Pitija

1

Apokalipticna poplava užasa koju je istorijsko eovecanstvo prdivelo to­ kom tri hiljade godina, nije bila besmislena. Treba patiti, to je sigurno. Ionako je uvek samo rec o tome vredi li ili ne vredi. Na pragu, danas, vec se vidi da je vredelo. Na pragu, danas, u doba nezamislivog pojacavanja ufasa i njegove gotovo unistavajuce zgusnutosti, mnostvo ljudi je vec naslo smisao patnje. Ne tako sto SU  izrekli neku earobnu rec i na njoj izgradili ucenje 0 spasenju. Ucenje o spasenju, hvala lepo, mi ne bismo vise. Ako istorijski ufasi i nisu valjali, u svakom slucaju bili su dobri da se neopozivo razocaramo u ucenje o spasenju. Pojavili su se prvi obrisi sakralnog subjekta. Jedini lek protiv istorijskih ufasa jeste eovek koji je jaCi od svakog ufasa. N ucenje. Ponaj­ manje ucenje o spasenju, odnosni univerzalni recept, program, plan i general­ no spasenje. Posle svega sto smo preziveli, ako bi neko nesto od ovoga jos hteo da uzme za ozbiljno, bio bi prinuden a zauzme mesto na granici kre­ tenizma i svesne prevare sveta koja zadire u okorelu zlonamernost. Smisao patnje jeste da treba ziveti kao eovek koji maze da izddi ovaj ufas. A takav eovek postoji. Takav nivo postojanja, takvo znanje i takav smisao, takva raz­ mera, takva mera je postala moguca i vidljiva i ostvariva, koja je vifa moc od svakog istorijskog ufasa. To je sakralni subjekt. Blagoslovena kap koja je istisnuta iz hiljadugodifojih muka. Smisao apokalipticnih patnji. Ona zbog koga je vredelo sve to uraditi. Kao sto se kaie, sudbina nije tako dobro vaspitan gospodin, kao biskup od Kenterberija. I kada operise po svemu sudeCi veoma retko primenjuje anesteziju. 0 toj cinjenici neprekidno treba voditi racuna. Mi smo danas, u nasem veku, imali prilike da iskusimo sta znace operacije vrsene bez injekcije. A po bolovima operacije mogli smo da zakljuCimo o njenoj tdini i znacaju. Treba patiti, to je sigurno. Samo je rec o tome vredi liili ne vredi. Na pragu, danas je vec vidljivo da je vredelo. Takav nacin i nivo postojanja, takvo znanje, takav smisao, takva razmera i mera su postali moguCi i ostvarljivi, koja je vifa moc od svakog istorijskog ufasa.

2

Sakralni subjekt, ukoliko se to maze videti po njegovim prvim  crtama, gotovo je u jednakoj razmeri arhaCino apokaliptican i u potrazi za spasom. On je u svom bicu stopio tri velika svetska razdoblja, zlatno doba, istoriju i iskupljenje. Zato je sakralan, zato je dijaboliean i zato je ljudski. Davolski je pametan, magicno grefan i jevandeoski Cist. U njemu nema nista od po­ kvarenog, sladunjavog i srozanog hriscanstva. Ali niko od njega ne zna bolje da je anima naturaliter christiana. Zato u njemu nema nicega od scijentienog strucnjaka, niti od teroriste morala. Od doba Napoleona politicari pipkaju prema njemu. Eksperimentifo magijskim metodama, ali ni jedan od njih nije uspeo da uz arhaieno i apokalipticno postojanje domasi i trece, spasenje. Bez Jevandelja, pak, ne moie se naCiniti ni jedan jedini korak. Sve ostaje ljudsko i davolsko, a da nije moglo postati sakralno. Zato prva pojava novog ljudskog oblicja nije Napoleon, nego Gete. Osamnaesti vek je uveravao da ovaj eovek mora da bude enciklopedista. Devetnaesti vek je dugo mislio da on mora biti naucnik. Potom revolucionar. Danas vec znamo da je on i naucnik, i re­ volucionar, i osvajac, i pesnik, i filozof, i svetac. Bice takvih razmera koje smo poslednji put videli kod Empedokla. Medutim, Empedokle je potpuno ar­ haican eovek koji ne razume istoriju i bori se s njom. Sakralno-dijabolican eovek ume da sjedini kolosalne razmere Lao Cea i Enoha i Orfeja s de­ monskom gladu istorijskog eoveka i sa Cistotom znanja andela. Ovaj eovek se trenutno nalazi na podrucju umetnosti i filozofije. Izaziva prilicno veliku zbu­njenost. Ne zna se sta uCiniti s njim. Ako je slikar, on prestupa u muziku i poeziju, ako je mislilac, dopola je pesnik, dopola nauenik, ako pise muziku, naizgled je filozof. Uvek je pomalo prorok i lekar, mag i luda. I kako je neobican. Njegova tajna ipak nije u onome sto radi, nego u onome kako postoji. Jedna vrsta posvecenosti. Kao blagotvorno prisustvo ufasne moCi, okean, kada se smesi i tajfun koji miluje. U prvom trenutku on kao da je bezbofoik. Iako je u svakom slucaju jakovljevska priroda, on se bori s an­ delima da bi video Boga. Sto su veCi kolektivna beda idril i teror, on se sve bde i svesnije razvija i postaje sve jaci. Na kraju, treba da bude zahvalan nasilju, jer ga ono cvrsce utemeJjuje. Nece ustuknuti od prorocanstava, isto tako ni od matematike, kulta i mistike, a u svemu zeli da bude egzaktan. Granice postojanja je pomerio u nedogled. Nema mesta gde se ne bi osecao pozvanim. Za sve je zainteresovan. Zato izgleda kao da je smefa deteta, mudraca i lude. Nista mu nije vise strano od povlacenja, kompromisa, plena i nasilja.

