Počeću sa Malim čovekom u sebi.

 

Već dvadeset pet godina zastupam, izgovorenom i pisanom rečju, tvoje pravo na životnu sreću na ovom svetu; optužujem te da si nesposoban da uzmeš ono što ti pripada; da sačuvaš ono za šta si se izborio u krvavim borbama na pariskim i bečkim barikadama, u američkoj emancipaciji, u ruskoj revoluciji. Tvoj Pariz se završio Petenom i Lavalom, tvoj Beč Hitlerom, tvoja Rusija Staljinom, a tvoja Amerika bi se mogla završiti režimom Kju-kluksklana!

 

Ti si bolje umeo da se izboriš za svoju slobodu nego da je za sebe i druge sačuvaš.

 

Odavno to znam. Samo nisam shvatio zašto si gazio sve dublje u glib, pošto si se teškom mukom već jednom izvukao iz njega.

 

Onda sam, nečujno pipajući i oprezno se osvrćući, saznao šta te čini robom: Tl SI SAm SVOJ SOPSTVENI GONIČ ROBOVA! Niko drugi, to je istina, ne snosi krivicu za tvoje ropstvo do ti sam.

 

Kažem, niko drugil

 

Ovo je, izgleda, nešto novo za tebe, zar ne? Tvoji oslobodioci ti govore da se tvoji tlačitelji zovu Vilhelm, Nikola, Papa Đorđe XXVIII, Morgan, Krup, Ford. Tvoji oslobodioci se zovu Musolini, Napoleon, Hitler, Staljin.

 

Kažem ti: Možeš postati sam svoj oslobodilac!

 

Stojim iza ovog iskaza. Tvrdim da sam borac za čistotu i istinu. A kada u ovom času treba da ti kažem istinu o tebi samom, uzdržavam se iz straha od tebe i tvojih stavova prema istini. Istina je opasna po život kad se odnosi na tebe. Istina jeste spasiteljica života, ali ona postaje slobodan plen za svaku hajku! Da nije tako, ti ne bi bio ni ono što si, niti tamo gde si.

 

Razum mi kaže: Govori istinu po svaku cenu! Mali čovek u meni kaže: Glupost je prepustiti se, predati se Malom čoveku. Mali čovek neće da čuje istinu o sebi. On ne želi veliku odgovornost koja mu pripada i koju ima, hteo to ili ne. On hoće da ostane Mali čovek, ili da postane Mali Veliki čovek.

 

On hoće da postane bogat, ili vođa stranke, predsednik veterana rata, ili sekretar udruženja za negovanje javnog morala. Ali, neće da preuzme odgovornost za svoj rad, za snabdevanje hranom, za stambenu izgradnju, saobraćaj, vaspitanje, istraživanje, administraciju, rudarstvo ili bilo šta drugo.

 

Mali čovek u meni kaže:

 

„Postao si Veliki čovek, poznat u Nemačkoj, Austriji, Skandinaviji, Engleskoj, Americi, Palestini.

 

Komunisti su protiv tebe. Spasioci ‘kulturnih vrednosti’ te mrze. Tvoji učenici te vole. Tvoji izlečeni pacijenti te obožavaju. Kužni te progone.

 

Napisao si dvanaest knjiga i sto pedeset rasprava o bedi života, o bedi Malog čoveka. O tebi se uči na univerzitetima; drugi veliki usamljenici govore da si veoma veliki čovek. Stavljaju te u isti rang sa gigantima nauke. Učinio si najveće otkriće vekova otkrivši kosmičku životnu energiju i zakonitosti funkcionisanja života. Učinio si da ljudi proniknu u bolest rak. Proganjali su te iz zemlje u zemlju jer si kazao istinu. Sad malo ‘odmori’! Uživaj u svojim uspesima, u svojoj slavi. Za nekoliko godina svi će izgovarati tvoje ime. Dosta si učinio. Sad stani!

 

Posveti se funkcionalnom zakonu prirode!"

 

To u meni govori Mali čovek koji se plaši tebe,

 

Mali čoveče.

 

Dugo sam bio u bliskom kontaktu s tobom jer sam poznavao tvoj život iz svog sopstvenog iskustva i jer sam ti hteo pomoći. Bio sam dugo blizak s tobom, jer sam video da sam ti zaista pomogao i da si moju pomoć primio rado i sa suzama u očima.

