POČETAK

U početku postoji Bog kao čista svest ili Duh koji je izvor samog postojanja ili bića. On jeste, oduvek je bio i uvek će biti Jedan jedini i sveopšti, i ništa osim njega nije postojalo, ne postoji niti će postojati. Samo je Bog stvarnost, sve drugo je iluzija.

Logično je da izvan njega kao Apsoluta ništa ne može postojati. Ni mi ne postojimo kao posebna bića i individue; samo On postoji. U tom smislu se ispravno kaže da je naš individualni život iluzija jer je svaka izdvojenost od celine samo privid. On kao takav ne može da ostane nemanifestovan jer bi to protivrečilo principu postojanja i ne bi imao iskustvo sebe samoga. Ostao bi čista apstrakcija i ništa. On mora da se ispolji i ta njegova emanacija je svekolika Priroda, život ili biće. Dakle, Duh Božiji postoji kroz dva aspekta: neispoljen kao on sam, i kao ispoljeni objektivni svet; kao Apsolutno i kao Relativno. Najčistiji vid njegovog ispoljavanja u Relativnom je poznat kao Duh Sveti.

Oba ova aspekta su Jedno, samo je individualni um taj koji ih razdvaja i deli (objektivni svet je subjektivni izraz iluzije o individualnosti, iluzija kosmičkog Stvaranja je refleksija iluzije individualnog postojanja), zato se oni objedinjuju u individualnom umu svesnog subjekta, i to objedinjavanje je probuđenje ili postizanje autentičnosti Duha. Svekoliko ispoljavanje ili emanacija Božanskog postoji samo za svesnog subjekta, a taj subjekt je u svojoj suštini samo Božansko. Ono je uvek svesno samog sebe, jer i nema ničeg drugog čega bi bilo svesno. Stoga se ispravno kaže da je Univerzum i svekoliko stvaranje samo Božija zamisao ili san, dok je objektivno sve on sam. Ipak, iluzija stvaranja, makar bila i imaginacija Božija, uslov je za postojanje svesti o sebi. Zato tu svest o sebi Bog postiže u svesnom subjektu (koji je on sam) koji prolazi kroz iluziju objektivnog postojanja-u-svetu. Bog u svojoj imaginaciji sebe projektuje kao individualne duše koje (prividno) zaboravljaju svoju božansku suštinu, sebe, i ponovo je otkrivaju u sebi. To je sve što se događa: jedno veliko buđenje.

1 Emanacija Božanskog Duha iz čiste kosmičke svesti i energije ima svoju gradaciju.2 Ona se kreće od suptilne ka gruboj, od više ka nižoj dimenziji. Kako postaje grublja tako dobija svoje životne oblike, tj. oblike bića koja postaju oličenje Duha na datom nivou. Ta oličenja i nivoi postoje sledećim redom:

1. Duh kao apsolutna ili čista svest koja sve omogućava.

2. Anđeoska hijerarhija.

3. Sva svesna bića u kosmosu koja postoje na suptilnijim dimenzijama, tj. neorganska bića.

4. Ljudska bića (na Zemlji i drugim planetama) u fizičkom svetu, tj. organska bića.

5. Životinje i insekti.

6. Biljke.

7. Minerali.

8. Subatomske čestice koje su istovremeno i čista energija koja je identična čistoj svesti Duha.

Sama emanacija kao takva nije dovoljna. Ona mora da ima svoj ishod. Da bi

Duh zadobio svoje konkretno oličenje - a to znači da bude i onaj koji izvorno jeste, i da bude konkretno manifestovan i delatan - mora da se kristalizuje kao svesna ličnost.

On mora da postane aktuelan od početka do kraja, od najopštijeg do najfinijeg i najintimnijeg.

Najopštija apstraktna emanacija Duha Božijeg je sam kosmos u svim dimenzijama.

______________

1 Detaljnije o svim ovim pitanjima, o odnosu Duha i prirode i o buđenju, videti u mojoj knjizi: Sankhya.

(http://www.ivantic.net/moje_knjige.htm)

Fizika je danas dokazala presudnu ulogu posmatrača u eksperimentu. Čista energija se pretvara u materiju samo u prisustvu posmatrača, svesnog subjekta. Bez njega ostaje energija. Isto govore i drevni tekstovi Sankhye, da priroda prikazuje svoj ples (ponaša se kao materijalna pojava) samo pred posmatračem. Zato stanje svesti subjekta odlučuje kakav će svet videti: da li materijalan na javi, ili nematerijalan u snu, ili neće videti ništa ako je nesvestan.

2 Izuzetno objektivan prikaz emanacije Božanskog izneo je P. D. Uspenski u knjizi "Predavanja iz kosmologije" (Zlatni zmaj, Beograd, 2007).

