PLAN SPASENJA

Ovo je četvrto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Za ljude koji tragaju, prosvetljenje je nešto veoma intrigantno. Ponekad pomislimo da nam neko kao što su Buda ili Krišna može doneti prosvetljenje na srebrnom poslužavniku ili da je dovoljno da nas Hrist poljubi u čelo, pa da se probudimo. U stvari, prosvetljenje nema nikakve veze sa majstorima niti sa Bogom, Bogom, najuzvišenijim Bogom. Radi se jednostavno o promeni perspektive.

Pre nego što doživimo istinsko prosvetljenje, moramo prvo da osetimo kakvi smo, zaista. Ono što smo mi stvarno i ono što vidimo u trodimenzionalnoj stvarnosti su dve potpuno različite stvari. Mi jesmo i uvek smo i bili aspekti Boga. Kao personifikacija Boga, svako od nas poseduje, bez pogovora, sve karakteristike Boga. Naša prava priroda bi se mogla opisivati kada bismo za to upotrebili sve moguće reči koje postoje, a koje opisuju nešto neograničeno, omnipotentno, sveznajuće, što stvara ljubav u univerzumu.

Ali mi tako sebe ne vidimo. Kada posmatramo kroz zavesu našeg ograničenog sistema verovanja, sebi pripisujemo one karakteristike za koje mislimo da čine pravu prirodu sveta oko nas. Mi, u stvari, vidimo grešku. To je zbog toga što posmatramo onako kako su nas naučili naši autoriteti koji su nas odgojili, a to nije kosmička vizija.

Izgleda da postoje dve realnosti. Jedna, koja je za većinu nas samo teoretska, je uzvišena realnost Božanske svesti, stanje svesnosti u kome se prosvetljena bića suvereno snalaze. Drugu čini grubi "realan" svet u kome živimo, u kome devedeset devet posto pažnje usmeravamo na vreme. Mnogi duhovni tragači, ortodoksni i neortodoksni, veruju da prosvetljena bića treba da nas transportuju iz jednog stanja svesti u drugo. E pa, neće biti.

Zemljini diplomci se vraćaju

Plan spasenja se sastoji od jednostavne šeme po kojoj oni pojedinci koji su shvatili poneki delić slagalice dele svoja saznanja sa svakim ko je zainteresovan da čuje. Zato se Zemljini diplomci povremeno vraćaju u školu i pričaju nam zanimljive priče o tome ko smo i kakva ja naša prava priroda. Naše je da odlučimo šta želimo da uradimo sa tim informacijama.

Oni nam govore da je naše prirodno stanje da u potpunosti budemo oslobođeni stresa i pritiska, da budemo deo radosti, blaženstva, , izobilja, avantura, uzbuđenja, mira i ljubavi koji postoje u univerzumu. Nijedno biće ne bi moglo da dostigne trajno ove karakteristike ako ovo ne bi bilo prirodno stanje. Kada bi ono bilo abnormalno, onda bi ljudi morali da se neprestano naprežu da veslaju uzvodno kako bi bili mirni. A to je apsurd.

Sa druge strane, povratnici nam govore da su bol, borba, napetost, stres, tragedija, konflikt, abnormalne stvari. Kada se neko upinje da vesla uzvodno, zadržava stanje neprijatnosti samo da bi branio svoja uverenja koja ga čak ni ne čine srećnim. Kada prestanemo da veslamo, božanska struja uživa da nas uključi u tok univerzuma.

Najčešće branimo verovanje da smo zasebne individue. Povratnici kažu da moramo da odustanemo od ovog verovanja kako ne bismo bili u situaciji "ja protiv univerzuma". Svako od nas je deo univerzuma. Ne - svako od nas jeste univerzum. Nijedno biće ne može samo za sebe da postigne prosvetljenje, zato što pojam "sam za sebe" predstavlja nešto što ne postoji, to je apsurd, nema veze sa pravom istinom