PETI MESEC
Otvorite vrata i prozore
1. dan
Život je prilika da se ostvarite. Čovek može i da ne uspe. Mnogi ne uspevaju, samo nekoliko vrlo retkih ljudi uspevaju to da postignu. Ti retki pojedinci uspevaju da uñu u svoj unutrašnji svet. Ako ostanete zabrinuti zbog novca, moći i ugleda, na čistom ste gubitku. Osnovna briga u ljudskom životu treba da bude
„Ko sam ja?” Ne smete biti zadovoljni dok to ne saznate. Odlučite, donesite veliku odluku u najskrivenijoj srži vašeg bića: „Moram to da postignem” jer upravo ta odluka će da postane seme.
2. dan
Život je putovanje, hodočašće. On nije statičan, nego dinamičan. Uvek se kreće prema nepoznatom. Meñutim, zato što smo preplašeni mi se grčevito držimo poznatog i ne dozvoljavamo životu da se pokrene, ne damo mu dovoljno slobode da pojuri napred, prema nepoznatom i da otpleše prema okeanu. On je kao reka, a mi od njega pravimo baru. Ako reka postane takva to je njena smrt. Ostane li se kao reka znači da se ostaje živ. Bare nikada nigde ne stižu. Samo se isušuju, postaju sve blatnjavije i prljavije i smrde jer su ustajale. One ne mogu da ostanu sveže i čiste. Reka ostaje čista, sveža i teče. U reci je radost jer vas uvek očekuje neko iznenañenje, kao i nedoumica – šta će sada da se dogodi? Svaki trenutak u životu je iznenañenje, neizmerno smo iznenañeni i u beskrajnoj neizvesnosti, to je tajna u kojoj su nepoznati početak i kraj. Inače, čovek samo treba da ostane kao reka; stalno treba da se kreće prema okeanu, da se ničega ne boji i da se ničega ne drži grčevito. Nastavite da tečete, nikada ne dozvolite da postanete ustajali – ostanite pok- retljivi, mladi. Telo je osuñeno da jednog dana postane staro, ali duh nikada ne mora da ostari. On će ostati samo ako mu to dozvolimo. Smrt ne dolazi kao kraj, nego kao početak; samo se otvaraju nova vrata.
3. dan
Čovek samo misli da umire; smrt je zabluda. Niko nikada nije umro i nikada se nije ni rodio. Roñenje i smrt su samo epizode u večnom životu. Niti je roñenje početak, niti je smrt kraj. Postojali ste pre roñenja i postojaćete posle smrti. Zapamtite to, shvatite da je ovo čitava svrha religije. Da se iskusi besmrtnost jedini je način da se rešimo svih strahova, jer su oni ukorenjeni u strahu od smrti. Kada jednom shvatite da ne postoje ni smrt ni roñenje oslobodićete se straha, oslobodićete se pakla. Bićete osloboñeni od svih vrsta noćnih mora. U vama će se nastaniti čudesan mir, koji nije kao mir na groblju, nego mir koji će pevati, igrati i slaviti. Takav mir je pun života.
4. dan
Meditacija je samo put, metoda, tehnika pronalaženja, vašeg povratka kući. Taj put povratka je u vama. Uvek je bio tamo i zauvek će ostati tamo. Možete lutati svuda, ostaćete u mraku dok se ne vratite u svoje sopstveno biće, dok se ne okrenete u sebe i vidite samog sebe. U momentu kada vidite sebe sve postaje svetlost; od tog trenutka nestaje mrak, nestaje slepilo. Sve je tako jasno da ne može biti jasnije, svi problemi nestaju. Život postaje prava svečanost. Meditirajte sve više i više. Neka vam bude cilj da kad god imate vremena to vreme posvetite meditaciji. Ona uvek mora da ima prednost.
5. dan
Ljudi koji su obrazovani moraće da odbace svoje obrazovanje ako zaista žele da postanu mudri. Mudrosti ne stoji na putu neznanje, nego saznanja, zato što su ona zapravo neznanje. Ono što ste naučili nisu prava saznanja, nisu vaša saznanja, pa zato nisu prava. Odbacite ih – sve su to suvišne stvari – tako da biste zaista mogli da saznajete.