___________

Najfinija i najkonkretnija afirmacija Duha na najintimniji način je svesni subjekt, njegova samospoznaja u individualnom biću, kao lična spoznaja. Izražava se kao celovita ličnost, prostodušna dobrota i bezuslovna ljubav.

Svesni subjekt je krajnji ishod sveopšte emanacije Božanskog. Svesni subjekt e moguć samo u celovitoj ličnosti, on se rađa u samom čoveku i njegovom svesnom iskustva, kroz njegovu nameru i volju. To je jedino u svim univerzumima što se ne može stvoriti i dobiti spolja već nastaje samo iz njega samoga. Svest o sebi čovek ne može dobiti spolja zato što je svest u osnovi bića, sve je svest, i ne može nam biti dato ono što već jesmo. Samo možemo biti naterani da to što jesmo afirmišemo svojevoljnim učešćem. Zato je za čoveka pitanje svesti samo pitanje njegovog učešća u zbivanju. Sve drugo i sam život se može spolja od nekog drugog dobiti i nametnuti (i oduzeti). Samo celovita ličnost ne može. Ona se mora sáma roditi kroz svoju volju.

Fizički preduslovi su već postojali, a to je čovekoliko obličje. Zašto baš čovekoliko obličje? Zato što je to jedini kompletan oblik života koji na fizičkom planu ima sve organe za percepciju i delovanje. Sva druga bića nisu kompletna u tom pogledu.

Autentično, izvorno stanje svega je narušeno pre oko 5 milijardi godina kada su Anđeoska bića, prve emanacije Božije, došla u ovu galaksiju kako bi se nastavilo ispoljavanje emanacije Božanskog na fizičkom planu. Njihovo stanje se sada zove Extraterrestrial, bića iz drugog univerzuma u ovom univerzumu. Tokom 4 milijarde godina koliko su ova bića prisutna u ovoj galaksiji okupirali su zvezdani sistem koji se zove Lira (Lyrae). To je mesto rođenja svih ljudskih bića u ovoj galaksiji, tj. čovekolikih bića koja su kao takva oličenje Božanskog Duha koji omogućava život.

U početku oni nisu postojali sasvim na fizičkom planu, već pretežno na višim dimenzijama, kao energetska bića, a na fizički plan su se samo spuštali da bi upotpunili iskustva. Treba znati da je trodimenzionalan fizički plan jedini na kome se konkretizuju sva iskustva bivstvovanja svih viših dimenzija. On je temelj bivstva. U njemu se sve dovršava i dovodi do konačnog oblika. Zato je Božija emanacija težila fizičkom oblikovanju i Lirani su vremenom sve više dobijali fizička obličja a s time i osobine koje su ih ograničavale i udaljavale od viših dimenzija na kojima je kreativnost i moć delanja srazmerno veća.

Pošto su izvorno bili bez pola, Lirani su se, nakon ulaska u fizičku realnost, podelili na dva pola, muški i ženski. Priroda emanira fizičku realnost kroz frekvencije. Po tim frekvencijama stvorena su sva živa bića u fizičkom univerzumu.

Fizička bića (biljke i životinje) samo su konkretni, čulno opažajni izrazi frekvencija po kojima su stvorena. Jedne od osnovnih su delfinska i lavlja frekvencija. Da bi nefizička bića mogla da opstanu na fizičkom planu morala su za stvaranje svog fizičkog tela da upotrebe genetiku već postojećih fizičkih bića. Za stvaranje fizičkog tela čoveka upotrebljena je ponajviše genetika delfinske frekvencije, odnosno bića koja su tada bila amfibije, sisari koji su hodali na dve noge, ali pretežno su boravili u plitkoj vodi. Imali su otvor za disanje na temenu. Bića sa Sirius A, nazivaju se i Gini, najstarija i najiskusnija u fizičkom univerzumu, stvorena posebno da rukovode fizičkim stvaranjem i razvojem ljudskih i neljudskih odlika života, pomagala su Liranima u njihovom trudu da egzistiraju u fizičkoj formi, i za ovu svrhu su doveli Delfine iz Andromeda galaksije u alternativnom svemiru zvanom Dal Svemir, gde je drevna energija Lirana, Siriana i Delfina inkarnirana u inteligentna morska bića.

Fizička delfinska genetika, pomešana sa Liranskom i lavljom frekvencijom bila je korišćena da se stvore fizička tela koja mogu da ostanu na fizičkom planu. Tako je stvoreno fizičko telo čovekovo. Mnogo kasnije, na Zemlji je dovedeno nekoliko originalnih delfina koji su eksperimentima degenerisani u današnje delfine. Ljudima je od njih ostala glatka koža i otvor na temenu (fontanela) kao daleka genetska veza a od lavlje frekvencije smo kosmati samo na glavi. Ljudi su fizički dizajnirani da postoje u poluvodenom staništu (deca se najlakše rađaju u vodi, novorođenče zna da pliva...).