 

3

Ziveti na onoj razini na kojoj eovek stvara ili misli, za sada je veoma tesko.

u svakom slucaju mora da bane nesto nepredvidljivo da bi eovek stvarno mogao da zivi na onoj visini na kojoj umetnik stvara, pesnik, mislilac pifo. Jeste' nesto neocekivano  mora da provali da se ostvari ono sto on misli, da.

draga ivisoka ffiOC napisanog prigrli uza se zivot i_snaga misljenj da Oz:i 1

prosvetli zivot. Kako bi divno bilo ziveti na onom mvou na ko1em covek p1se! Ikakva je to razocaravajuea bespomocnost kad eovek tresne s neba raz­ misljanja i to ne sedam puta dnevno, nego sedamdeset i sedam puta i.zn d mora da umre ovakav kljoknut i bespomocan ioslabljen, a ne u onoJ d1votI u kojoj razmislja.

Covek neprekidno zaostaje iza stvarnosti svog zivota, iza stvarnosti svog razmisljanja. Ma koliko da se trudi, dahce i spotice se, posrne i n aju s zaguši i ne može dalje. Covekov zivot kaska za njegovom umetnoscu, bez 1 najmanje nade da bi je jednom mogao sustiCi.

Ovde nije rec 0 drami idealnog i realnog. Ovde je rec 0 dve fatic date realnosti, ovako: o dve realnosti koje su u svakom trenutku date 1 pnsutne, odnosno o istrosenoj dvostrukosti, gde se jedna od realnosti javlja za oktavu vifa od druge, a druga gotovo da zamire od toga sto je nifa i sto ne moie da se uzdigne.

Ali  eovek 1·e razresio dramu dve realnosti. Zna da je veoma tesko ziveti

prema svojoj slici, i nad apokaliptienim silama istorije zadobice moc. Me­ dutim, ono o cemu je u ovom trenutku rec nije sakralni subjekt, nego iena koja njemu odgovara.

Kaze se, iena bi se prodala i davolu, ali nije sklona da odstupi od svoje lepote ni za mrvicu. To je tako i sasvim je ispravno. Car ienske lepote, me­ dutim, razume samo onaj ko zna da je bar njena polovina rezultat saveza s davolom. Ne kao da bi bilo ko mogao imati iii ima bilo kakav prigovor protiv

toga, izuzev puritanaca. u svakoj zenskoj lepoti ima nesto. avolso zbog

toga toliko deluje na nas i zbog toga se ne umemo odbramtI od n1e 1 zbog toga su se i andeli pobunili i zaljubili u eovekove kceri. Moramo znati da smo u neprekidnom d9diru s podzmnim svetom i ni za trenuta.ne in:io mogli ziveti bez pakla. Zenska magiJa lepote potpuno odgovara d11abohckim stras­ tima muskarca i oboje su misterija koju sjajno shvatamo, a da je nismo ra­ zumeli.Ito je u redu, jer nista nije vafoije nego da eovek bude u stalnoj vezi  s nerazumljivim. 0 demonskoj prirodi ienske lepote potpuno su neobaves­ tene narocito samo zene, koje to i ne razumeju. Postoje cak i takve iene koje zbog ove magije imaju grifo savesti, magija lepote je izgubila meru. To je neoprostivo. S pojavom sakralnog subjekta mera je ponovo uspostavljena i zabuna na celoj liniji vifo nije moguca.

