DOBROTOLjUBLjE

PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

PETO SLOVO: O zapovestima vernima i o uređenju života onih koji hoće da žive u miru jedni sa drugima

1.  Idući zajedno putem, u svemu pratite pomisao najslabijeg među vama, tj. da li je

potrebno na kratko odahnuti ili nešto pojesti pre vremena.

2.  Kada izađete zajedno na neki posao, neka svako od vas gleda samo na samog sebe, a ne na brata svoga. Ni jedan ne treba da uči, niti naređuje.

3.  Ako vršite neku popravku u keliji ili zidate ognjište, ostavite onoga koji radi da vrši svoj posao kako hoće. Međutim, ako on kaže: "Učinite ljubav i naučite me, jer ne znam (kako treba)", onda onaj među vama koji zna ne treba da je lukav i da kaže: "Ni sam ne znam", budući da takvo smirenje nije po Bogu.

4.  Ako primetiš da tvoj brat ne [vrši kako treba] neko delo, nemoj mu reći: "To si pokvario". Međutim, ako on kaže: "Učini ljubav i nauči me", i ti ga ne naučiš, već prećutiš, [znaj] da u tebi nema ljubavi Božije i da se držiš lukavstva.

5.  Bratu koji je skuvao ne baš tako dobro jelo nemoj reći: "Slabo si skuvao", jer je u tome smrt za tvoju dušu. Bolje razmisli kako bi tebi bilo neprijatno da tako nešto čuješ od drugog, i uspokojićeš se.

6.  Onome koji pri zajedničkom pojanju pogreši u rečima, nemojte ništa govoriti, niti ga smućujte. Ako čak i propusti reč, neka (ostane) bez nje. Međutim, opominjite ga ukoliko on unapred kaže: "Učinite ljubav i opominjite me (kada pogrešim)".

7. Kada u trpezi jedete nešto i nekome od vas hrana nije po želji, neka ne govori: "Ja to ne mogu da jedem", već neka radi Boga sve do smrti prinuđava sebe (ili da prećuti ili da pojede), i Bog će ga uspokojiti.

8. Onoga ko pri zajedničkom radu iz malodušnosti prestane (da radi) nemojte prekorevati, već mu učinite po volji i poštedite ga.

9.  Ako kod vas svrati bratija, nemojte se raspitivati ni o čemu što bi moglo da vam posluži na štetu, kako vam od njih u keliji ne bi ostalo smućenje. Međutim, onaj od bratije koji je od nekog posetioca koji nije mogao da se uzdrži čuo nešto što može da bude na štetu, ne treba ništa da prepričava ostaloj bratiji, već treba da prećuti, kako bi smućenje prošlo kod njega jedinog, i kako srca otalih ne bi napunio smrtonosnim otrovom.

10.  Krenuvši negde na stranu zbog nekog posla, nemoj nikoga ništa pitati bez potrebe, da bi se celovit opet vratio u svoju keliju. Ako si nešto i bez želje čuo, vrativši se nemoj ništa prepričavati bratiji svojoj.

11.  Kada ste negde na strani, nikako sebi ne dozvoljavajte slobodu [u ponašanju], kako bi oni koji vide vaš poredak od vas stekli korist. Naročito ne (popuštajte sebi) u vezi sa tajnim i očiglednim ćutanjem. Jer, sve te strasti (koje dolaze od smelosti u ponašanju)

primećuju se u nemoćnom bratu usled opuštenosti njegovog srca i usled toga što ne vidi sopstvene grehe. (Znajte) da pomoć Božija, nada, tiha narav, savesnost, odricanje od svoje volje, prinuđavanje sebe u svemu - nalaze mesto u smirenoumnom srcu, dok visokoumlje, prepiranje, smatranje sebe većim znalcem od brata, gaženje savesti, nemarnost pred ožalošćenošću brata i reči: "Šta me se to tiče" - nalaze mesto u surovom srcu.

12.  Ako u tvoju keliju uđe brat dok sediš za svojim rukodeljem, uopšte nemoj nagađati

ko je više uradio - ti ili on.

13.  Radeći sa nemoćnim, nemoj biti tajno pobedoljubiv želeći da učiniš bolje od njega.

14.  Bratu koji učini neku štetu prilikom nekog posla nemoj ništa govoriti, izuzev ako ti on sam kaže: "Učini ljubav, brate, i pouči me". Ukoliko, pak, ti prećutiš, iako znaš (šta je potrebno), (izabrao) si smrt.