 

Postepeno sam počeo da uviđam da želiš slobodu, ali ne umeš da je odbraniš. Ja sam je branio za tebe, umesto tebe. Onda su stigli tvoji fireri i uništili moje delo. Ti si ostao nem i sledio si ih. A ja sam ostao s tobom kako bih naučio na koji način da ti pomognem, a da ne budem uništen ni kao tvoj firer, niti kao tvoja žrtva. Mali čovek u meni želeo je da te pridobije, da te ,,spase“, da ga gledaš sa bojaznošču koju osećaš pred „višom matematikom", pošto o njoj nemaš ni predstave. Što manje razumeš, to više si spreman da ukažeš poštovanje. Hitlera poznaješ bolje nego Ničea, Napoleona - bolje od Pestalocija. Bilo kakav kralj znači ti više nego Zigmund Frojd. Mali čovek u meni želi da te pridobije onako kako su te inače pridobijali propagandom za firera: Ja te se plašim kad Mali čovek u meni poželi da te „povede u slobodu". Ti bi mogao otkriti sebe u meni i mene u sebi, mogao bi se uplašiti i ubiti sebe u meni. Zato sam pre nekog vremena odustao od želje da umrem za tvoju slobodu da budeš bilo čiji rob.

 

Znam da ne razumeš ovo što sam upravo rekao:

 

„biti slobodan da budeš bilo čiji rob” nije nimalo jednostavno.

 

Da ne bi bio verni rob jednog jedinog gospodara, da bi uznapredovao da budeš ma čiji rob, mora se ubiti taj jedan jedini tlačitelj, na primer car. Ovo političko ubistvo ne može se počiniti bez velikih slobodarskih ideala i revolucionarnih motiva. Valja, dakle, osnovati kakvu revolucionarnu oslobodilačku stranku pod vođstvom nekog istinski Velikog čoveka, recimo Isusa, Marksa, Linkolna ili Lenjina.

 

Tvoja sloboda je samrtna zbilja za istinski Velikog čoveka. Ako hoće da je praktično izvede, mora se okružiti velikim brojem Malih ljudi, pomagača i poslušnika, jer nije u stanju da sam obavi taj ogroman posao. Ti ga inače ne bi shvatio, ostavio bi ga da leži u jarku kada oko sebe ne bi okupio Male Velike ljude. Okružen velikim brojem Malih Velikih ljudi, on za tebe stiče tu moć ili parče istine, ili neku novu, bolju veru. On piše testamente, donosi zakone o slobodi, računa na tvoju pomoć, na tvoju ozbiljnost i spremnost da pomogneš. On te izvlači iz socijalnog gliba, u koji si utonuo sve do grla. Da bi mnogi Mali Veliki ljudi ostali zajedno, da ne bi izgubili tvoje poverenje, istinski Veliki čovek mora žrtvovati deo po deo svoje veličine koju je stekao u dubokoj duhovnoj osamljenosti, udaljen od tebe i tvoje svakodnevne buke, ali ipak u bliskom kontaktu sa tvojim životom. Da bi te vodio, on mora da otrpi što ga uzdižeš do visina nedostižnog Boga. Ti ne bi imao poverenja u njega kada bi on ostao običan čovek kakav je bio, recimo, kada bi sa devojkom vodio ljubav bez venčanice. To je način na koji ti stvaraš svog novog gospodara. Unapređen u novog gospodara, Veliki čovek gubi svoju veličinu koju su činili iskrenost, jednostavnost, hrabrost i životna realnost. Mali Veliki ljudi koji svoju veličinu crpu od Velikog čoveka dobijaju visoke funkcije u finansijama, diplomatiji, vladi, nauci i umetnosti, a ti ostaješ gde si i bio, u glibul Ti i dalje ideš u ritama za ljubav „socijalističke budućnosti" ili „Trećeg rajha". I dalje boraviš u udžericama od ilovače, sa krovovima od slame i zidovima premazanim kravljom balegom. Ali, zato se ponosiš svojom palatom narodne kulture. Zadovoljan si iluzijom da ti vladaš... Do sledećeg rata i obaranja novib gospodara.