Lirani su stoga preci svih ljudskih rasa u galaksiji i svemiru.

Postali su velika civilizacija bića koja nisu bila ograničena fizikalnošću, i u stalnoj vezi sa svojim božanskim izvorom, transcendentalnim Duhom. Zbog svojih psihičkih sposobnosti, njihova fizička forma je imala veliku pinealnu žlezdu, s kojom su mogli videti prošlost i budućnost, duboko ispitivati samog sebe, vizualizovati i stvarati sve što su želeli. Pinealna žlezda je medium između fizičke i nefizičke dimenzije u čoveku. Riđokosi sa zelenim očima su imali najveće psihičke sposobnosti. Oni su bili njihova duhovna elita.

Carstvo Lirana je bio raj (od koga su ostala sećanja u našim mitskim predanjima). Ljudski um je imao gotovo potpunu kontrolu nad svojom okolinom.

Nije bilo sukoba, gladi niti bilo kakvog manjka ili oskudice.

Osnovna odlika tih izvorno ljudskih bića u sazvežđu Lira bila je svemoć i sveznanje koje su imali od blizine svog božanskog izvora, od Duha koji sve omogućava. Zato je njihova jedina osobina bila ljubav koja sve daje i omogućava.

Ovaj pad na fizički plan se u judeo-hrišćanstvu naziva ’izgon iz raja’. Ipak je njihovo znanje bilo dovoljno da razviju visoku tehnologiju koja im je omogućavala ugodan život. Vremenom su se podelili u zajednice prema odgovarajućim mentalnim obrascima i to ih je učinilo još slabijim.

Ipak, zadržali su vezu sa svojim božanskim izvorom kao svest o svojoj suštini ili duši. Danas je to kod ljudi poznato kao veza sa ’Anđelom čuvarem’ koji je zapravo čovekovo izvorno, autentično duhovno biće koje nikada nije palo na niže dimenzije, koje bezvremeno stoji na ishodu postojanja i čeka da se čovek svesno sjedini s njim.

Da bi se emanacija Božanskog potpuno dovršila kroz prosvetljenu ličnost neophodan je pritisak spolja. Sama po sebi ličnost se ne bi nikada kristalizovala i prosvetlila jer je u prirodi fizičkog života dovoljno prosto postojanje i organska reprodukcija koja se prilagođava okolnostima.

Ličnost na to mora da bude naterana pritiskom spolja.

Kao što ugljenik u zemlji stoji kao običan ugalj, ali kada se izloži temperaturi i pritisku on p staje dijamant. Za izazivanje pritiska na ličnost Lirana, da bi se ljudi brže razvijali, stvorena su bića u zvezdanom sistemu Alpha Draconis,

________________

Danas u mitovima, bajkama i heraldici Lirane simbolizuje jednorog. Takođe su u heraldici stalno prisutni lavovi. Ali često su prikazani u okovima, jer Iluminati koji poznaju pravu istoriju ljudi, danas na Zemlji vladaju nad ljudima. Stoga su na njihovim grbovima uvek prisutni reptili (zmajevi).

4 Ta elita i danas postoji, oni su besmrtnici, nadgledaju razvoj ljudske vrste. Povremeno su se pojavljivali na Zemlji.

Jedna od tih pojava duhovne elite sa Lire ostala je poznata kao Babađi zahvaljujući Svami Joganandinoj autobiografiji ("Autobiografija jednog jogija"). Jedan od tih Lirana bio je pratilac Isusa i ostao zabeležen kao neimenovani ali najomiljeniji Isusov pratilac i nepoznati mladić koji je umakao pri hapšenju Isusa. Bio je učitelj Adi Šankare, reformatora advaita vedante, opisan je u delu „Dakšinamurti stotra“. Jedan je bio u poseti Bhagavan Šri Ramani Maharšiju nekoliko dana. Kasnije su se pojavile mnoge dezinformacije o Babađiju. Joganandino svedočanstvo o njemu jedino je tačno.

___________

zvana Drako. Njih su stvorila nefizička bića, nezavisna od ovog univerzuma, da budu oličenje sile koja se suprotstavlja stvaralačkoj emanaciji, negacija koja se prirodno javlja u dualizmu trodimenzionalnog kosmosa gde svaka akcija ima svoju reakciju i svaka težnja silu protivljenja koju treba da savlada. Ta iskonska negacija bića je poznata kao ’iskonsko zlo’. Ona isto kao i emanacija života ima životne oblike koji je izražavaju i ti oblici su danas poznati kao đavoli i demoni. Njihov pravi identitet je Drako reptoidna bića. Oni postoje na granici fizičkog i nefizičkog, astralnog sveta.