Kada posmatrate tuñim očima, kako biste mogli da vidite? Vi ne možete da gledate mojim očima; to je nemoguće. Imate svoje sopstvene oči za gledanje, a to ne važi samo za spoljašnje oči nego i za vaše unutrašnje oči. Ne možete da živite na pozajmljeni način, a ljudi upravo to rade. Zato im je život samo imitacija, samo fotokopija. U njemu nema ni lepote ni radosti. Ne možete u njemu da vidite ni igru, ni svečanost. Samo izvorno može da igra i peva, jer samo možete da se veselite kada ste izvorni.
6. dan
Svako biće je jedinstveno. Bog nikada ne stvara fotokopije, on uvek stvara originale i veruje u izvorno. On je istinski tvorac, nikada se ne ponavlja. Inače, čovek stalno živi u imitaciji. Mi pokušavamo da budemo neko drugi, što nije moguće. Sve što radimo biće bezuspešno. Možete da budete samo ono što jeste, ne postoji druga mogućnost. Svi se trudimo da budemo neko drugi. To je čitava priča o našem neuspehu, našoj životnoj tragediji.
Nastojim da vam pomognem da poštujete sami sebe, da volite sami sebe, prihvatite sebe i budete ono šta jeste jer je to jedina mogućnost; ne možete biti drugačiji. Uz to, nema ni potrebe da se bude drugačiji – Bog vas je stvorio jedinstvene. Ne propisujem vam odreñene osobine niti odreñeni stil života, nego samo uvid, svesnost, da biste sami mogli da odlučite o svom životnom stilu, tako da možete da živite u sopstvenoj svetlosti. U momentu kada započnete da živite u svojoj svetlosti, imaćete dobrotu.
7. dan
Pripremite se za dan. Pred vama je izlazak sunca. Izañite iz svog sna, nemojte više da se skrivate ispod pokrivača, koliko god to bilo prijatno i koliko god vam vaš um bude govorio: „Okreni se samo još jednom na drugu stranu, samo još malo, nekoliko minuta.” Ne slušajte ga jer tih nekoliko minuta nikada neće proći. Um stalno odgaña. Želi da nastavite da spavate, jer um može da postoji samo kada spavate. Kada se probudite um nestaje, baš kao što i snovi nestaju kada se probudite. Um je pojava snova, napravljen je od iste tvari kao i snovi. Zato više nema odgañanja – probudite se.
8. dan
Bog je kao more, beskrajan, neograničen. Mi smo se odvojili jer smo se identifikovali sa ograničenjima svog tela i svog uma. Ta ograničenja nas drže odvojenim. Oslobodite se naprosto tih ograničenja. Ne govorim vam da treba da se oslobodite tela, vaše telo je savršeno dobro, koristite ga; ono je vaša kuća, živite u njoj. Ne morate misliti da ste telo. Vi ste u umu, ali niste um. U momentu kada prestanete da se identifikujete sa tim ograničenjima, iznenada se menja stanje vašeg uma; prestajete da osećate ograničenja. Ovo je Bog. Postajete okean, postajete beskraj.
Tada više nije potrebno da tragate za Bogom – vi ste sami Bog. Ovo postajanje Bogom je jedini način da se upozna Bog. Ne postoji drugi način. Čovek ne može poznavati Boga ako ne postane Bog.
9. dan
Vi ste božanski i vi ste bez oblika. Bog nije nešto kvantitativno, Bog je samo svojstvo. On nije nešto materijalno, već je samo prisustvo. On nije kao cveće, nego kao miris. Čovek može da ga oseti, ali ne može i da opipa. Čovek može u njemu da uživa, može da ga voli, može igrati s njim, ali ne može da ga poseduje. Ne može da ga stavi u banku i ne može ga smatrati blagom, jer Bog nije ničije vlasništvo. Ovo je značenje bezobličnosti.
Nikada ne smatrajte da je Bog osoba, mislite o njemu samo kao o prisustvu koje okružuje celo postojanje. Tada neće biti potrebe da se ide u hram ili nekim kipovima. Gde god da budete možete se
pokloniti s dubokom ljubavlju i zahvalnošću, a svojim predavanjem da stvorite most do Boga.
10. dan
Dok putujete ka tom unutrašnjem plamenu, to je zaista strma staza s mnogo ponora. Krećući se u mraku čovek tetura, udara se, pada i treba ponovo da se diže. Stalno mu je potrebno ohrabrenje i podrška, potreban mu je neko da ga spreči u bežanju i nestajanju. To je svrha učitelja, on vas stalno drži za ruku i govori vam „Ne bojte se, cilj nije daleko – ovde je iza prvog ugla”. Zapamtite da cilj nije nikada iza prvog ugla, samo učitelj uvek kaže da jeste. Jednog dana će biti, ali čovek mora da dočeka taj dan, mora da bude strpljiv.