na ono' j razini na kojoj razmislja. U svakom slucaju mora da

bane nes"to

Kao sto muskarac svoje paklene strasti kontrapunktira eterienim smislom

nepredvidivo  da bi zaista  mogao  da zivi  u  onom  carstvu  i lepoti  u  koje

razmislja. Medutim, nepredvidivo i neocekivano se u svakom trenutku tu 1 nalazi. Taj prodor neprekidno traje. To je  potresnost.  To je  pomoc. To je ono trece u dve realnosti, ostvarenje kada se zivot maze uzdiCi do razmis- ljanja. Kada se eovek fakticki ostvaruje.                               "

Covekovo bice ne zauzima dve, nego tri ravni. Zivot je troglasan. Me­ tafizicari kafo da je eovek telo i dufa i duh. Zbog toga postojanje ima tri perioda, zlatno doba, apokalipsu i iskupljenje. Zbog toga  eoe zivi  u  tr sveta, u sakralnom, u dijabolienom i ljudskom svetu. Nebo, zemlJ a 1 podzemm svet. Dva su fragment. Tri su kosmicko i univerzalno jedinstvo. Drama e razrdava u svetu troglasnosti.  Pomoc. Potresnost.  Ona treca stvarnost koJ a je  neprekidno ovde, koja je nepredvidiva,  nepredvidiva. ali je ovde. Cov

je veoma tesko da zivi na nivou na kojem razmislja. Ali eovek treba da z1vi na onom nivou na kojem razmislja, jer i inace, i onako svako zivi taeno u milimetar na onom nivou na kome razmislja i razmislja na onom nivou na kojem zivi.

 

4

Mora se primiti  k znanju cinjenica pojave sakralno-dijabolicnog  eoveka. Ovo bice govori i dela u stotinu znakova, ali .iznad svega i pre svega: postoji. Danas je vec neophodna  namerana kratkovidost  pa da nek oo eoveka vidi kako Se SVe cesce i U svesnijem i odvafoijem obliku pOJ aVlJUJe U poeZIJI, muzici, slikarstvu, filozofiji. Stvarnost je agilna, ko je zapoceo da stvara svet

Briga o tivotu                                                                                          324

i oboje odrfava skupa svojom ljudskom sustinom, i iena je prisiljena da svoju dijabolicku leptou kontrapunktira andeoskom naravi i da je odrfava u rav­ notezi sa svojom sustinom iene na zemlji. Na ovaj nacin iena moie da bude slobodnija davolica, jer je dublje andeo i iskljucivije iena. Rascvalo telo Cija je tajna nevino srce.

 

5

Berne kaie da je prvi eovek bio androgin. Muskarac i iena u jednom lieu. Stvaralacka polna moc nije bila raspolucena. Ali musko bice prvog eoveka nije dopunjavala Eva, danafoja iena, ta iena je bila Sofija, kao sto Berne pise:

,,Devica nije stvorena i nije rodena i veena je: mudrost i kopija Boga." Na drugom mestu: ,,Sofija je  mudrost Boga i vecita devica, nije iena, nego ne­ ukaljano i cisto bice, kopija boga." COvekovim sagresenjem stvaralacka mac je raspolucena. ,,Adam je izgubio Devicu i dobio ienu... a Devica ga ceka da se preporodi  i da ga opet primi."