Da bi bili delotvorni i na fizičkom planu bila im je potrebna genetika fizičkih bića.

Uzeta je od fizičkih Lirana. Njihova genetika je pomešana sa genetikom jedne vrste običnih reptila koji su živeli na sazvežđu Alpha Draconis i stvorena je vrsta humanoidnih reptila koji hodaju uspravno na dve noge. Zato je Drako reptilima i danas potrebna energija arijevskog tipa ljudi da bi mogli da opstanu na fizičkom planu. Zato oni mogu da menjaju oblik, od ljudskog do demonskog sa astrala. Da bi to mogli potrebna im je energija i frekvencija ljudi, posebno crvenokosih sa zelenim očima, ili plavokosih sa plavim očima, jer imaju najviše energetskog potencijala i moći, i predstavljaju najčistiju Liransku rasu.

Taj pritisak spolja na izvorne ljude da se kristalizuju u potpuno svesne subjekte na fizičkom planu je bio potreban zato što je njihova suština ili duša samo Božansko koje je sve. Zato ljudi u suštini nemaju interesa da se bave ničim, jer već jesu sve, individualni izraz Apsoluta, svesni subjekti objektivnog postojanja. Oni u duši znaju da su izvan ispoljenog univerzuma jer su jedno sa Božanskim. Otuda je transcendencija bića njihova jedina intencija, kao što je i suština svake prave duhovnosti. To se pokazuje kod prosvetljenih ljudi ili svetaca. Oni nemaju nikakvih materijalnih interesovanja niti potreba. Utrnuće i napuštanje svih veza sa materijalnim svetom koji vide kao iluziju, jedino je njihovo svojstvo.

Kako je čovek mikrokosmos, u sebi odražava sav kosmos u malome, on odražava u svome rastu i njegovu prošlost. Otuda deca i danas pomalo liče na Lirane po božanskoj čistoti svoje duše, svojim bezrazložnim blaženstvom, dobrotom i potrebi za ljubavlju. Kod današnjih ljudi se njihova izvorna i suštinska priroda, koja potiče iz Lirskog perioda, prepoznaje po prostodušnoj dobroti koja sve prašta i ljubavi koja sve daje, koja je spremna na svaku žrtvu. Takođe i po genetici koja daje riđu ili plavu kosu, zelene ili plave oči.

Međutim, kao jedan od rezultata ogromnog kreativnog kapaciteta Lirana, svaka individua se konstantno razvijala u drugačije mentalne obrasce. (Nedostatak kreativnosti se ogleda i u nedostatku promena i preobražaja.) Kako je vreme prolazilo, ove umne šeme su se sve više ponavljale i postale čvrsto utisnute u genetici i duši pojedinaca. Nastali su drugačiji izgledi i rase u Liranskoj rasi. Kulture su se granale u potkulture. Podela je počela.

Nastalo je 12 ljudskih rasa. Kao posledica sve veće materijalizacije njihovih života, nastajale su sve veće podele među njima, usled različitih umnih šema koje su temeljni obrazac za svaku materijalizaciju.

______________

5 Utrnuće je nibbana ili nirvana u budizmu. Transcendencija je meditativna disciplina potpunog i svesnog mirovanja celog bića i uma u Patanjđalijevoj jogi, pri čemu se samo od sebe pokazuje da nismo biće, već ono izvan i šire, što ga omogućava.

Kosmos opstoji na dijalektici suprotnosti, stvaralačkih i destruktivnih sila, i te sile imaju svoje konkretno oličenje u određenim bićima (“sinovi svetlosti” i “sinovi tame”).6 Tako je sila stvaranja života oličena u anđeoskim i svim čovekolikim bićima (njihova suština je da budu oličenje Duha, puruše), a sila razaranja u demonskim i bićima koja nemaju ljudski oblik ni dušu koja može biti oličenje Duha (oni su isključivo tvorevine prirode ili prakrti).

Da bismo razumeli razvoj stvaranja i odnos „sinova svetlosti“ i „sinova tame“ upotrebićemo shemu koju je dao Stjuart Sverdlov i poslužiti se delomično njegovim objašnjenjem stvaranja.

___________

O tome videti u kjigama: Barbara Marchiniak: Bringers of the Dawn ("Donosioci novog svitanja") i The Emerald Tablets of Thoth by Thoth the Atlantean; by Translation and Interpretation by Dr. Maurice Doreal [Claude Doggins] ("Samragdne tablice Tota Atlantiđanina")