11. dan
Prosečan čovek živi u skladu sa drugima; inteligentna je osoba koja živi u skladu sa sopstvenom svetlošću. Kakav god bio rizik, takav čovek je spreman da ga preuzme jer se oslanja na sopstvenu inteligenciju. Zna da će ona da bude sjajnija što je izazov veći, zato prihvata izazove. Takav čovek živi u opasnosti jer se inteligencija razvija samo u opasnosti, odnosno nesigurnosti. Kada nema opasnosti i nesigurnosti inteligencija umire. Upravo je to osoba koju ja smatram prosečnom - čovek koji je dopustio da mu inteligencija umre; koji je dozvolio da mu inteligencija zarña. Meditacija je način na koji se vaša inteligencija sve više izoštrava. Konačno, što ste inteligentniji, utoliko ste bliži Bogu.
12. dan
Život je noćna mora; ako u toj mori patite sve što treba da učinite je da uložite svoju energiju u buñenje. Neće vam trebati ništa drugo. Ako vas progoni lav, ne morate da ga ubijete jer lav zapravo ne postoji. Ako se na vas sruši stena, ne morate da je pomerate jer je ona možda vaš jastuk. Sve što vam treba jeste da se probudite!
13. dan
Život je poklon, ali vrlo malo ljudi to shvata, Bog stalno poklanja život a da ne priča mnogo o tome. Život se daje tako tiho da nismo ni svesni da nam je poklonjeno nešto dragoceno. Uz to, Bog ne očekuje našu zahvalnost. Ne izvodi oko toga nikakvu predstavu. Čak i ne šapne: „Dajem vam najdragoceniju stvar u egzistenciji: život, svesnost, ljubav.” On zaista zna kako da daje. Njegovo davanje je umetnost; osoba koja prima poklon ne treba o tome ništa ni da zna jer bi u protivnom to bilo malo ponižavajuće, čovek bi mogao da se oseća posramljeno.
Zato što Bog daje anonimno, ljudi koji primaju nikada nisu ni svesni tog poklona, sem ako svesno, promišljeno ne nastoje da postanu svesni toga što im se daje. Kad god postanete svesni, postanete sposobni, tada primite više. Kada za to postanete zahvalni, zavredeli ste da primite više.
Osoba koja zahvaljuje Bogu za sve što se dešava s njom stalno prima sve više jer zahvalno srce postaje sve otvorenije i sposobnije za primanje. Podsetite se na to da je sve poklon. Sve što vam se dogaña je veliki poklon – sve boli i sva zadovoljstva, sve agonije i sve ekstaze, svi usponi i svi padovi. Sve je predivno jer sve učestvuje u vašem razvoju, u vašem putu prema krajnjem procvetavanju.
14. dan
Bog nema oblik, niti imena niti definicije. Bog ne može da se definiše, opiše ili izrazi. Zato je sve što se ikada o Bogu kaže pogrešno. U momentu kada se izgovori postaje pogrešno.
Čovek može ispravno da se postavi prema Bogu samo ako je tih. Čim izgovorite makar i jednu reč više to nije ispravno. Ništa ne može da se govori o Bogu, ali On može da se iskusi. Ne postoji dokaz, niti kakva logička sigurnost, ali postoji nešto egzistencijalno.
Sanjasa je nov način gledanja na stvari. Sastoji se u tome da se postigne da Bog polako počinje da dolazi sa svih strana. Iako sam nema oblik, izraziće se u svim mogućim oblicima; vi ćete ga osetiti u svim
mogućim oblicima.
U jednom smislu talas je okean, u drugom smislu svi talasi su okean. U jednom smislu ni jedan oblik nije Bog, a u drugom smislu svi oblici su božanski.
Um ne može znati jer on može da obuhvati samo oblike. Da biste upoznali bezoblično moraćete da izañete izvan uma. Moraćete svaki dan da izbacite um makar na nekoliko trenutaka, tako da Bog može da vas preplavi. Tih nekoliko trenutaka biće stvarni trenuci. To su jedini trenuci u kojima živite – svi ostali će biti otplavljeni, neće biti zapamćeni. Zapamćeni će biti samo trenuci u kojima živite s Bogom.