 

U dalekim zemljama Mali ljudi su, pomno prateći tvoju čežnju da budeš bilo čiji rob, naučili kako se uz neznatan umni napor može postati Mali Veliki čovek. Ti Mali Ijudi potiču iz tvoje sredine, a ne iz palata. Oni su isto tako gladovali' i patili kao i ti.

 

Oni skraćuju proces zamene gospodara. Naučili su da su deset decenija najtežeg umnog rada na tvojoj slobodi, teške lične žrtve za tvoju sreću u životu, pa i žrtvovanja života u interesu tvoje slobode bili preveliki da bi se postigao cilj da ponovo postaneš rob. Ono što su istinski veliki slobodarski mislioci izumeli i pretrpeli u sto godina nije moglo da se uništi u toku nepunih pet godina. Mali ljudi iz tvoje sredine su, dakle, skratili proces: izveli su ga otvorenije, brutalnije. Štaviše, oni ti kažu otvoreno da ti i tvoj život, tvoja deca i tvoja porodica ne znače ništa da si glup i pokoran i da s tobom svako može činiti šta god hoće. Oni ti ne obećavaju ličnu, nego nacionalnu slobodu. Oni ti ne obećavaju ljudsko samopoštovanje, nego respektovanje države; ne ličnu, već nacionalnu veličinu. Pošto za tebe „lična sloboda" i ,,veličina“ nisu ništa drugo do strane, mračne reči, to ti od reči kao što su „nacionalna sloboda" i „interesi države“ ide voda na usta kao psu kad vidi kost, i ti im glasno kličeš.

 

Nijedan od tih Malih ljudi ne plaća cenu stvarne slobode koju su morali da plate Đordano Bruno, Isus, Karl Marks ili Linkoln. Oni te preziru, oni te ne vole, jer ti sam sebe prezireš, Mali čoveče. Oni te tačno poznaju, daleko bolje nego što te poznaju Rokfeler ili torijevci. Oni znaju za tvoje najgore slabosti onako kako bi ih ti sam morao poznavati.

 

Oni su te žrtvovali za simbol, a ti ih nosiš ka moći koju imaju nad tobom. Ti si sam uzdigao svoje gospodare, ti ih hraniš, iako su, ili baš zato što su odbacili sve maske. Rekli su ti jasno i otvoreno: Ti si ništavno biće bez odgovornosti i treba to i da ostaneš. Nazivaš ih „novim izbaviteljima" i kličeš im: hajl, hajl, viva i živeo, živeo!

 

Zato te se plašim, Mali čoveče, neverovatno mnogo te se plašim. Jer, od tebe zavisi dalja sudbina čovečanstva. Plašim te se, jer ni od čega ne bežiš toliko koliko od sebe samoga. Bolestan si, veoma bolestan, Mali čoveče. To nije tvoja krivica, ali je na tebi odgovornost da se oslobodiš bolesti. Odavno bi već zbacio svoje stvarne tlačitelje da nisi trpeo tlačenje i često ga direktno pomagao. Nikakva policija na svetu ne bi imala dovoljno moći da te tlači kada bi u svojoj svakodnevici imao iole samopoštovanja. Kad bi znao, kad bi stvarno znao da bez tebe život ni jednog jedinog časa ne bi bio moguć. Je li ti tvoj oslobodilac to rekao? Nazvao te „proleterom svih zemalja", ali ti nije kazao da si ti i samo ti odgovoran za svoj život (ne za čast otadžbine).

 

Moraš priznati da si ti uzdigao svoje Male ljude u svoje tlačitelje, a tvoje istinski Velike ljude učinio mučenicima; da si ih ti razapinjao na krst, ubijao, puštao da umiru od gladi; da te nisu brinule njihove brige za tebe; da ne slutiš kome duguješ za ono malo uživanja u svom životu.

 

Kažeš: „Reci mi u šta veruješ da bih imao poverenja u tebe“.

 

Kad čuješ u šta ja verujem, odjurićeš pravo svom državnom tužiocu, ili „Komitetu za antiameričke aktivnosti", ili u FBI, ili u GPU, ili u „Mali bulevarski list“, ili u Kju-kluks-klan, ili jedinim vođama svih proletera, ili ćeš jednostavno pobeći.