Ove reci se ne mogu uzeti dovoljno ozbiljno. Ono o cemu ovde govori Berne, toliko je intenzivno i saieto korektno, toliko je farko aktuelno  u svakom trenutku bitka, da ko to ne vidi i ne dozivljava, on mora da je nes­ vestan istine pravog postojanja. U tome sto Berne  kaie nije vafoo sto Eva, Zena nije izvorno eovekova polovina i primordijalna dopuna stvaralacke pol­ ne moCi mtiSkog bica, nego sto je lofa kopija izvornog i njegova iskvarena kopija. Nije vafoo ako stvari i stoje tako. UBemeovim recima vafoo je bice Sofije, to je najvafoija vizija i otkrice celokupne istoije sveta. A Sofija nije neka mlokrvna mentalna sablast. Sofija ie mudrost i kopija Boga. Vecna devica. Zivo blistavilo. Neizreciva carolija. Carobni sjaj mudrosti Boga, prema kojem je i sam Stvoritelj bespomocan. I posto je i on sam njoj izlozen, maze samo jedno, da se u nju zaljubi. Sofija je zena u koju je Bog zaljubljen. Ona je u zivom oblicju nepodnosljivo earobno ogledalo svih elementarnih strasti stvaranja, otelotvorena stvarnost svih tajnih magija stvaranja. Sofija nije ro­ dena. Nije stvorena, Sofija kao kvintesencija magienog stvaranja dela, u jed­ nom trenutku, neocekivano i nezamislivo, zablistala je i sa suludom carolijom odjednom je bila tu na zaprepascenje Stvoritelja. Kakav potres! Sofija je ta devica, to nestvoreno i nerodeno bice, mudrost, Cistota, osmeh carolije stva­ ranja, nezamislivo toplo i neshvatljivo uzbudenje i bljestavi nemir kojeg se ne mozemo zasititi, kojeg se ne mozemo nagledati ni s uplasenim zanosom na­ pipati. Kao da to nije moguce i kao da nije nedopustena opsena. Zabranjeno je ludilo i slepo pretrivanje i jedina mogucnost je da se od njenog bica zedno pije i pije.

 

6

Ko je Bemeovu Sofiju ma i za trenutak doziveo, zna da biti muskarac ne znaci nista drugo do biti zedan mudrosti Boga, sto i nije nista drugo do ne­ prekidne zaljubljenosti u Sofiju, odnosno u svaku zenu bez izuzetka. Sta se ova ljubav fakticki ne maze ziveti, posledica je pokvarenosti sveta. Sustina svakog muskarca i pecat njegove sustine jeste zed za Sofijinim smeskom, za smeskom kojim je zavoleo celokupnu velicnu Boga i u njemu se beskrajna mac preobratila u bezgranicnu lepotu. Pre nego sto se Sofija pojavila kao carolija iz magije Boga, a da se nije rodila, a da nije stvorena, Stvoritelj je bio Jedno. Medutim, imaginacija je otelotvorena u stvaralackoj traumi. To je bilo nepredvidivo. To otelotvorenje je Sofija. Medutim, njenom pojavom magicna mac stvaranja nije prekinuta. Katastrofa raspolucenosti nije dozivela krah. Rezultat je bio nezamisliv. Postojanje se udvojilo. Temperatura se odjednom udvostrucila. Pojava kolosalnog lica i slike i biea, u kojem je stvaralacka mac raspolucena, nije snizila magicni far stvaranja, nego je njegovu intenzivnost bas udvostrucila. Zato onaj ko govori da udvostrucenje stvaralacke moCi vodi u nesvest, taj gresi. Dvostrukost je dovela do nepredvidivog pojacanja zanosa stvaralacke moCi.

 

7

Obrazac postojanja u nasem svetu je istovetan, cak aka se on oCituje i sasvim zastrt velom, meren prema nafoj prirodi i nasim proprocijama, ali jos uvek dovoljno snafan da bude srediste celokupnog bica. NaroCito u sadas­ njem trenutku kada nastaju prve konture sakralnog subjekta i novi muskarac

vec je poceo da nazire odgovarajucu zenu u apokalipsi istorije. 0 nezamis­ livoj moCi ljubavi danas se mnogo govori, narocito u psihologiji. Ali se jos uvek ne govori dovoljno. Pojedinci vele da se preuvelicava znacaj erosa. Ve­ rovatno je nemoguce preuvelicati znacaj erosa.

Govori se i o veoma staroj misli koja razdvaja eras i agape. Bez trosenja narocito mnogo reci na sporedna objafojenja, kratko bi se moglo reCi da se ovde javlja problem crvenog i plavog. Crveno nije nista drugo do eras, dija­ bolicka strast i ear pribavljena prodajom duse davolu, a plavo je plava ljubav, zanos nebesko plave boje. Grci su stepen ovoga entuzijazma nazivali filo­ zofija, ljubav prema sofiji.

lzmedu crvenog i plavog postoji elementarna razlika, to dobro znamo. Ali nije roden niko ko bi ih u samom sebi razdvojio, a takav se nece ni roditi. Smisao razlikovanja, pak, nije u tome. Cak ni u tome sto danafoji svet, navod­ no, fizicku strast zeli da uravnoteii duhovnom. Zahtev nije protivtefa, nego pojacavanje. Agape se zbog toga jace javlja da bi eras postao jos crveniji.