15.  Trudeći se na svom rukodelju, ma kakvo bilo, uložite napor da se uopšte ne trudite da saznate koliko je ko od vas uradio za nedelju dana. Jer, to bi bio znak neukosti.

16.  Pošavši na posao sa bratijom, nemoj želeti da oni saznaju da si uradio više od njih.

Bog od čoveka očekuje da svako svoje delo čini u tajnosti.

17.  Sa radošću pretrpi brata koji ti malodušno odvrati (neprijatnom) rečju. Jer, ako bolje razmisliš o (onome što se desilo) na osnovu Suda Božijeg, naći ćeš da si pogrešio ti (a ne brat).

18. Ako ti, dok živiš sa bratijom, dođe pomisao da se (u hrani) stesniš više nego što je običaj, reci sam sebi: "Moj (nemoćni) brat, koji ovde živi, jeste moj gospodar". Ako, pak, odlučno želiš da povećaš uzdržanje, uzmi sebi malu odvojenu keliju, a svoga nemoćnoga brata nemoj smućivati.

19.  Bratu koji svrati kod vas i o kome ste slušali da voli da se ističe, nemojte postavljati nikakva pitanja o [toj strasti], sve dok sam od sebe ne projavi taj nedostatak. Pa i tada se čuvajte da ne učinite bilo šta što bi ga moglo ožalostiti.

20.  Nemoj roptati na brata svoga ako imaš potrebu da nešto uzmeš, niti govori: "Zašto se sam nije setio da mi to da?" Naprotiv, kaži mu smelo i sa prostotom: "Daj mi to i to, jer mi je potrebno". To i jeste sveta čednost (prostota) srca. Ukoliko, pak, ne budeš rekao, i nastaviš da ropćeš u srcu, sam ćeš biti kriv.

21. Ako se među vama povede reč o nekom mestu iz Pisma, onaj ko ga zna i ko ga shvata treba svoju volju da(zadrži) iza svoga brata i da ga uspokoji u radosti. Reč koju iznad svega treba da tražite jeste: smiravati se pred bratom svojim.

22. Onaj ko očekuje Strašni sud na koji ima da izađe, na svaki način će se usiljavati da mu se u onaj strašni čas ne zatvore usta, nemajući šta da kažu kao opravdanje.

23. Ne raspitujte se za stvari ovoga veka, da ne biste postali slični mestima na koja se odlazi da bi se ispraznila creva i u kojima je zbog toga veliki smrad. Pre budite čist žrtvenik Bogu, obezbeđujući u sebi i sveštenika koji će izjutra i s večera stavljati tamjan (na žrtvenik). Ovaj žrtvenik nemojte nikada ostavljati bez tamjana, već se potrudite da se on neprestano (uznosi) pred lice Gospodnje sa svakom molitvom, kako bi vam On darovao prostotu i dečiju nevinost, i kako bi od vas uzeo ono što je tome suprotno: lukavstvo, demonsku mudrost, radoznalost, samoljublje i zlo srce. Jer, sve to uništava trud onih koji ih se drže. Svrha svega toga jeste: ako se čovek sa znanjem boji Boga i sluša svoju savest po Bogu, svemu rečenom će sam sebe naučiti u tajnosti. A ako tamo (unutra) ne bude onoga gospodara (tj. straha Božijeg), dom [tj. unutrašnjost] takvog

jadnog čoveka će biti izbačen [napolje] da svako o njemu govori šta hoće. Jer, njegovo srce ne stoji pod njegovom vlašću, već pod vlašću neprijatelja.

24.  Ako vam predstoji da odete na neki manji posao, neka niko ne prezire drugoga i neka ne ide sam, ostavljajući brata svoga da se muči savešću u keliji. Naprotiv, neka

mu kaže sa ljubavlju: "Hoćeš li poći? Hajdemo". No, ako uvidi da brat nije spokojan toga časa ili da je nemoćan telom, neka se ne prepire, nastojeći da svakako pođu, već neka odloži posao i neka pođe u svoju keliju sa sastradalnom ljubavlju (prema bratu). Čuvajte se da se u bilo čemu protivite bratu, kako ga ne biste ožalostili.

25.  Ko živi sa ocem ili sa bratom, dužan je da se o svemu savetuje sa njima, a ne sa nekim sa strane. U tome se kriju i mir i poslušnost.