15. dan
Putovanje prema samome sebi zahteva veliko strpljenje. Meñutim, mi smo postali vrlo nestrpljivi. Posebno su u ovom veku ljudi izgubili polagani način života. Stalno su u žurbi, sve žele istog časa. Misle da je sve kao instant kafa. Inače, postoje stvari za koje je potrebno veliko strpljenje. To ne znači da one ne mogu da se dogode odmah. Paradoksalno je to što će se one, ako budete dovoljno strpljivi, dogañati odmah, istog trena. Nasuprot tome, ako se žurite, vreme će beskrajno da potraje pre nego što se stvari dogode, ili se uopšte možda neće ni dogoditi. Nestrpljiv čovek možda nikada neće dobiti te stvari, a strpljiv može da ih dobije odmah.
Dakle, ovo treba razumeti, od samog početka vašeg putovanja sve zavisi od vas. Ako ste nestrpljivi putovanje postaje vrlo dugo; ako ste strpljivi ono je vrlo kratko. Ako ste apsolutno strpljivi i možete reći
„Spreman sam da čekam zauvek”, možda neće biti potrebno nikakvo putovanje. Dok naprosto mirujete ne radeći ništa, proleće dolazi i trava raste sama od sebe. To može upravo tako da se dogodi!
16. dan
Pronañite vreme, mesto i dajte sebi zadatak da meditirate. U početku je to teško, samo ostanite strpljivi; sve što vam je potrebno je strpljenje. Nastavite da se nadate, budite optimista jer je sada to samo pitanje vremena. Ovo je kao setva; ne možete da očekujete klijanje odmah sledećeg dana. To će potrajati, klice će izrasti u svom odreñenom vremenu. Klice ne slede vaša očekivanja, nego svoj sopstveni zakon. One
slede unutrašnji zakon, vlastitu prirodu. Čekaće pravo godišnje doba, možda oblake, možda kišu, možda proleće…
Zato ne gubite srčanost. To je jedan od osnovnih razloga zbog koga ljudi započnu meditaciju, a ne uspevaju. Mnogi započnu, ali samo posle nekoliko dana već misle „Meni ne uspeva.” To nije pitanje uspeha ili neuspeha. Naprosto nastavite da radite bez obzira na to što se dogaña – isto kao što se svaki dan okupate i odlazite da spavate. Ne opterećujte se uspehom ili neuspehom, time stičete li nešto ili ne. Kupanje je dobro samo po sebi, ono ima sopstvenu vrednost. Meditacija ubrzo postaje kao unutrašnje kupanje. Osećate se bolje, usredsreñenije, jače ukorenjeni, jače vezani za zemlju. Napokon, ako čovek može nastaviti da čeka, jednog dana će ga iznenaditi nešto kao eksplozija, kao munja i od tog momenta nikada više neće biti isti. Od tog časa ne treba više da meditirate, tada ćete biti u meditaciji bez obzira šta budete radili. Tada je disanje meditacija, šetnja je meditacija, jelo je meditacija. Tada meditacija naprosto postaje sama vaša priroda.
17. dan
Dobrota je sunce koje izlazi iz vas. Svakidašnji čovek živi u mračnoj noći koja ne poznaje zoru, koja ne zna za izlazak sunca; samo tetura u mraku, padajući ovde, padajući onde i povreñujući se. Kada pogledate ljudski život vidite da je on samo jalovo tapkanje, jer tapkajući čovek nikada ne nalazi vrata. Vrata mogu da se nañu samo kada vaša unutrašnjost bude obasjana svetlošću, ako izañe sunce. Ovo se dešava u meditaciji, koja je početak izlaženja sunca, ona je poziv suncu da izañe unutar vas, poziv svetlosti, poziv tišini i miru. Obično nikada ne razmišljamo o ovim stvarima: o tišini, miru, nepokretnosti, svetlosti – a one su pravo blago. Od njih se sastoji naše pravo kraljevstvo.
Zato od sada pa na dalje zovite sve više i više mira, sve više i više tišine, nepokretnosti. Ne propustite ni jednu priliku da budete mirni i tihi. Ne propustite ni jednu priliku da se opustite i pogledate u svoju nutrinu. Tako ćete iznenada jednog dana to doživeti. To se nikada ne zbiva postupno, nego iznenada. Odjednom zapažate kako u vašoj unutrašnjosti istočna hemisfera postaje crvena jer je prošla noć i izlazi sunce. Tada započinje pravi život, svaki trenutak postaje dragocen i zanosan, u svakom trenutku je sadržana večnost. Tada ne postoje ni prošlost ni budućnost, sve je sadašnjost. Tada čovek saznaje da ne umire niti se raña. Čovek je uvek ovde i sada.
