POD  AMBARA

 

 

Jedan sufi putovao je po svetu.

Jedne noći stigao je u neku zajednicu sufija.

Vezao je svog magarca u štali,

posle čega ga dovedoše na čelo podijuma.

Uđoše u duboku meditaciju i mističnu prisnost,

on i ti drugari. Za takve ljude

više toga može da se nauči iz čovekovog prisustva

nego iz knjige. Knjiga sufija nije napisana

mastilom i alfabetom. Učeni ljudi vole tragove pera,

i žive od njih. Sufi voli otiske stopala!

Prati ih i prikrada se svojoj lovini. Isprva, on gleda

putokaze. Posle nekog vremena u stanju je da prati miris.

Kretati se vođen mirisom je sto puta bolje

od praćenja tragova. Osoba otvorena za božansko

sufiju je poput ulazne kapije. Ono što drugima

može da izgleda kao bezvredni kamen,

za njega je biser. Ti u ogledalu jasno vidiš

svoj lik. Šeik vidi više od toga

u odbačenoj cigli. Sufijski majstori su oni

čiji su duhovi postojali pre nastanka sveta.

Pre tela, oni su proživeli mnoge živote.

Pre no što je seme otišlo u zemlju, požnjeli su pšenicu.

Još pre nastanka okeana oni su nizali bisere.

Dok se odigravalo veliko zasedanje o stvaranju

ljudskih bića, oni su stajali do brade uronjeni

u vodu mudrosti. Dok su se neki anđeli protivili

stvaranju sveta, sufijski šeici su se smejali i aplaudirali.

Pre materijalnosti su znali kako je to

biti uhvaćen u klopku materije.

Dok još nije bilo noćnog neba, posmatrali su Saturn.

Pre pšeničnog zrnevlja su probali hleb.

I rasuđivali su bez ikakvog uma.

Za njih je neposredna intuicija najprostiji postupak

svesti, dok bi za druge to predstavljalo Bogojavljenje.

Velik deo našeg mišljenja odnosi se na prošlost, ili na

budućnost. Oni su slobodni od njih. Pre no što je rudnik

iskopan, oni ispituju novčiće. Pre postojanja vinograda,

slute buduću opijenost. U julu osećaju decembar.

O žarkom podnevu pronalaze hlad. U fani,

stanju u kojem se sve stvari rastvaraju,

oni raspoznaju stvari. Otvoreno nebo pije

iz pehara koji kruži među njima. Sunce se oblači

u zlato njihove darežljivosti.

Kada se dvojica takvih sretnu, više nisu dvojica.

Oni su jedno i šestohiljada.

Talasi okeana su njihova najvernija kopija,

kada vetar od jednog stvori mnoštvo.

To se dogodilo i suncu, i ono se kroz prozor prelomilo

u zrake, u tela.

Sunčev disk zaista postoji, ali ako posmatraš

samo zrake-tela, možeš se naći u nedoumici.

Ljudsko-božanski savez je jedinstvo.

Množina je prividno razdvajanje na zrake.

Prijatelju, mi zajedno putujemo.

Odbaci svoj umor. Dozvoli da ti pokažem

jednu sićušnu tačku lepote koja se ne da iskazati.

Ja sam nalik mravu koji je dospeo u ambar

pa, komično srećan, pokušava da izvuče napolje

zrno koje je za njega pregolemo.