26.  Živeći sa ocem svojim, ili sa bratom, pazi da nemaš neko tajno prijateljstvo ili da nekome pišeš tajno, ne želeći da o tome saznaju oni koji žive sa tobom. Time bi i sebe i njih poricao.

27.  Pazi da, živeći sa nekim ko je bolji od tebe, ne činiš bilo koje dobročinstvo siromašnima ukoliko ga nisi pitao. Ništa nemoj činiti tajno.

28.  Raspitujući se o pomislima, raspituj se pre nego što ih ispuniš. Govori o onome što te trenutno napada. O svemu - o promeni mesta življenja, o učenju rukodelja, o promeni rukodelja, o stupanju u zajednicu sa nekim, o raskidanju takve zajednice - slobodno pitaj, i to pre nego što učiniš delo. I o nemoćima duševnim i o telesnim strastima (pitaj) još dok te (pomisli) pritiskaju. Raspitujući se, nemoj da govoriš da još nisi učinio po njihovom nagovaranju, već pokaži svoju ranu kako bi dobio lekarstvo.

29.  Iznoseći svoje pomisli, nemoj biti licemer i ne govori jedno umesto drugoga. Nemoj da izgleda kao da je neko drugi tako postupio, (a ne ti). Govori istinu i pripremi se da ispuniš ono što ti kažu. Inače ćeš se sam sebi podsmevati, a ne starcima koje pitaš.

30.  Raspitujući se kod staraca o borbi, nemoj slušati one koji u tebi govore više od staraca. Naprotiv, najpre se pomoli Bogu, govoreći: "Učini na meni milost i daj ocima mojim da mi kažu ono što Ti je ugodno". Posle toga, sa verom učini ono što ti kažu oci, i Bog će te uspokojiti.

31.  Živeći sa bratijom, [može se desiti] da ne nalaziš spokojstvo iz različitih uzroka - ili zbog rukodelja, ili zbog obaveza (uzdržanja), ili zbog udobnosti života, ili zbog nemogućnosti da trpiš (neprijatnosti), ili zbog uninija, ili zbog toga što želiš bezmolvije, ili zbog toga što ne možeš da nosiš breme (poslušnosti), ili zbog toga što ne možeš da radiš ono što želiš, ili zbog toga što nemaš sve što ti je potrebno, ili zbog toga što želiš da se podvrgneš većim lišavanjima, ili zbog toga što si nemoćan i ne možeš da podneseš trud. Uopšte, ma koji razlog bio, nemoj se saglašavati da odeš od njih. Ma šta podsticalo tvoje srce da odeš od njih, nemoj zbacivati breme i nemoj odlaziti sa ožalošćenošću. Nemoj odlaziti sa skrivenim osećanjem uvređenosti i ne u vreme kada se u tebi nalazi roptanje i omalovažavanje. Ma koliko te pritiskala ozlojeđenost prema njima, seti se da si pripadao njihovom bratstvu. Radije potraži vreme kada si miran i kada ti je spokojno srce. Ma kuda otišao, sa sebe zbaci nezadovoljstvo prema njima, i ni u čemu ne osuđuj bratiju sa kojom si živeo. Nemoj slušati neprijatelje svoje i ne preokreći njihova dobročinstva u zločin sa namerom da prekorevanjem brata sam izbegneš prekor. Inače, pašćeš u ruke neprijatelja svojih tamo gde budeš otišao da osnuješ [novi] život.

32.  Došavši na neko mesto da bi se nastanio, nemoj uzimati keliju pre nego što saznaš poredak tamošnjeg života, tj. nema li tamo za tebe nekog saplitanja ili zbog

mnogobrižnosti, ili zbog toga što ćeš videti neke (koji ti nisu na korist), ili zbog slave, ili zbog udobnosti, ili zbog spoticanja sa strane tvojih prijatelja. Ako budeš mudar, za nekoliko dana ćeš saznati da li ćeš (tu naći) smrt ili život.

33.  Ponudivši bratu svoju keliju radi boravka na nekoliko dana, nemoj se prema njemu

odnositi kao da je pod tvojom vlašću.

34.  Ako uzmeš neku keliju na kraće vreme, ništa u njoj nemoj rušiti, niti raditi bez

blagoslova onoga koji ti je dao, inače ćeš postupiti protiv savesti.