Podzemnoj strasti sakralnog subjekta car azurne Sofije odgovara zeni. Tri­ jumfalnom smislu muskarca crvena car zene. Muskom plavom zensko crveno, muskom crvenom zensko plavo. To pripada povecanju nivoa postojanja, nje­ gove nave mere, proporcije.

Telesno nije vise nejako u duhovnom bicu, nego je upravo na vifoj na­ petosti. Sofija nije bestelsna. Sofija je samo zena i upravo zbog toga samo telo. Jedna njena polovina je dobila car iz pakla, druga polovina je osmeh blistavog plavetnila mudrosti. To je crveno-plava sakralno-dijabolicka zena. I konacno, u ovom slucaju nije rec o dve, nego o tri stvari. Nikada ne treba zaboravljati da je bice jedinstvo tela, duse i duha. I ljubav je trojna, nije samo eras, nije samo agape, nego je i seks.

S pojavom Sofije udvostrucenje postojanja pojacalo je stvaralacku traumu do stvaralackog zanosa. Plava strast pojacava crvenu, crvena plavu. Svet je tako naCinjen da se tamo gde se napetost suprotnosti pojavljuje ne javlja nesvest u bicu, nego potencirani entuzijazam.

 

8

Danas, fakticki ziva figura Sofije mogla bi se zvati Pitija. Ne zbog toga sto raspolaze naroCitim prorockim darom. Proricanje u ovom trenutku nije bitno, a mozda nikada i nije bilo, narocito za one koje ne interesuje buducnost, jer znaju da ce se i tada dogoditi tacno ono sto se juce dogodilo i sto se vecito dogada Nije vafoo sta Pitija kaze o onome sta ce biti, nego sta zna o onome sto jeste.

Pitija je bila Apolonova svestenica u Delfima. Nedaleko od svetilista je sedela na tronoku iznad peCine iz cije dubine kuljaju isparenja, a omamljena Pitija govori reci koje razumeju samo posveceni. Pitijino znanje se maze domasiti recju ,,dodir". Ona je u dodiru sa silama. Ona je dotaknuta. Dotaknuta je osecanjima iopafanjima i smislom. Ona ima osetljivosti da razume sile. To je u njoj vrednost. Rec ,,dodir" govori da Pitija dostize Apolona, Apolon dodiruje Pitiju. Pitija je dotaknuta, ona je u dodiru s visokim pos­ tojanjem. Dodir - doticaj - osetljivost - dodirivanje - oseeaj - smisao - opa­ fanja -vrednost. To je carstvo Pitije zene. To je njeno iskljucivo znanje. Ona je dovoljno osetljiva da bude u dodiru sa smislom. To nije privilegija Pitije­ duse. To je znanje tela-duse-duha Pitije. Telo, to najdragocenije sredstvo, ne moze se preskociti. Ona je u dodiru telom. Telo joj dodiruju. Telo je opafanje i osetljivost.

 

9

Nafa osteljivost je u prvom redu osetljivost za jezik. To je ljudska rec­ jezik. Pitija zna jezike bez reci. Ne samo jezik ociju, pokreta, ne samo jezik precutanih osecanja. Pitija zna jezik zivotinja, narocito ptica. Poznaje jezik svetlosti zvezda, Suma mora, fomora Stirna, treperenje plamena, mirisa cve­ tova. Govori let orla, govore zvezde, talasi mora, krofoja hrasta. U Dodoni su bile zene koje su predskazivale po fostanju Zevsovog drveca, ali ovde opet nije vafoo Sta SU proricale, nego sto SU govorile Ono StO jeste.

