PREDGOVOR

Branko Ljubić, Gempen, Bazel, Švajcarska

Ovaj Predgovor je napisan za prevod knjige GA 296, Rudolfa Štajnera, Pitanje vaspitanja kao socijalno pitanje, predavanja u Dornahu od 9 do 17.08.1919, fotokopija,Beograd,2015, u prevodu Olivere Todorović.

Talas dramatičnih promena je naročito od devedesetih godina prošlog veka zahvatio Evropu. One naravno nisu u svemu iste u Istočnoj, Srednjoj ili Zapadnoj Evropi, ali njihov intenzitet i dramatičnost su slični, njihova povezanost vidljiva. Radi se o nečemu što duboko zadire u dosadašnji evropski identitet, u evropsku kulturu, štaviše i u opšte životno osećanje. Današnji Evropljanin se često oseća nesigurnim ne samo u ekonomskom smislu, već pre svega u svom kulturnom kontekstu, u svojoj duhovnoj orijentaciji prema svetu i životu. Ukoliko je uopšte ima. Jer mnogo je onih koji nose u sebi materijalizam kao integralni deo takozvanog modernog pogleda na svet. Za Evropljanina, bio on Srbin ili Nemac, još pre dva veka je život u hrišćanstvu bio neotuđivi deo njegovog identiteta. Danas je teško utvrditi nove kriterijume za aktuelni evropski identitet, jer su de facto redefinisane bitne spozajne i moralne koordinate opšteg društvenog sistema. To znači da se naš celokupni socijalni život nalazi u ozbiljnoj krizi. Istorijska svest prepoznaje u ovom procesu šansu da se stvori nešto kardinalno novo. A nov je i neverovatno širok, globalni kontekst aktuelne krize.

Šta smo mi kao Evropljani, bilo da smo Hrvati ili Srbi, vojođanski Mađari ili pak Grci, bilo da smo Florentinci ili Moskovljani, šta smo mi zaista? Šta je naš pravi lik i interes? Odgovor na ta pitanja ne može da pruži ova ili ona partija, koja se drži koordinata svog vrednosnog sistema, pa čak ni ova ili ona tradicionalna crkva, budući da se ona drži dogmi, koje u krajnjoj liniji dovode u pitanje pojam razvoja, a samim tim i razvoj vrednosti. Međutim odluku o našoj duhovnoj orijentaciji i identitetu ne može danas da nam preuzme niko, osim ako to sami ne dozvolimo. Pitanja životnog smisla i orijentacije društva su nedeljiva od samosvesnog Ja, koje je u suštini nosilac društvenih promena i koje u sebi doživljava drame tokom globalnih kriza. Svako to Ja ponaosob, ma koliko bilo nejako, ima svoju neotuđivu vrednost i stoji pred istorijskom odgovornošću da donese ne tuđe, već sopstvene odluke. Svaki čovek treba naročito danas hrabrost da preispita svoj sistem vrednosti i svoju duhovnu orijentaciju, da bi zaista bio u stanju da kao deo društva svim svojim snagama zastupa vrednosti zbog kojih živi. Zašto naročito sada? Mislim da se to dovoljno vidi na fenomenima tzv. javnog političko-medijskog života, koji je pun neistina i moralne dezorijentacije. A on ima svoj duh i metodu. Kao takav on opstaje i dalje samo usled našeg nedostatka hrabrosti da se tome suprotstavimo svuda gde se to nas tiče. Nas radi i sledeće generacije radi. Nije li upravo hrabrost nešto, na šta su Srbi, bar u pogledu na sopstvene istorijske vođe, posebno ponosni? Međutim, hrabrost počinje pre svega na polju mišljenja, kada treba biti kadar prepoznati zablude i činjenice, a onda imati još veću hrabrost da se te spoznaje sprovedu u delo. Takve duhovne heroje treba danas naravno svaki narod, jer je uveliko u toku sudbonosna borba koja se odvija na polju svake ljudske duše.

Dr Rudolf Štajner (1861-1925), koji se duhovno i socijalno angažovao upravo u vreme jedne od velikih socijalnih kriza u Srdednjoj Evropi, u 20-tim godinama prošlog veka, je u mnogim svojim predavanjima ukazivao na značaj spiritualnog shvatanja čoveka i sveta, što stoji u vezi sa dubljim shvatanjem pozadine takve krize. Velika je zasluga Gđe Olivere Todorović, diplomiranog pedagoga i valdorfske vaspitačice iz Beograda, da se ovim izdanjem pojavljuje prvi srpski prevod 6 predavanja koja je Dr štajner održao avgusta 1919-te u Dornahu (Švajcarska). Verujem da će zainteresovani čitalac moći da prati intencije predavača i tamo gde prevodilac možda nije pronašao optimalan izraz za živu reč originala, što po sebi nije nimalo lak zadatak. Jer ovde se radi o tekstu stenografskih beleški slušalaca, koje Dr Štajner nije naknadno pregledao i korigovao, što znači da nisu očišćene od grešaka. Uprkos tome se u ovim predavanjima može naći mnogo bitnog za shvatanje razvoja čoveka, Evrope i čovečanstva, a što, kao i svaka plodna spoznaja, nosi u sebi klice istinskog entuzijazma. Taj žar za spoznajom realne stvarnosti koja nas okružuje je prirodna atmosfera ovih predavanja, a nadam se i raspoloženje svakog čitaoca koji bude otvorio stranice ove knjige. Jer zaista: budućnost ne pripada mlakima.

Branko Ljubić