18. dan
Uñite u sebe, odmorite se u svom sopstvenom biću i lagano, lagano kako se odmor produbljuje, kako vaša opuštenost postaje ustaljena pojava, kada vam ništa ne odvlači pažnju, kada postanete središte ciklona, tada će se pojaviti dobrota. Naravno, dobra osoba je blagoslov za svet kao što je jadna osoba za njega prokletstvo.
Ako čovek može da zapamti samo to da je božansko biće to će biti dovoljno za meditaciju. Ako se toga stalno bude sećao, kao da se u njemu stalno kreće neka struja, tada ništa drugo nije potrebno. To je samo pitanje pamćenja činjenice da ste božanski. Kada se podsećate na to da ste božansko biće, prirodno je da se podsećate na to da su sva bića božanska. Božanski ste samo ako su i svi drugi božanski. Božanski možete biti samo u božanskom postojanju. Mi smo deo jedne organske celine.
Zato se podsetite na to što je češće moguće. Neka vam postane kao disanje i otkriće vam se mnoge tajne. Kada posmatrate ljude setite se da svi oni božanski, kao i stabla, stene i zvezde. Kada jednom osetite da ste okruženi bezbrojem božanskih oblika naravno da neće biti moguće da budete jadni. Čovek se naprosto oseća kao da leti; izgubi težinu i porastu mu krila. Takva je naša meditacija, takva je naša molitva.
19. dan
Molitva nije naučna, ali meditacija je čisto naučna. Podjednako kao što naučnik gleda, posmatra objektivnu pojavu, meditant posmatra psihološku pojavu. To je isti proces, odvojeno posmatranje bez predrasuda, bez zaključaka; jer ako bi ste već imali spreman zaključak tada nema smisla da se vrši posmatranje. Tada ćete već nekako dokazati da je vaš zaključak ispravan, a onda čitav proces nije naučan.
Isti postupak posmatranja mora da bude okrenut prema vašem sopstvenom umu. Čovek postaje laboratorija, veliki opit posmatranja; čovek gleda svoje misli, želje, uspomene, ljutnje, pohlepu, požudu, bez ikakvih prethodnih zaključaka, bez prosuñivanja; ovo je dobro a ovo je loše… ne sudeći o tome.
Kada ni malo ne prosuñujete, bez predrasuda, bez zaključaka, kada je čisto vaše posmatranje, jednostavno, nevino; tada počinje da nestaje ono što posmatrate. Ovde nauka i religija počinju da se razdvajaju. U nauci, što više posmatrate predmet postaje stvarniji. U početku nije bio tako stvaran. Mogli ste da ga previdite; ali sada ga jasno vidite, ne možete da pogrešite pošto je još konkretniji. Posmatranje svog uma je različito od ovoga. Kada posmatrate svoju ljutnju, ona počinje da iščezava, ne može da postoji.
Polako će nestati sav um, prestaće da postoji. Kada više ne bude postojao um za posmatranje, posmatrač će da se okrene sam sebi.
Ovo je momenat ostvarenja, samoostvarenja, ovo je samadhi. On je krajnji cilj delanja svih mistika.
20. dan
Postoji osećaj da je postojanje sasvim ravnodušno prema nama. To nije istina. To je ograničen pojam koji se pojavio u ljudskom umu zbog naučnog napretka. Nauka je donela čoveku mnoge blagoslove, ali uz njeno buñenje su išla i neka prokletstva. Učinila je zdravijim ljudsko telo, uhranjenijim, ali je prestala da hrani ljudsku dušu, tako da ona gotovo skapava. Nauka je dala mnogo, ali je mnogo i oduzela; a to što je dala površno je i nije bitno, a uzela je sve što je bitno. Tako nauka nastavlja da nam pruža udobniji život, a u isto vreme strahovit osećaj besmislenosti. Svi inteligentni ljudi osećaju da je besmisleno postojati. Meñutim, ne iz razloga što bi to zaista bilo besmisleno, nego zato što smo potpuno zaboravili jezik kojim se možemo obratiti postojanju.