Pitija zna da u pristrancima brda postoji mesto gde se uvece lagano spusta hladovit vazduh s visokih planina i ako se eovek postrance okrene pravcu strujanja, moze euti sta veli vetar. On govori neobicno duge reCi, s akcentima koji se jedva podifo i spustaju, za tren prekida govor i ponovo ga nastavlja. Govor se ne moze prevesti, ali i nema potrebe za prevodenjem, jer je po sebi savden smisao. Stvar eulnosti. Ona je dotaknuta. Ako side do reke, na jed­ nom mestu voda izgleda kao da kljuca. Vrtlog navire iz dubine i govori. U tom govoru je mnogo glasova s, katkada r i 1, i ovim prostim jezikom govori ono sto se drugacije nikako ne moze izreCi. Tako govori let golubova na plavom nebu u letnje jutro kada izvode svoj let, kruze u visini i kada se okrecu, a suncevi zraci se odbijaju od njihovih krila. Tako govori plima na mom, u sanjivom ritmu dubokog disanja, gotovo spavajuCi, o tajni okeana i tako trvepetom govore nocu zvezde o beskrajnim svetovima. Ona je dotak­ nuta. Cuje kada pljusak pada po jezeru i kapi kise sljapkaju po vodi kao vilinska deca. Sve je to stvar eulnosti. Oseca ako neko u daljini pomisli na nju, cak i ko je pomislio, cak i sta je pomislio. Oseca ako je visa sila dodirne svojom mislju. Oseca vrelo hujanje bestelesnog zracenja, koje je istovremeno i hladovito, a lici na svetlost zvezda i na nadahnuce, istovremeno pocinje da plamti od njega i da pada u zanos.

 

10

Pitija se od svih ljudi razlikuje po tome sto je ona u dodiru sa znanjem koje smo zaboravili, ali koje je nezaboravno. Zapreteno, ali nije pokopano.

Sa znanjem od kojeg se neprekidno udaljavamo i oko kojeg neprekidno kru­ zimo. Ona je u dodiru s njim i ona jedina zna da ono sto mi nazivamo opa­ fanjem i sto je jedina veza medu nama i jedina izmedu sveta i nas, i nije nista drugo do izbledela kopija izvornog neposrednog znanja. Negda je postojalo vise i savdenije znanje od ovog, znanje koje nije imalo potrebe da ga vide i euju i dodirnu, i vise smo znali. Izvorno smo sve znali neposredno i nepo­ sredno smo ziveli zajedno s celokupnom stvarnoseu. To je bilo postojanje kada SU Adam i Sofija bili jedno, prvo bice androgin. ,,Mlad si i nevin kao sto je Adam bio, oboje istovremeno", pise Berne. ,,Adam je istovremeno mlad i nevin, savdena slika Boga. Nosio je u sebi obe tinkture, vatru i svetlost." Naravno, vatra oznacava crvenog erosa, svetlost je nebesko plavi agape. Pitija je jedino bice koje poseduje nezaboravno znanje da smo izvorno bili and­ roginska bica i da smo neposredno ziveli zajedno s vaseljenom i da smo vecita androginska bica i da zivimo zajedno s vaseljenom.

Umesto izgubljenog neposrednog znanja nastalo je ono sto mi nazivamo eulnim iskustvom. Covek zato vidi jer je slep i zato cuje jer je gluv. Kufanje je posledica neznanja kufanja. Ono sto nazivamo culnom delatnoseu, to je zamrlost eula. Sve sam zaborav i udaljenost i pokopanost. Ceo ovaj nas zivot nastao je na mestu izgubljenog pravog postojanja. Zakopani smo duboko, duboko, zaboravljeni u bezgranicnoj svetlosti.

Ali vec znamo da je svet tako naCinjen da tamo gde se suprotnost pokida, tu se snaga postojanja ne slama, nego se upravo pojacava. Na pocetku po­ cetka, kada je ,,razdvojeno nebo od zemlje", odnosno kada su razdvojeni musko i zensko, raspolucena stvaralacka polna moc, to je udvostrucilo moc bica. To je onaj trenutak kada se pojavila Sofija, a da nije rodena i da nije stvorena. To je trenutak radanja ljubavi. To je zlatni trenutak stvaranja sveta. U ovom trenutku trauma stvaranja pretvorila se u blistavi zanos stvaranja. Crveni eros ne umanjuje plavi agape, nego mu udvaja snagu. Telo ne pot­ kopava snagu duha, nego je potencira. I zato znamo da kada smo izgubili izvorno znanje i umesto njega dobili eula, to ne znaci slabljenje, nego po­ jacavanje. Vid je jedna vrsta slepila, ali slepilo cula je pojacan vid. Gluvilo uva je potenciran sluh. Culno iskustvo je umnozeno znanje. To je ono sto Pitija zna. To je ono sto je u Pitiji culo, dodir, smisao, osecaj, osetljivost. Vise od neposrednog znanja.

