehu. Stoga pogledajte i taĉno shvatite da, grleći na posteljama svojim mlade supruge, vi grlite prah i blato. Znajte da, ljubeći njihove udove, vi ljubite smrad i gnoj. Razumite da, goreći ljubavlju prema njima, vi ţelite crve, pepeo i smrad. Nemojte se predavati zabludi, nerazumni mladići i device! Nemojte se zanositi sujetnom lepotom mladosti. Jer, i mi koji leŽmo pred vašim oĉima kao istruleli mrtvaci, nekada, za vreme svoga Žvota, bejasmo kao i vi sada, stasiti, veliĉanstveni, namazani lepim mirisima, voljeni, sladeći se i Žveći u blagostanju. I eto, kao što vidite, sve to postade zemlja, prah, pepeo i smrad. Nemojte se više obmanjivati. Naprotiv, od nas koji smo vas preduhitrili i koji smo sada u grobu nauĉite da postoji Sud, beskonaĉno muĉenje, neprozirna tama i strašna geena, neuspavljivi crv, neprekidni plaĉ, neprestani škrgut i neisceliva tuga".

93.  Tome nas, ako ne reĉima, a ono samim delom, uĉe naša bratija koji su otišli pre nas. Prenimo se iz sna. Prestanimo da obmanjujemo sebe pustim nadanjima. Nemojmo dopustiti da nam se lukavi neprijatelj i dalje ruga. Neka nas ne obmane laţna pomisao obećanjem dugog Žvota. Dešavalo se da oni koji naprave velike planove ne doŽve ni do jutra, budući iznenada ugrabljeni smrću kao ptica od strane jastreba, ili jagnje od strane vuka. Neki se, zaspavši uveĉe zdravi, nisu probudili; drugi su ispustili dušu sedeći za trpezom; neki su iznenada umrli za vreme šetnje i zabave; neki su, uspokojavajući se u

kupatilu, ujedno našli pogrebno pranje; neki su bili iznenada ugrabljeni smrću za vreme svadbe, u samoj braĉnoj loţnici, pri ĉemu im je braĉna odeća ujedno posluŽla i kao pogrebna, dok su sviraĉe zamenile naricaljke, a plesaĉe oni koji plaĉu. Sve to mi znamo, pa ipak ne prestajemo da se obmanjujemo. Mi nećemo obresti nikakvo BoŽje snishoĊenje, budući da se obmanjujemo sa znanjem, a ne iz neznanja. Umoljavam vas da napokon postanete tvoritelji uĉenja koje vam se predlaţe, a ne samo slušatelji.

94.  Kakvom strahu i kakvoj nevolji ćemo se mi podvrći u ĉasu izlaska iz ovoga Žvota i pri razluĉenju duše od tela! Tada će se izvršiti velika i strašna tajna! Duši prilaze dobri anĊeli i mnoštvo nebeske vojske, a takoĊe i sve protivne sile i knez tame. I jedni i drugi ţele da dušu uvedu u mesto u kome i sami Žve. Ako je duša ovde stekla dobre osobine, vodila ĉestit i vrlinski Žvot, u dan izlaska vrline koje je ovde stekla postaju dobri anĊeli koji je okruţuju i ne dopuštaju nikakvoj protivniĉkoj sili da joj priĊe. Naprotiv, one je sa svetim anĊelima u radosti i veselju uzimaju i odnose Hristu, Vladici i Caru Slave, i poklanjaju mu se zajedno sa svim nebeskim silama. I najzad se duša odvodi u mesto upokojenja, u neizrecivu radost, u veĉnu svetlost, gde nema ni ţalosti, ni uzdisanja, ni suza, ni brige, gde je besmrtni Žvot i veĉna radost u Carstvu nebeskom sa svima ostalima koji su ugodili Bogu. Ako je, pak, duša Žvela sramno u ovome  svetu, predajući  se neĉasnim strastima i zanoseći se plotskim zadovoljstvima i sujetom ovoga sveta, u dan izlaska iz ovoga Žvota će pristrašća i uŽvanja, koja je stekla u ovome Žvotu, postati lukavi demoni koji će je okruŽti, ne dozvoljavajući anĊelima BoŽjima da joj se pribliţe. Ona će je, zajedno sa protivniĉkim silama i knezovima tame, uzeti bespomoćnu, uplakanu, potištenu i setnu i odvesti u tamna, mraĉna i tuţna mesta gde se drţe svi grešnici za Dan suda i veĉnog muĉenja, i gde je baĉen Ċavo sa svojim anĊelima.

95. Prema tome, dok još imamo vremena pobrinimo se da se pokajanjem oĉistimo od strasti, i da trudovima samoumrtvljenja i dobrih dela u srcu zasadimo vrline. Jer, one će se, po našem ishodu, zastupati za nas i zajedno sa anĊelima BoŽjim stati pred Vladiku našeg i Gospoda, privlaĉeći Njegovu blagonaklonost prema nama.