21. dan
Uvek iznova zapamtite; gledajući nebo budite svesni da ste i vi nebo, gledajući zvezde budite svesni da su zvezde u vama. Lagano, lagano, vaš životni stav će se potpuno izmeniti, a u tom novom stanju mali problemi se ne mogu pojaviti; oni postaju smešni. To je način na koji pravi religiozan čovek prolazi kroz život; nedodirljiv, smiren, hladan i vedar, usredsreñen i utvrñen u svom biću – ništa ne može da ga uznemiri, čak ni smrt, ni ona mu ne može oduzeti ništa. On je odbacio sve što bi moglo da mu se uzme i postao je čovek koji zadržava samo ono što je večno.
22. dan
Čovek je roñen samo kao mogućnost. On ima mnoge mogućnosti, ali zapamtite da je mogućnost samo mogućnost. Nju treba preobraziti u realnost, treba je ostvariti. Ovde je potreban veliki napor, to je veliki uspon. Čovek treba da bude marljiv, ne može da postigne dobrotu ako joj se samo nada. Nije dovoljna sama žudnja. U ovaj zadatak morate uložiti svu svoju energiju. On će biti najveće životno postignuće. Zato treba potpuno da mu se posvetite, manje od toga neće biti dovoljno.
23. dan
Čovek može da deluje na dva načina. Ponekad deluje kao mašina koja misli, baš kao kompjuter. Naše škole, koledži i univerziteti pripremaju ljude upravo za takvo delovanje; pripremaju vešte i delotvorne kompjutere. Meñutim, tada se razara naša duša. Kompjuter može da učini sve što i Albert Ajnštajn, ali ne može da ostane dobar. Ne može da deluje kao sveti čovek.6
Čovečnost umire, umire toliko polako da mi još toga nismo postali svesni. Smrt se dogaña zbog vrlo polaganog trovanja. Čovek se sve više pretvara u biološki kompjuter.
Vaše pravo središte je srce. Nemojte da ga zapostavljate, neka ne prestane da vam bude važno.
Koristite se svojim umom, ali ne dozvolite da vas vaš um zloupotrebljava. Koristite um, kao prelepu mašinu; kao automobil, kompjuter ili klima ureñaj… ali ne više od toga. Ostanite utvrñeni u srcu, delujte iz srca, dozvolite osećajima da presuñuju. Koji god osećaji izgledali nelogično, pustite ih da presuñuju i vaš život će se ispuniti vlastitim plesom i lepotom, vlastitom dobrotom i blagoslovom.
24. dan
Božanski glas je uvek u srcu, uvek vas zove. Meñutim, do vas ne može da se doñe, vi ste zaposleni nekakvim svetovnim poslovima, nekakvim običnim stvarima. Vaš um je prepun nepotrebnih stvari, zaposlen je a nema posla. Zbog toga nikada ne čuje smireni tihi glas u sebi. Kada se jednom um stiša i nestanu misli, odjednom ćete začuti taj glas. Tada, kad iz svog srca neposredno čujete Boga, započeće preobražaj; to je otkriće. Bog uvek dolazi kao otkriće, nikada kao saznanje, nego uvek kao otkriće. Zapamtite ovo.
Bog nikada nije daleko, uvek je ovde, čeka vas dvadeset četiri sata na dan. Nažalost ljudi samo trče tamo-amo. Protraćiće ceo svoj život na glupe besmislice; nezamislivo je da čovek može da bude tako neinteligentan, ali jeste.
25. dan
Srce je uvek iskreno. Srce nikada nije neiskreno, a razum nikada nije iskren. Razum živi u lažima, živi od laži, postoji u svim vrstama laži ili krivotvorina. Srce je izvorno, odano, jednostavno; ono nije
1 Buda.
lukavo. Ono samo odražava to što jeste. U tome je njegova lepota i njegova istina. Bog se nikada ne saznaje pomoću razuma. Sve što ima ikakvu vrednost nikada se ne saznaje uz pomoć razuma. Ljubav, lepota, Bog; svi se saznaju pomoću srca. Srce predstavlja širom otvorena vrata u realnost. Pomerite se iz razuma u srce.