 

11

Za nas je Pitija u sadafojem trenutku istorije prisutnost Sofije. Nije uce­ nje, nije nauk o spasenju, nije castoljublje, nije vladanje svetom, nije religija. U snazi tigra Bog je stostruko prisutan. Pitija je tamno ogledalo Sofije, the charm of the dark, carolija noci. Splendour without rays, the shining shadow. Blistava senka. Ali znamo da je raspolucivanjem stvaralacke polne moCi nas­ tao ljubavni zanos, nezamislivo pojacavanje postojanja. Tamno ogledalo, ca­ rolija noCi, sto je zenska lepota, nije slabija od prethodne, nego je upravo dvostruko jaca. Ovakva noc nam se smesi iz zenske lepote, ono neznanje koje je pojacano znanje, slepilo koje je potenciran vid. Biti osetljiv. Vise je nego znanje.

 

12

Sakralno-dijabolicki eovek govori i dela stotinama znakova i danas je vec potrebna namema kratkovidost pa da se ne primeti sve cesce pojavljivanje ovakovog eoveka. Zenski pandan ovog sakralnog subjekta jeste Sofija. Danas ova Sofija zivi medu nama u figuri Pitije. Pitija je sakralno-dijabolicka fona koja nije nista drugo do otelotvorenje magicne carolije, dodimuta stvara­ lackom moci, najvise znanje, u vlasti zanosa eulnog iskustva.

U udvojenoj caroliji entuzijazma ljubav je strast uspostavljanja izvomog jedinstva. Svaka ljubav u sebi samoj vri ovim izvomim jedinstvom. Onoga koga je izgubila, odnosno koga ne mofo da izgubi, koji je ona sama. Svi smo androginska bica. Mlad i nevin, kaze Berne, kao sto je bio Adam, oboje skupa. To danas vec zna i psihologija. Paradoks ljubavi je sto to oboje znaju a izgleda kao opsena da ih je dvoje, odnosno da su jedno pa ipak dvoje. U ovoj zabuni tako se bezgranieno pojacava. postojanje sto je ranije za oboje bilo nezamis­ livo.

Ukoliko sam muskarac, ja sam duh i stvaralacka moc - ukoliko sam fona, ja sam dufa i dodimuta sam - a oboje sam u ovom telu u kojem mogu da ostvarim duhovnu nebesko plavu snagu stvaralacke moCi i crvenu vatru do­ dimutosti. Sakralni subjekt je androginsko bice koje je zaljubljeno u izvomu fonu, u Devicu, u Sofiju i time u sebi samom priziva izvomog eoveka. Ovo znanje je ono sto smo zaboravili, ali koje je nezaboravno. COvek u samom sebi podzemnom straseu fone potencira kristalni smisao, davolsku fodnju za uzivanjem nevinom mesecevom eudi i uranski duh rascvalim telom. Tako pojacava u sebi znanje i tako mu bice postaje sve intenzivnije. Tako priziva zanos magiene carolije, kako bi se u ovoj vatri, stvorivsi izvomo jedinstvo, mogao roditi feniks, ptica duha i duse koja je veena. Sofija se nalazi u sak­ ralnom subjektu, kao sto Pitija nosi u sebi sakralni subjekt. Tacka kljucanja njihovog postojanja u sadafojem trenutku istorije nije nauka, nije umetnost, nije religija, nisu ucenja, narocito nisu ucenja 0 spasenju, nije vladanje sve­ tom. Covek spolja cini samo ono sto je unutra propustio, kafo Sen-Marten. Nauka, umetnost, vladavina, ucenja znaci su propustanja unutrafojeg pos­ tojanja. Tacka kljucanja naseg postojanja je sto smo opet primili k znanju svoje primordijalno androginsko bice. Zbog toga se ponovo mnogo govori o nezamislivoj moci ljubavi, tako mnogo, ali jos uvek nedovoljno.

Sofija je otelotvorenje magijske carolije stvaranja. Imaginacija u zivom telu. Sofija je primordijalna vizija. Najpre je. bila fona i tek zatim je nastao svet po njenom uzoru. Zena je iskonska pojava. Svet je njena kopija i njena slika, kao sto je ona slika i kopija stvaralacke moci.