35.  Živeći sa nekim ili privremeno se nalazeći kod nekoga, čuvaj se Boga radi da ne prezreš neku zapovest koju dobiješ od njega, ili da očigledno ili tajno narušiš tu zapovest.

36.  Živeći u svojoj keliji [možeš] da odlučiš da hranu uzimaš u određeni čas, ili da ne jedeš kuvano, ili bilo šta drugo. Međutim, pazi se da, kada izađeš negde i kada sedneš za trpezu, nekome ne kažeš: "Oprosti mi, ja to ne jedem", jer će čitav tvoj trud pasti u ruke tvojih neprijatelja. Vladika tvoj Spasitelj je rekao: "Delaj u tajnosti, da bi ti Otac tvoj uzvratio javno". Ko voli svoj trud, pazi da mu ne propadne uzalud.

37.  Živeći zajedno sa drugim i radeći zajedno sa njim, bilo u keliji, bilo izvan kelije, pazi da na njegov poziv ne kažeš: "Sačekaj malo, dok završim jednu sitnicu", već odmah poslušaj.

38.  Radeći zajedno sa drugim i primetivši neku grešku kod drugih, budi mudar i ne zadržavaj je u sećanju, da ti se ne bi desilo da ti se kad-tad otisne sa jezika i da je kažeš bratiji. Jer, u tome je smrt za tvoju dušu.

39.  Ako sa tobom živi bratija i ako se desi da rade čitav dan, uteši ih tako što ćeš im dati da jedu pre određenog časa. Nemoj misliti samo na sebe, već misli na Sud Božiji. Imaj Boga pred očima u svakoj stvari koju činiš.

40. Došavši u neko mesto sa namerom da se na njemu nastaniš, bilo sam, bilo sa onima koji su se tu našli pre tebe, i primetivši nešto štetno za dušu, ili nešto nemonaško, bilo neki zanat, bilo neko delo, nemoj otvarati svoja usta da ih izobličavaš. Ako ti duši ne odgovara da ostaneš, idi na drugo mesto, ali svoj jezik sačuvaj od izobličavanja, budući da se u tome nalazi smrt za tebe.

41.  Ako si nemoćan i strastan, čuvaj se da nekome ne dozvoliš da ti otkriva strasne pomisli kao vernome. Jer, u tome je pogibao tvoje duše.

42.  Ako se među vama pronese neka smešna reč, čuvajte se da se vaš smeh ne razvije do glasnosti, jer bi to bio znak neukosti, odsustva straha Božijeg i odsustva stražara u vama.

43. Pošto je u naše dane gnev Božiji postigao čitavu vaseljenu, ma šta čuli nemojte se smućivati, već govorite u srcima svojim: "Šta je to u poređenju sa onim mestom (tj. adom) u koje ćemo dospeti zbog grehova naših?"

44. Učinite ljubav Boga radi i iščitavajte (napisano) kako biste ga i ispunjavali. Jer, za vernoga nije mala stvar ako ovo smatra nevažnim delom. Ako ovo očuvate u prostoti i

sa razumom, u pokoj Sina Božijeg ćete otići sa radošću, a ako ne očuvate, onda ćete se i ovde namučiti, i po izlasku iz tela, po Pismima, biti odvedeni u ad. Radi prvoga je došao Vladika naš Hristos, ali nas naša ogrubelost oslepljuje željama srca našeg, koje više volimo nego Boga. Jer, Njega ne volimo toliko koliko volimo strasti.

45. Eto, ja se naterah da vam napišem i ovo, jer ono prethodno ne beše dovoljno. Učinite ljubav i od sada stupite u podvig. Nemojte ostajati sa neobrezanim srcem vašim, već pomozite sebi u malobrojnim danima vašim. Ako sačuvate smirenje, mir, trpljenje,

odsecanje svoje volje i ljubav (proživećete sebi na dobro), a ako ih ne sačuvate, među vama će biti zavist i sukob, prepirka i visokoumlje, roptanje i neposlušnost, te ćete u zlu proživeti svoje vreme, i zaista ćete poći u ad kada izađete iz tela. Ljubite svoju bratiju svetom ljubavlju i čuvajte jezik svoj da ne biste izgovorili neprilične reči, koje bi mogle

da rane brata. Silan je Vladika naš Bog da nam da da činimo i da čuvamo [ono što je na korist], da blagodaću Njegovom obretemo milost sa svima svetima koji su mu ugodili. Njemu slava, čast i poklonjenje sada i uvek i u vekove vekova. Amin.