26. dan
Nežnost vas čini ranjivim, čini vas otvorenim i osetljivim za sve tajanstveno što nas okružuje. Ljudi koji nisu nežni, koji su čvrsti kao stene stalno propuštaju život. Život prolazi pored njih, ne može u njih da prodre, oni su neprobojni. Život je tolika radost za one ljude koji su nežni, meki, zaljubljeni, saosećajni, osećajni. Tada je život sam po sebi dokaz; na bezbroj načina dokazuje da postoji Bog. Nasuprot tome za tvrde ljude koji su kao stena nema dokaza o postojanju Boga. Njima se ne može dokazivati jer su nedostupni osećajima. Takav čovek gubi sve osećaje, živi samo u razmišljanju. Gubi srce, postaje samo razum; a u glavi su same besmislice. Budite srce! Čak ako zato morate da izgubite razum, izgubite ga – to se isplati. Predivno je biti nerazuman, a ružno je biti bez srca.
27. dan
Ne odeljujte običan od neobičnog života. Oni su jedno, oni su u nedeljivom jedinstvu. Deliti ih značilo bi stvarati ljudsku podvojenost, šizofreniju. Život je jedinstvo, organsko i nedeljivo jedinstvo. Sve je podjednako uzvišeno i prizemno. Nema hijerarhije, sve postoji istovremeno i na istom nivou. Zato ništa ne sme ni da se naglašava niti da se potcenjuje. Naravno da sve mora da se preobražava, da se preobrazi pomoću ljubavi, dobrote i radosti. Ako možete u svoj život da unesete igru, aki svaki momenat vašeg života može postati melodija, ako možete postati ritmično iskustvo, tada će Bog sigurno doći k vama.
28. dan
Jednom kada započnete da verujete, počinjete da se otvarate. Ako ne veruje, čovek se, naravno, zatvara zbog straha od ranjivosti. U veri se čovek otvara, nema čega da se boji, ovo je naš dom. Drveće, zvezde, sunce i mesec su članovi naše porodice, naša braća i sestre. Svemir je naša porodica.
Ovo možete da iskusite samo ako verujete – a iza toga će dobrota biti neizbežna. Bez ovoga naša sudbina postaje jad koji se ne može izbeći. Uz ovo, dobrota je prirodna, dolazi sama po sebi.
29. dan
U životu se možete kretati uzbrdo ili nizbrdo. Ako idete nizbrdo, to će biti prijatno i lako. Ne treba ni malo da se naprežete, ništa da rizikujete niti da odgovarate ni na kakve izazove – ali isto tako nećete ništa ni dobiti. Pomeraćete se samo od roñenja do smrti. Život će da ostane pusta praznina. Čovek mora da bude marljiv, da prihvata izazove koji ga podstiču na kretanje uzbrdo. To je teško i opasno, ali u vama stvara ono najbolje. Čovek mora da uloži zbir svojih energija u ovaj zadatak, jedino tada … čovek mora sve da raskine, jedino tada … život će da buja i da procveta. Postaće radost, ispunjenje, zadovoljstvo i blagoslov.
30. dan
Rañamo se s ogromnim blagom, tako silnim i tako velikim da je neiscrpno. Uprkos tome živimo u pukom siromaštvu jer nikada ne tragamo u sopstvenom biću, nego tražimo na svim drugim mestima. Ovo traganje svuda je najčudnija ljudska osobina - čovek je spreman da se popne na Mont Everest i na Mesec – a nije spreman da uñe u svoju unutrašnjost.
Svi se oglušuju kada im se kaže „Uñite u svoju unutrašnjost”. Jer, blago je samo tamo. Živeći stalno nosimo to blago sa sobom, a ostajemo prosjaci. Vaša realnost je u vama samima, a vi je tražite spolja. Prvo treba da tražite u unutrašnjosti. Ako tamo nema blaga, tada naravno možete da krenete u potragu širom sveta. Meñutim, to se još nikada nije desilo. Svi oni koji su ušli u unutrašnjost, pronašli su ga.
31. dan
U momentu kada čovek započne traganje za samim sobom postaće blagosloven. Sámo to traganje je početak preobražaja. Što se više posvetite tom traganju, utoliko će preobražaj brže da usledi. Učinite ga intenzivnim, učinite ga potpunim.
Jedna od osnovnih tajni života i postojanja je da živite samo tada kada imate nešto radi čega ste spremni da žrtvujete čak i svoj život. Pravi život započinje tek kada u svom životu imate nešto uzvišenije, veće, svetije od života. Kada sám život postane samo sredstvo za postizanje uzvišenog cilja, tada vaš život dobija sadržaj. Jedino u ovom sadržaju postoje smisao, značaj i radost.