Po čijem to nalogu...

Nedavno, posle jedne moje radionice, jedna žena me je pitala: "Šta je Bog?" Bilo je već kasno, ljudi su se već spremali da krenu kući, pa sam rekao: "Zapravo ne znam".

Kasnije, kada sam razmišljao o tom skupu tragača, osetio sam da nisam dobro postupio. Morao sam da joj ponudim neki koristan odgovor u fazi puta na kojoj se nalazila. Bez obzira na to što su van mog domašaja potpuno razumevanje Boga, trodimenzionalne stvarnosti, četvrte ili pete dimenzije.

Religiozne vođe ili filozofi često nam objašnjavaju šta je Bog. Možda je mnogo važnije, u ovom trenutku, da budemo svesni toga šta Bog nije. Mnogima od nas je teško da se odnosimo prema Bogu kao "ocu" ako sami nismo imali oca koji nas je voleo i podržavao. Ne možemo da zamislimo Boga koji nas ocenjuje na osnovu naših dela i misli. Čak iako pristanemo na to da Bog sve prašta, još uvek nismo ubeđeni da smo dostojni praštanja.

U Bibliji piše da je Bog stvorio čoveka prema sebi. Mnogo ljudi je to pogrešno protumačilo i veruje da ja Bog stvorio čoveka prema svom izgledu.

Bog nije gubitak. Nije borba. Nema ego koji se vređa kada nešto nije po njegovoj volji. Ne može da se ljuti na ljude. Nije nestrpljiv. Nije ni muškog, ni ženskog pola, niti je bespolan. Bog je princip, u značenju oslobođenom personalnih uticaja ili ega. On je princip nepromenljive ljubavi, kreativnosti, saosećanja, samo izvorište svega toga. Pošto je princip, on (to) ne može biti uvređen i nikako ne može da uskrati neograničenu radost svemu što je stvorio, uključujući svakoga od nas.

Kada pokušavamo da opišemo Boga, moramo da se oslanjamo na koncepte, pa i na klišee, koje ne možemo u potpunosti da razumemo. Naučeni smo da, uz dovoljno obrazovanja i istraživanja, možemo da objasnimo sve. Ovo ne važi kada je u pitanju Bog. Klišei su dovoljni, Bog je ljubav, Bog je sve, Bog je omnipotentan, sveprisutan. Ali malo ko zaista razume ove fraze i može da dostigne "mir koji prevazilazi svo razumevanje".

Bog sigurno jeste jedna stvar- bezuslovna ljubav. Možda reč bezuslovna prevazilazi naše razumevanje. Ništa što može da uradi bilo koje ljudsko biće nije izvan Božjeg naručja. Nijedna naša krivica nikada nije bila predmet osude. Nijedna naša depresija nije realno zasnovana na istinitoj (kosmičkoj) percepciji date situacije. Kada zaista shvatimo ove rečenice, ustanovićemo da smo sami sebe iscelili, isto kao i našu planetu, da smo oslobodili našu porodicu. Zvuči "cool"?

Vi i ja smo živeli sa ne baš racionalnom idejom da treba i dalje da verujemo da verovatno postoji neki smisao u tome da insistiramo na nekim nejasnim ciljevima, koji su možda nedostižni. Ovi ciljevi imaju veze sa mirom na Zemlji, sa čistom zelenom planetom, sa zamišljanjem da raspolažemo duhovnim znanjem iz nekih drugih svetova. Neko možda zamišlja, u stilu Luka Skajvokera i princeze Lee, da smo mi vanzemaljci, članovi "planetarnog tranzicionog tima".

Ove naše fantazije i ciljeve ne može da potkrepi nikakav primer iz istorije, nikakva planetarna logika. Mogu biti potvrđeni jedino ako se ostvare.

Nema istorijskih primera da je čovečanstvo živelo u miru kao jedno pleme. Nema dokaza da je moguće poništiti nipodaštavanje ljudskog života i celokupnog živog sveta na Zemlji. Nema naučnih dokaza da potkrepe stanovište da svako ljudsko biće može da bude mnogo više nego jedva humano, da ne treba da se potčinjava, već da dominira ovim trodimenzionalnim planom realnosti.

Uprkos suprotnim "dokazima", ja sam video i podeliću sa vama viziju budućnosti koja potvrđuje da su naše suptilne unutrašnje čežnje osnovane. Zaista, ove potisnute altruističke sklonosti i teško ostvarljive vizije veličine samo što nisu eksplodirale u pokret daleko moćniji od bilo kakve političke, vojne ili industrijske revolucije u istoriji.

Ulazimo u Eru Vodolije. Ona se ponavlja svakih dvadeset šest hiljada godina.

Nemamo istorijskih tragova od pre dvadeset šest hiljada godina. Ali, imamo istoriju vrsta. Postoji mitologija, legende, usmena predanja koja govore o samom početku vremena. Govore nam o Potopu i potapanju Atlantide. Takođe govore i o Rajskom Vrtu i vremenu kada su se Bogovi i Boginje motali po Zemlji, kada čovečanstvo nije znalo značenje reči kao što su dobro i zlo.

U ovoj knjizi podeliću sa vama saznanje o tome kako ja to znam da je vaše postojanje na Zemlji mnogo veće od onoga što ste sebi zaista dozvoljavali da poverujete, pa čak i da pomislite. Kako ja to znam da će kroz četrdesetak godina neki delovi planete biti potpuno ekološki čisti, kako kuće neće imati ključaonice na vratima, a ljudi se neće ograđivati jedni od drugih . Ljudi će imati isto poverenje prema potpunim strancima kao i prema najbližim prijateljima. U stvari, mi stvaramo porodičnu kuću, dom u koji će stati čitava planeta.

Proces je već počeo. Polako ali sigurno.

nastavlja se..